Prethodno - Nazad na Sadržaj - Sledeće
Poglavlje 12
Povratak kući
Luzer
Anaija je prva iskoračila ka njima i poljubila ih u obraze, a potom rekla “Dobrodošle kući, sestre. Dugo smo čekale na vas. Aeldra mi je rekla kako je ukrala moje pite”, dodala je, stežući nervozno šal. “Nije od nje fer da na taj način koristi svoju poziciju”
“Ili moje, možda da sam bila malo brža”, Kairen reče pošto su se formalno pozdravile. Bila je lepa žena, ne jako visoka, a njen osmeh je bio suprotnost hladnim plavim očima.”Možemo li bar da se nadamo da loše mesite? Aeldra voli šale skoro kao i vas dve”. Moiraina se nasmejala i gurnula Sijuan. Nije mogla da odoli. Stvarno je došla kući. Morale su doći kući.
Sedište Plavih nije sadržavalo blistavost Žutih i Zelenih, ali nije bilo ni jednostavno, kao sediše Smeđih i Belih. Tapiserije su se protezale duž glavnog hodnika, a na njima su bile naslikane scene lova, prolećnih vrtova, potoka koji teku dolinama, i ptica u letu. Lampe na zidovima su bile pozlaćene, ali nije bilo previše ukrasa na njima. Samo je pod iskakao, bio je obojen raznim nijanasama plave od jako svetle do jako tamne, na njemu je bilo i mnogo šta oslikano što je davalo utisak raskoši. Dok su se ona i Sijuan polako kretale duž tih hodnika dobile su još devet poljubaca dobrodošlice, a zatim su stigle do Eadit i još dve sestre.
“Sobe su spremljene za vas”, sestra sa okruglim licem im reče”zajedno sa odgovarajućim odorama i doručkom, ali presvucite se i jedite brzo. Moram neke stvari da vam kažem, stvari koje morate da znate pre nego što izađete iz ovih odaja. Ili možda ne bi ste smele ni ovuda da idete, ali mnogi su tolerantni prema novim sestrama. Kabrijana, hoćeš li im pokazati put?”
Bleda sestra sa upalim očima i zlatnom kosom koja joj je dosezala skoro do struka, raširila je suknje i naklonila se. Nisu sve sestre držale časove tako da je Moiraina nije prepoznala. Pogled joj je bio oštar kao kod neke Zelene, ali zato joj je glas bio ponizan “Kako ti kažeš, Eadit” Sijuan i Moiraini se obratila skoro isto tako ponizno “Da li biste pošle zamnom?” Bila je veoma čudna, na njoj se oslikavao bes sa jedne strane i poslušnost sa druge.
“Je li ona Prvi birač?”Moiraina upita oprezno čim su izašli iz Eaditinog domašaja. I domašaja ostalih nadala se. Sestre koje su se skupile, raspršivale su se i odlazile u grupicama, pritom skidajući svoje šalove.
“O, da”, Anaija reče dok su se približavale Kairen. Kabrijana je otvorila usta da odgovori, ali brzo ih je zatvorila.”takođe je i Sestra “, Anaija nastavi” ali za razliku od nekih mi volimo potpuno da iskoristimo sposobnosti.”
Dok je presavijala šal i stavljala ga preko ruke, Kairen dodade “Eadit je možda najmoćnija Plava u zadnjih sto godina, ali da je postala Smeđa ili Bela puštali bi je da lenčari kad god bi to htela.”
“O, da”, Kabrijana reče, čineći pritom šištav zvuk.”Neke od Smeđih sestara bile su sramota. Ali Smeđe sestre su uvek dopuštale da im umovi lutaju. U svakom slučaju možete biti uverene da kakve god talente da imate, oni će biti maksimalno iskorišćeni.”
Čuvši to Moiraina i Sijuan razmeniše poglede. Nijedna od njih nije imala neke specijalne sposobnosti. Ali šta je sa opasnošću na koju je Eadit htela da ih upozori? Opasnost koja je čak ovde. Htela je da pita tri sestre koje su je pratile niz hodnik, ali bila je sigurna da će informacija doći od Eadit, kad budu bile same; inače bi im rekla tamo. Svetlosti! Njihov novi dom mogao bi biti pun spletki kao Sunčeva palata. Definitivno je vreme za oprez. Vreme je da se mnogo sluša i malo govori.
Apartmani odabrani za nju i Sijuan bile su jedna do druge, nedaleko od glavnog hodnika, svaki je sadržavao prostranu spavaću sobu, dnevnu, radnu i sobu za presvlačenje, u svakoj je bio kamin u kome je gorela vatra. Oplate na zidovima bile su siromašne ukrasima, ali zato su tepisi bili raznovrsni, poticali su iz raznih zemalja i ležali su na plavim podovima. Nameštaj je takođe bio raznolik, tamo je bio sto obložen biserima, takvi su u Karhijenu bili u modi pre sto godina, na drugom mestu stajala je stolicama čije su noge bile izrezbarene tako da podsećaju na vinovu lozu, samo Svetlost zna iz kog je ona perioda, a svaka lampa i ogledalo bila je u različitom stilu, ali ništa nije bilo izgrebano ili okrnjeno, svaki komad metala i drveta bio je uglačan do punog sjaja. Stvari koje su bile ostavljene u odajama Prihvaćenih donete su, a Moirainina četka i češalj na umivaoniku, sto za pisanje i kutija za nakit u spavaćoj sobi stavili su do znanja da su odaje njene.
“Mislile smo da bi ste želele da budete zajedno”, Anaija reče kad su bile u Moiraininoj dnevnoj sobi. Kairen i Kabrijana stojale su na ručno vezenom tepihu i čas su gledale Moirainu, čas Sijuan. Pričale su između sebe kao da su dugo prijateljice, mada ipak Kairen i Kabrijanu je očigledno predvodila Anaija. To nije ništa značilo, u svakoj grupi neko je preuzimao vođstvo, ali Morijana je to ipak osetila.
“Možeš izabrati neke druge sobe ako želiš”, Kairen dodade “Mnoge su prazne, mada su neke prašnjave kao podrumi” Odlazila je iz Tar Valona uskoro, pričala je da ima neka posla u Tiru. Da li je bila jedna od Tamrinih pretraživača? Nije se moglo znati. Aes Sedai su stalno napuštale Kulu dok su se druge vraćale.
“Ako želite da promenite sobe, srediću čišćenje.” Kabrijana reče skupljajući suknje kao da će da se postara odmah za to. Skoro je zvučala uznemireno! Zašto se tako čudno ponaša? Bilo je jasno da je na nižem položaju od ostalih žena, ali i prema njima dvema se ponašala sa istim uvažavanjem.
“Neka, hvala.” Pipajući čipku na jastuku stolice pokušala je da kaže da su sobe veoma lepe, tri sestre su se pobrinule da se sve pripremi, mada su tepisi i nameštaj bili pokloni od Ađaha, ali njen jezik je odbio da izgovori laž, tako da se zadovoljila sa “Ovo je i više nego pristojno.” Svaki jastuk je imao naboranu čipku, a i jastuci i jorgani su je imali. Čak su i nabori imali nabore! Soba bi mogla biti mnogo pristojnija ako bi se rešila svih tih haljina. Sijuan se nasmešila čipki na krevetu, ali ona bi mogla da spava i na moru.
Ponudila je čaj i začinjeno vino pre nego što je shvatila da ne zna kako bi to mogla da nabavi, ali Anaija je rekla da moraju brzo da se presvuku da bi doručkovale, druge dve klimnuše glavama a zatim sve tri podigoše suknje. “Hrana može da čeka”, reče Sijuan čim su se vrata zatvorila iza tri sestre. “Pod jedan, Eadit. Da li si shvatila o čemu hoće da nam priča? Zvuči kao Igra Kuća.”
“Ne znam Sijuan. Nemam pojma.” Ipak sve je podsećalo na Daes Dae'mar. Četiri haljine od fine plave vune bile su u sobi za presvlačenje, bile su jednostavne, ali vešto urađene. U dvema je moglo da se jaše, ali obuka je običnu i ubacila odoru Prihvaćenih u korpu za veš. Malu beležnicu prebacila je iz belog pojasa u plavi koji je pronašla. Čak i ovde joj se činilo da je bezbednije da je beležnica kod nje. Začudo, nova haljina joj je savršeno pristajala.
Govorilo se da Kula zna o svojim polaznicima više nego krojačice i frizerke zajedno. Nije ih imala u svakom slučaju ali to je nameravala da promeni. Mažda će naći samo krojačicu. Još od malena je puštala da joj kosa slobodno pada, ali ako krene iz Tar Valona trebaće joj više od četiri haljine, bolje od svile, prijatnija je, mada se ne može reći da je jeftina.
Iz izrezbarene kutije za nakit uzela je ogrlicu. Bilo joj je žao što to nije mogla da je nosi ovde, ali i posle šest godina njene ruke su se sećale kako da povežu zlatni lančić sa safirnom alkicom. Pogleda sebe u zidnom ogledalu sa izrezbarenim drvenim okvirom, a zatim se nasmeši. Možda joj je još nedostajalo bezvremeno lice, ali sada je gledala u dvorsku damu Moiraiu Damodred, dvorsku damu Moirainu Damodred koja je plovila kroz Sunčevu palatu gde su skrivene struje mogle svaki čas da te povuku nadole, čak i kad imaš petnaest ili šesnaest. Sada je bila i ovde spremna za plovidbu. Nameštajući plavi šal na ramenima krenula je da potraži Sijuan, i srela je na hodniku, umotanu u šal kako nailazi iz suprotnog pravca.
Prva sestra koju su videle bila je Natasja, vitka Salderanka, sa crnim očima i sa izraženim jagodicama, koja je bila blag učitelj, dala im je upustva kako da stignu do Eaditine sobe a po ustima je videlo da joj se gadi Eadit. Moiraina se pitala da li je dobro zaključila, sigurno bi bilo čudno da se to pokaže otvoreno, ali i Eadit je imala taj izraz lica dok im je pokazivala velike stolice koje su se nalazile ispred kamina u kom je pucketala vatra. Nije im ponudila vino ili čaj, nije bilo nikakve vrste dobrodošlice. Sijuan se nervozno vrpoljila na stolici, ali Moiraina se naučila strpljenju. Sa teškoćama, ali uspela je. Teskoba od Tri zakletve bila je naročito izražena tokom sedenja. Budi tih, slušaj i posmatraj.
Eaditina dnevna soba bila je veća od njihovih sa dve tapiserije sa cvećem i pticama koje su visile na zidu Iako su i njene lampe bile isto toliko jednostavne kao i njihove. Masivan nameštaj bio je uglavnom od tamnog drveta, obložen slonovačom i tirkizom, osim jednog delikatnog malog stola koji je bio od izdeljane slonovače ili nekih kostiju.
Možda je Eadit bila dugo u ovim prostorijama, ali nije ostavila lični pečat na sobama, videle su se samo vaza od žutog porcelana Morskog naroda, veliki pehar od srebra, i par kristalnih figura, čovek i žena koji posežu jedno za drugim. Sve ovo nije govorilo ništa osim da sestra ima dobar ukus i da poseduje crtu povučenosti. Budi tih, slušaj i posmatraj.
Vrpoljeći se na stolici, Sijuan se taman spremala da ustane kad se Eadit napokon okrenula prema njima. Držeći ruke ispod grudi duboko je uzdahnula. “Šest godina su vas učili da je drugo najveće zlo da pričate o nečijem umeću sa Jednom moći. U stvari i meni je teško da o tome sada pričam. Šest godina su vas obeshabrivali da mislite o tuđoj ili vašoj umešnosi s Moći. Sada morate naučiti da uporedite vašu snagu sa svakom sestrom koju sretnete. Kasnije to ćete moći da radite bez razmišljanja, ali sada morate da pazite. Ako je sestra , bez obzira koji je Ađah, umešnija od vas, morate je poštovati. Što je bolja od vas, veće mora biti vaše poštovanje prema njoj. Treći najgori prekršaj je nepoštovanje tog pravila. To je najčešći razlog što se nove sestre kažnjavaju, a pošto uvređene sestre kažnjavaju kazne su uglavnom blage. Mesec dva Rada ili Lišavanja je najmanje što možeš da očekuješ. Nije reetko ni Umrtljivanje Duha ili Umrtljivanje Tela. “
Moiraina polako klimnu glavom. Naravno. To je objašnjavalo Elaidino poštovanje Meilin i Rafaelino popuštanje Leani. A Kabrijana; ona uopšte nije bila snažna. Ta misao joj je teško došla. Kada je Bela kula htela nešto da obeshrabri, to je bilo obeshrabrivano. Svetlosti, Kula je govorila da se to ne radi, a kasnije si morao to da koristiš da vidiš dokle ćeš napredovati. Kakva zbrka. Sreća je što su ona i Sijuan skoro indentične po snazi, a verovatno će tako i biti kad dostignu pun potencijal. Zajedno su napredovale do sada. Bilo bi neprirodno da Sijuan mora da joj se obraća sa uvažavanjem.
“Da li moramo da im se pokoravamo?” Sijuan upita dok ju je streljala pogledom.
“Mislila sam da sam bila jasna, Sijuan. Što je sestra bolja od tebe, veće mora biti tvoje poštovanje. Ne volim da pričam o ovome zato me ne teraj da se ponavljam. Naravno, to važi i u suprotnom smeru, ali se seti da ne važi ako ti je tvoj Ađah ili Kula postavila nekog iznad tebe. Na primer, ako ste u nekoj ambasadi slušaćete izaslanika iz Kule kao što sad slušate mene, makar glasnik bila Prihvaćena koja je jedva položila. A sada. Da li ste sve razumele? Dobro. Zato što osećam potrebu da operem zube.” A zatim ih je izjurila iz sobe kao da je stvarno nameravala to da uradi.
“Pretrnula sam od straha” Sijuan reče kad su bile nazad u hodniku, “ali nije bilo tako loše. Mislila sam da ćemo morati da počnemo sa dna, ali nismo tako daleko od vrha. Za pet godina bićemo sasvim blizu.” Svi su znali da one tek treba da dostignu punu snagu; vreme za dostizanje je variralo, ali uvek se dešavalo.
“I ja sam bila uplašena” Moiraina reče sa uzdahom “ali to nije jednostavno kako zvuči. Kada poštovanje postaje pokornost? Iako je koristila reč poštovanje, mislila je na pokornost. Moramo pažljivo posmatrati druge sestre i biti oprezne. Za mesec dana želim da budem ligama udaljena od Tar Valona, a ne da radim na nekoj njivi preko reke.”
Sijuan frknu “Onda ćemo oprezno koračati. Šta smo drugo radile ovih šest godina. Moglo je biti i gore. Šta kažeš da donesem poslužavnik u tvoje odaje pa da doručkujemo zajedno?”
Pre nego što stigoše do soba, Aes Sedai ih presrete, visoka žena sa pljosnatim licem u nebesko plavoj svili i sa pletenicom koja joj je visila do pojasa. Moiraina je bila sigurna da je svaka Plava u Kuli bila na prijemu, a ovu sestru nikad ranije nije videla. Naterala je sebe da postane svesna ženinih sposobnosti, njene snage i uvidela da je snažna skoro koliko će ona i Sijuan biti. Ovde je sigurno više od običnog poštovanja bilo potrebno. Možda naklon? Polako je stala i ljubazno sačekala da se sestra približi.
“Ja sam Ketalija Delarme”, sestra reče glasom u kom se osećao jak tarabonski akcenat, dok ih je proučavala pogledom. “Sudeći po tvom izgledu, izgledu lepe male porcelanske lutke, ti si sigurno Moiraina.”
Moiraina utrnu. Lepa... mala...porcelanska... lutka? Sve što je mogla da uradi je bilo da se pobrine da joj lice bude bezizražajno i da ne počne rukama da steže šal. Pomisao na onu farmu je pomogao u tome.
Ali Ketalija nije više obraćala pažnju na nju. “Što znači da si ti Sijuan, zar ne? Rečeno mi je da umete da rešavate zagonetke. Šta kažete o ovoj?” reče dodajući nekoliko strana hartije Sijuan.
Sijuan se namršti dok je čitala kao i Moiraina koja je čitala preko njenog ramena. Sijuan je pročitala sve tako brzo da njeno oko nije stiglo sve da uhvati, ali to nije bilo ništa drugo nego imena karata, koja nisu bila poređana po nekom redu koliko je ona mogla da vidi. Iza Vladara kupa je dolazio Lord vetra, Vladara plamena je sledila Gospa štapova, ali onda su dolazio Pet od novčića koga je sledila Četvorka kupa. Zagonetka? To je bila besmislica. Zagonetka? Ovo je bila glupost.
“Nisam sigurna” Sijuan reče konačno, dok je vraćala strane.To ju je umirilo. Ako je tu bila neka zagonetka, ona bi pronašla rešenje.
“Oh”, ta reč je sadržavala razočarenje, ali posle nekoliko trenutaka Ketalija je nastavila, dok su joj se pletenice okretale dok je zamišljeno vrtela glavom. “Ne kažeš da ne znaš, znači da si na tragu nečega. Oko čega si nesigurna?”
“Postoji igra o kojoj sam čitala”, Sijuan reče polako “igra karti koju bogate žene igraju, zove se Eris. Mislim da je neko zapisao svaku kartu u partiji koja je odigrana. Pobedničkoj partiji.” Ketalija se namršti.”Ti si samo čitala o igri?”
“Ćerke ribara ne mogu sebi da priušte igranje karata”, Sijuan odgovori suvo, a Ketalija joj uputi oštar pogled. Za trenutak Moiraina je mislila da im je kazna zagarantovana.
Ali sve što im je tarabonska sestra rekla bilo je “Pretpostavljam da je Moiraina igrala Eris, ipak mislim da bi rekla da je to nasumičan odabir karata za igranje. Većina njih bi. Ali ti koja si samo čitala o igri tačno si odgovorila. Hajde sa mnom. Imam još zagonetki za tebe.”
“Još nisam doručkovala” Sijuan poče da protestuje. “Ješćeš kasnije, hajde.” Izgleda da je Ketaila mislila da poštovanje nije dovoljno.
Gledajući Sijuan koja je bez volje pratila Ketailu, Moiraina je sebi dozvolila da zuri u ženina leđa. Sigurno je to ponašanje bilo na ivici da postane nepoštovanje. Izgleda da je tu bilo raznih stepena. Pa, nijansi je bilo i u Sunčevoj palati, takođe. Neće morati dugo ovo da trpe. Za nedelju dana će otići, i neće se vraćati dok ne dostigne punu snagu. Osim da obavesti Tamru gde je dete. Bilo bi divno da one budu te koje će ga naći.
Njen doručak bio je taman dovoljno topao za jelo, i ona oprezno sede na obloženu stolicu. Ali pre nego što je uzela drugi zalogaj, Anaija uđe. Anaija koja je posedovala skoro istu moć kao i Ketalija, zato ona odloži kašiku i ustade.
“Rekla bih ti da nastaviš da jedeš”, žena reče majčinski “ali Tamra je poslala polaznicu po tebe. Rekla sam detetu da ću ja preneti poruku jer sam želela da ti ponudim Lečenje. Može da ponekad pomogne oko zatezanja Zakletvi”
Moiraina pocrvene. Naravno, svi su znali do sada. Svetlosti! “Hvala ti” reče ona. Ako ne mora da ustaje Anaiji, sigurno neće morati ni da je sluša. Osim ako je Anaija bila samo ljubazna. Umalo je uzdahnula. Trebalo bi više da posmatra pre nego što bude donosila bilo kakve zaključke.
Izašla iz odaja Plavih, sa šalom čvrsto umotanim oko ramena. Nije mislila da u skorijoj budućnosti pojavljuje bez njega; a i grejao je vrat. Dok je hodala, pitala se šta Tamra hoće od nje. Sada kada su ona i Sijuan bile pune sestre možda je htela da ih pošalje u potragu. Ipak su sve znale. Ništa drugo nije imalo smisla. Požurila je.
“Ali ne želim posao”, protestvovala je Sijuan dok joj se stomak prevrtao od gladi. Osećala se isceđeno posle toliko sati u Ketalijinoj sobi, tako punoj knjiga da je izgledala kao da pripada nekoj Smeđoj. Žena kao da nikad nije čula za presvlaku za stolice, njene su bile tvrde kao kamen!
“Ne budi smešna”, seda sestra reče opušteno dok je ukrštala noge. Zatim nemarno baci listove koje je dala Sijuan na sto koji je već bio pretrpan.”Nisi uradila tako loše za početnika. Potrebna si mi i to je to. Sad nađi nešto da jedeš. Ti si sada Aes Sedai; ne možeš ići naokolo kao avet.”
Nije bilo svrhe ponovo protestovati. Krvava žena je jasno stavila do znanja da su dva protesta opasno blizu nepoštovanju po njenim shvatanjima. Krvava, krvava žena! Nije dozvolila da joj se na licu vidi bes, tu lekciju je naučila mnogo pre Tar Valona. Na dokovima ispoljavanje straha ili besa moglo te je samo dovesti u nevolju.
A nekad se moglo desiti i da dobiješ nož u leđa.
“Kako želiš, Ketalija”, reče ona, uzdržavala se da se ne išunja iz ženinih odaja. Kad je izašla napolje, odšunjala se i nek Mračni uzme svakog kome se to ne sviđa!
Spaljena da je, zašto je bila toliko glupa pa da dozvoli ženi da je podstrekne? Moiraina je savetovala da bude oprezna. Umesto toga ponašala se ko Moiraina pokušavajući da izbriše sumnju iz Ketalijinog glasa. Zahvaljujući svom zurenju neće moći da napušta Kulu uskoro. A ni u sledećih nekoliko godina, sve dok ne postane dovoljno jaka da kaže Ketaliji šta može da uradi sa svojim poslom. Barem nije spustila šape na Moirainu. Sa njenim umom bila bi odlična kao Ketalijin pomoćnik.
Iako je bila gladna, otišla je da potraži Moirainu da je obavesti da će morati da traži sama. Kad god bi je videla, morala bi da se osmehne. Ketalija je u jednome pogrešila. Ona nije bila lepa porcelanska lutka; ona je bila prelepa porcelanska lutka. Ali to je bila samo spoljašnjost. Unutra je bilo ono što se računalo. Prvi put kada ju je videla Sijuan je mislila da će Kairhijenjanka da se slomi u roku od nekoliko dana. Ali ispalo je da je Moiraina bila jaka kao i ona. Ma koliko puta da su je rušili ona se dizala na noge. Moiraina nije znala za termin odustati. Zato se iznenadila kada je našla kako sedi na stolici dok je šal bio prebačen preko naslona sa natmurenim izrazom na licu. Iz zelenog čajnika na poslužavniku osećao se miris čaja, ali šoljice su izgledale nekorišćeno.
“Šta se desilo tebi?”, Sijuan upita “nisi valjda već zaradila kaznu.”
“Još gore” Moiraina odgovori nesrećno. Njen glas je obično podsećao Sijuan na srebrna zvona, ali Moiraini se to poređenje nije sviđalo. “Tamra me odredila da upravljam isporučivanjem pomoći.”
“Krvavi, krvavi pepeo”, Sijuan je isprobavala psovke. Sada nije bilo kazni. Sijuan je imala priliku da čuje reči Aes Sedai od kojih bi se i mornari postideli. Ipak činilo joj se da u ustima oseća sapun.”Da li sumnja? Da li pokušava da te spreči da se mešaš? Možda je zato Ketalija uzela da radi za nju. Ne, dobro je uradila krvave testove.
“Ne mislim tako, Sijuan. Učena sam da vodim imanje, ali to sam radila samo nekoliko meseci pre nego što sam došla u Kulu. Rekla je da zahvaljujući tome imam sve potrebne veštine.” Usne joj se iskriviše. “Ja sam bila slobodna, i pretpostavljam da je htela da da jedan tegoban zadatak Plavoj da bi bila fer prema svima. Šta je sa tobom? Kakvu vrstu zagonetki Ketalija hoće da joj rešavaš?”
“Hoće da pregledam dosta starih izveštaja.” Sijuan promrmlja, dok se nameštala u stolici. Volela bi da se ne oseća da joj je koža tri broja manja! Bez pitanja nasula je sebi čaja. Nikad nisu pitale jedna drugu za takve sitnice. “Hoće da joj odgonetnem šta se desilo pre pedeset godina u Tarabornu, Saldeji i Altari.” Čim su joj te reči izašle iz usta zaželela je da stavi ruku preko usta, ali bilo je prekasno.
Morijana se uspravi, na njoj se videlo da je zainteresovana. “Ketalija vodi oči i uši Plavog ađaha.” To nije bilo pitanje. Uvek je pronicala u samu srž stvari.
“Nemoj o tome ni da šapućeš. Skuvaće me kao ribu ako čuje da mi se omaklo. Svejedno će me skuvati, ali ne želim da tako brzo nađe razlog.” Sigurno i bi da je danas bilo nekog vodiča. “Posle možeš da ideš. Javi mi gde ćeš, pa ako saznam nešto javiću ti.” Plave su imale raširenu mrežu očiju i ušiju, korisnu za unošenje i iznošenje poruka.
“Ne znam da li ću moći da priuštim sebi nekoliko meseci”, Moiraina reče tiho, spuštajući pogled što nije ličilo na nju. “Ja... Ja ti nisam nešto rekla, Sijuan.” Ali uvek su se ispovedale jedna drugoj! “Pretpostavljam da Dvorana hoće da me postavi na Sunčev presto.”
Sijuan trepnu. Moiraina kraljica? “Ti bi bila odlična kraljica. I ne pominji one Aes Sedai kraljice koje su loše završile. To je bilo jako davno. Teško da danas ima vladara koji nema Aes Sedai za savetnicu. Ko je ikada rekao nešto protiv njih osim Belih plaštova?”
“Velik je korak od upravnika imanja do kraljice, Sijuan.” Moiraina se uspravi, pažljivo nameštajući suknje, a njen glas poprimi ton kojim se služila da bi nešto objasnila.
“Očigledno Dvorana misli da mogu da preuzmem presto a da se ne pojave rulje na ulicama, ali ne želim da proveravam tačnost te tvrdnje. Kairhijen je dosta pretrpeo u zadnje dve godine, to nimalo nije potrebno. A čak i da su u pravu, niko nije vladao Kairhijenom a da nije morao da zaustavlja atentate, otmice... Moja prababa Karevin vladala je Kairhijenom više od pedeset godina, a Kula je je nazvala uspešnim vladarom zato što je Kairhijen prosperirao i dobio par ratova, ali njeno ime još koriste da plaše decu. Bolje da budem zaboravljena nego zapamćena kao Karevin Damodred, čak i sa podrškom Kule morala bih da je oponašam u Dvorani da bih uspela.” Odjednom ramena joj se opustiše, a lice joj je izgledalo kao da će zaplakati. “Šta da uradim, Sijuan? Uhvaćena sam kao lisica u zamku i ne bi mogla da izađem čak i da sažvaćem svoju nogu.”
Pošto je stavila šolju na poslužavnik sijuan je kleknila pored Moirainine stolice, i stavi svoje ruke na ženina ramena. “Naći ćemo izlaz”, reče sa više sigurnosti u glasu nego što je zapravo osećala. “Naći ćemo izlaz.” Bila je iznenađena što je uprkos Prvoj zakletvi uspela da izgovori te reči. Nije mogla da zamisli izlaz ni za nju samu.
“Ako ti tako kažeš, Sijuan”, Moiraina je ipak zvučala kao da joj ne veruje. “Ali ima jedna stvar oko koje mogu pomoći. Da li želiš Lečenje?”
Sijuan zažele da je poljubi. I učini to.
Bilo je snega u podnožju planina koje su se uzdizale pred Lanom, a tragovi krupnog čoveka vodili su pravo ka maglom obavijenim vrhovima koji su se dizali u visinu dokle je pogled sezao. Aijel mora da je već u planinama. Plesač se nervozno prope
“Je li to Kičma sveta?” Rakim upita oštrim glasom.”Impresivno je, ali očekivao sam da će biti viši.”
“To je Rodoubičin bodež” Arafelin se nasmeja “za Kičmu ovo su brdašca”
“Zašto samo stojimo ovde?” Kaniedrin je dosađivao tihim glasom, dovoljno tihim da ga Lan ne čuje, ali pak dovoljno glasnim da se ne pomisli da priča snishodljivo. Kaaniedrin je voleo da se igra sa vatrom.
Bukama mu odgovori. “Samo budale pokušavaju da se bore sa Aijelima u planinama”, reče on glasno. Naginjući se ka Lanu spustivši glas skoro do šapata, on reče “Svetlost je poslala Nijala, ali se nije potrudila da ga prefarba. “Nijal gospodar zapovednik Dece Svetla danas je zapovedao.
“Neće” reče Lan jednostavno. Samo je šačica ljudi poznavala rat i Nijala. Što je značilo da bi se ovaj rat mogao završiti danas. Pitao se da li će to biti nazvano pobedom. Vratio je staklo za gledanje, a potom zatekao sebe kako gleda na sever. Osećao je privlačenje, kao što gvožđe privlači magnet. Posle toliko vremena to je skoro bila bol. Neki ratovi ne mogu biti dobijeni, ali ipak moraju biti vođeni.
Proučivši njegovo lice, Bukama zavrte glavom.”Samo budala skače iz jednog rata u drugi”, nije se mučio da priča tiho nekoliko ljudi koji su čuli uputi mu začuđene poglede. Nijednom čoveku iz Krajina nije bilo potrebno objašnjenje. Oni su znali ko je on.
“Za mesec ili dva ću se odmoriti, Bukama.” Toliko bi mu trebalo da se vrati kući, možda samo mesec.
“Godina, Lane. Samo jedna godina. Dobro de. Osam meseci” Bukama je to izgovorio kao da je to velika dozvola. Možda se osećao umornim? Izgledao je kao da je napravljen od čelika; ali više nije bio mlad.
“Četiri meseca” reče Lan. A ako se Bukama i tada bude osećao umornim. Pa to će rešiti kad do toga dođe
Izgleda da Nijal ipak nije odlučio da odjednom pobenavi, što je bilo veoma dobro pošto se preko pola armije već zbog uverenja da je pobeda izvojevana još pre nekoliko dana, možda čak i onda kad su Aijeli počeli da se povlače. Zvali su to velikom pobedom. Tako su je zvali oni koji se uopšte nisu ni borili, a istoričari su već pisali kao da sve znaju. Lana nije bilo briga. Njegov um je razmišljao o stvarima koje su se nalazile dvesta liga na severu.
Oprostili su se i okrenuli što dalje od Tar Valona. Bio je to velik i lep grad, ali prepun Aes Sedai. Bukama je živahno pričao o tome šta bi mogli videti u Andoru ili možda Tiru. Bili su u obe zemlje, ali ometeni Aijelima nisu videli ni Kamen Tira ni ostale velike gradove. Lan nije govorio sve dok mu se Bukama nije obratio. Osećao je snažnu čežnju za domom. Sve što je želeo bilo je da se vrati u Pustoš. I da se ne susreće sa Aes Sedai.