Poglavlje 2: Ispunjena zelja

Poglavlje 2

Ispunjena želja

LUZER

Uprkos vatri koja je plamtela u mermernom ognjistu zelene boje, Amirlinina soba za prijem bila je toliko hladna da je Moiraina drhtala, zahvaljujući čvrsto zatvorenim ustima nije cvokotala. Naravno, to je sprečavalo i da zeva, što ionako nikad ne bi uradila, bez obzira na to da li je spavala pola noći ili ne. Raznobojne zimske tapiserije visile su na zidovima, na njima su bili pejsaži proleca i dvorskih vrtova i na njima se uhvatio mraz, a sa izdeljanih žitarica visile su ledenice. Pod jedan: kamin je bio preko puta nje, na drugoj strani sobe, i toplota se nije daleko širila. Pod dva: veliki prozori iza nje koji su vodili na balkon sa kog se videla Amirlinina privatna bašta, nisu bili namešteni kako treba, pa se hladnoća probijala. Kad god bi vetar zaduvao, talas hladnog vazduha bi je pogodio s leđa i prošao kroz njenu vunenu haljinu. Još jedan inat njene najbolje prijateljice, iako je Sijuan bila Tairenka, ne bi pokazala ni da se smrzava. Sunceva palata u Kairhijenu, gde je Moiraina odrastala, bila je hladna zimi, ali nikad nije bila primorana da stoji na promaji. Hladnoća je izvirala iz hladnog mermernog poda, a zatim prolazila kroz ilijanski tepih, pa kroz Moirainine papuče. Zlatni prsten Velike zmije na njenoj levoj ruci, zmija koja je grizla sopstveni rep, koji je prestavlja neprolaznost, večnost i vezu sa Kulom, bio je kao grumen leda. Kada je Amirlin rekla jednoj Prihvaćenoj da stane tamo i ne smeta joj, Prihvaćena je otišla i pokušavala da obuzda drhtanje. Gore od hladnoće bio je oštar miris dima koji ni promaja nije uništila. To nije bio dim iz dimnjaka, vec dim zapaljenih sela oko Tar Valona.

Fokusiranje na hladnoću sprečavalo je da razmišlja o dimu. I bitki. Na nebu se primećivalo sivilo, nagoveštaj rane zore. Uskoro će borba početi, možda je već i počela. Htela je da zna kako bitka teće. Imala je pravo da zna. Njen stric je započeo rat. Sigurno nije nalazila opravdanje za Aijele i uništenje koje su doneli u Kairhijenu, gradu i naciji, ali ipak je znala ko je kriv. Otkad su Aijeli stigli, Prihvaćene su bile zatvorene u Kuli isto kao i polaznice. Svet izvan tih zidova mogao je i prestati da postoji.

Izveštaji su redovno stizali od Azila Mareda, visokog kapetana Gradske straže, ali njihov sadržaj je prenošen samo punim sestrama, a ponekad ni njima. Nakon pitanja o ratu upućenom Aes Sedai, sledio je savet da se posvete učenju.

Ovo je bila praktično najveca bitka još od vremena Artura Hokvinga, odvijala joj se ispred nosa, a zaokupljali su je nevažnim stvarima! Moiraina je znala da ne bi nikako smela biti umešana, ali ipak je želela da bude, makar samo da zna šta se dogada. To je možda nelogično, ali ipak, nikad nije razmišljala da pristupi Belom adahu kada bude dobila šal.

Dve žene u svili, sa plavim ešarpama, sedele su na suprotnim stranama malog pisaćeg stola, na jednoj strani sobe, izgledale su nesvesne dima i hladnoće iako su bile udaljene od kamina skoro kao i ona. Naravno, one su bile Aes Sedai, sa bezvremenim licima, a verovatno su videle više posledica bitke od mnogih generala. Niko nije postajao Aes Sedai, a da nije naučio da kontroliše osećanja po potrebi. Tamra i Gitara nisu izgledale umorno, samo su malo odspavale otkad je bitka počela.

Ali zato su Prihvaćene dežurale celu noć, za slanje poruka i ukoliko je trebalo nešto doneti. Ni hladnoća ni toplota nisu uticale na sestre kao na druge ljude.

Izgledale su kao da su nesvesne hladnoće. Moiraina je pokušala da shvati kako to uspevaju; svaka Prihvaćena je pokušala pre ili kasnije. Kako god da je radilo, nije ukljucivalo Jednu moć, jer bi u tom slučaju mogla da vidi tokove, ili bar da ih oseti. Tamra je bila više od obične Aes Sedai, bila je Amirlin, vladar nad svim Aes Sedaima. Bila je uzdignuta iz Plavog, ali ešarpa na njoj bila je u boji svih sedam Ađaha, da pokaže da Amirlin pripada svim Ađasima, ali i nijednom. Tokom istorije Kule neke Amirlin su se doslednije pridržavale pravila od drugih. Tamrina suknja bila je obojena sa svih sedam boja, iako to nije bilo potrebno. Nijedan Ađah nije bio povlašćen ili ugnjeten sa njene strane. Izvan Kule, kada bi Tamra Ospenija progovorila, kraljevi i kraljice bi slušali, slušali su i saveznici, pa i oni koji su mrzeli Belu kulu. To je bila moć Amirlin. Možda nisu želeli da prihvate njen savet, ili da poslušaju njene instrukcije, ali su slušali i bili uglađeni. Čak su i Visoki lordovi Tira, i kapetan zapovednik Dece Svetla slušali. Njena duga kosa prošarana sedima oivičavala je kockasto, odlučno lice. Uglavnom se snalazila sa vladarima, ali nije shvatala svoju moć olako ili je zloupotrebljavala i u Kuli i van nje.

Tamra je bila fer i najčešće ljubazna, što nisu iste stvari. Moiraina joj se divila. Druga žena, Tamrin Čuvar Hronika je bila drugačiji tip osobe.

Ona je možda bila druga najmoćnija žena u Kuli, i sigurno jednaka sedeocu Trona , i ona je bila fer, ali nije patila od ljubaznosti. Bila je dovoljno blistava da se uvrsti u Zeleni ili Žuti. Visoka i sladostrasna, nosila je ogrlicu od vatrenih suza, minđuse sa rubinima veličine golubijeg jajeta, i tri prstena sa dragim kamenjem pored prstena Velike zmije. Njena haljina bila je plavlja od Tamrine, a plava ešarpa široka skoro kao šal. Morijana je čula da Gitara još uvek smatra sebe Plavom, što je šokantno ako je istina. Širina njene ešarpe govorila je kome je naklonjena.

Kao i svima Aes Sedai koje su radile sa Jednom moći, Gitari nije bilo moguće odrediti starost. Na prvi pogled pomislili biste da nema vise od 25 godina, možda i manje, ali kada biste pomnije pogledali pomislili biste da ima pedeset god, ali da je i dalje jako lepa. To glatko, bezvremeno lice bilo je osobina Aes Sedai koju su prepoznavali svi koji su imali kontakta sa njima.A njena skroz bela kosa nije pomagala. Po nekim glasinama bila je trista godina stara, mnogo čak i za Aes Sedai. Pričanje o sestrinoj starosti bilo je jako nepristojno. Čak bi i punopravna sestra bila ukorena za to; a polaznice i Prihvaćene bi bile poslate kod Nadstojnice na bičevanje. Ali razmišljanje o tome se nije računalo.

Gitara je jos po nečemu bila posebna. Imala je Proricanje ponekad, govorila je stvari koje će se desiti u budućnosti. To je bio jako redak Talenat, i iskazivao se povremeno, ali trač je kružio, u odajama Prihvaćenih svašta se pričalo, govorio je da je Gitara imala više od jednog Proricanja u zadnjih nekoliko meseci. Neki su tvrdili da je Gitara predvidela gde će Aijeli doći i da su zato armije bile izvan grada.

Niko od Prihvaćenih nije znao to zasigurno. Možda su neke sestre znale. Možda. Čak i kada su svi znali da je Gitara imala Proricanje, ponekad je samo Tamra znala o čemu se radi. Bilo je glupo verovati da će se proricanje dogoditi dok je Moiraina tu, ali se ipak nadala. Ali već četiri časa otkad su ona i Sijuan zamenile Tenailu i Brendu. Gitara je pisala pismo.

Odjednom je shvatila da je četiri časa mnogo vremena za pisanje jednog pisma. A Gitara nije ispunila ni pola papira. Sedela je, a pero je bilo kao zamrznuto iznad papira boje krema. Kao da je Moirainino razmišljanje nekako doprlo do nje, Gitara ošinu pogledom pero i napravi zvuk koji je odražavao iritaciju, a onda umoči pero u bočicu sa alkoholom da bi ga očistila, bilo je očito da joj se to nije desilo prvi put. Tečnost u bočici bila je crna kao i mastilo u činijici na stolu. Fascikla sa pozlaćenim ivicama puna papira ležala je ispred Tamre, a ona ju je pomno proučavala, Moiraina nikad nije videla Amirlin tako usresređenu na papir. Lica Aes Sedai bila su odrazi hladnoće, ali izgleda da su bile zabrinute, što je uticalo i na nju. Ugrizla se za usnu dok je razmišljala, ali ubrzo je prestala sa tim jer joj se zevalo.

Izgleda da ih je danas nešto posebno zabrinjavalo. Videla je Tamru u hodnicima juče, i ako je neko odisao samopouzdanjem to je bila ona. Bitka je besnela zadnja tri dana. Ako je Gitara predvidela bitku, ako je imala druga proricanja ko zna šta je još videla? Nagađanje bi samo odmoglo. Aijeli prelaze mostove i nadiru u grad? Nemoguće. Za tri hiljade godina, dok su se nacije uzdizale i padale, čak i za vreme Hokvinga nijedna armija nije uspela da probije zidine Tar Valona ili da sruši kapije, a dosta ih je probalo. Možda se na neki način bitka pretvarala u katastrofu? Tamra i Gitara su jedine dve Aes Sedai koje su se nalazile u Kuli u tom trenutku, osim ako se možda neka vratila u toku noći. Kružile su priče o povređenim vojnicima u tolikom broju da su bile potrebne sve sestre, čak i one sa najmanjim sposobnostma, ali niko nije znao da li su zato otišle. Aes Sedai nisu mogle da lažu, ali često su govorile izokola. Smele su da koriste Moć ako su njihovi Zaštitnici u opasnosti. Nijedna Aes Sedai nije učestvovala u bitkama još od Troločkih ratova, kada su bile nasuprot Troloka i Prijatelja Mraka, ali možda je Gitara predvidela propast ukoliko se Aes Sedai ne priključe. Ali zašto čekati do trećeg dana? Da li je proricanje moglo biti tako detaljno. Možda ako bi sestre ušle u bitku prerano to prouzrokovalo...

Krajičkom oka Moiraina je videla Sijuan kako se smeje. Taj osmeh je pretvorio Sijuan od obične devojke u lepoticu i od njega su se njene plave oči zacaklile. Skoro ruku viša od Moiraine, Moiraina se nije kao nekad nervirala zbog toga što su svi viši od nje, ali i dalje nije mogla da ne primećuje visinu ljudi, bleda skoro kao i ona Sijuan je nosila odoru Prihvaćene i zračila je sigurnošću koju Moiraina nije posedovala u tolikoj meri. Haljine sa visokim okovratnicima bile su sasvim bele, izuzev poruba i manžetni koji su bili kopija Amirlinine lente. Nije mogla da shvati kako su sestre iz Belog ađaha mogle svo vreme da nose belo, izgledale su kao da ceo život tuguju. Kao polaznici najviše joj je smetalo što od svitanja do sumraka mora biti u belom. A i što mora da uči da zauzda svoju narav. Ranije je imala većih problema sa time.

“Saznaćemo šta saznamo” Sijuan je prošaputala i bacila brz pogled ka Tamri i Gitari. Nijedna se nije pomerila ni inč. Gitara je opet držala pero iznad papira dok se mastilo sušilo.

Moiraina nije mogla a da joj se ne osmehne. Sijuan je imala taj dar, da se nasmeši kada bi trebalo da se mršti, i da se smeje kad bi trebalo da jeca. Smešak se pretvorio u zevanje, i brzo je pogledala da li su Amirlin i Čuvar primetili. Ali one su i dalje bile izgubljene u sopstvenim mislima. Kad se ponovo okrenula, Sijuan je držala ruku preko usta i zurila u nju. Malo je hvalilo da počne da se kikoće.

Na početku joj je bilo čudno da ona i Sijuan postanu prijateljice, najbolji prijatelji su ili jako slični ili jako različiti. U nekim stvarima su bile slične. Obe su bile siročići; njihove majke su umrle dok su bile male, a njihovi očevi su umrli otkad su otišle iz kuće. I obe su bile rođene sa iskrom, što je bilo neuobičajeno. Požele bi da usmeravaju Moć na kraju, nezavisno od toga da li učile ili ne; nije svaka žena to mogla.

Počele su da se razlikuju pre nego što se došle u Tar Valon, ne samo zato što je Sijuan rođena siromašna a ona bogata. U Kairhijenu Aes Sedai su bile poštovane, i u čast Moiraininog odlaska u Kulu bio je priređen veliki bal u Sunčevoj palati. U Tiru usmeravanje je bilo zabranjeno i Aes Sedai nisu bile popularne. Sijuan je bila ukrcana u brod za Tar Valon čim je sestra otkrila da može da usmerava. Bilo je mnogo razlika, mada one nisu marile. Između ostalog Sijuan je došla u Kulu kontrolišući svoju narav, bila je dobra sa zagonetkama za razliku od Moiraine, koja je volela konje.

Nisu se razlikovale po umešnosti sa Jednom moći. Upisane su u knjigu polaznica istog dana, i jednako su napredovale, čak su i istog dana polagale za Prihvaćenu. Doduše Moiraina je imala plemićko obrazovanje, znala je istoriju i dovoljno Starog jezika da ne mora da ide na časove. Kao ćerka tairenskog ribara, Sijuan je po dolasku jedva znala da čita i da računa, ali je upijala znanje kao što pesak upija vodu. Učila je polaznice Starom jeziku, ali samo prve časove. Sijuan Sanče je bila sve na šta bi polaznice trebalo da se ugledaju.

U stvari obe su bile uzor. Samo je još jedna žena postala prihvaćena za tri godine. Elaida a'Roihan, odvratna žena, postigla je to i izgledalo je nemoguće da bi mogle da se takmiče sa njom. Moiraina je bila svesna sopstvenih nedostataka, ali verovala je da bi Sijuan mogla da postane savršena Aes Sedai.

Otvorila je usta da šapne da je strpljivost samo za kamenje kada je vetar zaduvao i hladan vazduh je pogodio. Mogla je da stoji u spavaćici, verovatno bi joj bilo toplije. Umesto da počne da šapuće, glasno se zakašljala.

Tamra je okrenula glavu ka prozoru, ali ne zbog Moiraine. Vetar je doneo zvuk nekoliko bubnjeva. Ne, stotine. Da bi se čulo u Kuli, moralo je da ih bude mnogo. Šta god da je bio razlog, mora da je bilo nešto hitno. Amirlin je glasno zatvorila fasciklu pred sobom.

“Idi i pogledaj ima li vesti sa bojišta, Moiraina.” Tamra je govorila skoro normalno, ali osećala se neka napetost u njenom glasu. “Sijuan, napravi čaja. Brzo, dete.” Moiraina trepnu. Amirlin je bila zabrinuta. Ali mogla je da uradi samo jedno.

“Biće kao što ti kažeš, Majko”, rekoše ona i Sijuan bez oklevanja, pritom se duboko nakloniše, a zatim se okrenuše ka vratima sobe pored kamina, sobe koja vodi u predsoblje. Zlatom obložen srebrni čajnik nalazio se na poslužavniku, na stolu pored vrata, tu su se nalazili i krčag sa medom, mala posuda sa mlekom i veća sa vodom, sve je bilo od srebra. Na drugom poslužavniku nalazile su se posude od zelenog porcelana Morskog naroda. Moiraina je osetila kad je Sijuan otvorila Izvoru i prigrlila saidar, žensku polovinu Moći, a zatim je videla sjaj koji su uočavale samo žene koje mogu da usmeravaju. Sijuan je već pripremala tok Vatre da bi voda za čaj proključala. Ni Tamra ni Gitara nisu ni progovorile da bi je sprečile.

Predsoblje koje je vodilo u Amirlinine odaje nije bilo veliko, jer je bilo predviđeno da tu čeka samo nekoliko posetilaca da ih prozovu. Delegacije su dolazile sobu za prijem ili u njenu radnu sobu, ali nikad u njene privatne odaje. U poređenju sa dnevnom sobom predsoblje je bilo skoro toplo. Tu je bila samo jedna stolica, grubo izdeljana ali velika, koja je bila privučena što bliže svetiljki sa postoljem tako da bi Elin Varel, vitka polaznica na dužnosti, mogla da čita. Licem okrenuta od vrata i usresređena na knjigu nije čula Moirainu kako prelazi preko tepiha sa resama.

Elin je trebalo da oseti njeno prisustvo mnogo pre nego što se dovoljno približila da može da viri preko detetovog ramena. Nije bukvalno bila dete, bila je sedam godina polaznica, a došla je u Kulu u osamnaestoj, ali polaznicama su se svi obraćali sa dete. Ali i Prihvaćene su Aes Sedai zvale dete. Moiraina je mogla da oseti njenu mogućnost da usmerava čim je ušla u sobu. Trebalo b da i ona može nju da oseti iz te blizine. Žena koja usmerava nikad ne bi mogla da se prikrade drugoj ako ova obraća pažnju.

Vireći preko Elinog ramena odmah je prepoznala knjigu. Srca u plamenu, kolekcija ljubavnih priča. Kulina biblioteka bila je najveća u poznatom svetu, sadržala je kopiju skoro svake knjige koja je bila odštampana, ali bila je nepogodna za polaznicu. Prihvaćene nisu imale problema, one su znale da ćeš verovatno videti muža, decu, unuke i praunuke kako umiru, a da se ti nisi promenila, ali polaznice su morali tiho da odvraćaju od muškaraca i da im zabranjuju da im uopšte prilaze. Nije bilo čudno da polaznica pobegne. Obuka je bila teška, ali ako će da se slome, bolje da im se to desi kao polaznicama nego kao sestrama. Biti Aes Sedai bilo je teško, a još dodati dete bilo bi mučenje.

“Trebala bi da čitaš nešto prigodnije, Elin”, Moiraina reče ravno. “A i da obraćaš više pažnje na dužnosti.”

Pre nego što je Moiraina završila Elin je skočila na noge i počela da uzdiše, a knjiga joj je pala na pod. Nije bila visoka za Andorku, ali Moiraina je ipak morala da diže glavu da bi je pogledala u oči. Kada je videla da je to Moiraina, pojavio se mali smešak olakšanja. Veoma mali. Za polaznice Prihvaćene su bile samo mali korak ispod Aes Sedai. Elin je raširila belu haljinu i naklonila se.”Niko ne bi mogao da uđe, a da ga ne vidim, Moiraina. Merejn Sedai je rekla da mogu da čitam.” Zabacila je kosu na stranu pritom se igrajući sa belom vrpcom kolom je vezala kosu. Sve što su polaznice nosile bilo je belo, čak i papuče. “Zašto je knjiga loša, Moiraina?” Bila je tri godine mlađa, ali prsten Velike zmije ostavio je kod devojke dubok utisak i bila je željna znanja. Nažalost, ovo nije bila jedna od tema o kojima je Moiraina želela da priča sa bilo kime. To je bilo kao pričanje o pristojnosti.

Podigla je glas i obratila se polaznici. “Bibliotekari bi mogli biti jako besni ako vratiš oštećenu knjigu.” Osetila je zadovoljstvo. To je bila vrsta odgovora koji bi puna sestra dala kad nije želela da odgovori. Prihvaćene su vežbale način govora Aes Sedai sve dok ne bi dobile šal, a to su jedino mogle na polaznicama.

Neke su probale to sa slugama, ali oni su im se samo smejali. Sluge su znale da su u očima Aes Sedai Prihvaćene ne mali korak ispod Aes Sedai nego mali korak iznad polaznica. Kao što je mislila, Elin je počela da pregleda knjigu, a Moiraina je nastavila pre nego što se polaznica mogla vratiti svom pitanju.” Da li je bilo vesti sa bojišta, dete?” Eline oči ozlojeđeno se raširiše. “Znaš da bih donela bilo kakvu poruku da je bilo, Moiraina. Znaš da bih.”

Znala je. Tamra je takođe znala. Iako je Čuvar Hronika mogao da ukaže da je Amirlin izdala glupo naređenje, bar je mislila da može, Prihvaćena je morala da posluša. “Da li je to dobar odgovor, Elin?”

“Ne, Moiraina.” Elin reče sa tonom kajanja u glasu i nakloni se. “Nije bilo poruka otkad sam ovde.” Njena glava se nakrivi. “Da li je Gitara Sedai imala Proricanje?”

“Vrati se čitanju, dete.” Čim je izrekla te reči Moiraina je znala da su kontradiktorne onome što je rekla ranije. Bilo je prekasno sada. Okrenula se brzo, nadala se da Elin nije videla kako je pocrvenela, a zatim je izašla iz prostorije sa svim dostojanstvom koje je imala. Pa Nastojnica joj je rekla da može da čita, bibliotekari su joj dali knjigu, a ona ju je napala. Mrzela je da zvuči kao budala.

Tanak mlaz pare je izlazio iz čajnika i posude sa vodom kad se Moiraina vratila u sobu. Više nije bilo sjaja oko Sijuan. Voda je ključala veoma brzo kad bi se koristila Jedna moć, trik je bio sprečiti da se sve ne pretvori u paru. Sijuan je napunila dve zelene posude i ubacivala je med u jednu. U drugoj je bilo mleko.

Sijuan je gurnula posudu prema Moiraini. “Gitarino” reče meko. A onda promumla sa grimasom na licu “Voli čaj sa toliko meda da se sve skoro pretvori u sirup.”

“Rekla mi je da ne budem cicija!” Porcelan je bio prevruć, ali trebao bi da se ohladi dok ga odnese do stola gde je Gitara nervozno dobovala prstima po stolu. Bubnjevi su se još uvek čuli. Zvučali su divlje, ali Moiraina je znala da samo umišlja.

Tamra je stojala kraj prozora i posmatrala nebo koje je postajalo sve svetlije. Nastavila je da zuri i nakon što je Sijuan prinela posudu i naklonila se. Umesto da uzme čaj ona reče “Koje su vesti, Moiraina? Nemoj da odlažeš.” Sigurno je znala da bi joj Moiraina rekla da je bilo nešto da se kaže.

Moiraina je u tom trenutku prinosila čaj Gitari, ali pre nego što je mogla da odgovori Čuvar je skočila na noge i pritom tako jako udarila u sto da se bočica sa mastilom prolila. Drhteći, stajala je dok su joj ruke bile opuštene, a pogled joj je bio uperen iznad Moirainine glave i oči joj se raširiše od užasa. U njenim očima ogledao se najčistiji užas.

“Ponovorođen je” Gitara zakuka, “Osećam ga! Zmaj je udahnuo prvi put na padinama Zmajeve planine! On dolazi! Svetlost nek nam pomogne! Svetlost nek' pomogne svetu! Leži u snegu i plač mu je glasan kao grom! Svetli kao sunce!” Čim je izgovorila zadnju reč onesvestila se i pala Moiraini u naručje.

Moiraina je ispustila šolju da bi je prihatila, ali žena je bila teža, te su obe pale na tepih. Sve što je mogla bilo je da drži Čuvara u krilu, ali to je bilo bolje nego da leži pored nje.

Nekoliko trenutaka kasnije Tamra je bila tu, klečala je ne obazirući se na mastilo koje je curilo sa stola. Svetlost saidara ju je okružila, i već je pripremala tok sačinjen od Duha, Vatre i Vode. On je služio samo da se proveri zdravlje, ali ne i da se leči. Gledajući bespomoćno u Gitarine staklaste oči, Moiraina je znala zašto. Nadala se da je ostalo bar malo života u njoj sa čime bi Tamra mogla da radi. Lečenje je eliminisalo svaku bolest, i lečilo svaku povredu. Ali nisi mogao izlečiti smrt. Prosuto mastilo uništilo je ono što je Čuvar pisala. Bilo je veoma čudno što primećuje tako nešto u ovakvom trenutku.

“Ne sada, Gitara”, Tamra uzdahnu meko”Ne sada kad mi najviše trebaš.” Polako njene oči srele su se sa Moiraininim, i ona se spusti na kolena.

Govorilo se da je Tamrin pogled mogao naterati kamen da se pomeri, a u tom trenutku Moiraina je verovala u to. Amirlin je potom pogledala Sijuan koja je i dalje stojala ispred prozora. Sijuan je pokrila lice rukama, a šolja je ležala na tepihu kraj njenih nogu. I ona se trgnula od pogleda.

Moirainino oko je pronašlo šolju koju je nosila. Dobro je što se nije polomila. Porcelan Morskog naroda je dosta skup. Um se igrao sa tobom čudnih igara kad bi pokušao da ne misliš o nečemu.

“Obe ste pametne”, Tamra konačno reče.”I nažalost niste gluve. Znali ste da je Gitara imala Proricanje” To je zvučalo kao pitanje tako da su klimnule glavom i rekle da. Tamra uzdahnu kao da se nadala drugačijem odgovoru.

Uzevši Gitaru iz Moiraininih ruku, Amirlin je spusti na tepih i poče da joj gladi kosu. Posle nekoliko trenutaka uzela je plavu ešarpu i prebacila je preko lica. “Sa vašom dozvolom, Majko”, Sijuan reče tihim glasom “poslaću Elin po služavku da učini ono što je neophodno.”

“Ostani!” Tamra podviknu. Taj gvozdeni pogled obe ih je proučavao.”Nećeš nikome reći ništa o ovome! Ako bude bilo potrebno, lagaćeš. Čak i sestri. Gitara je umrla, a da reč nije izustila. Da li me razumeš?”

Moiraina klimnu glavom, bila je svesna da i Sijuan to čini. Još nisu bile Aes Sedai, i dalje su mogle da lažu i to su ponekad radile, ali nikad nisu očekivale da će im to biti naređeno, a naročito ne od Amirlin.

“Dobro.” Tamra reče umorno. “Pošalji, polaznica na dužnosti zove se Elin? Pošalji mi Elin. Reći ću joj gde da nađe Gitarinu služavku.” Bilo je očigledno da Elin ništa nije znala.”Kada ona uđe, vas dve možete ići. I zapamtite! Nikom ni reči! Nikom!” Njeno ponavljanje samo je odavalo neobičnost situacije. Naređenje od Amirlin moralo je da se poštuje kao zakletva. Nije bilo potrebe za ponavljanjem.

Želela sam da čujem Proricanje, mislila je Morijana dok se zadnji put klanjala pre odlaska, i čula sam Proricanje propasti. Sada je želela da je bila pažljivija sa svojim željama.

Predhodno - Nazad na sadržaj - Sledeće

Free Hit Counter