Зимски ветрови и зимски снегови су успорили трговину преко земаља где нису престајали пре пролећа, и на свака три голуба које би послали трговци, два су падала због соколова или времена, али где лед није прекривао реке, бродови су и даље пловили, и гласине су летеле брже од муња. Хиљаду гласина, свака проналазећи хиљаду семена која су клицала и расла у снегу као на плодном земљишту.
У Тар Валону, говориле су неке гласине, велике војске су се судариле, и улицама је текла крв, и побуњене Аес Седаи су набиле главу Елаиде а’Роихан на колац. Не, Елаида их је притисла, и оне које су преживеле међу побуњеницима пузале су пред Елаидиним ногама. Није било побуне; није било поделе Беле kуле. Црна kула је сломљена, моћи и плановима Аес Седаи, и Аша’мани су ловили Аша’мане по нацијама. Бела Кула је срушила Сунчеву Палату, и сам Поноворођени Змај је сада био везан за Амирлин Трон, њена лутка и њено оруђе. Неке приче су говориле да су Аес Седаи везане за њега, везане за Аша’мане, ипак мало је њих поверовало у то, и оних неколико који су поверовали су били исмевани.
Војске Артура Хоквинга су се вратиле да затраже његово давно нестало царство, и Сеаншани су чистили све пред собом, чак терајући Поноворођеног Змаја пораженог из Алтаре. Сеаншани су дошли да му слузе. Не; он је бацио Сеаншане у море, сасвим им уништивши војску. Одвели су Поноворођеног Змаја да клечи пред њиховом Царицом. Поноворођени Змај је био мртав, и било је онолико слављења колико жаљења, онолико суза колико радосних повика.
Преко народа су се шириле приче као паучина наслагана на паучину, и мушкарци и жене су планирали будућност, верујући да знају истину. Планирали су, и Шара је упијала њихове планове, ткајући према прореченој будућности.