Poglavlje 10: Smokve i misevi

Poglavlje 10

ELEKTRIČNA GITARA

Smokve i miševi

Tullamore

Elejna shvati da su je nosili uz stepenice držeći je za ramena i člankove. Otvorila je oči, mogla je da vidi, ali ostatak njenog tela je slobodno mogao pripadati nekome drugom,jel kontrolu nad njim nije imala. Čak joj je i treptanje bilo teško. Osećala se kao da joj je glava napunjena perjem.

“Budna je,Gospodarice!” Lusi zapišta, umalo ne ispustivši njene noge. “Upravo gleda u mene!”

“Rekoh ti da ne brineš.” Glas Gospodarice Macura’s dopre tačno iznad njene glave. “Ona nemože usmeravati, niti mrdnuti ni najmanji mišic, bar dok čaj jos deluje. Taj čaj sam jednom prilikom sasvim slučajno otkrila, ali definitivno služi.”

To je bila istina. Elejna se otromboljila izmedju njih dve kao do pola napunjena lutka, udarajući je pritom o pod dok su se peli uz stepenice. Mogla je osetiti pravi izvor, ali pokušaj da se dosegne do njega bilo je kao pokušaj da se hladnim zgrčenim prstima podigne igla sa ogledala. Obuzela je panika, i suza joj sklizne niz obraz.

Možda ove zene planiraju da je predaju belim plaštovima zbog pogubljenja, ali nije mogla naterati sebe da veruje da bi beli plaštovi dali ženama da postavljaju zamke u nadi da će koja Aes Sedai kojim slučajem upasti u njih. Tako su ostajali jedino prijatelji mraka, koji zasigurno služe crnom Adjahu odmah pored žutih. Garantovano bi bila stavljena u ruke crnog adjaha osim ako Ninaeva nije pobegla. Ali ako nije uspela da pobegne, ne bi smela da računa na nju. I ona takodje ne bi mogla da usmerava ni da se pokreće. Odjednom shvati da pokušava da vrisne, ali jedino sto je uspela da proizvede bio je tanak, grgotav pisak! Predah joj je uzeo svu snagu koju je imala.

Ninaeva zna sve o bilju i travama, ili je barem tako tvrdila; zašto onda nije prepoznala kakav je to čaj bio? Prestani da cmizdriš! Mali snazni glas u podsvesti njenog mozga zvucao je isto kao i Linin. Guska koja pišti ispod ograde samo priziva lisicu,umešto što bi trebala da beži. U očajanju ona da sebi jednostavan zadatak da prigrli saidar. To je bio jednostavan zadatak, ali u ovom trenutku je izgledalo ko da želi da prigrli saidin. Ona ipak nastavi dalje sa pokušajima, u ostalom; to je bila jedina stvar koju je mogla.

Gospodarica Macura, opet, delovala je totalno bezbrižno. Čim su stavili Elejnu na uzak krevet u maloj sobi sa jednim prozorom, ona odgurne Lusi napolje ne bacivsi cak ni brz pogled nazad. Elejnina glava je pala na baš na stranu gde je mogla videti još jedan prazan krevet, i jednu komodu sa potamnelom mesinganom drškom na fioci. Mogla je pomerati očima ali pokreti glave su pak bili i previše za nju.

Za par minuta dve zene su se vratile, dahčući, sa Ninaevom postavljenom izmedju njih dve, stavljajući je pritom na drugi krevet. U licu joj se videla malaksalost, sjajeći se pritom od suza ,ali njene crne oči . . . bile su ispunjene besom ali i strahom takodje. Elejna se nadala da je je bes nadmoćiti ; Ninaeva je bila jača od nje, kada ona nije mogla da usmerava; možda Ninaeva može uspeti tamo gde je ona nije, vremenom. Ovo mora da su bile suze gneva.

Govoreći mršavoj devojci da ostane ovde, gospodarica Macura požuri još jednom napolje, ovog puta vrativši se sa poslužavnikom koji je stavila na vrh komode. Na njoj je bio jedan žuti čajnik, jedna šoljica, jedan levak i visoki peščani sat. “Sada Lusi, zapamti da sipaš dve unce u svaku od njih dve čim se sat isprazni. Što brže to bolje!”

“Zašto ih odmah ne predamo danas, Gospodarice?” prostenja devojka gnječeći pri tom svoju sopstvenu šaku. “Želim da opet odu na spavanje. Ne volim kad me gledaju ovako.”

“Spavaće one kao mrtve , devojko, i na ovakav način ih možemo probuditi i osposobiti samo onoliko da mogu da hodaju kad nam to bude trebalo. Odmeriću bolje dozu kada bude vreme da ih pošaljem odavde. Naravno imaće glavobolje i grčeve u stomaku ali predpostavljam da bolje nisu ni zaslužile.”

“Ali šta ako znaju da usmeravaju, gospodarice? Šta ako je tako? Uporno gledaju u mene.”

“Prestani sa bleletanjem,devojko”, brzo reče starija žena. “Ako mogu, zar ne mislis da bi dosad već to uradile? Bespomoćne su kao mačići u dzaku. A tako će i ostati sve dok budeš održavala normalnu dozu nad njima. Sada,radi onako kako sam ti rekla, razumeš? Ja moram ići da kažem Avi da pošalje jednog od onih njegovih golubova, i da napravim odredjene pripreme, ali vratiću se što pre mogu. Bolje da spremim jos čaja dok me nema. Otići ću na zadnji ulaz. Zatvori radnju. Neko bi mogao slučajno da upadne.

Posle odlaska gospodarice Macura, Lusi je ostala neko izvesno vreme blenući u njih dve, još uvek nervozno gnječeći šaku, dok najzad nije otišla. Neno smrkčanje je nestajalo kako je silazila niz stepenice.

Elejna je mogla videti graške znoja na Ninaevinom čelu; nadala se da je to bilo od truda a ne od vrućine. Probaj, Ninaeva. Ona doseže do pravog izvora, trapavo i ne uspe,onda je probala opet i opet ništa, i jos jednom . . . Oh, svetlosti, pokušaj Ninaeva! Pokušaj!

Peščani sat joj ispuni oči; Nije mogla gledati ni u šta drugo. Pesak se spuštao, a svako zrno je obeleživao jedan njen neuspeh. I poslednje zrno je isteklo. Ali Lusi nije došla.

Elejna se napne jače za izvor i kakav pokret. Posle izvesnog vremena prsti na njenoj levoj ruci su počeli da se mrdaju. Najzad! Par minuta kasnije, i mogla je pomerati celu levu ruku; pre samo nekoliko trenutaka nije mogla ni da palac pomeri a sad je mogla da digne celu ruku u vis. Sa trudom, pokušala je da okrene glavu.

“Bori se”, Ninaeva promrmlja tiho, skoro nečujno. Njene ruke su snažno stiskale pokrivač; izgledalo je kao da pokušava da sedne. Nije uspela da podigne ni glavu,ali barem se trudila.

“Ja sam”, Elejna pokuša da govori; ali izgledalo joj je kao groktanje za njene uši.

Polako ona pokuša da podigne svoju ruku visoko tako da bi je mogla videti , i drzati je tako. Osecaj uspeha je ispuni. Čuvaj nas se Lusi. Ostani dole u kuhinji dovoljno dugo ,i uskoro. . .

Vrata se uz tresak otvore, i jecaj poraza je ispuni kako je Lusi ušla kroz ta vrata. Bila je tako blizu. Devojka baci jedan pogled na njih dve is a cikom od čistoga straha bacila se prema komodi.

Elejna pokuša da se bori, ali u poredjenju sa njom, Lusi sa uspehom i lakoćom smiri njene koprcave ruke, stavljajuci joj lako levak izmedju zuba. Devojka je disala kao da je upravo trčala. Hladan i gorak čaj ispuni Elajnina usta.Ona tako razograči oči u panici da se Lusino lice izmenilo. Ali Lusi je držala Elajnina usta zatvorena i stiskala joj vrat u snažnoj odlučnosti sve dok nije progutala. Tama ispuni Elejnu, i jedino što je čula je tečan grgotav zvuk protesta koji je dolazio od Ninaeve.

Kada je opet otvorila oči, Lusi je vec bila otišla, a pesak je iznova počeo teći niz sat. Ninaevine crne oči su bile nadute, ali od besa ili straha, Elejna nije mogla reći. Ali, Ninaeva nije htela da se preda. To je bila jedna od stvari u kojoj joj se najviše divila Ninaevina glava bi mogla biti na panju , a ona se opet ne bi predala. Naše glave i jesu na panju!

Sramotila se što je bila tako slabija od Ninaeve. Jednog dana bi trebala da bude Kraljica Andora, i želela je da bude jaka. Ali nije, cak ni u glavi—mahinalno, pokušavala je da pomeri udove, pokušavala je da dodirne saidar—ali to su bile samo zelje. Kako uopšte može biti kraljica , kada je tako slaba? Opet pokuša da dodirne izvor. I opet. I opet. Trkala se sa zrnima peska. I opet.

Još jednom se sat isprazni bez Lusi. Iako sporije, opet je došla do tačke kada je mogla podići svoju ruku. A onda čak i glavu! Iako se odmah vracala na jastuk. Mogla je da čuje Ninaevu kao mrmlja samoj sebi, i ovoga puta je stvarno mogla da razazna reči.

Vrata se sa treskom otvore još jednom. Elejna podiže glavu i pogleda u očajanju—i začudi se. Tom Merilin je stajao tamo kao heroj u jednim od negovih priča, u jednoj ruci je snažno drzao Lusin vrat koja je bila na ivici nesvesti, a u drugoj nož spremljen da ga baci. Elejna se nasmeja olakšavajuće, mada je još uvek zvučalo kao graktanje.

Grubo on pokaza devojci da ode u ćosak. “Ti ostajes ovde, ili ću baciti ovaj noz na tebe!” U dva koraka bio je kraj Elejne, pogladio joj je kosu, i briga ispuni njegovo lice. “Šta si im dala, devojko? Reci mi, ili…—!”

“Ne ona”, Ninaeva promrmlja. “Jedna druga. Ona je otišla. Pomozi mi. Moram da hodam.”

Tom je preko volje ostavi, pomisli Elejna. On pokaze Lusi jos jednom svoj nož preteći joj—Ona se štrecnu i odmah umiri kao da se više neće u životu mrdnuti sa tog mesta—onda njegov nož nestade u rukavu tako brzo kao treptaj oka. Povukavši Ninaevu za noge, on je polako postavi da stoji i dozvoli joj par koraka. Ona se otrombolji pred njim, proklizavajući nogama.

“Drago mi je što vas nije uhvatila ova preplašena mačkica”, On rece. “Da je samo bila jedna . . . ” Od odmahnu glavom. Nema sumnje da je svašta mislio o njihovim sposobnostima da mu nije Ninaeva rekla istinu; Elejna sa sigurnošću nije to nameravala. “Našao sam je kako žurno trći uz stepenice, toliko uspaničena da me čak nije ni čula. Nisam toliko zadovoljan činjenicom da je jedna otišla a da je Julijin nije videlo. Da li ima verovatnoće da ce dovesti druge ovamo?”

Elejna se otkotrlja sa njene strane. “Ne verujem, Tome”, ona promrmlja. “Ona ne sme—dozvoliti da previše ljudi—zna za nju.” Za jedan minut konačno je mogla da sedi. Gledala je pravo ka Lusi; devojka pokuša da izbegne njen pogled gledajući u zid. “Beli ogrtači—bi je uzeli—brže nego što bi nas.”

“Juilin?” Ninaeva reče. Glava joj je lelujala kao posle kakvog velikog veselja. Ali barem nije imala probleme sa govorom. “Rekla sam vam da ostanete na mestu.”

Tom šmrknu i razvuče svoje brkove. “Rekla si nam da nabavimo namirnice, a za to nisu potrebna dva čoveka. Juilin vas je pratio, a kada se niko nije vratio, otišao sam da ga potražim.” On opet šmrknu. “Sve što je znao, je da je tamo bilo tuce ljudi, i bio je spreman da dodje odmah po vas. Dobro je što je posao jahajuci. Mislim da bi nam trebao konj da vas dve odvedemo odavde.

Elejna shvati da je sad i ona mogla da sedi, jedva, pri tom vukavši svoju ruku do pokrivača i pokušavajući da se uspe pomoću njega, ali trud je umalo nije vratio na pod. Saidar je bio tu čekao ju je ; ali njena glava joj je još uvek bila kao jastuk napunjen guščijim perijem. Ninaeva je počela malo sigurnije da se drži, mogla je da podigne nogu, ali još uvek se naslanjala na Toma.

Minut kasnije Juilin stiže, gurajući gospodaricu Macura ispred sebe sa njegovim nožem. “Dosla je sa druge strane kapije. Mislila je da sam lopov. Izgledalo mi je najbolje da je dovedem sa sobom.”

Krojačicino lice se tako smrklo,da su joj se čak i oči činite tamnije, i krupnije kao da žele da izadju iz glave. Ona obliznu usne , od nervoze pa neprestano poče poravnavati svoju suknju, i poče bacati plitke poglede na Juilinov nož pitajući se pritom da li je beg najbolje rešenje. Većinom je opet zurila u Elajnu, i Ninaevu; Elejna je čak mislila da ima šanse da će uskoro puči i pasti ili u jecaj ili u nesvest.

“Stavite je ovde”, Ninaeva reče, površno pokazivajući ka mestu gde je ležala Lusi još uvek drhčući prekrštenih ruku na kolenima, “i pomozite Elajni”. Nikad nisam čula za ovu vrstu biljke, ali hodanje izgleda pomaže da dejstvo prodje. Barem delimično.

Juilin uperi cosak vrhom svoga noza, i gospodarica Macura se pozuri i sede pored Lusi, jos uvek panicno oblizavajuci usta. “Ne bih uradila—ono sto sam uradila—samo, imala sam naredjenja. Moras to shvatiti. Imala sam naredjenja.”

Nezno pomogavsi Elajni da ustane, Juilin je otprati i pridrza dok je ona obavljala svoje prve korake ,prelazeci na drugi kraj sobe. Volela bi pre da joj je pre pomogao Tom. Juilinova ruka oko njenog struka joj sse cinila isuvise poznatom.

“Naredjenja od koga?” Nynaeve upita. “Kome odgaovaras u Kuli ?”

Krojacica izgleda za trenutak bolesno, ali ona odlucno zatvori usta.

“Ako ne budes govorila”, Ninaeva joj rece, ostro, “Prepusticu te Juilin-u. On je Tairen hvatac lopova, i on zna kako da izvadi priznanje brze nego ijedan Beli plast . Zar ne, Juilin?”

“Treba mi konopac da je vezem”, on rece, kezeci se pri tom tako podlo da se Elejna zamalo ne odmace od njega, “neke krpe da je davim dok ne progovori, malo kipeceg ulja i soli . . . ” Njegovo kikotanje zaledi krv u Elejni. “Progovorice ona.” Gospodarica Macura skrene pogled sa zida, buljeci u njega, sireci oci kao da joj zele pobeci iz glave. Lusi pogleda u njega kao da se upravo pretvorio u Troloka, devet stopa visok i sa kompletnom ostalom opremom .

“U redu”, Ninaeva rece za par trenutaka. “Trebao bi da sve to nadjes u kuhinji, Juilin.” Elejna se odmace i pokusa gledati na njega kao lovca na lopove. Nisu valjda ozbiljno mislili . . . ? Ne Ninaeva!

“Narenwin Barda”, krojacica iznenada progovori. Reci su se smenjivale jedna za drugin buklavno klizeci sa njenih usana. “Saljem svoje reporte Narenwin Barda, u krcmi ,u Tar Valonu u pravcu reke. Avi Shendar drzi golubove na kraju grada zbog mene. On ne zna ni ko mi salje poruke ni kome ja saljem poruke, a u sustini to ga ni ne interesuje. Njegova zena ima padajucu bolest, i . . . ” Ona utihnu,drcuci i gledajuci Juilin.

Elejna je znala Narenwin, ustvari baren ju je videla u kuli. Mala mrsava zena na koju svi zaboravljaju ,bila je tako tiha. U svakom slucaju, jednom nedeljno dozvoljavala je deci da dovedu svoje ljudimce ispred kule da bi ih izlecila. Tesko je zamisliti da bi takva vrsta zene mogla biti crni adjah. A u drugu ruku, jedno od imena crnog Adjaha bilo je Marillin Gemalphin;zene koja je volela macke.

“Narenwin Barda”, Ninaeva zagrme. “Zelim vise imena, u Kuli i van nje.”

“Ja—nemam ih vise”, gospodarica Macura tiho rece.

“Videcemo u vezi toga. Koliko si dugo bila prijatelj mraka? Koliko dugo sluzis Crnom Adjahu?”

Lusino lice se naglo izmeni. “Mi nismo prijatelji mraka!” Ona pogleda u gospodaricu Macura i odmace se blago od nje. “Barem ja nisam! Ja hodam u svetlosti! Ozbiljno!”

Reakcija druge zene nije bila tako snazna. Njene inace buljave oci joj sada jos vise iskocise. “Crni?! Mislis da stvarno postoje? Ali kula je uvek poricala—Zasto, posle sam se pitala, Narenvin, dan kada me je izabrala za usi i oci zutih, zasto se sledeceg jutra nisam mogla ispuzati iz kreveta bez plakanja. JA nisam—nisam!—Prijatelj mraka! Nikada! Ja sluzim zutom Adjahu! Zutom!”

Jos uvek naslonjena na Juilin’s ruku, Elejna razmenu zacudjujuc pogleg sa Ninaevom. Svaki prijatelj mraka bi naravno poricao, ali osecala se blaga truncica istine u zeninom glasu. Njihove uvrede i optuzbe nisu bile dovoljno jake da bi prekrile svoj strah.. Po nacinu na kojem je Ninaeva oklevala, izgleda je to vec znala.

“Ako sluzis zutom”, rece ona polako, “zasto si nas drogirala?”

“Zbog nje”, zena odgovori, klimajuci ka Elajni. “Njen opis mi je poslat mesec dana ranije u kome je opisano sve ,od stila na koji drzi bradu visoko, da nacina na koji te gleda ispod oka. Narenwin je rekla da mozda koristi ime Elejna, id a ce mozda tvrditi da potice iz plemicke porodice.” Rec po rec, njen bes u vezi price da je nazvana prijateljem mraka cilelo je iz nje sve jace. “Mozda i jesi zuta sestra, ali ona nije Aes Sedai, vec samo pobegla “prihvacena”. Narenwin je rekla da prijavim njeno prisustvo, i osoba koje su sa njom. I da ih zaustavim, naravno,ako mogu. Cak i da ih zarobim. I sve koje su sa njom. Kako su ocekivali da uhvatim “prihvacenu” ni dan danas neznam—cak smatram da ni sama Narenwin nije znala za moj caj!—Ali tako su glasila moja naredjenja! Rekli su mi da cak moram da rizikujem cinjenicu da se mogu odati—bas ovde, gde bi mi bila smrt!—Samo ako bi morala! Samo cekaj kad Amyrlin stavi svoje ruke na tebe, devojko! On Na sve vas!”

“Amirlin!” Elejna ponovi. “Sta ona ima sa svim tim?”

“To su bila njena naredjenja. Po naredjenju Amyrlin trona, je receno. Receno mi je da je licno Amirlin rekla da mogu upotrebiti bilo kakvu metodu za ubijanje. Zelecete da ste mrtve kad vas se Amrilin docepa!” Njen krestav glas je bio pun mrznje.

“Zapamti da mi jos uvek nismo ni u cijim rukama”, Ninaeva izgovori ostro. “Ti si u nasim.” Njene oci su delovale sokirano, barem Elajni. “Da li je bilo kakav razlog za to dat?”

Pocecanje da je zarobljena slomi svaki duh u toj zeni. Ona se nasloni na Lusi pritom sprecavajuci jedna drugu da na padnu “Ne. Ponekad Narenwin da razlog, ali ne i ovog puta.”

“Da li si planirala da nas drzis ovde, drogirane, dok neko ne dodje po nas?”

“Htela sam da vas posaljem odavde kolima, obucene u kakvu staru odecu.” Nije se vise osecao ni tracak otpora u zeninom glasu. “Poslala sam goluba da kaze Narenwin da ste ovde, i sta radim. Therin Lugaj mi je duzan veliku uslugu, i nameravala sam dam u dam onoliko napitka da potraje sve do Tar Valona, ako Narenwin ne posalje sestre ubrzo. On misli da ste bolesne, i da je caj jedino sto vas odrzava zivom dok vas Aes sedai ne zalece. Zena mora biti oprezna, alo leci u Amadiciji. Izleci previse, ili predobro, ako neko samo prosaputa Aes Sedai, sledece sto vidis bice tvoja kuca u plamenu. Ili cak i gore. Therin zna da drzi jezik za zubima dok . . . ”

Ninaeva ukaza Tomu da joj pomogne da plidje blize njima kako bi mogla da bolje pogleda stariju zenu. “A poruka? Prava poruka? Nisi mogla pustiti taj znak u nadi da si nas namamila.

“Dala sam joj pravu poruku”, rece zena nesigurno. “Nisam mislila da cinim ista lose. Nisam razumela, i…ja…molim vas—” odjednom poce ridati prigrlivsi se pri tom sa Lusi, i odjednom pocese obe ridati i plakati zajedno u isto vreme. “Molim te ne dozvoli da upotrebi so nad mnom! Molim te! Samo ne so! Molim te!”

“Vezi ih”, Ninaeva rece sa izrazom gadjenja, “a mi idemo dole da popricamo.” Tom joj pomognu da sedne na ivicu najblizeg kreveta, i presece kaiseve sa pokrivaca.

Za kratko vreme obe zene su bile vezane ledja o ledja, ruke jedne zena za noge druge i obrnuto, obmotane jorganom. Par je i dalje plakao dok je Tom asistirao Ninaevi da izadje iz sobe.

Elejna zazele da je i ona mogla slobodnje da krece,ali jos uvek joj je bila potrebna, Juilin’s pomoc da se ne skrndelja niz stepenice. Osetila je malo zrnce ljubomore gledajuci Tomovu ruku oko Ninaeve. Ti si jedna budalasta devojka, Linin glas joj prodje kroz glavu. Ja sam odrasla zena, ona rece sebi sa nepokolebljivoscu za koju se ne bi stvarno usudila da pokaze . Ja volim Randa, ali je on daleko, a Tom je vest i inteligentan i. . . Zvucalo joj je i suvise kao opravdanje, cak i njoj samoj. Lini bi joj frknula u nameri da joj kaze da nece tolerisati budalastine.

“Juilin”, ona neodlucno upita, “Sta si nameravao da uradis sa solju i kipecim uljem? Nista posebno”, on dodade brzo. “to je bila samo ideja.”

On je pogleda za trenutak. “Ja uopste neznam. Ali nisu ni one znale, takodje. To je takav trik ; Njihovu umovi su zanislili nagore moguce resenje. Video sa jednom lice snaznog i cvrstog coveka kada sam ga poslao po korpu smokava i miseva. Ali opet moras biti. Neko ce priznati sve, bilo da je istina ili ne, samo da pobegnu od onoga sto zamisle. Ali nemogu da zamislim na sta su one mislile.

Ni ona nije mogla to da zamisli. Ali ipak mogla da suzbije drhtavicu. Sta bi neko mogao da uradi sa smokvama i misevima? Nadala se da ce sto pre prestati da se pita da ne bi imala kosmare.

Ali dok su stigle do kuhinje, Ninaeva se vec pocela teturati bez pomoci, naslanjajuci se pri tom na kredenac pun sarenih posudica. Elejni je bila potrebna jedna od stolica. Plava posudica je stajala na stolu, puna zelenog caja, ali se ona trudila da ne gleda u njega. Ona jos uvek nije bila sposobna da usmerava. Mogla je prigrliti saidar, ali brzo bi joj skliznuo. U svakom slucaju bila je uverena da ce joj se moc ubrzo vratiti. O drugim alternativama joj je bilo strasno cak i da razmislja, i nije zelela da se preda.

“Tom”, Ninaeva rece, podizajuci pri tom posudu i viruci i nju. “Juilin.” Ona napravi pauzu,duboko udahne, i jos uvek gledajuci u dva coveka ,rece, “Hvala vam. Pocinjem da shvatam zasto Aes Sedai imaju zastitnike. Hvala vam puno.”

Nisu ih sve Aes Sedai imale. Crvene su smatrale da su svi muskarci pokvareni,i to bas zamo zbog malog procenta koji je nekada znao da usmerava, a postojali su i neki koji nikada nisu izlazili iz Kule kao i Aes Sedai koji su izgbile svog zastitnika. Zelene su bile jedini Adjah kome je bilo dopusteno da imaju vise od jednog zastitnika. Elejna je zelela da bude zelena. Ne zbog tog razloga, naravno, vec zato sto su zelene nazivale sebe borbenim Adjahom . Dok smedje traze izgubljeno znanje a plave se vecito angazuju za neke nepoznate razloge, Zelene sestre su se medjusobno spremale za poslednju bitku, kada ce ici napred, koa sto su u Trolockim ratovima, da se susretnu sa novim mracnim gospodarom.

Dva muskarca pogledase jedno drugo apsolutno iznanadjeni. Siguno su ocekivali uobicajnu surovu stranu Ninaevinog jezika. Elejna se umalo nije sokirala. Ninaeva je volela da joj pomazu isto onoliko koliko je volela cinjenicu da nije u pravu; i tako nesto ju je cinilo besnom i opasnom kao trn,mada je uvek govorila da je ona u stvari mirnog razuma i duha.

“Mudrost.” Ninaeva uze naprstak jednog praha i smrknu, blago ga dodirnuvsi vrhom jezika “Ili kako god da ih nazivaju ovde.”

“Ovde uopste nemaju ime za njih”, Tom rece. “Nema puno zena koje prihvataju stare nacine u Amadiciji. Previse je opasno. Za vecinu njih je taj posao kao hobi.”

Otkrivsi kesicu sa novcem na dnu, Nynaeve poce praviti mali svezanj od jednog spremnika. “A kome bi isli u slucaju bolesti? Nekom travaru?”

“Da”, Elejna rece. Uvek joj je bilo drago da pokaze Tom da je i ona znala neke stvari o svetu “U Amadiciji, su muskarci ti koji proucavaju biljke.”

Ninaeva se namrsti. “Sta uopste muskarac moze znati o lecenju? Uskoro cu traziti od farmera da mi napravi haljinu.”

Odjednom Elejna shvati da je razmisljala o svemu i svacemu osim o onome sto joj je rekla gospodarica Macura. Cak i ako ne mislis o trnu, noga ce te i dalje jako boleti. To je bila jedna od Linijih omiljenih recenica. “Ninaeva sta mislis da ta poruka uopste znaci? Sve sestre su dobrodosle da se vrate u Kulu? To nema smisla.” To nije bilo ono sto je zelela da kaze, ali je pikovala na to.

“Kula ima svoja pravila”, Tom rece. “Sta god da Aes Sedai radile, to rade iz razloga samo njima poznatim, a cesto ni po njim. Kao da imaju opravdanje za sve.” Ona i Juilin su znali da je samo prihvacena, naravno sto je sao deo price zasto nijedan covek nije mogao znati sta je ona mogla.

Borba se odvijala u Ninaevinoj glavi. Ona nije volela da bude prekidana, ili da joj ljudi odgovaraju za nju. Postoji poprilicno stvari koje Ninaeva ne voli. Ali prosao je tek minut otkad se zahvalila Tomu ;ne bi joj bilo lako da smiri coveka koji ju je uparavo spasao od mogucnosti da je vuku kao kupus. “Veoma malo stvari u Kuli ima uopste smisla “, ona rece kiselo. Elejna pomisli da je otpor prema tomu isto kao i prema Kuli.

“Da li verujes onome sto je rekla?” Elejna duboko udahne. “U vezi toga da je Amirlin rekla da ja moram biti dovedena nazad po bilo kojoj ceni.”

Taj Ninaevim brizni pogled je dodirnu sa simpatijom. “Ne znam, Elejna.”

“Ona je govorila istinu.” Juilin okrenu jednu stolicu i sedne pri tom se podbocivsi na naslon. “Ispitivao sam i previse lopova i ubica da bi znao da li neko govori istinu. U pocetku je bila suvise pleplasena da laze, a kasnije suvise besna.”

“Deo mene…—” Uzimajuci dubok udah, Ninaeva baci novac na sto i prekrsti ruke kao da zeli da ih uplete u svoju pletenicu. “Bojim se da je Juilin u pravu, Elejna.”

“Ali Amyrlin zna sta mi radimo. Ona nas je i poslala u Kulu.”

Ninaeva glasno smknu. “Mogu sve da poverujem u vezi Siuan Sanche. Volela bih da je imam na jedan sat tamo gde ne bi mogla da usmerava. Onda bih videla koliko je opasna.”

Elejna nije verovala da bi bilo ikakve razlike. Nije verovala da bi ikada Ninaeva dospela u takvu situaciju,a u drugim slucajevima bi najverovatnije dobila vise modrica nego sto bi Elejna ikad zelela da dobije u svom zivotu. “Ali sta cemo preduzeti u vezi toga? Izgleda da adjah ima usi i oci svuda. Kao i Amyrlin licno. Moguce je da cemo tokom puta imati zene koje ce na sve nacine pokusavati da nam doture nesto u vodu i hranu i tako sve do Tar Valona.”

“Ne ako ne izgledamo onako kako ocekuju.” Ninaeva podize zuti krcag sa kredenca, i stavi na sto odmah pored caja. “Ovo je jedna vrsta belog zacina. Moze olaksati zubobolju, a moze t ii ofarbati kosu u crnu boju kao noc.” Elejna stavi ruku na njene crveno-zlatne uvojke—na njenu kosu , ne Ninaevinu, u to je mogla da se kladi!—Ali koliko god da mrzela ideju, morala je priznati da je dobra. “Malo sitne prepravke n ate haljine, i necemo vise biti trgovci, vec dve dame na putovanju sa njenim slugama.”

“Putujuci na sopstvenom tovaru?” Juilin rece.

Zahvalnost na spasavanju naglo isceze sa Ninaevinog lica. “Postoje jedna kola u stali sa one strane mosta. Mislim da ce je vlasnik prodati. Ako je jos uvek tamo i niko ga nije ukrao—Stvarno ne znam sta je uslo u tebe, samo ga ostavis bilo gde da ga drugi nadju!—Ako je jos uvek tamo, mozes slobodno uzeti jednu kesu novca. . . ”

Par ljudi iskolacise oci kad videse Noy Torvaldova kola koja se nalaze u Rondinoj radnji, zapregnuti sa timom od cetiri konja, sa kovcegom stacioniramom na krovu i osedlanom konju vezanog za zadnji deo kola. Noy je sve izgubio kada je trgovina sa Tarabonom propala; i sada prezivljava radeci cudne poslove za Widow Teran. Niko u ulici do sada u zivoti nije video kocijasa, visokog ,mrsavog covek sa dugim belim brkovima i zapovednickim ocima, ili pomocnika sa tamnim tenom sa Tarabonerovskim sesirom koji za sekundu skoci sa svog mesta da otvori vrata. Iskolacene oci se brzo preobratise u rumorenje glasova kada dve zene izadjose iz radnje sa sveznjevima u rukama; jedna je nosila zeleni svileni ogrtac, a druga plavu bluzu od vune, ali svaka je imala maramu obmotanu oko glave tako da im se nije video ni mali pramen kose. Obe su brzo uskocile u kola.

Dvoje pripatnika dece pocese da tumaraju okolo i pitaju ko su bili ovi stranci, ali dok se pomocnik penjao na svoje mesto, kocijas puknu svojim bicem, izgovorivsi nesto tipa napravite mesta za dame. Njihova imena se izgubise dok su deca svetla pokusavala da se brzo sklone sa puta, prevrtajuci se pritom po prasnjavom putu, dok je kocijas u galopu krenuo putem Amadora.

Ostali svedoci se brzo razidjose prepricavajuci izmedju sebe sta su videli; misterioZna dama, ocigledno, sa njenom sluzavkom, kupovale su od Ronde Macure i brzo pobegli od dece svetla. Interesantne stvari se ovde mahom nisu desavale, a ovo je omogucavalo jednu novu konverzaciju izmedju gradjana. Deca svetlosti se otresose besno od prasine, ali konacno odlucise da bi izvestaj u vezi ovoga zvucao budalasto. Osim toga njihov kapetan nije voleo nobles; najverovatnije bi ih poslao da jure tu kociju, a dug put uz ovu vrucinu zbog nekih mladih devojaka im se nije milio. U svakom slucaju ako senesto ipak desi—jel su plemici ipak lukavi—kapetan bi u svakom slucaju morao preuzeti krivicu.. Nadajuci se da se rec o njihovom ispadu ne prosiri, ni u jednom trenutku nisu pomislili da ispitaju Rondu Macuru u vezi slucaja.

Posle kratkog vremena, Therin Lugay zaustavi svoja kola u dvoriste iza radnje, a zamena za njegovo putovanje nije je trebalo da pokupi u kuci .Istina je bila da ga je Ronda Macura izlecila od groznice jos pre 23 godine, ali zena koja je cesto zanovetala i svadljiva tasta cinili su da mu ovo dugo putovanje bude drago i bio je zahvalan mestu gde su zene zivele. Ronda je rekla da ce se mozda naci sa nekim, nije rekla naravno sa kim, ali se nadao da ce doci do kraja Tar Valona.

On udari sest puta kuhinjska vrata dok najzad nije usao, i popeo se uz stepenice tek kada se shvatio da dole nema nikoga .U zadnjoj spavacoj sobi, Ronda i Lusi lezale su izvaljene na krevetu, uspavan i obucene, malo izguzvane, dak je jos sunce bilo visoko na nebu. Nijedna od zena se nije ni pomerila kada ih je prodrmao. On ih nije shvatao,kao ni cinjenicu zasto se jedan od pokrivaca nalazio na patosu isecen na manje trake, ili zasto se nalaze dva cajnika u sobi,a samo jedna soljica ,ili zasto se levak nalazio na Rondinom jastuku. Ali oduvek je znao d ace uvek postojati stvari koje nikada nece shvatiti. Vracajuci se u svoja kola, pomisli na namirnice koje je kupio od Rondinog novca, pa na svoju zenu i njegovu majku, i kada je poterao konje i pokrenuo kola, to je bilo sa namerom da ode cak do Altara ili Muranda cisto da vidi kako je tamo.

U svakom slucaju, moze se reci da je trebalo poprilicno vremena Rondi Macuri da se uzgega do Avi Shendar-ove kuce i posalje goluba sa malom tubom prikacenim uz nogu. Ptica je odmah poletela pravo putem ka Tar Valonu. Posle par trenutaka, Ronda spremi jednu kopiju na malom papiricu, i posla je po drugoj ptici.Ova je otisla na zapad, saljuci duplikat predhodnog poslatog pisma. U ovim teskim trenutcima, zena mora da se cuva sto bolje moze, a i sem toga nemoze skoditi nikome, barem ne ovi reporti sto salje Narenwin. Pitajuci se da lice ikad moci isterato ukus svoga caja iz usta, nije se ni malo zapitala da li ce izvestaj doneti uopste nevolja zeni koja je sebe nazivala Ninaeva.

Setajuci kao i uvek po basti, Avi uopste nije obracao paznju na ono sto je Ronda radila. I kao i obicno, cim bi otisla, prao bi ruke i ulazio unutra. Uvek je stavljao veliko parce pergamenta ispod praznih papira da bi se pleslikala slova koja su preko njega napisana. Kada ga je uperio pod svetlo, mogao je procitati sta je ona prethodno napisala. Uskoro je i treci golub bio na svom putu, leteci u potpuno drugom pravcu.

Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće