Poglavlje 17: Dolazak

Poglavlje 17

Dolazak

By Perin & Tullamore

Trka za proročanstvom, odlučila je Moiraina do kraja prvog meseca, uključivala je veoma malo avanture i dobar deo dosade. Sada, tri meseca van Tar Valona, njena velika potraga se sastojala uglavnom od frustracije. Tri zakletve su joj još kožu činile previše zategnutom, a sada se i bol od jahanja pridružio mešavini. Vetar je lupao zatvorene kapke o njihove reze, i ona se namesti na čvrstoj drvenoj stolici, krijući nestrpljenje iza gutljaja bezmednog čaja. U Kandoru, ugodnost je držana na minimumu u kući žalosti. Ne bi bila previše iznenađena da vidi mraz na izrezbarenom nameštaju ili na satu u čeličnoj kutiji iznad hladnog ognjišta.

“Sve je to bilo veoma čudno, moja gospo”, uzdahnu Jurin Najima, I po deseti put prigrli svoje kćerke ka sebi strasno, kao da ih nikad neće pustiti. Izgledali su kao da nalaze ugodnost u gromljivom stisku. Možda trinaest ili četrnaest, stojeći sa svake strane Jurinine stolice, Kolar i Esela imale su njenu dugačku crnu kosu i ogromne plave oči još uvek pune gubitka. Oči njihove majke su izgledale velike, takođe, na licu stegnutom od tragedije, i njena jednostavna siva haljina je izgledala kao da je pravljena za veću ženu. “Josef je uvek bio pažljiv sa fenjerima u štali”, nastavila je, “I nikad nije dozvoljavao bilo kakvu vrstu otvorenog plamena. Dečaci mora da su odneli malog Jerida napolje da vidi njihovog oca na poslu, i…”

Još jedan prazni uzdah. “Svi su bili u zamci. Kako je čitava štala mogla da bude tako brzo u plamenu? Nema nikakvog smisla”.

“Malo je šta smisleno, gazdarice Najima”, reče utešno Moiraina, stavljajući svoju šolju na mali sto kod njenog lakta. Saosećala se sa njom, ali žena je počela da se ponavlja. “Ne možemo uvek videti razlog, ali opet možemo da nađemo neku utehu u znanju da postoji jedan. Točak vremena nas tka u Šaru kako on hoće, ali Šara je rad Svetlosti”.

Slušajući sebe, suspregnula je drhtaj. Te reči su zahtevale dostojanstvo i značaj koju njena mladost nije mogla da nađe. Za trenutak, žudela je za večnošću, ali poslednja stvar koju bi mogla priuštiti sebi je bilo ime Aes Sedai prikačeno na njenu posetu. Nijedna sestra nije došla da poseti Jurinu, ali neka će doći pre ili kasnije.

“Kako god kažete moja gospo Alis”, druga žena prošapta uljudno, iako je nečuvano pomeranje njenih bledih očiju odavalo njene misli. Ova strankinja je bila budalasto dete, plemkinja ili ne.

Mali plavi kamen kesiere koji je viseo na Moiraininom čelu i jedna od Tamoreninih jahaćih haljina, u tamnozelenom, održavalo je njen navodni položaj. Ljudi su dopuštali pitanja od plemića koje nikad ne bi odobrili od običnih ljudi, i prihvatali čudno ponašanje kao prirodno. Navodno, bila je u saosećajnoj poseti u znak žaljenja za njenog sopstvenog kralja. Ne da je mnogo ljudi sažaljevalo Lamana u samom Kairhijenu. Poslednje vesti koje je dobila odatle, mesec dana stare, govorile su o četiri Kuće koje su polagale pravo na tron i surovim okršajima, nekim nadolazećim bitkama. Svetlosti, koliko mnogo će ih umreti pre nego što se sve sredi? Bilo bi smrti da je otišla zajedno sa Dvoranom – nasleđe na Sunčev presto je uvek bilo takmičenje, bilo kroz otvoreni rat ili atentate i kidnapovanja – ali bar je bila dovoljno dugo daleko da joj se nešto tako desi. I platila bi ako bi tako nešto napravila, svejedno da li se Sijerin nametala za neposlušnost.

Možda je dopustila da joj se malo besa vidi, i gazdarica Najima umisli da su joj misli bile previše očite, zato što je počela ponovo, govoreći zabrinuto. Niko nije želio da naljuti plemića, čak ni stranog plemića. “Samo Josef je uvek bio tako sretan, moja gospo Alis. Svi su govorili o tome. Govorili su da kada bi Josef Najima upao u rupu, bili bi opala na dnu”.

“Kada je odgovorio na poziv gospe Kareil da se bori protiv Aijela, brinula sam, ali nikada nije zaradio ogrebotinu. Kada je udarila groznica u kampu, nikada nije dodirnula nas ili našu decu. Josef je zadobio naklonost gospe bez truda. Tada je izgledalo kao da Svetlost stvarno sija nad nama. Jerid je rođen dobar i čitav, i rat se završio, sve za nekoliko dana, i kada smo stigli kući u Kanluum, gospa nam je dala livrejisanu štalu za Josefovu službu, i…i…” Progutala je suze koje neće proliti. Kolar je počela da plače, i njena majka je privuče bliže, šapćući reči utehe.

Moiraina zastanu. Opet se sve ponavljalo. Nije postojalo ništa za nju, ovde. Jurine stade, takođe. Ona nije bila visoka žena, ali opet je bila bar za šaku višlja od nje. Nijedna od devojaka je nije mogla pogledati u oči. Primoravajući sebe da bude strpljiva, ona promrmlja još reči saučešća i u žurbi uzme svoju novčanu kesu od jelenske kože dok su joj devojke dodavale ogrtač i rukavice. To je ipak bila mala kesa. U početku instikt joj je govorio da bude darežljiva, i veoma velikodušna prema svemu, ali pre svega, moraće sebi da pronađe banku.

Ženino tvrdoglavo odbijanje da uzme kesu novca nervirala ju je. Ali opet, shvatala je ponos, i ustalom, gospa Kareil je sve to dokazala. Prisustvo sata govorilo je samo za sebe o uspešnosti i cvetanju ovog domaćinstva. Ali ono što je stvarno bilo neprijatno je cela njena želja da napusti ovo mesto. Jurine Najima je izgubila svog muža i tri sina jednog vatrenog jutra, ali njen Jerid je bio rođen na pogrešnom mestu bar za dvadeset milja. Moiraini se nije sviđalo što je osetila olakšanje u smrti jednog deteta. A opet osećala je. Mrtav dečak nije bio onaj kojeg je videla.

Napolju, ispod sivog neba, ona zamota ceo ogrtač oko sebe. Svako ko bi prolazio ovim kanluumskim ulicama sa nezamotanim ogrtačem bi privlačio poglede. U suštini svaki stranac privlači poglede, ali opet ne tako jasno kao Aes Sedai. U svakom slučaju, tako vezivanje nije dozvoljavalo hladnoći da te uopšte dodirne, do te mere da je nisi ni primećivao. Uopšte nije shvatala kako ovo ljudi zovu “Novo proleće” sa potpuno ozbiljnim zvukom bez podsmeha. U sebi ona povuče liniju preko imena Jurin Najima. U svojoj beležnici koja ju držala ispod kaiša su većinom svi imali prežvrljana imena. Majka petoro dečaka rođenim u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu. Majka troje devojčica. Njen prvobitni optimizam da uspešno nađe dečaka ju je sve više napuštao. Beležnica je sadržala hiljadu imena. Sigurno će barem jedna od Tamrinih ljudi pronaći pre nje. Ali opet, nameravala je da nastavi. Godine mogu proći pre nego što se može vratiti bezbedno u Tar Valon . Veoma duge godine.

Uprkos užasno hladnom vetru koji je pravio i oštar zvuk, krećući se preko krovova, ulice su bile prepune ljudima i vagonima, razmim zanatlijama i sokolarima sa njihovom glomaznom robom. Vozači vagoga su psovali i udarali bičevima da bi bi koliko-toliko rasčistili prolaz i naterali životinje da vuku, a žene koje su prolazile u blizini izgledajući svežive od bilo kojeg muškarca, su uspevale nekako da se kreću u pravim linijama, ali za nju, bilo je samo pitanje kojim će putem krenuti, izbegavajući kola i krupne životinje. Ona sigurno nije bila jedini stranac ovde. Tu su bili i Tarabonci sa gustim velikim brkovima gurajući je i mrmljajući napola razumljiva izvinjenja, kao i tamnopute altaranske žene koje su se mrštile na nju, zatim nasmejani Ilijanac sa bradom koju mu je uprkos gustini lepo isticala usta od kojih je dolovao veoma prijateljski. Tu je i Tairenac mračnoga lica u uskom ogrtaču, čak i lepe građe, pogledao ju je od glave do pete, obliznujući usne i tako odajući svoje maštovite misli u vezi sa njom. Čak je i krenuo da porazgovara sa njom, ali ona namerno dopusti vetru da uhvati jednu stranu ogrtača, otrivajući dovoljno da vidi usek na njenim grudima. To će ga naterati da se malo zamisli.

Da je ostao u uverenju da je prodavac i trgovac verovatno bi joj i prišao sa svojim lepim licem i pametnim sugestijama, ali obučena kao plementitog roda, to je menjalo stvar.

Ali nisu svi ljudi bili ispod nje. Dva puta je videla Aes Sedai kako luta među masom, a oni koji su prepoznali njeno anđeosko lice brzo bi se sklonile u stranu, naređivajući ostalima isto, tako da su uvek bile na izvesnom odstojanju. Nijedna od njih nije bila potencijalno opasna, ali i sama bi držala odstojanje od njih idući na drugi kraj ulice, da ne bi osetili njene sposobnosti.

Možda bi trebala da stavi veo. To bi izvesno poboljšalo stvari.

Sierin Vaju bi lično mogla da prođe neprimećena na deset koraka u jednom od njih. Ona se naježi od te pomisli, bila je potpuno besmislena.

Krčma u kojoj je imala malu sobu zvala se “Vrata raja”, koja je pružala četiri sprata soba od zelene popločane tavanice, i prestavljala je kanluumsku najbolju i najveću krčmu. Blizu su se nalazile prodavnice, zlatare i radnje za izradu nakita ispred kojih su se skupljale razne dame i lordovi, lomeći se ispred krčme. Možda ne bi ni ulazila i odsedala u njoj kada bi znala ko je pre nje tu osedao i boravio u njenoj sobi. Nije mogla više nijedna slobodna soba u gradu da se nađe, ali i golubarnik sa senom bi bio dovoljno pogodan. Duboko udahnuvši, ona požuri unutra.

Vatra je prijatno pucketala na kaminu, a sjajan miris je dolazio iz kuhinje, ali nije je ni to moglo osloboditi tenzije koja joj je stisla ramena.

Zajednička soba je bila ogromna, a svi mogući stolovi bili su zauzeti. Mušterije su većinom bili jednostavno obučeni trgovci, tiho podrigujući iznad svojih čaša vina, koji bi tamo ili ovamo prosuli koju kad na haljine i odeću. Njih je jedva i primećivala. Ne više od pet sestara odsedalo je u “Vratima raja”—a nijednu nije znala iz Kule, hvala Svetlosti na tome—ali svi su sedeli u zajedničkoj sobi kada je ona ušla. Gazda Helvin, vlasnik krčme, bi uvek imao sobu za Aes Sedai, pa čak i ako bi morao da isteruje druge mušterije zbog njih.

Sestre su se držale svoje zajednice i svog društva, pa makar se ni poznavale tako dobro a ljudi koji ih ne bi prepoznali na prvi pogled Aes Sedai sada bi znali da ne bi bilo pametno prekidati ih, i uznemiravati. Svaki sto je bio zaglavljen, a ako je i bilo muškaraca koji su sedeli sa Aes Sedai, to su bili njihovi Zaštitnici, umornih očiju i opasnih pogleda, ali osim toga izgledali su savim uobičajne i normalne osobe. Jedna od sestara koja je sedela sama bila je crvena, iz razloga koji je bio uobičajan za crveni red. Samo je Felaana Bevaine, mršava žena, plave kose, Smeđeg ađaha, u tamnoj odeći nosila šal. Ona se prva naklonila Moraini kada je ušla. Osetili su njene sposobnosti čim su se primakli blizu, naravno.

Stavljajući svoje rukavice za pojas i savivši ogrtač preko ruke, ona počne polako da se penje kamenim stepenicama nazad u sobu. Niti previše brzo, niti previše sporo.

Gledala je pravo napred. Sestrinski pogledi su te tako pratili da ih je bukvalmo mogla osetiti na sebi. Niko nije govorio. Niko joj ništa nije rekao. Smatrali su je za divljakušu, ženu koja je naučila sama da usmerava. Ta srećna opaska, došla je sasvim slučajno, zahvaljujući pogrešnoj informaciji sa Felaenine strane, ali bilo je pomućeno zbog prisustva istinske divljakuše u krčmi. Niko nije znao šta je gazdarica Ašer bila, osim samih sestara. Mnoge Aes Sedai nisu volele divljakuše, smatrali su ih gubitkom za Kulu, i bilo je par slučejeva odlaska od njih, činući svoj život komplikovanijim od tada. U međuvremenu, jedan trgovac u tamno sivoj vunenoj odeći koji je nosio na sebi od nakita samo crveno emajlirani kruga ukosnicu nije uspeo da promakne pogledom, gazdaricu Ašer koja je bacala pogledom svaki put kada bi sestra pogledala u njega, ali on nije imao nikakvog interesa prema njoj. Njena siva kosa je tu činjenicu osiguravala.

Tada, samo što se Moraine približi stepenicama, jedna žena progovori iza nje. “Vidi ti to. Kakvo iznenađenje.”

Okrenuvši se brzo, Moraine sa naporom zadrža neutralno lice u slučaju da to bude neka plemićka osoba ili Aes sedai sestra. Bile su to dve Aes Sedai. Isključujući Sierin lično, ona nije mogla ubosti dva gora para od ovog što upravo gleda.

Prva je bila Larela Tarsi sa krilama kao ukrasom u svojoj dugoj kosi koja je naglašavala smirenost i eleganciju u njenom hodu. Ona je podučavala Morainu u par prilika, kao polaznicu i kao Prihvaćenu, i imala je običaj da pita ono pitanje koje bi posljednje voleo da čuješ. Što je još gore, druga je bila Merean. Videvši ih obe u zajedničkom društvu bilo je iznenađenje; smatrala je i bila ubeđenja da se njih dve nisu podnosile.

Larela je bila jaka kao Merean, i najviše je iziskivala odbranu, ali bile su van Kule, sada. Nisu imale pravo da se mešaju u ono što bi ona mogla da radi ovde. Ali opet ako kaže koju pogrešnu stvar, reč da Moiraina Damodred šeta u gradu prerušena, će se proširiti u sestrinskim sobama, i vremenom će stići do pogrešnih ušiju. To je bio put kojim se svet kretao danas. A jedan poziv prema Tar Valon bi je pre ili kasnije našao. Neposlušnost prema Amirlin tronu je bilo i dovoljno loše.

Dva loša poteza, i sigurno bi je sestre vratile nazad. Ona otvori usta da preduhitri te šanse, ali je već neko prekinu.

“Nema potrebe da pokušavaš tako nešto,” Felaena reče, okrenuvši se od stola na kojem je sedela sama. Do sada je predano pisala malo pismo koje je stavila u kožnu kovertu, i povrh svega imala je malo mastila na svom nosu. “Ona kaže da nema interesa da ode do Kule. Tvrdoglava je kao kamen u vezi toga. Tajnovita, takođe. Verovatno misliš da smo već sve čule u vezi divljakuše koji se pojavljuje niotkuda čak i u najbedniju kuću u Kairhijenu, ali ove neke stvari, izgleda, da hoće da zadrži samo za sebe.”

Larela i Merean pogledaše na Moirainu, Larela podiže obrvu, a Merean sa trudom pokuša da uguši sopstveni smešak.

“Sve je to istina, Aes Sedai,” Moiraina reče oprezno, otkrivajući to kao da je neko drugi dao osnovu za to mišljenje. “Ja nemam želju da se opet pretvorim u Prihvaćenu, niti ću to dozvoliti.”

Felaena uze u obzir njihove poglede, ali nastavi da govori sa ostalima. “Kažu da ima dvadesetdve, ali to pravilo je pogaženo dva ili tri puta. Žena kaže da ima osamnest, i to je ono kako se ona opredelila. Možda je to suviše očigledna laž, ali u svakom slučaju ova devojka može slobodno—”

“Naša pravila nisu pravljena da bi bila pogažena,” Larela reče oštro, a Merean dodade iskrivljenog glasa, “Ne verujem da ova mlada žena može lagatu u vezi njenih godina. Ona ne želi da opet bude Prihvaćena, Felaena. Pusti je da ide svojim putem.” Moraina skoro ispusti uzdah olakšanja.

Dovoljno slaba da im se suprostavi da bude isključena iz svega toga, Felaena i dalje nastavi da se uzdiže, isplanirano nameravajući da nastavi da bombarduje argumentima. Pola koraka ona se uzdiže prema stepenicama iza Moraine, njene oči se raširiše, i naglo opet sede dole, fokusirajući se na pisanije kao da ništa ne postoji na svetu osim nje i njene knjige. Merean i Larela pokupiše svoje šalove, sive i plave boje. Izgledale su voljno da se nađu bilo gde osim ovde. Izrazi lica i ponašenje su im bile kao da ih je neko prikucao stopala ekserima za pod.

“Znači ova devojka ne želi da bude ponovo Prihvaćena,” reče glas žene koji je dopirao sa stepenica. To je bio glas koji je Moiraina čula samo jednom, pre dve godine, i nikada ga neće zaboraviti. Dosta žena bilo je jače od nje, ali samo jedna je mogla biti jaka kao ona.

Nevoljno, ona okrenu glavu i pogleda iza ramena.

Skoro crne oči su je studirale iza stepenišnih ograda metalne konstrukcije dekorisane sa zlatnim ornamentima, zvezdama i pticama, polumesecom i ribama. Kadsuan, je takođe, nosila šal, obojen zelenom bojom. “Po mom mišljenju, devojko,” ona reče suvo, “mislim da bi ti dobro došlo 10 godina u belom.”

Svu su mislili da je Kadsuane Melaidhrin mrtva ili negde u penziji sve dok se nije pojavila na samom početku Aijelskog rata, a većinu dobrih sestara su sigurno imale želju da ostane da truli negde u nekom grobu. Kadsuan je bila legenda, ali i najnezgodnija živa stvar koja može gledati u vas. Pola priča o njoj se kosi sa nemogućnošću, dok su ostale bile i iza nemogućnih priča, čak i pošto su neke imale dokaz za to.

Nekada davno kralj Tarabona izvučen je iz palate kada se saznalo da može da usmerava, odveden u Tar Valon da bio smiren, dok je za njim jurila vojska koja nije verovala da bi pokušala da ga spase. I kralj Arad Domana i kraljica Saldeje oteti, tajanstveno nestali, a kada ih je Kadsuan konačno oslobodila, rat za koji se činilo da je neizbežan, prosto se izgubio. Govorilo se da je savijala zakon Kule kako joj je odgovaralo, ruga se običajima, išla svojim putem i da je često za sobom vukla i druge.
“Zahvaljujem Aes Sedai zbog njihove brige,” Moiraina poče, a onda se povuče usled tog pogleda. Nije to bio pogled zurenja. Jednostavno je bio nepodnošljiv. Ponekad je čak i Amirlin bila bojažljiva po pitanju Kadsuan tokom godina. Govorilo se da je čak jednom i uvredila Amirlin. Nemoguće je to, naravno; iz razloga što bi u tom slučaju bila pogubljena! Moraina proguta pljuvačku i krenu da počne priču ispočetka, ali shvati da jedino što može da uradi je da proguta opet.

Sišavši sa stepenica Kadsuan reče Merean i Larela, “Dovedite devojku.” Bez vremena da dvaput razmisli, ona prokliže preko zajedničke sobe. Trgovci i zanatlije su gledali u nju, neko otrvoreno, neko krajičkom oka, uključijući i ti i Zaštitnike, takođe, ali zato svaka sestra zadrža pogled na svom stolu.

Mereanino lice se zateže, i Larela glasno izdahnu, ali opet su gledale u Moirainu kao da je deo zlatnog ornamenta. Nije imala nikakvog drugog izbora osim da pođe. Najzad Kadsuan nije mogla biti jedna od onih žena koju je Tamra pozvala; ona se nije vraćala u Tar Valon još od te posete na početku rata.

Jedna Zelena sestra ih je vodila do jedne krčmine zajedničke privatne sobe, gde je varta fino gorela u crnom kaminu, i gde su srebrne lampe krasile crvene zidove. Visoki krčag stojao je blizu vatre da bi napitak u njemu održavao toplim, dok je lakirani poslužavnik na malom zaobljenom drvenom stolu držao je srebrne šoljice za vino. Merean i Larela uzeše dve lake stolice sa jastučićima, ali kada je Moiraina stavila svoj ogrtač na stolicu u nameri da sedne na nju, Kadsuan uperi prst ispred svih sestara sa rečenicom. “Stani tamo, dete”.

Boreći se protiv svog temperamenta, Moiraina napravi veliki napor da ne bi gužvala haljunu u svojim pesnicama. Čak i žena jaka kao Kadsuan nije imala pravo da joj naređuje. Ali usled nemirosrdnog piljenja u nju, ona stade pravo i primiri se. Zadrhtavši zbog uvrede, ona se poče boriti da ne iskaže neke reči zbog kojih bi se kasnije kajala, i za sada joj je to uspevalo. Bilo je nešto nalik na Sijuan u ovoj ženi, samo uveličano. Sijuan je rođena da vodi. Kadsuan je rođena da komanduje.

Ona napravi krug oko njih tri, jedanput, dva puta. Merean i Larela razmeniše mrke i začuđujuće poglede, i Larela otvori usta, ali samo jedan pogled na Kadsuan natera je da ih ponovo zatvori. One preuzeše mirno lice, koje je odavalo spokojstvo; da bi svaki posmatrač pomislio da one tačno znaju celu situaciju i šta se upravo dešava,kao i da verovatno kontrolišu čitavu situaciju. Ponekat Kadsuan pogleda u njih, ali se ipak videlo da je veću pažnju pridavala Moiraini.

“Većina novih sestara,” Poznata Zelena reče, prekidajući bilo kakav započeti događaj, “sa teškoćom se odvaja od šala čak i kada spavaju ili se kupaju, ali evo i tebe bez šala ili prstena na najopasnijem mestu na svetu. Zašto?”

Moiraina trepnu. Ovo je bilo direktno pitanje. Ova žena je stvarno ignorisala pravila kada bi joj to odgovoralo. Ona lagano progovori. “Nove sestre takođe traže Zaštitnika.” Zašto ju je ova žena odbacivala na ovakav način? “Ja još uvek mog nisam vezala. Čula sam da se od Krajišnika stvaraju jako dobri Zaštitnici.” Zelena joj uputi takav pogled, da je momentalno poželela da u toj prostoriji bude manje svetla.

Zaustavljajući se iza Larela, Kadsuane spusti ruku na njeno rame. “Šta ti znaš o tome, dete?”

Svaka devojka na Larelinim časovima ju je smatrao savršenom sestrom i bile zaplašene tom pretpostavkom. Sve su je se plašile, ali je svaka htela da bude kao ona.

“Moiraina je vredna i brzo uči,” reče uveravajućim tonom. “Ona i Sijuan Sanče su bile dve najbrže u Kuli koje sam ikada videla. Ali to sigurno već znaš. Dozvoljeno ti je bilo i sama da vidiš. Samo je bila suviše slobodna sa svojim mišljenjem, i naravno ta njena narav, sve do trenutka dok se nije malo privikla i smirila. Naravno, i mi smo malo učinili u obuzdavanju tog temperamenta. Ona i ta devojka Sanče su bili neiscrpan izvor podvala i nestašluka. Obe su prihvaćene u prvom pokušaju. Potrebno joj je iskustvo, naravno, ali napraviće ona već nešto od sebe.”

Kadsuan se pomeri iza Merean, pitajući isto pitanje samo dodajući zadnju rečenicu, “Izvor . . . podvala i nestašluka, Larela reče. Problematično dete?”

Merean odmahnu glavom sa osmehom. “Nije problematična, stvarno. Više slobodnog duha. Nijedan od trikova koje je Moiraine odigrala nisu bili podmukli i loši, ali bilo ih je dosta. Kao polaznica i Prihvaćena, išla je da uči više od sve tri devojke zajedno. Osim njene drugarice Sijuan, naravno. Naravno osobe koje dele sobu su uvek prisne, ali ove dve, nikad nisu poslate kod mene bez one druge. Poslednji put je to i bilo kada smo prošle noći dodelili šal.” Njen osmeh se pretvori u mrštenje veoma sličnoj onoj koju je nosila iste noći.

Nije to bio bes, već više neverica zbog štete koju jedna mlada žena može prouzrokovati. I ta ćinjenica ju je zabavljala. “Umesto da provedu mirnu noć, njih dve su pokušale da prošvercuju miša u krevet jedne od sestara—Elaida a'Roihan—ali su bile uhvaćene. Sumnjam da je postojala ijedna nova Aes Sedai koja nije mogla da sedi zahvaljujući poslednjoj poseti Gospodarici polaznica.”

Moiraina zadrži koliko toliko normalan izraz lica, pazeći da ne stegne ruke u pesnice, ali nažalost ništa nije moglo da joj ublaži rumenilo lica. Ona se namršti, tretirali su je kao da je još uvek bila samo Prihvaćena. Potrebno je iskustvo, zar ne? Pa, jednog dana će ga i steći, ali sada joj ne daju ni toliko.

“Mislim da od mene znaš sve ono što ti treba da znaš,” ona reče Kadsuan polako. Koliko su bliske ona i Sijuan bile su stvari koje se tiču samo njih dve. Kao i kazne, detalji njihovih kazni. “Ako si konačno zadovoljna time, ja moram ići da se pakujem. Krećem za Čačin.”

Ona proguta pljuvačku. I dalje neuspešno pokušavala da smiri jezik, dok je njen temperament i dalje rastao u njoj. Ako su Merean ili Larela bile deo potrage, mora da imaju barem mali deo liste iz njene beležnice. To je uključivalo Jurine Najima koja je ovde, gospu Ines De-main u Čačinu, i Avene Sahera, koja je živela u “u selu na širokom putu između Čačina i Kanluuma.” Da bi suzbila sumnje, sve što mora da kaže bilo je da nema nameru da provede dalje vreme u Arafelu i Šijenaru.

Kadsuan se nasmeja, ali ne baš prijatno. “Otići ćeš ako ja tako kažem, dete. Budi tiha kad ti se to govori. Taj krčag sadrži malo začinjenog vina. Sipaj nam.”

Moiraina trepnu. Dete! Ona više nije bila polaznica. Niko nije mogao da joj naredi da ode i dođe. Niti ju je mogao ućutkati. Ali nije se bunila. Ona ode do ognjišta i podignu veliki i usku prosrebreni krčag.

“Čini mi se da si veoma zainteresovana za ovu mladu ženu, Kadsuan,” Merean reče, okrećući pogled da bi osmotrila Moirainu. “Da li postoji nešto u vezi nje, što bi morali da znamo?”

Larelin osmeh ih je ismejavao. Ali samo na tren, sa Kadsuan. “Da li je neko predvideo da će biti Amirlin jednog dana? Nemogu reći da sam tako nešto videla u njoj, a opet, ja nemam dar proricanja.”

“Mogu živeti sledećih trideset godina..,” Kadsuan reče, dodajući šolju toplog napitka Moiraini u ruke, “…ili samo tri. Ko to može reći?”

Moirainine se oči razrogačiše, i ona nehotice prospe malo vina na grudi. Merean se zagrcnu, a Larela je izgledala kao da joj je neko stavio stenu za vrat.

“Budi malo više opreznija sa tim šoljicama,” Zelena reče, prekidajući trenutnu temu.

“Dete?” Moraina se vrati na temu još uvek zureći, i Kadsuan nastavi. “Meilan je trenutno najstarija. Kada ona i ja odemo, to će ostaviti Kerenu kao najjaču.” Larela odstupi. Da li je žena nameravala da prekrši sva pravila odjednom? “Da li te uznemiravam?” Kadsuanin ton solidarnosti nije mogao biti više veštački, pa čak nije sačekala ni odgovor na sopstveno pitanje. “Održavajući tajnu o našim godinama ne sprečava ljude da znaju da mi živimo više nego oni. Pihhh! Od Kerene, to će biti za pet godina. Za pet godina ove dete i Sanče će dostići svoje potencijale. A one koje su stare koliko i ja, će biti već odavno u penziji.”

“Da li postoji poenta svega ovoga?” Merean upita, delovajući malo bolesno. Larela zgrči šake, dok joj je lice počelo da sivi. Ona jedva da je pogledala u vino, koje joj je Moiraina ponudila, i ona zadrža šolju, mada je bilo sumnje da će popiti i jedan gutalj iz nje.

Kadsuan se namrgodi, stvarajući strahovit izraz lica. “Ne postoji nijedna osoba koja je došla u Kulu hiljadama godinama unazad koja bi mogla da se meri sa mnom. Niko da se meri sa mnom ili Meilan ili čak Kereni već šest stotina godina. Pre hiljadu godina, možda je postojalo pet sestara koje su približne snage ko i ovo dete. Za hiljadu godina kasnije, ona bi bila prva u svom rangu. Oh, neko jači se može naći vremenom, ali neće ih biti ni pedeset, a možda neće biti ni jedna. Mi ćemo iščeznuti.”

Moraina oseti žig u uvu. Da li je Kadsuan imala rešenje problema? Ali kako bi ijedno rešenje mešalo nju u to?

“Ne razumem,” Larela reče ošto. Izgledalo je kao da se malo pribrala, ali opet je bila i malo ljuta zbog svoje slabosti. “Svi smo svesni situacije, ali kakve veze Moiraina ima sa svim tim? Da li misliš da nekoko može doprineti i dovesti više devojaka u Kulu, osoba sa . . . jačim potencijalom?” Ona se natera na poslednju rečenicu, praveći grimase gadosti, a njeno frktanje je samo govorilo šta je mislila o svemu tome.

“Bilo bi mi žao kada bi sav taj talenat bio protraćen. Kula nemože sebi da dozvoli da gubi devojke zbog njihovih neznanja. Pogledaj samo nju. Lepa lutka obučena u kairhijensku plemićku odeću.” Kadsuan stavi prst ispod Moirainine brade, podizajući joj glavu. “Pre nego što nađeš Zaštitnika, dete, moraš biti svesna da će svi razbojnici prvo staviti strelu u tvoje srce a tek onda proviriti u tvoju tašnicu. Putnik koji će se onesvestiti pri samom pogledu na koju sestru,bi bio u stanju da joj razbije glavu dok ova bude spavala, i dok bi se probudila verovatno bi shvatila da se nalazi u totalno nepoznatoj dolini, shvatajući da su joj uzeli novac i još po nešto. I zato se nadam da ćeš obratiti mnogo pažnje kada budeš birala svog prvog Zaštitnika.”

Moiraina se trgnu nazad, pogođena ovom situacijom. Prvo ona i Sijuan, a sada i ovo. Postojale su stvari koja je jedna pričala, a druga ćutala!

Kadsuan je ignorisala taj njen ispad. Mirno uzevši jedan gutalj vina, ona se okrene ka ostalim.

“Dok ne nađe Zaštitnika da joj čuva leđa, možda bi najbolje bilo da je ti zaštitiš od svog entuzijazma. Vas dve idete u Čačin, koliko verujem. Onda će ona putovati sa tobom. Očekujem od tebe da je ne ispuštaš iz vida.”

Moiraine najzad nađe jezik, ali shvati da u ovom trenutku njeni protesti neće ništa značiti.

Merean i Larela se pobuniše, takođe, i to poprilično bučno. Aes Sedai ne treba niko da “pazi na nju,” ma koliko bila nova. One su imale sopstvene interese u vezi nje. One nisu baš bile jasne oko činjenice gde su i šta su delile njih dve—par sestara bi imalo poverenja u druge—ali očigledno ve nisu htele da imaju dodatno društvo. Kadsuan nije obraćala pažnju na ništa što ne bi htela da čuje, pretpostavljajući da će raditi sve onako kako ona želi, odbijajući bilo kakav predlog više. Ubrzo se par poče vrpoljiti na svojim stolicama, oslabljen govoreći kako su imale međusobnii sukob prethodnog dana i da nisu sigurne da će putovati zajedno. U svakom slušaju, obe nameravaju da ostanu u Kanluumu dva do tri dana, dok je Moiraine priželjkivala instantni odlazak odatle.

“Dete će ostati do tvog odlaska,” Kadsuan reče lako. “Dobro, to smo znači rešili. Sigurna sam da vas dve i dalje imate želju da vidite to po šta ste pošli u Kanluumu. Neću vas više zadržavati.”

Larela grubo namesti šal oko sebe, mrmljajući rečenice kako će se Moiraina grdno pokajati ako odluči da se sama uputi za Čačin.

Merean je podnela to bolje, govoreći da će se brinuti o Moraini kao da joj je kćerka, ali njen osmeh je teško bio zadovoljavajući.

Kada su otišli, Moiraina poče zuriti u Kadsuan u neverici. Nikada nije videla nešto slično ovome. Osim one lavine, jednom. Ono što sada mora da uradi je da bude tiha i mirna dok joj se ne ukaže prilika da napusti mesto a da je ne vidi Kadsuan ili neko drugi. To bi bila najmudrija stvar za uraditi. “Nisam pristala ni na šta,” ona reče polako. Veoma polako. “Šta ako imam važnog posla u Čačinu, koji ne može da čeka? Šta ako izaberem da ne čekam ovde dva-tri dana?” Možda je morala više u školi da nauči kako da obuzda jezik.

Kadsuan je i dalje zamišljeno zurila u vrata koja su se zatvorila za Merean i Larelom, ali ona okrenu pogled ka Moiraini. “Nosiš šal možda malo više od četiri meseca, i već imaš poslove koje ne mogu čekati? Pihhh! Još uvek nisi naučila prvu važnu lekciju, a to je da šal znači samo da si spremna da započneš svoje pravo učenje. Druga važna lekcija je opreznost. Ja znam bolje od ostalih kako je teško obuzdati se kada si mlada, imaš saidar među rukama i svet pod nogama. Bolje to znam, nego što ti misliš.”

Moiraina pokuša nekako da se umeša, da ubaci koju reč, ali ne bi imalo ni malo razlike i izgledalo bi kao da pokušava da se raspravlja sa lavinom.

“Preuzećeš velike rizike u svom životu, ako budeš živela dovoljno dugo. Već si preuzela veoma krupne korake koje nisi ni sama svesna. Slušaj pažljivo šta ja govorim. I radi, kako ti govorim. Većeras ću proveriti da li si u krevetu, a ako ne budeš bila, naći ći te i kazniću te ko onaj put za miševe. Kasnije možeš obrisati suze sa tim šalom za koji veruješ da te čini nedodirljivom. Veruj mi, ne čini te.”

Još uvek stojeći dok su se vrata zatvarala za Kadsuan, Moraina shvati da još uvek drži napunjenu šolju sa vinom, i brzo ga iskapi. Ta žena je bila . . . užasna. Pravila zabranjuju čak i psihičku grubost protiv druge sestre, ali Kadsuan kao da to nikada nije ni znala. Sve je to brzo istrtljala, i tako joj tri hrasta svaku reč je mislila ozbiljno. Neverovatno.

Da li joj je išlo u prilog što je pomenula Meilan Argania i Kerenu Nagaši? Tu su bile dve od Tamrinih tragača. Da li je Kadsuan jedna od njih? U svakom slučaju, ona je veoma uredno isekla Moirainu od potrage za sledećih nedelju dana i više. Naravno, ako zaista bude sa Merean i Larelom, naravno. Ali zašto samo nedelju dana? Ako je ova žena bila deo potere. . . . Ako Kadsuan zna za nju i Sijuan. ...Ako... Stajući tamo samo sa praznom šoljom od vina nigde neće dospeti. Ona pokupi svoj ogrtač.

Prethodno - Nazad na sadržaj - Sledeće