Prethodno - Nazad na sadržaj - Sledeće

Poglavlje 8

Slamanje Sveta

Iako je postavljanje pečata Lijus Terinovih Sadrugova na Rupi bilo uspešno tehnički izvedeno, ono je takođe izazvalo katastrofu koja je bila veća od bilo kog događaja iz Rata Senke, jer u samom trenutku utiskivanja pečata i udaljavanje Mračnog sa sveta, kontraudar je izopačio saidin u isti mah dok su ga Sadrugovi crpili. Da li je to bila svesna akcija Mračnog ili posledica njegovih napora da spreči stavljanje pečata na Rupu možda nikada nećemo saznati. U svakom slučaju, taj uzvraćeni udar je doveo do najveće katastrofe za rekordno vreme, do Slamanja Sveta.

Lijus Terin i šezdeset osam preživelih od Stotinu su trenutno poludeli, moguće čak i neznajući da je njihov poduhvat utiskivanja pečata na Rupu bio uspešan. U tim danima, ovi moćni muški Aes Sedai, naoružani Jednom moći i kompletno van kontrole, bi oslobodili svoju snagu protiv svakoga ili svačega što im se našlo na putu, ili svega što im je ostalo u sećanju, ostavljajući za sobom staze smrti i neobuzdanog uništenja. Tako je počelo Vreme ludila.

Nikada ranije Jedna moć nije korišćena na takav način. Izopačenost je zatvorila umove Sadrugova u izobličene snove pune ludila, dok im je saidin omogućavao da te snove pretvore u javu. Nema načina da se sazna šta je svaki od Sadrugova uništio, te se jedino zna da su izazvali uništenje do tada nikada zabeleženo. Dela Lijusa Terina su bila ipak zabeležena, preživela su Slamanje i ostala da žive kao legenda. Za njega se zna da nije samo iskaljivao bes razarajući zemlju, već i da je ubio svakoga ko je imao imalo njegove krvi, kao i sve one koje je voleo. Iz tih razloga je uvek bio posle toga poznat kao "Rodoubica". Verovatno je da su i drugi Sadrugovi delali sa sličnom strašću u svom ludilu, ali  Lijus Terin je bio taj koji se isticao, bio najbolji od njih, bio njihov vođa, a i samo je njegovo ime ostalo zabeleženo kao sramno. Čak i sada za one koji izlažu opasnosti ljude oko njih, ili njihove bližnje, ggovorilo bi se da je „uzet od Zmaja“ ili „obuzet Zmajem“. Nažalost, Sadrugovi nisu bili jedini na koje je uticao protivudar. Drugi muški Aes Sedai kada bi dodirivali Istinski izvor, uvek bi osećali neku izopačenost, neznajući šta je to u stvari; mada je ona prekrivala ceo saidin kao sloj od užeženog ulja, ali nije smetala ili direktno menjala upotrebu Jedne moći. Za razliku od Sadrugova najveći broj muških Aes Sedai nije odmah bio pogođen ludilom. Prošlo je neko vreme pre nego što su drugi muškarci počeli da lude, i još mnogo pre nego što je neko uočio uzrok. Dok su neki izvori datirani u vreme Slamanja, za najveća razaranja krivili Lijusa Terina i preživele od Stotinu Sadrugova, drugi su stavljali pravi početak za više od deset godina kasnije, kada je jako mnogo muških Aes Sedai podleglo izopačenosti, ostvarujući svoje noćne more povećavajući razaranje, i kada više nije bilo nade za njihovo zaustavljanje. Ako je nje ikada bilo.

Naravno civilizacija je sačuvala veliki deo jedinstva za vreme mnogo godina posle napada na Šajol Gul, iako je propadanje u varvarizam bilo neminovnost. Ali na mnogo načina sledbenici Senke su bili mnogo ozbiljnija pretnja od poludelih muških Aes Sedai. Odsečeni od svog najvišeg nivoa rukovođenja i sa nestankom uticaja Mračnog, sledbenici Senke su upali u unutrašnju borbu za moć. Naravno, rat je bio nastavljen borbom sa armijama Troloka i Mirdraala, koje su se intezivno tukle između sebe, a često posle i sa snagama Svetla. Sa ovakvim izdeljenim snagama bilo je mnogo lakše ratovati nego sa ranijim Senkinim armijama, ali one su još uvek bile veoma jake i i dalje su pretile civilizaciji koja je već bila opustošena narastajućom populacijom poludelih Aes Sedai. Sa odlaskom Lijusa Terina, Latra Posae, raniji osnivač Sudbonosne Saglasnosti, postala je nadmoćna, i stekla ime Šadar Nor, najbolje prevedeno kao “Presekač Senke” ili moguće “Sekač Senke” zahvaljujući njenoj hrabroj borbi protiv sledbenika Senke. Umrla je za vreme Slamanja, ali tačan datum i okolnosti su ostale nepoznate.

Na kraju, otpočelo je Slamanje što je dovelo do kraja rata. Rastuća razaranja prisilila su obe strane, sledbenike Senke i posvećene Svetlu, da se usredsrede na preživljavanje. Sve više i više muških Aes Sedai je podlegalo ludilu, okrećućo svet naglavačke pre nego što bi umrli, i kako se je njihov broj uvećavao, rastao je haos, i civilizacija je nestajala. U vreme najgorih od njih, ti ljudi koji su mogli da pristupe Jednom izvoru u danas nepoznatom stepenu, su čak uticali da i vreme podivlja, a svet vidi oluje nezamislivih jačina. Erupcije vulkana su izbacivale pepeo u vazduh dok su jaki zemljotresi potresali zemlju. Uhvaćeni u svoje zablude, Aes Sedai su sravnjivali planinske oblasti, stvarali nove planine, izdizali platoe gde je nekad bilo more, činili da okean nagrne tamo gde je nekad bilo kopno. Gradovi su rušeni, a njihovi preživeli stanovnici se se razilazili i bežali u potrazi za sigurnošću u ovom svetu u kome je ludilo postalo stvarnost.

Najzad je svaki muški Aes Sedai teško izludeo, a to ludilo je promenilo izgled zemlje. Mnogi delovi sveta su bili u potpunosti opustošeni. Narod se razišao na svih osam krajeva sveta. Sve dok zadnji muškarac koji je mogao da usmerava nije umro, vladao je haos.

Različiti fragmentisani izvori procenjuju trajanje Slamanja – to jest trajanje najvažnijih geološko-klimatskih promena – na period između 239 i 344 godine. Pošto ti izvori datiraju iz perioda između kraja Slamanja i ustanovljenja Zaveta Deset Nacija, moguće je da su neki od pisaca imali pristup još starijem materijalu, ali ništa od toga nije moguće potvrditi.

Teško je zamisliti užase tih godina, naročito za te muškarce koji su mogli da usmeravaju, koji su znali da gledaju smrti u oči i i da im je sudbina da povećaju pokolj. Svaki put kada bi dodirnuli Istinski izvor, oni bi to uradili kroz oporu opačinu, i bivali bi sve bliže ludilu. Jednom kada bi ga izopačenost preuzela, žrtva bi počela lagano da truli. Njegovo telo sa raspadalo zajedno sa njim, razum se gubio, i rušilačke noćne more bi ga, najzad, proždirale – i mnoge druge zajdeno sa njim. Ponekad je razjedanje uma i tela bilo prilično brzo, u drugim slučajevima očajno sporo. Postoje indikacije da su mnoge žrtve znale šta se dešavalo, ali nisu bile dovoljno snažne da to spreče. Mnogi su uzimali svoje živote pre udara ludila,  pokušavajući da izbegnu svoju sudbinu.

Drugi su i dalje pokušavali da izbegnu izopačenost na saidinu. Ali postojala su samo tri načina da se to uradi. Prvi je bio da se uopšte ne dodiruje Istinski izvor. To rešenje je naizgled bilo najjednostavnije, ali je ustvari bilo skoro nemoguće. Jednom uvežban u korišćenju Moći, muškarac koji bi pokušavao da izbegava da dodiruje Izvor je izgledao kao muškarac koji pokušava da prestane da diše. Druga mogućnost je bila potpuno odsecanje od Istinskog izvora. Samo nekoliko muškaraca je bilo voljno da pribegne baš takvom drastičnom rešenju, posebno zato što bi bili osuđeni da nikada više ne dodirnu Istinski izvor i, ubrzo posle toga, umru.

Treća solucija je bila sakrivanje negde izvan dometa Jedne moći, gde se nije primećivao Istinski izvor. Jedino mesto gde se Moć nije mogla koristiti i Istinski izvor dotaći su bili Ogijerski steddinzi. Tamo su Ogieri pravili svoje domove, a Aes Sedai su u potpunosti bili odsečeni od Istinskog izvora, ali bez nepovratnog odvajanja ili izopačenog prisustva Izvora. Unutar steddinga, nijedan Aes Sedai nije imao sposobnost da usmerava. Stoga ludilo nije moglo da dohvati nijednog muškarca dok je bio unutra.

Muški Aes Sedai su počeli sami sebe da zatvaraju u steddinge posle nekoliko godina od otkrića izopačenosti i njenih efekata. Kada su prvi put došli, u isto vreme su tražili načine kako da zaobiđu ili uklone izopačenost, a kasnije prosto da izbegnu nadolazeće ludilo. Jednom kada je globalno razaranje počelo,  , muškarci su tako pokušavali da se uzdrže od razaranja, ali čak iako su bili zaštićeni od potpune svesti o Istinskom izvoru, osećaj gubitka u njima koji je nastao kada više nisu mogli da osete Moć, je rastao sa prolaskom vremena, sve dok ih ne bi doveo nazad u opasnost. Neki muškarci bi izašli napolje u nadi da se izopačenost smanjila, ili su tako tvrdili. Drugi bi priznali da više ne mogu da izdrže, ne samo nemogućnost da usmeravaju, već i to da ne mogu da osete Izvor. Na kraju Slamanja, svi muški Aes Sedai koji su pokušavali da nađu utočište u steddinzima su ih napustili, i svi su pali pod izopačenost. Neki učeni ljudi veruju da su ovi muškarci možda produžili Slamanje i povećali njegov intezitet. Drugi veruju da su, sklanjajući sami sebe na početku razaranja, oni možda umanjili katastrofu rastežući štetu na duže vreme.

Mnogi steddinzi su nestali zbog Slamanja, jer dok su steddinzi sprečavali korišćenje ili osećaj Jedne moći, oni su bili osetljivi na pomeranje zemlje oko njih. Kada se stedding premeštao, čak je i Ogijer je bio teran u bekstvo. Za vreme godina aktuelnog Slamanja, nije bilo u potpunosti sigurnih mesta, i stoga ne i naseljenih mesta. Svako je postao izbeglica, nameravajući samo da preživi još jedan dan. Nije bilo važno koliko su sigurno preostala mesta izgledala, nije bilo garancije da se čvrsta stena neće istopiti ispod onih koje je štitila ako se to ćefne nekom od ludih Aes Sedai.

Veliki gradovi su se nalazili u ruševinama ili su bili zbrisani sa lica zemlje. Mora su premeštana ili su jednostavno isparila. Populacija je bila delić njene ranije veličine. Najbolja dela čovečanstva su nestala. Ljudski rod je nazadovao do prvobitnih zajednica. Mnogi su umrli zato što nisu mogli da podnosu teškoće. Bilo je najteže Ogijerima, jer su se oni vezivali za steddinge na načine koji još uvek nisu shvaćeni, a oni nisu dugo znali gde je stedding bio. Dok su za njima tragali tokom njihovog Dugog Izgnanstva ta veza je postajala sve jača i jača i čežnja se javila u njima. Mnogi su umrli zbog čežnje pre nego što su ponovo našli prvi stedding, a još mnogo njih je umrlo dok su našli još dovoljno stedinga koji bi mogli zaštite preživele pripadnike rase koja je nekada bila brojna koliko i ljudski rod.

U haosu, preživele Aes Sedai su sakrili sedam pečata od srcokamena kojima je zatvorena Rupa,  da ih ne bi neko od poludelih Aes Sedai, ili čak neko ko je zaklet Senki pronašao. Samo je nekoliko osoba znalo gde su oni sakriveni. Kasnije, za vreme Troločkih ratova, oni koji su posedovali to znanje su nestali, a sa njima i položaj pečata.

Prethodno - Nazad na sadržaj - Sledeće