Prethodno - Nazad na Sadržaj - Sledeće
Tik pre zore
Nynaeve
Pri svetlosti jedne svetiljke i slabe vatre u uskom ognjištu, Moiraina se pažljivo oblačila, trudeći se da uguši zevanje. Trebalo je truda. Noć razmišljanja značilo je noć nespavanja; oči su joj bile suzne, a udovi ukrućeni. Pa, možda ne bi uspela da spava u svakom slučaju, prosto zbog onoga što se nalazilo pred njom ovog jutra. Oh, zašto nije odgovorila Sijuan od te lude obesti? To pitanje je sebi često postavljala tokom noći, i glupavo prvog puta kao i ovog. Retko je dobijala svađe sa Sijuan.
Bar kada bi Sijuan sada bila s njom. Razmišljanje o tegobama i obavezama Aes Sedai neizbežno je postalo zadatak koji je Moiraina nameravala da preuzme, a veličina te potrage se nadnosila sve više i više kako je noć prolazila, dok se nije uzdizala nad njom kao sama neizmerna Zmajeva planina. Društvo bi pomoglo. Ali običaj je bio izričit.
Svaka mora da bude sama kada budu došli po nju. Greške sada nisu donosile kaznu veću od sramote, i verovatno ugled lakomislene glupače kog se možda nikada neće otarasiti—naravno, možda su već zaradile ovaj ugled—ali se činilo najboljim da budu što dalje od svakog zameranja.
Kad se obukla, položila je nekoliko ličnih stvari na krevet, ali osim presvlake za potkošulju i čarape, ostavila je ostatak odeće u garderobi. Biće oprane i sačuvane za početnicu koja će moći da ih nosi kada dođe do prstena. Nijedna od onih koje su trenutno bile u belom nije mogla da nosi te haljine, bez ogromnih prepravki, u svakom slučaju, ali bez brige; Bela kula je bila strpljiva. Knjižica je bila ušuškana u njenu torbicu za pojasom, na najbezbednije mesto koje je mogla da smisli. Taman što je spustila na krevet malu kutiju od ružinog drveta, koja je sadržala nekoliko komada nakita koje je donela sa sobom u Kulu, kada se čulo kucanje na vratima, tri oštra udarca. Poskočila je zbog buke, a scre joj je zadrhtalo. Iznenada, bila je uzrujana skoro koliko i pre testa. Bilo je veoma teško ne potrčati ka vratima. Umesto toga, pažljivo je proverila kosu u ogledalu na umivaoniku, uzela četku da ukroti nekoliko pramenova kojima to u stvari nije bilo potrebno, položila četku na krevet, i tek onda pošla do vrata.
Sedam sestara čekale su je u noći, jedna iz svakog Ađaha, sve su nosile svoje lozom ukrašene šalove preko svile ili fine vune, bezvremenih lica nalik maskama. Tako je običaj zahtevao. Elaida je bila Crvena, ali je Moiraina uspela da ženin pogled sretne ravno, mirnih crta lica. Pa, mirnih koliko je mogla. Još jedan sat, ili malo više, i biće jednake, bar do nekog stepena. Nikada više neće strepeti od Elaide.
Bez ijedne reči, izašla je napolje zavarajući vrata za sobom poslednji put, a one su bez reči obrazovale prsten oko nje, prateći je duž tamne galerije do Sijuaninih vrata. Tišina je bila zahtev. Džeana, vitka Domanka bakarne kože, pokucala je tri puta, dok su joj se zelene rese na šalu njihale. Sijuan je otvorila vrata tako brzo da mora da je čekala treći udarac na prstima. Prsten sestara se otvorio da je primi, i obrve su joj se trgle kada je ugledala Elaidu, ali bar nije napravila grimasu, neka je hvala Svetlosti. Moiraina je stegla vilicu da uguši zevanje. Završiće bez kršenja uljudnosti.
Sa tihim zvukom njihovih papuča na pločicama poda prolazile su duž hodnika Kule gde se ništa nije kretalo osim njih i plamenova koji su podrhtavali iznad svetiljki sa postoljem. Moiraina je bila iznenađena što ne vidi sluge. Dosta njihovog posla se obavljalo u časovima pre nego što sestre ustaju ili pošto se povuku za noć. U tišini su silazile u nivoe ispod Kule, duž dobro osvetljenih prolaza i kroz mrak. Vrata odaje u kojoj su ona i Sijuan bile testirane bila su širom otvorena, ali tu u hodniku, sve su stale, prsten Aes Sedai se otvorio da bi napravile red iza njih dve dok su okretale lice ka zjapećem dovratku.
“Ko dolazi ovde?” zahtevao je Tamrin glas iznutra.
“Moiraina Damodred”, jasno je odgovorila Moiraina, i, ako joj je lice ostalo glatko, srce joj je zadrhtalo. Zbog radosti, ovog puta. Sijuan je rekla svoje ime istog trenutka, izazov joj je bio u glasu, iako samo malo. Bila je uporna u tome da će Elaida ipak da nađe neki način da im uskrati šal, ako može.
Njihove učiteljice nikada nisu pominjale pitanje višeg položaja—možda nisu očekivale da njih dve dođu ovako daleko u potpunom zajedništvu—ali je Moiraina čula kako je nekome zastao dah iza nje, a kada je Tamra ponovo progovorila, bilo je to posle tako male pauze da je mogla i da umisli.
“Zbog kog povoda dolazite?”
“Da se zavetujemo Trima zakletvama i tako zahtevamo šal Aes Sedai”, odgovorile su zajedno. Kršenje pravila ili ne, nameravale su da urade sve zajedno ovog jutra koliko god bilo moguće.
“S kojim pravom zahtevate ovo breme?”
“S pravom učinjenog prolaska, predavanja sebe volji Bele kule.”
“Onda uđite, ako se usuđujete, i vežite se za Belu kulu.”
S rukom u ruci, ušle su. Zajedno. Glatkih lica i mirnog koraka, ni žureći ni odugovlačeći. Volja Kule čekala ih je od krvi i mesa.
Tamra, u svetlo plavom brokatu sa prugastom ešarpom Amirlin oko vrata, stajala je uokvirena ovalnim ter'angrealom, čije su se boje polako menjale kroz srebrnu i zlatnu, plavu i zelenu, sa Aeldrom pored sebe u tamnijoj nijansi plave, držeći crni somotni jastuk obema rukama. Duž kružnog zida stajali su Sedničari obavijene šalovima u Dvorani Kule, skupljene po Ađasima, i ispred svake od tri Sedničara, još dve sestre iz tog Ađaha, u šalovima i svaka sa još jednim šalom prebačenim preko ruke. Bezizražajne oči gledale su Sijuan i Moirianu kako prelaze pod.
Ter'angreal je predstavljao prvu prepreku njihovoj zamisli. Visoki oval bio je previše uzak da bi obe prošle istovremeno, osim ako se ne bi stisnule zajedno, a to teško da potvrđuje potrebno dostojanstvo. Ovo je bila jedna svađa koju je Moiraina dobila. Sijuan ju je pogledala—izgledalo je nemoguće da te plave oči mogu da postanu oštrije bez menjanja glatkog izraza, ali jesu—i, skupljajući suknje, prošla dok ju je Moiraina pratila. Rame uz rame su klekle ispred Amirlin.
Sa somotnog jastuka koji je Aeldra držala, Tamra je uzela Štap zakletvi, glatki valjak beo kao slonovača dug stopu i jedva nešto deblji od Moiraininog zgloba. Budući da je bio ter'angreal, Štap zakletvi će ih vezati za Tri zakletve, i tako za Kulu.
Na trenutak, Tamra je oklevala, kao da je nesigurna koju od njih prvo da veže, ali samo na trenutak. Moiraina je hitro podigla ruke ispred nje, s dlanovima na gore, i Tamra je tu spustila Štap. To je bila cena koju je Sijuan iznudila, usluga zauzvrat, za Moiraininu korisnu prednost kroz oval. Nepotrebno je reći, nije otkrila tu “uslugu” dok Moiraina nije prihvatila. Postaće Aes Sedai nekoliko minuta pre nje. Nije bilo pošteno!
Ali nije bilo vremena za razmišljanje kako je morala da zna da je Sijuan naumila nešto kada se tako lako predala. Sjaj saidara okružio je Tamru, i dotakla je Štap zakletvi tankim tokom Duha.
Moiraina je sklopila šake oko Štapa. Na dodir je bio kao staklo, samo nekako glatkije.
“Pod Svetlošću i svojom nadom o spasenju i ponovnom rođenju, zaklinjem se da neću reći ni reč koja nije istinita.” Zakletva se privila na nju, i iznenada je izgledalo da joj je vazduh jače pritiskao kožu. Crveno je belo, pomislila je. Gore je dole. Još je mogla da smisli laž, ali joj jezik se ne bi pomakao da je izrekne. “Pod Svetlošću i svojom nadom o spasenju i ponovnom rođenju, zaklinjem se da neću napraviti oružje da jedan čovek ubije drugog.” Pritisak je naglo porastao; osećala se kao da je bila ušivena u nevidljivu odeću, previše tesnu, koja ju je obavijala od temena glave do tabana nogu.
Na njenu veliku žalost, znoj joj je izbio na čelu, ali je ipak uspela da zadrži lice mirnim. “Pod Svetlošću i svojom nadom o spasenju i ponovnom rođenju, zaklinjem se da neću koristiti Jednu moć kao oružje osim protiv Senkinog nakota, ili u poslednjem krajnjem pokušaju da odbranim svoj život ili isti mog Zaštitnika ili druge sestre.” Odeća se skupila do još veće pripijenosti, a ona je teško disala kroz nos, stiskajući vilice da spreči da počne da dahće. Nevidljivo i potpuno savitljivo, ali o, tako tesno! Ovaj osećaj da joj je meso bilo zgnječeno će izbledeti, ali ne sasvim celu godinu. Svetlosti! Pitala se kako se Elaidi svidelo što je položila tu poslednju zakletvu, sa pominjanjem Zaštitnika. Tri Zakletve su ostajale nepromenjene kojem god Ađah nameravala da pristupiš. Razmišljanje o tome je pomoglo, malo.
“To je polovično završeno”, naglasila je Amirlin, “i Bela kula je urezana u tvoje kosti.”
Ali nije završila obred. Umesto toga, uzela je Štap i postavila ga u Sijuanine ruke. Moiraina je potisnula osmeh. Mogla je da poljubi Tamru.
Nije bilo znojenja ili zadihanosti kod Sijuan. Ispričala je Zakletve jasnim, jakim glasom, nije čak ni trepnula kada se svaka privila na nju. Nikakva telesna teškoća nije mogla da poremeti Sijuan, koja nikad nije plakala dok Elaida ne bi otišla, nikada nije prolila suzu dok ne bi napustile Mereaninu radnu sobu. Sijuan je imala lavlje srce.
“To je polovično završeno, i Bela kula je urezana u tvoje kosti”, rekla je Tamra, vraćajući Štap zakletvi na Aeldrin jastuk. “Ustanite sada, Aes Sedai, i birajte svoj Ađah, sve će biti završeno što se može završiti pod Svetlošću.”
Koliko god da je Sijuan pokazivala staloženost dok se zaklinjala, nije se pokretala ništa manje ukrućeno od Moiraine dok su ustajale i zvanično se klanjale Tamri, sagnuvši se da poljube njen pristen u obliku Velike zmije.
Zajedno, pošle su ka Plavim sestrama. Polako, sa svom gracioznošću koju su mogle da prizovu, i ne držeći se za ruke; to ne bi prošlo, ne sada. Kao sve Prihvaćene, često su razmatrale kom Ađahu mogu da se pridruže, raspravljajući o vrlinama i manama kao da su znale više nego površno, ali poslednju godinu ili malo više, te rasprave su bile samo potvrde izbor koji je već napravljen. Plave su nastojale da isprave pogrešno, što nije uvek bilo isto kao traženje pravde, kao Zelene i Sive.
“Tragači Uzroka”, tako je Verin nazvala Plave, a velika slova su se čula u njenom glasu. Moiraina nije mogla da zamisli da pripada drugde. Sijuan se smešila, što nije trebalo da uradi. Ali onda, to je radila i ona sama, shvatila je, i nije mogla da prestane.
Jednom kada je njihov pravac postao jasan, sestre iz drugih Ađaha počele su da se klanjaju Amirlin i odlaze, prvo Žute, onda Zelene, klizile su iz odaje dok su Sitters vodile kraljevsku povorku. Smeđe su otišle, a onda Bele. Šta je određivalo red, Moiraina nije znala, ali kada su Crvene otišle, poslednje, Tamra je odlebdela iz odaje za njima. Šta se dešava ovde sada je bilo samo za Plave. Aeldra je ostala da gleda.
Tri preostale Sedničarke okupile su se okolo dok se tanka Leana bakarne kože, visoka kao većina muškaraca saginjala da položi šal sa plavim resama na Moirainina ramena, a Rafela, vitka, tamnoputa i lepa, vršila istu dužnost za Sijuan. Nijedna nije još imala bezvremeno lice, ali su nosile dostojanstvo kao plaštove. Sedničarke su bile otelotvorenje dostojanstva.
Zdepasta Eadit, čija je bela kosa padala do struka, poljubila je Sijuan lako na oba obraza a onda Moirainu, svakog puta promrmljavši: “Dobrodošla domu, sestro. Dugo smo te čekale.” Anli, smrto ozbiljnog lica i kose koja je sedela, u plavom prošaranom zelenim i sa skoro isto toliko prstenja i ogrlica koliko je Gitara nosila, ponovila je poljupce i reči, a onda i Lelaina, čiji se trezveni izraz razlio u osmeh dok je govorila. Lelaina je postajala veoma lepa kada bi se nasmešila.
“Dobrodošla domu, sestro”, rekla je Leana, saginjući se još jednom da poljubi Moirainu. “Dugo smo te čekale.”
Aeldra ih je takođe poljubila u obraze i izgovorila reči, a onda iznenada dodala: “Svaka mi od vas duguje pitu, napravljenu sopstvenim rukama. To je uobičajeno kod nas za šestu sestru koja vam da poljubac dobrodošlice.”
Moiraina je trepnula i razmenila pogled sa Sijuan. Zar je običaj bio tako brzo gotov? Pita? Sumnjala je da će Aeldra biti u stanju da pojede njenu. Nikada ništa u životu nije skuvala.
Eadit je coknula jezikom i poravnala šal duž ruku. “Stvarno, Aeldra”, rekla je čvrsto. “Samo zato što su ove dve odabrale da prekorače granice toliko puta nije razlog da ti zaboraviš svoje dostojanstvo. Sada.” Duge plave svilene rese zaljuljale su se kada je podigla ruke. “Poveravam tebi, Leana Šarif, da otpratiš Moirainu Damodred da bi Bela kula mogla da vidi da je Plava sestra došla domu. Poveravam tebi, Rafela Sindal, da otpratiš Sijuan Sanče da bi Bela kula mogla da vidi da je Plava sestra došla domu.”
Pozvavši Aeldru, Eadit je povela ostale Sedničare iz odaje, ali je izgledalo da ostale nisu sasvim završile.
“Običaj je dragocena stvar kojoj ne bi trebalo dopustiti da uvene”, rekla je Rafela, odmeravajući naizmence Sijuan i nju. “Hoćete li nastaviti do odaja Plavog ađaha obučene u Svetlost, kako je zahtevao drevni običaj?” Sijuan je zgrabila šal kao da nikada ne namerava da ga skine, i Rafela je užurbano dodala: “I vaš šal, naravno. Da pokažete da vam ne treba zaštita osim Svetlosti i šala Aes Sedai.”
Moiraina je shvatila da je stezala šal na isti način, i naterala šake da se opuste, nežno milujući prstima svilu. Tri zakletve su je načinile Aes Sedai, ali se nije osećala kao Aes Sedai dok joj šal nije bio savljen na ramena. Ali ako su od nje zahtevali da izađe u javnost ne noseći ništa drugo...! Oh, Svetlosti, sada joj je lice postajalo vrelo! Nikada nije videla da je Aes Sedai pocrvenela.
“Oh, hajde prekini, Rafela”, rekla je Leana uz brz, ohrabrujući osmeh za Moirainu i Sijuan. Bila je Prihvaćena sa njima neko vreme, i sudeći po toplini tog osmeha, izgleda da se njihovo prijateljstvo nastavljalo tamo gde je prekinuto. “Pre hiljadu godina, žene su dolazile da budu uzdignute obučene u Svetlost i odlazile isto tako—sve ovde su bile tako—ali jedini deo tog običaja koji se održao je da hodnici budu prazni dok ne stignete do odaja Ađaha”, resko je objasnila. Leana je sve radila resko. “Sumnjam da se iko osim nekoliko Smeđih uopšte seća običaja. Ne poriči, Rafela. Sećaš se cvati jabuke? Čak ni Zelene ne znaju na koju bitku to treba da seća.”
Začudo, mada je Rafela došla do šala godinu dana pre Leane, samo je uzdahnula. “Običaji ne bi trebalo da se zaborave”, rekla je, ali bez ikakve sile.
Leana je odmahnula glavom. “Pođite s nama. Znam da mora da želite svoj doručak, ali to mora da pričeka nekoliko stvari, uključujući ovu štenju. Koja neće uključivati sve javne hodnike”, dodala je, podižući obrvu ka Rafeli. “Niti ćemo stajati kod odaja svakog Ađaha i zvati ih da izađu i vide sestru Plavih.” Odmahujući glavom, isterala ih je kroz vrata, usmerivši nakratko da ih zatvori. “Nikada u životu nisam bila tako posramljena. Trebalo je da ti crveniš, Rafela. Verin joj je rekla da ima toliko sladak glas da treba da počne sa pevanjem. Jedna Crvena je izašla da nam kaže da prestanemo da mjaučemo i da odemo. A Zelene! Neke Zeleni imaju... grub... smisao za humor.” Bilo da je Rafela tada pocrvenela ili ne, boja joj je sada blago senčila obraze.
Koliko grub je bio smisao za humor tih Zelenih, pitala se Moiraina. Bar je zbog Rafelinog crvenjenja prestala da brine zbog svog. Naravno da će sestre da prikažu drugačije lice jedno drugoj nego onima koje nisu nosile šal.
Koji je ona nosila, sada. Zbog toga se osećala palcima više, iako ju je Leana nadvišavala za glavu i ramena. Druga žena je skratila korak, ali je Moiraina ipak morala da trčkara da bi održala korak dok su se pele nazad kroz podrume do hodnika Kule bez života osim njih. Predsoblja su retko bila pretrpana, ali ih je odsustvo ljudi činilo nalik pećinama. Zamisliti Kulu potpuno praznu postalo je i previše lako. I biće, jednog dana, ako se stvari nastave kao do sada.
“Je li obred gotov sa ovom šetnjom?” upitala je. “Deo sa Plavim ađahom, mislim. Smemo li da postavljamo pitanja?” Pretpostavljala je da je to trebalo prvo da pita, ali je želela da zvuk glasova odagna loše misli.
“Ne potpuno gotov”, odgovorila je Leana, “ali možete da pitate šta god vam drago. Na neka pitanja, doduše, ne može da se odgovori dok ne sretnete Prvog Birača, glavu našeg Ađaha.”
“Ne smete nikada da otkrivate tu titulu”, ubacila je Rafela brzo.
Moiraina je klimnula, mada je to već znala. Prihvaćene su naučene da svaki Ađah ima tajne, što Rafela mora da je znala. Više od jedne sestre je rekla Moiraine da će imati da nauči skoro isto kada dostigne šal koliko i pre toga. Nameravala je da bude vrlo pažljiva dok ne nauči više.
“Imam ja pitanje”, rekla je Sijuan namrštivši se. “Ima li mnogo običaja kao što je ova pita? Umem da kuvam, ali se moja najstarija sestra bavila pecivom.”
“O, da”, rekla je Rafela srećno, i počastila ih tajanstvenim običajima dok su hodale duž prvog nivoa Kule, od kojih su neki bili glupavi kao što je nošenje plavih čarapa kada se napušta Tar Valon, a neki razumni kao uzdržavanje od braka. Aes Sedai se jesu udavale ponekad, ali Moiraina nije mogla da vidi kako bi se to završilo osim jadno. Bujica podataka se nastavila dok su se pele jednim od spiralnih hodnika, zaustavivši se tek kada su stigle do jednostavnih, uglačanih vrata koje su vodile u Plave odaje.
“Ostale možete da čujete kasnije”, rekla je Rafela, spuštajući šal na ruke. “Samo ih sve naučite brzo. Neki se sprovode strogo koliko i zakon Kule. Mislim da bi svi trebalo, ali bar se neki sprovode.”
“Prekini, Rafela”, reče Leana, i ona i tamnoputa sestra uzeše mesinganu kvaku vrata i otvoriše jedna od vrata.
Nisu usmeravale. Možda je to bio još jedan običaj. Jahanje će biti neudobno još nekoliko dana, i nameravala je da upotrebi vreme dok ne bude mogla da napusti grad da zapamti te običaje, bar one koje su sprovodili. Neće dopustiti da se početak njene potrage odloži zbog nečeg smešnog kao što je ne oblačenje samo plavih stvari prvog dana u mesecu. Svetlosti, sigurno nisu sprovodili taj. Bolje biti siguran, doduše.
Ona i Siujan su zakoračile kroz dovratak, i stale zapanjene. Plavi je bio najmanji Ađah, posle Belog, ali je svaka Plava sestra koja je trenutno bila u Tar Valonu bila u glavnom hodniku, sve sem Aeldre su bile zvanično umotane u svoje šalove.