Napad na Šajol Gul
Prikvel Točka Vremena
Robert Jordan
Predgovor Roberta Džordana
Ponekad me fanovi pitaju da li nameravam da pišem priqule za serijal Točak Vremena. Dok su neki zahtevi oko knjiga o Troločkim Ratovima ili Uzdizanju i padu Velikog Kralja, Artura Hokvinga, ili životnih priča različitih likova, najčešći su o Dobu Legendi i njegovom kraju u Ratu jedne Moći, i najčešće postavljano pitanje je, Ja verujem, “Zašto, kada se maksimalna snaga u Dobu Legendi postizala zajedničkim radom muškaraca i žena na Jednoj Moći, su poslednji napad na Šajol Gul izveli samo muškarci?” Sada trenutno ne nameravam napisati bilo koju od tih knjiga, ali ipak ne želim reći da priča ili dve ne bi mogle eventualno izmileti. Naravno ne želim raditi kratku priču. Moj urednik to zahteva od mene, kratka novela znači pedeset hiljada reči. Što se tiče pitanja, premda . . . Nadam se da će ti fanovi (i vi ostali) biti zadovoljni u vremenu koje sledi, u mašti stvorenim delićima u odnosu na “stvarnost,” delićima iz doba od nekih zvano Treće Doba, iz Doba koje tek dolazi, iz Doba davno prošlog…
Napad na Šajol Gul
|
|
edno od najvažnijih saznanja o prošlim godinama, moguće posle Sloma, je ništa manje nego nepotpuni primerak istorije sveta od probijanja Otvora na Zatvoru Mračnog pa do kraja Slamanja Sveta. Original izgleda da datira iz ranih godina prvog veka posle Sloma. Uprkos veoma malom broju materijala iz prvog milenijuma posle Sloma, mi samo možemo biti zahvalni da je umetnost štampanja preživela Slamanje Sveta, kada mnogo toga drugog nije, i da je zaista bila obavljana u određenom stepenu i za vreme samog Sloma, iako pod jako teškim uslovima. Obzirom na sveobuhvatna uništenja u Troločkim ratovima i u Stogodišnjem ratu, koja su iako daleko manja od bližeg totalnog pri Slamanju sveta takođe videla gradove, nacije, i još gore, znanje odnela u vatri, mi se moramo čuditi da je i jedan pisani dokument preživeo tri hiljade godina. Šta mi znamo zasniva se na fragmentima, štampanim i preštampavanim hiljadu puta, ali na kraju mi ipak nešto znamo o tome. Čak i malo znanje je bolje od neznanja.
Otkrivene u prašnjavom stovarištu u Čačinu, stranice su bile u sanduku punom starih računa i recepata, studentskih štampanih knjiga i privatnih dnevnika, i ako se nisu same od sebe izdrobile požutele su tokom godina i zbog jako izbledelog mastila postale nečitke. Rukopis je u fragmentima bio jedva čitak, ali javljali su se i uobičajeni problemi, bez obzira na teškoće prilikom prevođenja i greške prilikom stogodišnjih preštampavanja. takva istorija bez sumnje bi bila kompleksan posao(videti autorovu primedbu na kraju) ipak onih dvestotine dvanaest preživelih stranica, od kojih je najveći broj uzastopnih stranica bio šest, i nigde još više od dve. Takvi podaci su potpuno neshvatljivi, a i ne postoji ni jedan kalendar iz Doba Legendi koji je ikada pronađen. Mnoge napomene o kataklizmičnim događajima (strašne bitke i gradovi uništeni vatrom za vreme rata Senke, cele oblasti prekrivene morem i planinskim vencima koji su izrasli preko noći u vreme Sloma) i mnogo takvih detalja koje će izazivati radoznalost kod određenih osoba. Stranice koje bi mogle pokazati gde su se takve stvari dogodile, koje je njihovo značenje bilo, odluke ili rezultati su uobičajeno nedostajali. Zašto je onda ova kolekcija tako važna? Prvo, zato što, rasparčana kao što jeste, sadrži više informacija o ratu Senke od bilo kog drugog samostalnog izvora, moguće više od svih drugih koji su povezani sa njim na razne načine. Ali mnogo bitnije, daje veliki deo informacija koje se na drugom mestu ne mogu naći. I najvažnije od svega, povezanih šest stranica i druge koje se mogu povezati sa njima sadrže jedini poznati izveštaj o događajima koji opisuju ono što je sigurno moralo biti događaj sa najdalekosežnijim posledicama u istoriji sveta, u bilo kom vremenu; postavljanje pečata na Otvoru od Lijusa Terina Telamona i njegovih Stotinu Sadrugova .
Ne možemo biti sigurni koliko je prošlo vremena od probijanja Otvora i stvarnog početka onoga što je bilo nazvano rat Senke, još najmanje pedeset godina, a moguće i više od sto koje su označene kao brzo propadanje društvenog poretka i jednako brzo razvijanje hiljadu zala koja ranije nisu bila viđena ili su bila nepoznata. Rat je sam za sebe bio “novo” otkriće, čini se, premda jednom brzo naučen, što bi čak neki mogli reći usavršen. Rat Senke vođen jedanput, zatim i drugi put, u vatri i krvi, potpuno sledi taj pravac. Za vreme prve tri godine, Senka je jako napredovala, i veliki delovi sveta su pali pod dominaciju i horor Mračnog, međutim indirektno posredstvom ljudskih predstavnika. I svakako, postojanje Mirdraala i Troloka ne može se nazvati indirektno. Pod vođstvom Lijusa Terina Telamona, legendarnog zmaja iz proročanstava, mnogo od onoga što je izgubljeno je pronađeno za vreme sledećih četiri godine, mada ne i bez posledica. U tom smislu, dovedeni u pat poziciju, za manje od godinu dana nijedna strana nije mogla da ostvari veći napredak uprkos žestokoj borbi, ali onda se pozicija promenila, Senka je počela ponovo da napreduje, sporo u početku, ali sa sve većim zamahom. Prema rečima pisca fragmentalne istorije to bi bilo kao da su rasejavane spore haosa pre svakog koraka Senke napred, hranjenjem ono što je raslo, Senka je dobijala snagu, pa je njen dalji napredak bio veći, a sledeći korak duži.
Ogromne oblasti su bile opustošene ratom u različitim stepenima, ali ovoga puta kada se ratni vihor vraćao na sve četiri strane sveta, bilo je očigledno da dok je Senka zaveštavala glad i smrt za veliki deo populacije na osvojenim teritorijama, snage Svetla ne bi mogle dugo podržavati prolongiranje rata. One bi izgubile rat, velikom brzinom bi bile gurnute ka neizbežnom uništenju, a ako bi one uopšte pobedile, to bi moralo da bude izvedeno brzo.
Jedan od planova za brzi završetak rata u sopstvenoj režiji, predložen od Lijusa Terina, skoncentrisan je oko direktnog napada na probijeni Otvor. Sedam “bitnih stvari” (čini se da nema boljeg prevoda sem na stari način, iako su oni očigledno Legendarni Pečati) su bile stvorene od cuendillara - srcokamena. Sila konjice – tako je nazvana, premda sasvim u svetlosti skorašnjih događaja je morala izgledati kao velika armija najvećeg dela ljudi toga doba – sila konjice se sastojala od dvadeset hiljada ljudi koji su obezbeđivali sigurnost i kruga od sedam žena Aes Sedai i šest muškaraca (minimalni broj koji je smatran potrebnim, i svi najjači koji su se mogli naći) bi putovala u Šajol Gul, jedino mesto na zemlji koje je bilo nazvano “tananost u Šari” utvrditi položaj Otvora i tu utisnuti pečate koji su važili kao bitne stvari za zatvaranje Otvora i odstranjivanje Mračnog još jednom sa sveta.
Ovaj plan je bio smatran kao rizičan iz više razloga. Čak i danas je poznato da Mračni imao izvestan uticaj na svet svuda oko Šajol Gula, i bilo je verovatno da će svaki pokušaj za dolazak tamo biti odmah otkriven a jahaća družina uništena. Sam Lijus Terin koji je nameravo da predvodi ogromnu grupu jahača, očekivao je da čak i pri uspehu preživi nekoliko napadača, možda i nijedan. Još gore, nekoliko eksperata je tvrdilo da ako se pečati ne postave sa potrebnom preciznošću, rezultujući napor će umesto blokiranja Otvora, otvoriti rupu i osloboditi Mračnog u potpunosti.
Drugi plan se zasnivao oko dva velika sa'angreala, prvi se usklađivao sa saidinom a drugi sa saidarom, previše moćnim da je njihova upotreba zahtevala specijalne ter'angreale koji su predstavljali minijaturnu verziju većih sa'angreala, napravljenih specijalno u svrhu korišćenja sa'angreala. Ovaj projekat je imao svoje protivnike, takođe, dok je sa'angreal bio planiran da bude jači od bilo kog drugog mogućeg izvora obezbeđivao je dovoljno Jedne Moći da uništi svet, dok su to oba zajedno sigurno mogla. Neki su sumnjali da se previše Jedne Moći može sa sigurnošću usmeravati bez posledica. Nasuprot tome bilo je izvestno, poklapajući se sa podržavaocima plana, da će zajedničko usmeravanje obezbediti dovoljno moći da se oteraju snage Senke nazad, da se potpuno unište i da će omogućiti izgradnju barijere oko Šajol Gula dok je siguran način postupanja sa Otvorom bio obezbeđen.
Protivnici su skretali pažnju da ako bi Otvor bio uvećan u odnosu na kada je bio prvi put načinjen, i bio iza postavljene barijere načinjene sa'angrealom nastavio da se uvećava to bi eventualno moglo osloboditi Mračnog unutar barijere. Barijera bi mogla dobro suzbijati Mračnog i sve što bi on mogao da uradi bi bilo da dopre do relativno malog Otvora, koji bi ga mogao zadržati i Mračni bi izgubio?
Dvorana Slugu se je brzo podelila na dva tabora, i oni koji su veličali jedan plan negirali su drugi.
Podrška za korišćenje velikog sa'angreala i protivljenje prihvatanju utiskivanja pečata kretala se oko žene koja se je zvala Latra Posae Decume. Očevidno predvodnik značajnih snaga i uverenja, ona je okupila veliki blok oko sebe, ali ono što je obezbedilo njenu pobedu, bio je sporazum koji je ona ostvarila sa svakom ženom Aes Sedai koje su predstavljale značajnu snagu na strani Svetla. (U originalu, mada je bilo nejasan taj sporazum je nazvan “Sudbonosna Saglasnost” i to je bilo ime pod kojim je uglavnom bio poznat.) Plan Lijusa Terina je bio previše nagao, veoma opasan, i nijedna žena koja se je slagala sa sporazumom nije htela da bude deo njega. Budući da je prema široko rasprostranjenom mišljenju za precizno postavljanje pečata zahtevan krug, to je izgleda ubilo plan, jer muškarci ne mogu da formiraju krug, ali bi jedino mogli biti dovedeni unutar jednog koga su stvorile žene. Rad sa sa'angrealima, u obliku dve velike statue, bio je rano usvojen.(1)
Upravo kada se sklapanje sa'angreala završilo, došlo je katastrofalnog udara. Pristupni ter'angreal koji je bio postavljen na mesto, premešten je veoma daleko od sa'angreala (izgleda zbog opasnosti od “nekontrolisanih rezonanci za vreme konačnog postavljanja”, šta već to značilo), a taj region je pregažen trupama koje je predvodio Sammael. Jedina pozitivna stvar u tome bila je da je ter'angreal sam po sebi bio sakriven a mesto gde je bio napravljen uništeno (njegovo postojanje je uopšte bila tajna najvišeg nivoa) pa takođe Sammael niti bilo ko koji je bio pod Senkom nije znao ništa o tim stvarima sada kada su bile u njihovim rukama. Snage Svetla su još uvek imale sa'angreal, ali ne i siguran način da njemu pristupe; bez ter'angreala bilo je izvestno da će čak i najjače Aes Sedai izgoreti odmah kada pristupe velikom toku Jedne Moći.
Lijus Terin je ponovo argumentovao svoj plan i dalje predstavljajući Posaeinu opoziciju, priznavajući rizike ali je govorio da je to sada bila jedina šansa. Verovanje u opasnost pogrešnog postavljanja pečata se raširilo, i sve više žena Aes Sedai se zalagalo za “Sudbonosna Saglasnost” uključujući i veliki broj onih koje nikada nisu bile dovoljno jake da bi mogle obrazovati krug. Gnev i bes su rasli, i jedna naizgled besprimerna podela po muško-ženskoj liniji Aes Sedai je generalno počela da se razvija, ako ne i u samoj Dvorani. Konačno je Dvorana odlučila da nastavi sa planom Latre Posae, i njeni ljudi su počeli sa radom na krijumčarenju pristupnog ter'angreala van teritorije koja je bila pod kontrolom Senke.(2)
Skoro odmah prateći u stopu Sammaelov napredak, armije koje su predvodili Demandred i Bel'al su žestoko napale. Poenta ovoga rata, pri stagniranju i napredovanju Senke, bila je najbolje što se moglo nadati, da u zadnje dve godine nije bilo osvojenih teritorija. U napornoj i krvavoj borbi, ove dve ofanzive su jedva bile suzbijane, ali su Demandred i Bel'al stalno pojačavali pritisak. Sammael je započeo novu ofanzivu, isto tako jedva zadržavanu, što je predstavljalo nagoveštaj o velikoj vojnoj aktivnosti negde na drugom mestu. Izgleda da su oba velika sa'angreala bila ugrožena ovim ofanzivama; u stvari, bilo je moguće da su i oni bili meta. Masivni neredi su uzeli maha u velikom broju gradova koji su bili pod Svetlom, i ponovno pojavljivanje mirovnih stranki je nagoveštavalo, očevidno zahtevanu grupu pregovarača sa izgubljenima. (3). Konačna bitka bila je na dohvat ruke; želja ljudi za otporom je počela da slabi, i trebalo bi svaku od tri glavne ofanzive kojima su rukovodili Izgubljeni na kraju slomiti, što bi bilo od značaja samo ako bi se to uradilo na vreme, moguće za manje od mesec dana. Sa opozicijom Latre Posae koja se je nastavila za vreme ovih događaja (4), i žena Aes Sedai koje su se držale njihovog dogovora i stoga upotrebu kruga činile nemogućom (linija podele je bila učvršćena sve do tačke gde su mnoge žene Aes Sedai odbijale da pričaju sa muškim, a suprotnost je smatrana kao dobra), Lijus Terin je rešio da izvrši svoj plan bez pristanka Dvorane ili čak i približavanja stavova. Jasno je bilo da je nemoguće dovoljno dugo posezanje za velikim sa'angrealom kada je pristupni ter'angreal bio negde sakriven. Sa tačke gledišta Lijusa Terina, nije bilo drugog izbora.
Grupa moćnih mladih muških Aes Sedai, glasnih u svojim stavovima (očevidno jer su nekoliko puta držali rušilačke skupove u dvorani), davali su podršku Lijusu Terinu za vreme sukoba sa Latrom Posae, popularno su nazivani kao Stotina Sadrugova, iako je u stvari njihov broj bio stotinu trinest. Kao najveći vojni komandant Svetla, Lijus Terin bio je u mogućnosti da okupi silu od deset hiljada vojnika za koje Dvorana nije znala. Sa tom silom i sa Stotinu Sadrugova, on je otpočeo planirani napad na Šajol Gul.
Ono što se stvarno dogodilo toga dana nikada se ne može saznati, samo posledice, od vojnika, ne od čoveka ili žene koji su se vratili da podnesu neki izveštaj. Pečati su bezbedno postavljeni, bez rascepanja otvora na zatvoru Mračnog dok su mnogi protivnici ovog plana strepeli. Slučajno, svih trinaest Izgubljenih je bilo u Šajol Gulu (moguće da su bili na nekakvom dogovoru sa Mračnim?), i svi su upali u zamku stavlajnjem pečata, pa je prema tome jednim udarcem otsečena glava vođstvu Senke. Iako je većina sveta bila pod okriljem Senke, kao sigurna posledica je bilo uništenje Senke u nekoliko narednih godina na celom svetu. Civilizacija je sačuvala veliki stepen jedinstva u oblastima koje su bile pod Svetlom, mnogo veći nego u onim koje su bile pod Senkom. Uskraćena od njenih najviših nivoa (a takođe moguće je i zbog toga što je prigušen uticaj Mračnog) zakleta Senka je upala u unutrašnju borbu za moć, deleći se u ratu, jako ranjiva pre napredovanja slamanja i dovedena u položaj vođenja rata bez ikakvog interesa. U svakom slučaju, može se reći da je rat Senke okončan toga dana u Šajol Gulu. Tako je to uobičajeno bilo prikazivano.
Ali naravno to nije bila i jedina posledica. U stvari bio je protivnapad mračnog u momentu postavljanja pečata, i saidin se sam izopačio. Lijus Terin i šezdest osam preživelih od Stotinu Sadrugova su trenutno počeli da lude. Tih dana oni su napuštali staze smrti i uništenja na svom putu. Ali vremenom izopačenost u saidinu je otkrivena, i više od stotinu mladih muških Aes Sedai je terano u ludilo, i sve šta je ostalo od civilizacije posle rata je samo po sebi palo u haos. Čak i obaveštavanje svih preostalih zdravih muških Aes Sedai o opasnosti tada je bilo nemoguće. S tim sudbonosnim danom završio se rat u Šajol Gulu, i otpočelo je Slamanje Sveta.
Najpogodnije objašnjenje dolazi iz fragmenta maniskripta a sigurno se pojavljuje kao uvod: “Ko god da čita ovo, ako je bilo ko preživeo da ga pročita, neka plače za nas koji više nemamo suza. Neka se moli za nas koji smo osuđeni da živimo”.
Sva izdanja “Kompletna istorija rata Senke” i “Slamanje sveta” biće dostupna posle potpisanog zahteva Mistress Jorille Mondevinu u palati Aesdaišan u Čačinu. Nazad
(1) Spekulacija suludih vrsta je uzela maha između nekih koji su sebe nazivali istoričarima, i otkriće ovog materijala rezultiralo je očekivanjima u uobičajenim krugova. Da li bi se veliki sa'angreal pokazao efikasnim za korišćenje kako je Patra Posae želela? Da li su pečati mogli biti postavljeni pomoću kruga koga su činili muškarci i žene zajedno, moguće samo muškaraca, ili čak samog saidina, da li bi bili zaštićeni u određenim fazama postavljanja od kontra udara Mračnog? Da li bi se saidar izopačio kao izvor? Zadnja mogućnost je više od zgrušavanja najhladnije krvi, bez obzira na činjenicu da su događaji ispravljani isto kao što su i menjani, i takva spekulacija nije više od igre pored kamina za zaplašivanje lakovernih. Ovo što pričam znaće i oni na koje mislim. Nazad
(2) Prema tvrđenju na stranicama maniskripta, svi agenti pouzdani za ovo krijumčarenje bili su uhvaćeni, iako niko nije bio poznat dok događaji nisu daleko prestigli bilo čije planove. To su bili hrabri muškarci i žene, iako su ti koji nisu bili odmah ubijeni podvrgnuti mučenju, i mada su neki odali svrhu svoje misije, nije izdata pozicija bilo kog pristupnog ter'angreala. U stvari, jedini ostvareni rezultat je bio da je ter'angreal bio razmešten na širokoj teritoriji koja je bila pod Senkom, njegova tačna lokacija i čak i njegovo postojanje ostalo je skriveno za čitav milenijum. Nazad
(3) Maniskript inicira da je bilo nekoliko mirovnih stranki za vreme trajanja rata. Ili možda samo jedna, koja je bila sreće da jača i slabi. Jasno je da je nekoliko puta za vreme rata ova grupa poslala partijama svoju sopstvenu inicijativu koja je tražila pregovarački dogovor sa Izgubljenima, i da su posle povratka, članovi svake od ovih delegacija kasnije otkrili da su ispunjavajući te aktivnosti pomagali Senkinu stvar, iako se čini da su u nekim prilikama, oni bili totlno nesvestni onoga šta su uradili. Iznenađenje je da ti ljudi nisu shvatili poslovicu za koju se pretpostavlja da je nastala za vreme rata Senke: “Nikad nema mira sa senkom”. Nazad
(4) Pre njene smrti za vreme Slamanja (što nije naglašeno u evidenciji maniskripta, na žalost takođe kao ni vreme ni mesto), Latre Posae je izgleda izrasla po čuvenju kao i njen protivnik Lijus Terin pre nje. Za vreme borbi protiv zaklete Senke pre Slamanja pa do kraja što bi u to vreme značilo nedosledno upoređenje, dobila je ime Shadar Nor, najbolje prevedeno kao “Presekač Senke” ili moguće “Sekač Senke” (teškoće oko preciznog prevoda sa starog jezika, sa svim višeznačnostima, uvek će postojati). Stoga je ironično da nijedan drugi dokument i pored toga nije otkrivao ništa više od nagoveštaja imena ili njenih dostignuća. Moguće da će ovo služiti povratku Latre Posae Decume na njeno odgovarajuće mesto u istoriji. Nazad
