Фарме, пашњаци и засади маслина су прекривали већину земљишта око Ебоу Дара, али такође се доста малих шумарака распростирало по неколико миља, и док је земља била доста равнија од Ранонских брда на југу, заталасала би се и понекад би се уздигла у испупчење од стотину стопа или више, довољно да баци дубоке сенке на поподневном сунцу. Све у свему, земља је пружала више него довољно заклона од непожељних очију до нечег што би можда прошло као трговачки караван, скоро педесет људи на коњима и скоро исто толико пешака, посебно када је имао Заштитнике да пронађу слабо коришћене стазе кроз ниско растиње. Елејна није спазила ни траг људског насеља осим неколико коза које су пасле на неким брдима.
Чак су биљке и дрвеће навикло на топлоту почињали да се суше и умиру, ипак било ког другог пута можда би и уживала у самом разгледању пејзажа. Могли су бити хиљаду лига од земље коју је видела јашући са друге стране Елдара. Брда су била чудна, чворастих облика, као да су стиснута заједно великим, немарним рукама. Јата брилијантно шарених птица су се дизала при њиховом проласку, и десетине врста птица певачица је бежало пред коњима, носећи драгуље на замагљеним крилима. Танке лијане су висиле као конопци на неким местима, и било је дрвећа са сноповима узаних грана са лишћем на врху, и ствари које су личиле на папрат високу као човек. Прегршт биљака, преварених топлотом, борило се да избаци цветове, светове црвене и живахно жуте боје, неке двапут шире од њене две шаке. Њихов мирис је био раскошан и тежак паде јој на памет. Видела је неке стене за које је процењивала да су могли бити ножни прсти неке статуе, али зашто би неко направио тако велику статуу са откривеним ножним прстима није могла да замисли, и још једном је пут водио кроз шуму танког фруластог камења међу дрвећем, временом оштећени патрљци стубова, многи због камена оборени и одавно поломљени од стране локалних фармера. Пријатно путовање упркос прашини коју су коњи дизали са сувог земљишта. Врућина је, наравно, није дотицала и није било превише мува. Све опасности су лежале иза њих; избегли су Изгубљене, и није било шансе да их неко од њих или њихових слугу сада стигне. Могло је то бити пријатно путовање, осим…
Једне ствари, Авијенда је сазнала да њена порука о непријатељима који стижу када се најмање надаш није била достављена. У почетку је Елејна осећала олакшање на све што је скретало тему са Ранда. Није то била љубомора која се враћа; тачније, све више и више је хватала себе како прижељкује оно што је Авијенда делила са њим. Не љубомора. Завист. Скоро да јој је прво било драже. Тада је заиста почела да слуша оно што њена пријатељица прича тихо и монотоно, и коса на потиљку покуша да се усправи.
„Не можеш то да урадиш,“ протестовала је, приближавајући свог коња Авијендином. У ствари, претпостављала је да Авијенда не би имала превише проблема да премлати Курин, или да је веже, или било кога другог. Ако су остале жене Морског народа и даље за то, у сваком случају. „ Не можемо да отпочнемо рат са њима, свакако не пре него што употребимо Чинију. И не преко овог,“ додаде журно. „Не уопште.“ Неће засигурно отпочети рат пре или после коришћења Чиније. Не само зато што су се ветротрагачи понашали руководећи тренутним стањем. Не само зато…Удахнувши дубоко она брзо настави.“ Да ми је рекла, не бих знала на шта си мислила. Разумем зашто ниси могла јасније да причаш о томе, али ти разумеш, зар не?“
Авијенда је гледала напред, ни у шта, одсутно јурећи муве са лица. „Рекла сам јој без пропуста,“ промрмља. „Без пропуста! Шта да је био један од Бездушних? Шта да је успео да преко мене прође кроз Капију, а ти си без упозорења? Шта да је…?“ Она се изненада окрете и бедно погледа Елејну. „ Загришћу свој мач,“ рече тужно, „ али ће моја џигерица можда пући због тога.“ Елејна је хтела да јој каже како је гутање сопственог беса права ствар и да може да стеже песнице свом снагом док их год не уперује према Ата’ан Мијерама - то је било сво значење оних ножева и џигерице- али пре него што је успела да отвори уста, Аделеас доведе свог сивца са њене друге стране. Белокоса сестра је прибавила ново седло у Ебоу Дару, гиздава ствар израђена са сребром на ручицама и горњем узвишеном делу. Њу су муве изгледа избегавале, из неког разлога, иако је носила мирис јак као било који цвет.
„Опростите ми али нисам могла да не чујем то последње.“ Аделеас уопште није звучала извињавајуће, и Елејна се запита колико је она чула. Осетила је како црвени. Нешто од оног што је Авијенда рекла о Ранду је било изузетно искрено и отворено. Нешто од оног што је она рекла, такође је било. Било је једно причати о томе са најближим пријатељима а сасвим друго сумњати да је још неко слушао. Авијенда се изгледа исто осећала; она није поцрвенела али кисео поглед који је упутила Смеђој би учинио Нинаеву поносном.
Аделеас се једва осмехнула, неодређеним осмехом слабим као водена супа. „ Можда би било најбоље да свом пријатељу слободно предате узде Ата’ан Мијера.“ Загледала се поред Елејне у Авијенду, трепћући. “Па лабаве узде. Стављајући довољно страха од Светлости у њих да буде довољно. Они су већ тамо, за случај да нисте приметили. Они су много забринутији због „дивљих“ Аијела - опрости ми, Авијенда - него због Аес Седаи. Мерилила би то наговестила, али јој уши још горе.“
Авијендино лице је ретко када нешто одавало, али у том тренутку је изгледала збуњено колико и Елејна. Елејна се окрете у седлу како би се намрштила иза себе. Мерилила је јахала упоредо са Ванденом, Карином и Сареитом недалеко иза, све веома предано гледајући у било шта сем Елејне. Иза сестара је био Морски народ, и даље у једном реду, а затим је долазио Круг Плетиља, који се за сада држао ван видика тик испред товарних коња. Тражиле су свој пут кроз пропланке поломљених стубова. Педесет или сто дугорепих црвених и зелених птица прелете изнад њихових глава, испуњавајући ваздух чаврљајућим крицима.
„Зашто?“ Упита Елејна учтиво. Изгледало је будаласто повећавати метеж који је кључао испод површине - а понекад и на површини - али није видела одлике будале у Аделеас. Обрве Смеђе сестре се дигоше у очигледном изненађењу. Можда је била изненађена; Аделеас је обично мислила да би било ко требао да види оно што је она видела. Можда.
„Зашто? Да би повратили мало равнотеже, зато. Ако Ата’ан Мијере мисле да смо им потребне да би их заштитиле од Аијела, то може бити корисна равнотежа против…“ Аделеас се заустави незнатно, одједном заокупљена намештањем своје бледо сиве сукње „… других ствари.“
Елејни се лице стегну. Друге ствари. Нагодба са Морским народом, на то је Аделеас мислила. „ Можеш јахати са осталима,“ рече јој хладно.
Аделеас се није побунила, није покушавала да наметне свој аргумент. Само је учинила наклон главом и пустила коња да успори. Њен мали осмех никада није прелазио мрвицу. Старија Аес Седаи је прихватила да су Нинаева и Елејна изнад њих и да говоре са Егвениним ауторитетом иза њих, али у ствари, то је мењало мало шта испод површине. Можда ништа. Споља су биле пуне поштовања, слушале су, али ипак…
После свега што је било речено и урађено, Елејна је ипак, била Аес Седаи у годинама када је већина почетница у Кули и даље носила полазничко бело и само неколико њих је догурало до Прихваћене. И она и Нинаева су пристале на ту нагодбу, тешко да је то био израз мудрости и проницљивости. Не само да је Морски народ добио Чинију Ветрова, већ двадесет сестара иде међу Ата’ан Мијере, покоравају се њиховим законима, иду да уче било шта што ветротрагачи желе да науче и не могу да се врате док не дође следећих двадесет да заузме њихово место. Ветротрагачима је дозвољено да дођу у Кулу као гости, да уче шта год желе и да оду када год желе. Само од тога би Дворана вриштала, и вероватно Егвена, ипак остале… Све до једна старија сестра је мислила да може пронаћи пут око прављења те нагодбе. Можда су стварно могле. Елејна није веровала у то, али није била сигурна.
Није ништа рекла Авијенди, али је после неколико тренутака друга жена проговорила. „Ако могу да служим часно и да ти помогнем у исто време, не марим да ли ћу служити неком Аес Седаи циљу.“ Изгледа да никако није могла да схвати да је и Елејна Аес Седаи, не потпуно.
Елејна је оклевала, а онда климнула главом. Нешто је морало бити урађено да би умирили Морски народ. Мерилила и остале су испољавале запањујуће немешање за сада, али колико ће то потрајати? Нинаева би могла да пукне, једном је заиста скренула пажњу на ветротрагаче. Ствари су се морале одржавати што глаткије могуће, што је дуже могуће, али ако Ата’ан Мијере наставе да верују да могу гледати одозго сваку Аес Седаи, биће проблема. Живот је био много компликованији него што је то замишљала у Каемлину, без обзира колико је лекција добила као кћи наследница. Много компликованији откако је ушла у Кулу.
„Само немој да будеш превише… осетљива.“ Рече нежно,“ И молим те буди обазрива. Има их двадесет, на крају крајева, а ти си само једна. Не бих желела да се нешто деси пре него што могу да ти помогнем.“ Авијенда јој се исцери као вук и одвуче своју пепељасту кобилу на ивици камењара да сачека Ата’ан Мијере.
С’ времена на време Елејна се освртала уназад, али све што је видела кроз дрвеће је била Авијенда како јаше поред Курин, причајући веома мирно и чак не гледајући у жену Морског народа. Свакако се не свађајући, иако је Курин изгледа зурила у њу значајно зачуђена. Када је Авијенда дотерала свог коња поново горе да се придружи Елејни, лепршајући уздама - никада неће бити добар јахач - Курин одјаха напред да прича са Ренаилом, и мало потом Ренаила љутито посла Раинин на чело колоне.
Најмлађа од ветротрагача је јахала још чудније од Авијенде, иако је претендовала да то игнорише са Елејнине друге стране као што је игнорисала и мале муве које су јој зујале око тамног лица. „ Ренаила дин Калон Плава Звезда“ рече усиљено,“ захтева да ти укориш Аијелку, Елејна Аес Седаи.“ Авијенда искези своје зубе на њу, и Раинин је гледала бар мало, јер јој образи поцрвенеше испод сјаја од зноја.
„ Реци Ренаили да Авијенда није Аес Седаи,“ одговори Елејна. „Замолићу је да буде пажљивија,“ ту није било лажи, већ јесте и поново ће, „али ја је не могу натерати да уради било шта.“ Импулсивно додаде, „знаш какви су Аијели.“ Морски народ је имао неке чудне идеје о томе какви су Аијели. Раинин је зурила широм отворених очију у још увек искежену Авијенду, а лице јој је сивело, а затим окрете коња и одгалопира назад до Ренаиле, поскакујући у седлу.
Авијенда се задовољно осмехну, али се Елејна запита да ли је цела замисао била грешка. Чак и са добрим мировним уговорима између њих, могла је да види како Ренаилино лице отиче на Раинин извештај, и остале почеше да зује као пчеле. Нису изгледале уплашено, изгледале су љутито, и погледи које су упутиле Аес Седаима испред њих је био све мрачнији. Не према Авијенди, већ према сестрама. Аделеас климну замишљено када је видела то, и Мерилила је једва успела да сакрије смешак. Бар су оне биле задовољне.
Да је то био једини инцидент током путовања било би занемарљиво због уживања у цвећу и птицама, али није био чак ни први. Мало након што су изашли на чистину, Круг Плетиља је дошао до Елејне једна по једна , све сем Кирстиан, и нема сумње да би и она дошла да јој није наређено да држи Испан под штитом. Дошле су једна по једна, свака оклевајући, плашљиво се осмехујући док Елејна није пожелела да им каже да се понашају у складу са својим годинама. Оне засигурно нису постављале услове, и биле су превише паметне да би тражиле отворено оно што им је већ било одбијено, али пронашле су друге путеве.
„ Синуло ми је,“ рече Реана ведро. „ да сигурно желите да испитате Испан Седаи што хитније. Ко зна шта је још хтела да уради у граду сем што је тражила складиште?“ Претендовала је да само води разговор, али је са времена на време бацала брзе погледе на Елејну да би видела како она то прима. „ Сигурна сам да ће нам требати више од сата да би стигли до фарме, путем којим идемо, можда и два, а ви засигурно не желите да изгубите два сата. Биље које јој је дала Нинаева Седаи је учинили веома причљивом, и ја сам сигурна да ће одговарати за сестре.“
Ведар осмех је избледео када је Елејна рекла да испитивање Испан може чекати и да ће чекати. Светлости, да ли су заиста очекивале да неко испитује некога јашући кроз шуму по путевима који су једва заслуживали то име? Реана је одјахала до осталих припадница Рода, мрмљајући.
„Опростите, Елејна Седаи,“ промрмља Киларес мало након тога, са траговима мурандијског акцента у гласу. Њен зелени сламнати шешир се у потпуности слагао са њеним вишеслојним подсукњама. „опростите ако се намећем.“ Она није носила црвени појас Мудре жене; Већина припадница Круга Плетиља га није носила. Фамел је била златарка, а Елдас је снабдевала трговце лакираним стварима за извоз; Киларес је била продавац ћилима, док је сама Реана организовала утовар за мале трговце. Неке су радиле просте ствари - Кирстиан је водила малу ткачку радњу, а Димана је била шваља, мада успешна - али ипак, током својих живота, све су се бавиле многим занатима. И користиле многа имена. „ Испан Седаи изгледа није добро,“ рече Киларес, тешко се премештајући у седлу. „ Можда биље утиче на њу више него што је Нинаева Седаи мислила. Било би ужасно да јој се нешто деси. Мислим, пре него што буде испитана. Можда би је сестре прегледале? Излечиле, знате…“ Повукла се нервозно трепћући тим велики смеђим очима. Као што је и могла са Сумеко међу својим пратиоцима.
Поглед уназад јој је открио пуначку жену како се уздиже у свом седлу да би могла гвирити преко ветротрагача, док није видела Елејну и брзо седе назад. Сумеко, која је знала више о лечењу од било које сестре сем Нинаеве. Можда и више од Нинаеве. Елејна једноставно показа на узвишење док Киларес поцрвене и заузда своја уста.
Мерилила се придружи Елејни само неколико тренутака пошто је Реана отишла, Сива сестра је показала много боље претварање, од припадница Рода, да жели само да проћаска. По свом начину причања, барем је успела да уравнотежи себе. Али оно што је имала да каже је била друга ствар. „ Питам се колико поверења заслужују те жене, Елејна.“ Усне јој се неукусно скупише док је брисала прашину са својих подељених плавих сукања рукама у рукавицама. „Кажу да не примају дивљакуше, али сама Реана може бити дивљакуша, ма шта тврдила о свом падању на тесту за Прихваћену. Сумеко такође и засигурно Кирстиан.“ Мало је фркнула спомињући Кирстиан, и мало одмахнула главом. „ Сигурно си приметила како поскакује на сваки помен Куле. Не зна ништа више од оног што је можда покупила од неког ко је стварно избачен.“ Мерилила уздахну, жалећи због онога што је рекла; стварно је била веома добра. „ Да ли си можда узела у обзир да лажу о другим стварима? Можда су Пријатељи Мрака, колико ми знамо, или верују Пријатељима Мрака. Можда нису, али им не треба веровати много. Верујем да постоји фарма, било да је користе за повлачење или не, иначе не бих ни пристала на ово, али не бих била изненађена ако нађемо неколико трошних зграда и десетину или неколико дивљакуша. Добро, не трошних - оне заиста изгледају као да имају новца - али је принцип исти. Не, њима једноставно не треба веровати.“
Елејна је почела полако да гори, чим је схватила правац којим је Мерилила ишла, и постајала је све врелија. Сво ово врдање, сво ово „можда“, тако да би жена могла да наговести оно у шта она сама није веровала. Пријатељи Мрака? Круг Плетиља се борио против Пријатеља Мрака. Двоје је умрло. И без Сумеко и Леине, Нинаева би можда била мртва уместо Испан као заробљенице. Не, разлог због кога им не треба веровати није био тај што се Мерилила плашила да су заклете Сенци, или би тако и рекла. Није им се требало веровати јер ако им се не верује, онда им се не може дозволити да држе Испан.
Ударила је велику зелену муву која се сместила на Лавицином врату, пропраћајући Мерилилину последњу реч гласним праском, и Сива сестра се изненађено тргну. „ Како се усуђујеш?“ Продахта Елејна. „ Суочиле су се са Испан и Фалион у Рахаду, и са голамом, да не помињем још десетину њих са мачевима. Ти ниси била тамо.“ То тешко да је било правично. Мерилила и остале су остављене иза зато што су Аес Седаи у Рахаду, очигледне Аес Седаи, могле бити и бубњеви и трубе због пажње коју су привлачиле. Није је било брига. Њен бес је растао сваког тренутка, и њен глас се дизао са сваком речју. „ Ти више никада нећеш наговестити мени тако нешто. Никада! Не без јаких доказа! Не без доказа! Ако то ипак урадиш, ја ћу ти одредити казну од које ће ти очи искочити!“ Без обзира колико је била изнад друге жене, није имала никакав ауторитет да јој одреди било какву казну, али ни за то није марила. „ Натераћу тебе да препешачиш остатак пута до Тар Валона! Једући само хлеб и воду, целим путем! Њима ћу тебе поверити и рећи им да те изударају ако кажеш бу гуски!“
Синуло јој је да је викала. Нека врста сиво-белих птица је прошла лепршајући изнад њихових глава у јату, и она је гушила њихове крике. Узимајући дубок уздах, покушавала је да се смири. Није имала гласа за дреку; увек је звучало као крик. Сви су је гледали, већина у запрепашћењу. Авијенда је климнула одобравајући. Наравно, она би урадила исто и да је Елејна забола нож Мерилили у срце. Авијенда је стајала крај ње као пријатељ без обзира на све. Мерилилино каирхијењанско бледило се претворило у мртвачко.
„Ја мислим оно што кажем,“ рече јој Елејна, доста смиренијим гласом. Изгледа да је то натерало још више крви да напусти Мерилилино лице. Јесте мислила сваку реч; нису могле пустити такву врсту гласине да кружи међу њима. Овако или онако видеће да то уради, иако ће се Круг Плетиља вероватно онесвестити.
Надала се да је то крај тога. Требало би да буде. Али када је Киларес отишла, Сарита ју је заменила, и она је такође имала разлог због кога припадницама Рода не треба веровати. Њихове године. Чак је и Кирстиан тврдила да је старија од било које живе Аес Седаи, док је Реана била сто година старија од тога и није чак ни била најстарија у Роду. Њена титула Најстарије је ишла најстаријој од њих у Ебоу Дару, и њихов устаљен редослед који су следиле да би избегле да буду примећене је предвиђао број још старијих жена у другим местима. То је очигледно било немогуће, поменула је Сареита.
Елејна се није драла; веома пажљиво се није драла. „ Сазнаћемо истину, евентуално,“ рекла је Сареити. Није сумњала у речи припадница Рода, али мора да је постојао неки разлог због чега су припаднице Рода изгледале ни безвремено ни приближно годинама које су тврдиле да имају. Када би само могла све то да сложи. Нешто јој је говорило да је то очигледно, али ништа није одскакало што би јој рекло шта. „ Евентуално,“ додала је чврсто када је Смеђа поново отворила уста, „ То је било довољно Сареита.“ Сареита је климнула главом несигурно и повукла се назад. Ни десет минута касније, Сибила ју је заменила.
С’ времена на време једна од припадница Рода би долазила на своју рунду молби да буду ослобођене Испан, једна од сестара је дошла убрзо након тога да понуди исту молбу. Све сем Мерилиле, која је и даље треперила сваки пут када би је Елејна погледала. Можда је вика ипак нечему служила. Засигурно ниједна више није била тако отворена у нападању припадница Рода.
На пример, Вандена је почела да дискутује о Морском народу и како смањити ефекте погодбе која је направљена са њима, зашто је неопходно смањити их што је више могуће. Била је сва у чињеницама, без гестова или речи да на некога свали кривицу. Није да јој је била потребна; тема је то чинила, колико год деликатно срочена. Бела кула, рекла је, задржавала је свој утицај у свету не снагом оружја, или изнуде, или чак заверама и манипулацијом, иако је та два изговорила тише. Бела кула је контролисала и утицала на догађаје колики год били зато што је свако видео Кулу како стоји изнад и одвојено, више и од краљева и краљица. То је зависило од сваке Аес Седаи да буде тако виђена, мистериозна и издвојена, различита од било ког другог. Друго биће. Историјски, Аес Седаи које то нису могле - а било их је неколико - држане су ван јавности што је више могуће.
Елејни је требало мало времена да увиди да је разговор скренуо са Морског народа и да види у ком правцу иде. Друго биће, мистериозна и издвојена, није могла имати џак преко главе и бити везана за седло. Не негде где би неко сем Аес Седаи могао то да види, у сваком случају. Уистину сестре би биле много грубље према Испан него што би Круг Плетиља икада могао бити, само не у јавности. Чињеница би можда имала већу тежину да је дошла раније, али како је било, Елејна је отпослала Вандену брзо као и све остале. И видела да је замењује Аделеас, одмах након што је Сибили рекла да ако ниједна из Круга Плетиља не разуме шта Испан мумла ниједна сестра такође неће моћи. Мумла! Светлости! Аес Седаи су поновиле свој редослед, и чак и ако је знала шта су хтеле, било је тешко уочити повезаност у почетку. Док је Кареан почињала причајући јој да су те стене заправо некад биле прсти, претпоставља се на некој статуи неке ратничке краљице скоро две стотине стопа високе…
„Испан остаје где је,“ рекла је хладно Кареани не чекајући више. „ Сад, уколико не желиш да ми причаш зашто су Шиотанци размишљали о постављању толиких статуа…“ Зелена је рекла како су антички текстови тврдили да није носила ништа сем оклопа, а ни тога претерано! Краљица! „Не? Онда, ако немаш ништа против, волела бих да попричам насамо са Авијендом. Велико ти хвала.“ Чак их ни отсечност није заустављала, наравно. Била је изненађена што нису послале Мерилилину служавку да стане у ред.
Ништа од овога се не би десило да је Нинаева била тамо где би требало да буде. Елејна је бар била сигурна да би Нинаева могла угушити Круг Плетиља и сестре заједно, по кратком поступку. Била је одлична у гушењу. Проблем је био што се Нинаева прилепила чврсто за Лана пре него што су напустили прву чистину. Заштитници су извиђали напред и са обеју страна њихове стазе, а понекад и иза, јашући назад до колоне тек да би дали извештај о ономе што су видели или да дају дирекције како избећи фарму или пастира. Биргита је стизала далеко, никада не проводећи више од неколико тренутака са Елејном. Лан је стизао још даље. А где је Лан ишао, ишла је и Нинаева.
„Нико не прави проблеме, зар не?“ Питала је са мрачним погледом према Морском народу, први пут када је допратила Лана назад. „ Па, онда је све у реду,“ рекла је пре него што је Елејна стигла да отвори уста. Окрећући своју тркачку кобилу округлог стомака, ударила је уздама и одгалопирала према Лану, сустижући га чим је нестао иза обронака брда које се налазило испред. Наравно, тада заиста није било ничега на шта би могла да се жали. Реана је посетила, Мерилила такође и све је изгледало сређено.
До следећег пута када се Нинаева појавила, Елејна је претрпела канонаду прерушених покушаја да се Испан преда сестрама, Авијенда је причала са Курин, и ветротрагачи су били на спором кључању, али када је Елејна објаснила, Нинаева је једноставно погледала около, фркћући. Наравно, баш тог тренутка је свако морао да буде тамо где треба. Ата’ан Мијере су блештале, али је Круг Плетиља био иза њих, а што се осталих сестара тиче, ниједна група полазница није могла да изгледа боље и невиније. Елејна је желела да вришти!
„Сигурна сам да можеш све да средиш Елејна,“ рекла је Нинаева. „ Ти си имала сву ту обуку како да постанеш краљица. Ово не може бити ни приближно тако - проклети човек! Поново иде! Можеш ти то.“ И оде она, галопирајући са том кобилом као да је коњ за рат.
Тада је Авијенда изабрала да дискутује о томе како изгледа када јој Ранд љуби врат. И случајно колико јој то прија. И Елејни је пријало када јој је то радио, такође, али колико год навикла да дискутује о тим стварима било јој је – неугодно - није желела да сада прича о томе. Била је љута на Ранда. Није било поштено, али ако не на њега, могла је да каже Нинаеви да престане да третира Лана као дете које би могло да се саплете на сопствена стопала и да брине о својим дужностима. Скоро да је желела да окриви њега због начина на који се Круг Плетиља понашао, и сестре такође и ветротрагачи. То је једна од ствари за које су мушкарци, да преузму кривицу, сетила се како је Лини то једном рекла, и смејала се док је то причала. Обично то и заслужују, чак и када не можеш да се сетиш зашто. Није поштено, ипак желела је да је ту довољно дуго да му истрља уши, само једном. Довољно дуго да га пољуби, да јој он пољуби врат нежно. Довољно дуго…
„ Слушаће савет, чак и када му се не свиђа шта чује,“ рече напрасно, док јој је лице црвенело. Светлости, за све своје приче о сраму, у неким деловима Авијенда га уопште није имала. И изгледало је да га ни она више нема! „ Али ако покушам да га гурам, забоде се у земљу чак и ако је очигледно да сам у праву. Да ли био такав и са тобом?“
Авијенда је брзо погледа и чинило се да разуме. Елејна није била сигурна да ли јој се то свидело или не. Бар није више било приче о Ранду и љубљењу. Бар за неко време. Авијенда је знала понешто о мушкарцима - путовала је са њима као Девица Копља, борила се поред њих - али никада није желела да буде било шта друго сем Фар Дареис Маи, и ту је било… Пукотина. Чак се и са својим луткама као дете играла копаља и напада. Никада није флертовала, није разумела то, и није разумела зашто се осећа онако како се осећа када Рандове очи падну на њу, или стотину других ствари које је Елејна почела да учи први пут када је приметила да је један дечак гледа другачије него што гледа друге дечаке. Очекивала је да је Елејна научи свему томе, и Елејна је покушавала. Стварно је могла да прича са Авијендом о свачему. Само да Ранд није тако често био предмет њихових прича. Да је био тамо, она би му натрљала уши. И пољубила га. И поново му натрљала уши.
Уопште није било пријатно путовање. Било је ужасно.
Нинаева је направила још неколико кратких посета, док коначно није дошла да објави да се фарма Рода налази тачно испред, изван видика око заобљеног брда које је изгледало као да ће пасти на страну. Реана је била песимистичка у процени; Сунце није пало ни приближно за два сата.
„ Врло брзо ћемо бити тамо сада,“ Нинаева рече Елејни, наизглед не примећујући Елејнин натмурен поглед. „ Лане, доведи Реану овамо, молим те. Боље је да одмах виде познато лице.“ Окренуо је свог коња, а Нинаева се накратко окренула у седлу да би могла да погледа сестре строгим оком. „ Не желим да их плашите, сада задржите своје језике док не будемо имале прилику да им објаснимо шта је шта. И сакријте лица. Навуците капуљаче огртача.“ Окрећући се без чекања на било какав одговор, задовољно је климнула главом. „ Ето. Све је сређено, и све је у реду. Кунем ти се, Елејна, не знам због чега си толико кукала. Сви раде оно што би требало, колико ја могу да видим.“
Елејна је зашкргутала зубима. Желела је да су већ у Каемлину. Тамо су се упутили када ово заврше. Имала је дужности које је давно запоставила у Каемлину. Све са чиме је тамо требала да се позабави било је да убеди јаче куће да је Лављи престо њен упркос њено дугом одсуству, то и да савлада ривала претендента или два. Можда не би било ни једног да је била тамо када је њена мајка нестала, када је умрла, али историја Андора је говорила да ће их бити као и до сада. Некако, је то деловало лакше него ово.