Prethodno - Nazad na sadržaj - Sledeće
Poglavlje 25
Odgovor
Nynaeve
Šatajan je zaista čekala, visoka zgodna žena, obmotana dostojanstvom i ledena, jer je primorana da čeka. Njene oči boje lešnika mogle su da ohlade vino. Svaka kraljica koja bi sebi dozvolila da ne bude u milosti kod šatajan bila je budala, tako da je Moiraina bila prijatna dok ju je žena pratila kroz hodnike. Mislila je da jeste malo uznapredovala u topljenju tog mraza, ali joj je bilo teško da se usredsredi. Mladi vojnik? Nije znala da li je Sijuan uopšte bila sa muškarcem, ali sigurno ne bi to uradila samo da dođe do Inesinih slugu! Ne sa vojnikom!
Kipovi i tapiserije oivičavali su hodnike, što je bilo iznenađujuće s obzirom na njeno znanje o Krajinama. Mermerne rezbarije žena sa cvećem ili dece koja se igraju, polja cveća, plemići u vrtovima i tek nekoliko prikaza lova bili su izatkani u svili, bez ijedne prikazane bitke. Lučni prozori, koji su bili periodično postavljeni duž hodnika, gledali su na mnogo više bašti nego što je očekivala, takođe, i na dvorišta pod barjacima, u nekim od kojih su prskale mermerne fontane. U jednom od njih, videla je nešto što je oteralo pitanja o Sijuan i vojniku iz uma.
Bilo je to prosto dvorište, bez fontane ili staze sa stubovima, i muškarci su stajali u redovima duž zidova gledajući dvojicu drugih, ogoljenih do pojasa u borbi drvenim mačevima za vežbanje. Rejn i Bukama. Bila je to borba, iako u vežbi; udarci su se spuštali na meso tako jako da je i ona čula udarce. Sve je zadavao Rejn. Moraće da ih izbegava, kao i Lana, ako je i on bio ovde. Nije se trudio da sakrije svoje sumnje, i mogao bi da potegne pitanja za koja ona nije smela da se usudi da ih postavi. Da li je bila Moiraina ili Alis? Još gore, da li je bila Aes Sedai ili divljakuša koja se pretvarala? Pitanja koja će se prepričavati na ulici do sutra uveče, tako da svaka sestra može da ih čuje, a to poslednje bi svaka sestra istražila.
Na svu sreću, tri vojnika lutalice teško da će biti prisutni tamo gde i ona.
Princ Brajs, stamen čovek zelenih očiju, prisno ju je pozdravio u velikoj sobi crvenim i zlatnim oplatama. Bile su prisutne i dve prinčeve udate sestre, i jedna Etenijelina sa muževima, muškarci su bili u zagasitoj svili, žene u svetlim bojama sa pojasevima odmah ispod grudi i izvezenim rukavima i porubima suknji. Livrejisane sluge nudile su slatkiše i orahe. Moiraina je mislila da će je zaboleti vrat od gledanja uvis; najniža žena bila je viša od Sijuan, i svi su stajali veoma uspravno. Savili bi vratove zbog sestre, i muškarci i žene, ali su znali da su jednaki gospi Moiraini.
Priča je išla od muzike i najboljih muzičara među plemićima na dvoru do surovosti putovanja, od toga da li da se veruje glasina o muškarcu koji je mogao da usmerava do toga zašto je toliko Aes Sedai bilo u blizini, i Moiraina je otkrila da je teško da održava očekivani lak razgovor. Malo je marila za muziku i još manje za nekoga ko je svirao instrumente; u Kairhijenu, muzičari su se unajmljivali i zaboravljali. Svi su znali da je putovanje naporno, bez sigurnog prenoćišta ili pristojne hrane na dvadeset ili trideset milja pređenih tog dana, a tako je bilo kada je vreme bilo lepo. Očigledno da su neke sesetre bile u okolini zbog glasina o tom muškarcu, a druge da ojačaju veze koje su se možda olabavile tokom Aijelskog rata, da osiguraju da prestoli i Kuće razumeju da se i dalje očekuje da ispunjavaju svoje obaveze prema Kuli, i javne i tajne. Ako Aes Sedai još nisu došle u Aesdaišar, neka sigurno uskoro hoće, što je njoj bio dovoljan razlog da joj napravi teškoće u laganom ćaskanju. To i razmišljanje o ostalim razlozima zbog kojih bi sestre mogle da lutaju. Muškarcima je to bilo privlačno, ali je mislila da je ženama bilo naročitno dosadna.
Kada su Brajsova deca bila uvedena, Moiraina je osetila veliko olakšanje. To što su joj predstavili njegovu decu bilo je znak prihvatanja u njegovo domaćinstvo, ali, još važnije, označavalo je kraj prijema. Najstariji sin, Antol, Bio je na jugu sa Etenijelom kao naslednik, ostavljajući ljupku devojčicu od dvanaest godina po imenu Džarena da uvede svoju sestru i četvoricu braće, zvanično poređane po godištu, mada su, u stvari, dvojica najmlađih još bili u pelenama i unele su ih dojilje. Prigušujući nestrpljenje da otkrije šta je Sijuan saznala, Moiraina je pohvalila decu zbog njihovog ponašanja i požurila ih na učenje. Mora da su mislili da je dosadna kao i stariji. Sada nešto malo manje bezlično.
“A kako si to zaradio modrice, moj lorde Dirajče?” upitala je, jedva slušajući dečakovu trezveno predstavljenu priču o padu. Sve dok...
“Moj otac kaže da nisam poginuo samo zbog Lanove taličnosti, moja gospo”, rekao je Dirajk, isijavajući van svoje zvaničnosti. “Lan je kralj Malkiera, i najtaličniji čovek na svetu, i najbolji mačevalac. Osim mog oca, naravno.”
“Kralj Malkiera?” reče Moiraina trepćući. Dirajk je žestoko klimnuo i počeo da opisuje u bujici reči Lanove podvige u Pustoši i Malkierce koji su došli u Aesdaišar da ga prate, dok mu otac nije pokazao da ućuti.
“Lan je kralj ako to želi, moja gospo”, rekao je Brajs. Bilo je veoma čudno reći takvu stvar, a njegov sumnjičav ton ju je učinio još čudnijom. “Uglavnom se drži svojih odaja”, Brajs je delovao kao da je zabrinut i zbog toga, “ali srešćeš ga pre nego što – Moja gospo, jesi li dobro?”
“Ne baš”, rekla mu je. Nadala se još jednom susretu sa Lanom Mandragoranom, račumala je na to, ali ne ovde! Stomak kao da joj se vezao u čvor. “I ja ću možda da ostanem u svojim odajama nekoliko dana, ali biste me izvinili.”
Naravno da hoće, svima je bilo neizrecivo žao što neće biti s njima u društvu i zbog napora koji je pretrpela na putu. Mada jeste čula jednu od žena kako mrmlja da južnjakinje mora da su mnogo nežne.
Svetlokosa mlada žena u zelenom i crvenom je čekala da pokaže Moiraini put nazad do njenih odaja. Elis se njihala u klanjanju svaki put kada bi progovorila, što je značilo veoma često na početku. Rečeno joj je o Moiraininoj “malaksalosti” i pitala je na svakih dvadeset koraka da li Moiraina želi da sedne i predahne, ili da joj se donesu hladne mokre obloge u odaje, ili vruće cigle za noge, ili mirišljave soli, ili još sto sigurnih lekova za “mutnu glavu”, dok joj Moiraina nije odsečno rekla da ućuti. Budalasta devojka je vodila u tišini, praznog lica. Moiraina nije ni malo brinula da li je žena bila uvređena. Sve što je u tom trenutku želela bilo je da nađe Sijuan sa dobrim vestima. Sa dečakom u rukama, rođenim na Zmajplanini, i sa njegovom majkom spremnom za put bi bilo najbolje. Najviše od svega, doduše, želela da se skloni sa hodnika pre nego što naleti na Lana Mandragorana.
Brinući o tome, skrenula je na jednom uglu iza služavke i susrela se licem u lice sa Marean, čiji je šal sa plavim resama bio presavijen na njenim rukama. Šatajan lično je vodila Marean, a iza sestre majčinskog izgleda pristizao je karavan sluga, jedna žena je nosila njene crvene rukavice za jahanje, druga ogrtač oivičen krznom, treća tamni somotni šešir. Po dvojica muškaraca nosila su kutije od pletenog pruća koje je mogao da nosi i samo jedan, drugi su imali pune ruke cveća. Aes Sedai je primala više poštovanja nego jednostavna gospa, ma koliko visoka bila njena Kuća.
Mereanine oči su se suzile kada je videla Moirainu. “Iznenađena sam što te vidim ovde”, rekla je polako. “Sudeći po tvojoj haljini, mislim da si odustala od prerušavanja? Ali ne. Još uvek bez prstena, vidim.”
Moiraina je bila tako zapanjena zbog ženinog iznenenadnog pojavljivanja da je jedva čula šta je Merean govorila. “Jesi li sama?” izbrbljala se.
Na trenutak, Mereanine oči postale su prorezi. “Larela je odlučila da ide svojim putem. Na jug, verujem. Više, ne znam.”
“Kedsuan je ta na koju sam mislila”, reče Moiraina, trepćući u iznenađenju. Što je više mislila o Kedsuan, više je bila ubeđena da mora da je bila Crni ađah. Ono što ju je iznenadilo jeste Larela. Činilo joj se da je Larela bila odlučna da dođe od Čačina, i to bez odlaganja. Naravno, planovi su mogli da se promene, ali je Moiraina iznenada shvatila nešto što je trebalo da bude očigledno. Crne sestre su mogle da lažu. To je bilo nemoguće – Zakletve nisu mogle da se prekrše! – ali moralo je da bude tako.
Marean se približila Moiraini, a kada se Moiraina udaljila za korak, pratila ju je. Moiraina se držala uspravno, ali i dalje nije bila viša od brade druge žene.
“Zar toliko želiš da vidiš Kedsuan?” rekla je Merean, gledajući nadole u nju. Glas joj je bio prijatan, glatko lice sažaljivo, ali su joj oči bile hladno gvožđe. “Poslednji put kada sam je videla, rekla je da će ti, kada te sledeći put sretne, isprašiti zadnjicu tako da nećeš moći da sediš nedelju dana. To će i da uradi.”
Iznenada bacivši pogled ka slugama, kao da je shvatila da nisu bile same. Gvožđe je izbledelo, ali nije nestalo. “Kedsuan je bila u pravu, znaš. Mlada žena koja misli da zna više nego što zaista zna može da se uvali u veoma veliku nevolju. Preporučujem ti da budeš veoma mirna i veoma tiha dok ne budemo mogle da razgovaramo.” Zapovedničkim pokretom je pokazala šatajan da nastavi da vodi, i dostojanstvena žena je skočila da posluša. Kralj ili kraljica su možda mogli da ne budu omiljeni kod šatajan, ali nikada Aes Sedai.
Moiraina je zurila za Merean dok ona nije nestala iza ugla daleko niz hodnik. Sve što je Merean upravo rekla mogla je da kaže i neka od Tamrinih izabranica. Crne sestre su mogle da lažu. Je li Larela promenila mišljenje o Čačinu? Ili je bila negde mrtva, kao Tamra i ostale? Iznenada je shvatila da je nameštala suknje. Bilo joj je lako da smiri ruke, ali nije mogla da zaustavi blago drhtanje.
Elis je piljila otvorenih usta. “I ti si Aes Sedai!” zapištala je žena, a onda poskočila, misleći da je Moirainin trzaj mrštenje. “Mora da si se prerušila”, rekla je bez daha. “Neću nikome reći ni reč, Aes Sedai! Kunem se Svetlošću i očevim grobom!” Kao da nijedna osoba iza Marean nije čula sve što i ona. Oni neće držati jezike za zubima.
“Vodi me do odaja Lana Mandragorana”, rekla joj je Moiraina. Ono što je bilo istina u zoru može da se promeni do podneva, kao i ono što je bilo potrebno. Uzela je prsten Velike zmije iz torbice i stavila ga na desnu ruku. Ponekad, moraš da se kockaš.
Posle dugog hodanja, u milosrdnoj tišini, Elis je zakucala na crvena vrata i objavila sedokosoj ženi koja ih je otvorila da je gospa Moiraina Damodred Aes Sedai želela da priča sa kraljem al'Lanom Mandragoranom. Žena je stavila sopstvene dodatke na ono što joj je Moiraina rekla. Kralj, zaista! Na iznenađenje, dobila je odgovor da lord Mandragoran ne želi da priča ni sa kakvom Aes Sedai. Sedokosa žena je izgledala osramoćeno, ali je čvrsto zatvorila vrata.
Elis je piljila u Moirainu razrogačenih očiju. “Mogu sada da odvedem gospu Aes Sedai do njenih odaja”, rekla je nesigurno, “ako biste –” Zapištala je kada je Moiraina naglo otvorila vrata i ušla.
Sedokosa služavka i jedna mlađa skočile su sa mesta gde su sedele, očigledno krpeći košulje. Koščat momak se nesprento podigao na noge pored kamina, gledajući ka ženama za uputstva. One su samo zurile u Moirainu dok nije ispitivački podiga obrvu. Onda je sedokosa žena pokazala na jedna od dvoja vrata koja su vodila dalje u odaje.
Vrata na koja je pokazala vodila su do dnevne sobe veoma nalik Moiraininoj, ali su sve pozlaćene stolice bile pomerene uza zidove a cvetni tepisi umotani.
Bez košulje, Lan je vežbao mačevanje na raščišćenom prostoru. Mali zlatni medaljon ljuljao mu se oko vrata dok se kretao, sečivo je bilo samo magla. Bio je sav znojav. A rane od kojih ga je Izlečila bile su zamenjene... Ogrebotinama od kandži neke divlje životinje na leđima? Ili ogrebotinama neke žene. Je li ovaj čovek zaista mogao da probudi takvu strast u ženi da bi ona... Osetila je kako joj obrazi postaju vrući zbog slike koja joj se pojavila u glavi. Mogao je da ima koliko god je žena želeo, sve dok je radio ono što je ona želela.
Graciozno je izašao iz položaja da je pogleda, vrh njegovog mača spustio se na pločice na podu. Nije je baš pogledao u oči, već na onaj čudan način koji su imali on i Bukama. Mokra kosa mu je visila, lepeći mu se za lice uprkos kožnoj traki, ali nije bio zadihan.
“Ti”, zarežao je. “Znači, danas si Aes Sedai i Damodred. Nemam vremena za tvoje igre, Kairhijenjanko. Čekam nekoga.” Hladne plave oči odlutale su do vrata iza nje. Čudno, nešto što je ličilo na vrpcu napravljenu od kose bilo je vezano oko unutrašnje brave u složeni čvor. “Neće joj biti drago za zatekne drugu ženu ovde.”
“Tvoja ljubljena gospa ne treba da me se plaši”, rekla mu je Moiraina suvo. “Prvo, previše si visok, a drugo, više volim muškarce sa barem mrvicom šarma. I pristojnosti. Došla sam da mi pomogneš. Položen je zavet, i držan od Stogodišnjeg rata, da će Malkier jahati kada Bela kula pozove. Ja sam Aes Sedai i pozivam te!”
“Znaš da su brda visoka, ali ne i kako lažu”, promrmljao je kao da ponavlja neku malkiersku izreku. Otišavši preko sobe dalje od nje, zgrabio je kanije i snažno uvukao mač. “Pomoći ću ti, ako možeš da mi odgovoriš na jedno pitanje. Pitao sam mnoge Aes Sedai tokom godina, ali su se izmigoljile od odgovaranja kao otrovnice. Ako si Aes Sedai, odgovori.”
“Ako znam odgovor, hoću.” Neće mu ponovo reći da je bila to što je bila, ali je zagrlila saidar, i pomerila jednu od pozlaćenih stolica na sredinu poda. Nije mogla da je pomeri rukama, ali je lako lebdela na tokovima Vazduha, što bi uradila i da je bila dvaput teža. Sednuvši, spustila je ruke na prekrštena kolena tako da se zlatna zmija na njenom prstu jasno videla. Viša osoba je imala prednost kada bi obe stajale, ali neko ko je stojao mora da se osećao kao da ga odmerava neko ko sedi, naročito ako je to Aes Sedai.
On izgleda nije osećao ništa slično. Prvi put otkad ga je srela, pogledao ju je pravo u oči, i pogled mu je bio plavi led. “Kada je Malkier umro”, rekao je glasom tihog čelika, “Šijenar i Arafel su poslali ljude. Nisu mogli da zaustave bujicu Troloka i Mirdraala, ali su došli. Ljudi su jahali iz Kandora, čak i iz Saldeje. Došli su prekasno, ali su došli.” Plavi led je postao plavi plamen. Glas mu se nije promenio ali su mu zglobovi pobeleli kada je stegao mač. “Devet stotian godina smo jahali kada je Bela kula zvala, ali gde je bila Kula kada je Malkier umro? Ako si Aes Sedai, odgovori mi na to!”
Moiraina je oklevala. Odgovor koji je hteo bio je Zapečaćen za Kulu, učile su ga Prihvaćene u lekcijama iz istorije ali je zabranjen svima osim polaznicama Kule. Ali šta je bilo još jedan ukor u odnosu na ono sa čime se suočavala? “Preko stotinu sestara je bilo poslato u Malkier”, rekla je mirnije nego što se osećala. Po svemu što su je naučili, trebalo je da traži ukor za ovo što mu je već rekla. “Bilo kako bilo, čak ni Aes Sedai ne mogu da lete. Zakasnile su.” Dok su stigle, beskrajne horde Senkinog nakota već su slomeile vojske Malkera, a ljudi su bili mrtvi ili su bežali. Smrt Malkiera bila je teška i natopljen krvlju, i brza. “To je bilo pre nego što sam se rodila, ali iskreno žalim zbog toga. I žalim što je Kula odlučila da sakrije svoj trud.” Bilo je bolje da se misli da Kula ništa nije uradila nego da se zna da su Aes Sedai pokušale i nisu uspele. Neuspeh je bio udarac stamenosti, a tajnovitost oklop koji je Kuli bio potreban. Aes Sedai su imale sopstvene razloge za ono što su činile, i za ono što nisu činile, i ti razlozi su bili poznati samo Aes Sedai. “To je sve što mogu da odgovorim. Više nego što je trebalo, više nego što će ikada odgovoriti ijedna sestra, mislim. Je li dovoljno?”
Neko vreme ju je samo gledao, vatra je sporo bledela nazad u led. Oborio je pogled. “Skoro da mogu da poverujem”, promrmljao je na kraju, ne govoreći u šta je skoro mogao da poveruje. Gorko se nasmejao. “Kako mogu da ti pomognem?”
Moiraina se namrštila. Veoma je želela da provede vreme nasamo sa ovim čovekom, da ga vaspita, ali to še morati da čeka. Veoma se nadala da nije Prijatelj mraka. “Još jedna sestra je u Palati. Merean Redhil. Moram da znam gde ide, šta radi, s kim se sastaje.” Trepnuo je, ali nije postavio očigledno pitanje. Možda je znao da neće dobiti odgovore, ali je tišina ipak bila zadovoljavajuća.
“Držao sam se soba prošlih nekoliko dana”, rekao je ponovo gledajući ka vratima. “Ne znam koliko mogu da osmatram.”
Uprkos sebi, šmrknula je. Obećao joj je pomoć, a onda zabrinuto potražio svoju gospu. Možda nije bio onakav kakav je mislila da je. Ali je bio sve što je imala. “Ne ti”, rekla mu je. Njena poseta će uskoro biti poznata širom Aesdaišara, ako već nije bila, a ako ga primete da špijunira Merean... To bi mogla da bude propast čak i ako je žena bila nevina kao dete. “Mislila sam da bi mogao da zamoliš nekog od Malkieraca koje si, kako razumem, sakupio ovde da te prate. Neko oštrog oka i mirnog jezika. Ovo mora da se obavi u krajnjoj tajnosti.”
“Niko me ne prati”, rekao je oštro. Još jednom bacivši pogled ka vratima, iznenada je izgledao umorno. Nije se pogrbio, ali se pomerio do kamina i naslonio mač pored njega sa pažljivošću umornog čoveka. Stojeći okrenut joj leđima, rekao je: “Zamoliću Bukamu i Rejna da je nadgledaju, ali ne mogu da obećam za njih. To je sve što mogu da uradim za tebe.”
Prigušila je ljutito coktanje. Bilo da je to sve što je mogao ili hteo da uradi, nije imala načina da ga natera. “Bukama”, rekla je. “Samo on.” Sudeći po načinu na koji se ponašao blizu nje, Rejn bi bio previše zauzet zevanjem u Merean da bi išta video ili čuo. To jest, ako ne prizna šta radi čim ga Merean pogleda. “I nemoj da mu kažeš zašto.”
Naglo je okrenuo glavu, ali je ubrzo klimnuo. I ponovo nije postavio pitanja koja bi postavila većina ljudi. Dok mu je govorila kako da joj dostavlja vesti, porukama za njeku služavku Suki, molila se da nije pravila ozbiljnu grešku.
Nazad u svojim sobama, otkrila je tačno koliko su se vesti brzo proširile. U dnevnoj sobi, Sijuan je nudila poslužavnik sa slatkišima visokoj mladoj ženi punih usana u bledozelenoj svili, malo starijoj od devojčice, sa crnom kosom koja je padala dosta ispod kukova i malom plavom tačkom boje na čelu otprilike gde je visio kamenčić Moirainine kesiere. Sijuanino lice bilo je glatko, ali joj je glas bio napet dok ih je predstavljala. Gospa Isela je brzo pokazala zašto.
“Svi u Palati kažu da si ti Aes Sedai”, rekla je gledajući Moirainu sa sumnjom. Nije ustala, još manje napravila kniks, čak nije ni naklonila glavu. “Ako je tako, treba mi tvoja pomoć. Želim da idem u Belu kulu. Moja majka želi da se udam. Ne bi mi smetao Lan kao moj karneira, da već majka nije bila njegova, ali kada se udam, mislim da će to biti za nekog od mojih Zaštitnika. Biću Zeleni ađah.” Blago se namrštila na Sijuan. “Ne smetaj, devojko. Stoj tamo dok ne zatrebaš.” Sijuan se postavila pored kamina, ukrućenih leđa i ruku prekrštenih ispod grudi. Nijedna prava sluškinja ne bi tako stala – ili se tako namrštila – ali je Isela više nije primećivala. “Sedi, Moiraina”, nastavila je s osmehom, “ i reći ću ti za šta mi trebaš. Ako jesi Aes Sedai, naravno.”
Moiraina je piljila. Ponuđeno joj je da sedne u sopstvenoj dnevnoj sobi. Ovo blesavo dete je sigurno bilo pristojan par Lanu što se tiče oholosti. Njen karneira? To je značilo “prvi” na Starom jeziku, a ovde očigledno nešto drugo. Ne ono što se činilo, naravno; čak ni ovi Malkierci nisu mogli da budu toliko čudni! Sedajući, suvo je rekla: “Biranje Ađaha treba da sačeka bar dok te ne isprobam da vidim ima li uopšte svrhe slati te u Kulu. Nekoliko minuta će utvrditi da li možeš da naučiš da usmeravaš, i kolika je tvoja moguća snaga ako –” Devojka ju je živahno prekinula.
“O, bila sam isprobana pre nekoliko godina. Aes Sedai je rekla da ću biti veoma jaka. Rekla sam joj da imam petnaest godina, ali je saznala istinu. Ne vidim zašto nisam mogla da idem u Kulu sa dvanaest ako sam želela. Majka je bila besna. Uvek je govorila da ću ja biti kraljica Malkiera jednog dana, ali to znači udaja za Lana, što ne bih želela čak ni da majka nije bila njegova karneira. Kada joj kažeš da me vodiš u Kulu, moraće da te sluša. Svi znaju da Aes Sedai uzimaju sve žene koje žele za obuku, i niko ne može da ih spreči.” Pune usne su se napućile. “Ti jesi Aes Sedai, zar ne?”
Moiraina je izvodila vežbu ružinog pupoljka. “Ako želiš da ideš u Tar Valon, onda idi. Ja sasvim sigurno nemam vremena da te pratim. Tamo ćeš naći sestre u koje nećeš moći da sumnjaš. Suki, hoćeš li da ispratiš gospu Iselu napolje? Bez sumnje ne želi da odloži polazak da je majka ne bi uhvatila.”
Derište je bilo svo ozlojeđeno, naravno, ali je Moiraina samo želela da joj vidi leđa, a Sijuan ju je skoro izgurala napolje na hodnik dok se bunila na svakom koraku. Moiraina je ostetila kako Sijuan grli Izvor, i prigovaranja su prestala sa oštrim cijukom.
“Ta”, reče Sijuan dok se vraćala otresajući ruke, “neće potrajati ni mesec dana makar bila jaka koliko Kedsuan.”
“Sijerin lično može da je baci sa vrha Kule što se mene tiče”, odbrusila je Moiraina. “Jesi li išta saznala?”
“Pa, saznala sam da mlađani Kal ume da se ljubi, a osim toga, naišta sam na gomilu baljezgarija.” Sijuan se iznenada namrštila. “Zašto me tago gledaš? Samo sam ga poljubila, Moiraina. Jesi li ti poljubila lepog momka od mlađanog Karmanesa noć pre nego što si napustila Kulu? Pa, i za mene je bilo isto toliko dugo, predugo, a Kal me veoma lep.”
“Sve je dobro što se dobro svrši”, reče Moiraina odsečno. Svetlosti, koliko dugo nije pomislila na Kormanesa? Bio je prelep.
Začudo, saznanje da je Moiraina prišla Lanu iznenadilo je Sijuan više nego Mereanino pojavljivanje.
“Nek sam odrana i posoljena ako ne preduzimaš idiotske rizike, Moiraina. Čovek koji traži presto mrtve zemlje je devetostruga budala. Mogao bi ovog trenutka da brblja o tebi svakome ko hoće krvavo da sluša! Ako Merean sazna da si naredila da je posmatraju... Spaljena da sam!”
“On jeste višestruka budala, Sijuan, ali ne mislim da bi ikada “brbljao”. Osim toga, “ne možeš da pobediš ako ne rizikuješ bakrenjak”, kako uvek kažeš da je tvoj otac govorio. Nemamo izbora osim da rizikujemo. Sa Merean ovde, vreme je možda da izmaku. Moraš da dođeš do gospe Ines što pre možeš.”
“Uradiću sve što mogu”, promrmljala je Sijuan, i otišla namestivši ramena kao da se sprema za tuču. Ali je takođe i nameštala suknju na kukovima. Moiraina se nadala da stvari neše da odu dalje od ljubljenja. Bila je to Sijuanina stvar ako se dogodi, ali tako nešto je bilo glupo. Naročito sa vojnikom!
Noć se već odavno spustila, a ona je pokušavala da čita uz svetiljku kada se Sijuan vratila. Moiraina je spustila knjigu; zurila je u istu stranu poslednjih sat vremena. Ovog puta, Sijuan jeste imala novosti, koje je isporučivala kopajući po svojim vunenim haljinama i potkošuljama.
Prvo i prvo, na putu nazad do Moiraininih odaja prišao joj je “koštunjavi stari rodan” koji ju je pitao je li ona bila Suki, a onda joj rekao da je Merean provela skoro ceo dan sa princem Brajsom pre nego što se vratila u svoje odaje da prenoći. Tu nema traga ničemu. Ono što je bilo važnije, Sijuan je uspela da pomene Rahijena u opuštenom razgovoru sa Kalom. Vojnik nije bio sa gospom Ines kada je dečak rođen, ali jeste znao dan, jedan dan pošto su Aijeli počeli da se povlače od Tar Valona. Moiraina i Sijuan su razmenila poglede povodom toga. Jedan dan pošto je Gitara Moroso izrekla svoje Predskazanje o ponovom rođenju Zmaja i pala mrtva od potresa. Zora nad planinom, i rođen tokom deset dana pre tog iznenadnog otopljenja.
“U svakom slučaju”, nastavila je Sijuan, počinjući da pravi zavežljaje od odeće i čarapa, “navela sam Kala da veruje da si me otpustila iz službe, jer sam ti prosula vino na haljinu, i ponudio mi je krevet sa slugama gospe Ines. Misli da bi mogao da mi nađe mesto kod njegove gospe.” Šmrknula je kao da je to zabavlja, onda uhvatila Moirainin pogled i ponovo šmrknula, sada grublje. “Nije to njegov krvavi krevet, Moiraina. A i da jeste, pa, veoma je nežan i ima najlepše smeđe oči koje si ikada videla. Jednom ćeš da postaneš spremna da uradiš više nego samo da sanjaš o nekom muškarcu, i nadam se da ću biti tu da to vidim!”
“Ne pričaj gluposti”, reče joj Moiraina. Zadatak pred njima je bio previše važan da traće misli na muškarce. Bar na način na koji je Sijuam mislila. Merean je provela ceo dan sa Brajsom? I nije prilazila gospi Ines? Bilo da je jedna od Tamrinih izabranica ili Crnog ađaha, to nije imalo smisla, a bilo je i više nego naivno poverovati da Merean nije jedno od ta dva. Nešto joj je izmicalo, i to ju je brinulo. Ono što nije znala moglo je da je ubije. Još gore, moglo je da ubije Ponovorođenog Zmaja u kolevci.