Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće

Poglavlje 16

Neočekivana ponuda

By LUZER 

Sunčevi zraci probudiše Ninaevu. Nekoliko trenutaka ležala je ispružena na prugastom pokrivaču. Elejna je spavala na drugom krevetu. Rano jutro je bilo toplo, a ni noć nije bila nešto bolja, ali to nije bio razlog što je Ninaevina spavaćica bila izgužvana i znojava. Njeni snovi, posle raspravljanja o tome šta je videla sa Elejnom, nisu bili dobri. U mnogima je bila u Kuli, izvođena pred Amirlin koja je ponekad bila Elaida, a ponekad Mogedijen. U nekim snovima, Rand je ležao pored Amirlininog pisaćeg stola, ličeći na psa sa brnjicom i povodcem. Snovi o Egveni su bili loši na neki način: prokuvana papratnjača i prašak od mavinovog lišća imali su grozan ukus u snu kao i na javi.

Dok se kretala ka umivaoniku, očistila je lice i istrljala zube solju i sodom. Voda više nije bila vruća, a nije se mogla nazvati ni hladnom. Skinula je znojavu spavaćicu i uzela čistu iz jednog od kovčega, takođe je uzela četku za kosu i ogledalo.

Piljila je u svoju sliku u ogledalu i zažalila što je rasplela pletenicu da bi lepše spavala. To nije pomoglo, a zamršena kosa joj je visila do struka. Sedajući na kovčeg, počela je da se muči rasplitanjem čvorova, a onda je počela da se češlja.

Tri ogrebotine spuštale su se duž njenog vrata i nestajale ispod spavaćice. Nisu bile crvene kao što bi trebalo da budu zahvaljujuci napitku od sveleka koji je uzela od gazdarice Makure. Elejni je rekla da ogrebotine potiču od trnja. Sumnjala je da Elejna zna da to nije tačno, uprkos njenoj priči o čuvanju zemljišta oko Kule nakon što je Egvena otišla, ali bila je suviše uznemirena da bi mogla da smisli nešto bolje. Brecnula se na drugu ženu nekoliko puta bez razloga, sem zato što je mislila o nepravednom tretmanu Melaine i Egvene. Nije da joj ne čini dobro time što je podseća da nije ćerka-naslednica ovde. Ipak to nije devojčina krivica; moraće da joj to nadoknadi.

U ogledalu je videla Elejnu kako ustaje i počinje sa umivanjem. “I dalje mislim da je moj plan najbolji”, devojka reče, dok se umivala. Njena crno obojena kosa nije imala ni jednu jedinu kovrdžu, ali bila je talasasta. “Bile bismo u Tiru mnogo brže ako bismo sledile moj plan.”

Njen plan je bio da napuste kočiju kada stignu u Eldar, u nekom malom selu gde neće biti mnogo Belih Plaštova i jednako važnih očiju i ušiju Kule. Onda bi mogli da odu rečnim brodom nizvodno do Ebou Dara gde bi mogli da nađu brod za Tir. Nema sumnje da moraju da se vrate u Tir. Tar Valon moraju izbeći po svaku cenu. “Koliko dugo ćemo morati da čekamo da neki brod stane?” upita Ninaeva strpljivo. Mislila je da je ovo rešeno pre nego što su pošle na spavanje. I bilo je rešeno, po njenom mišljenju. “Sama si rekla da neće svaki brod da pristane. A koliko dugo ćemo morati da čekamo u Ebou Daru pre nego što nađemo brod za Tir?” reče, pa zatim odloži četkicu i poče da upliće pletenice. “Seljaci okače zastavu ako žele da brod pristane. I uvek ima brodova za Tir ili bilo koje drugo mesto u tako velikoj luci kao sto je Ebou Dar” odvrati Elejna.

Kao da je devojka ikad bila u nekoj luci pre odlaska iz Kule sa Ninaevom. Elejna je mislila da ako nešto nije naučila kao kćer-naslednica Andora, onda je to naučila u Kuli iako je postojalo mnoštvo dokaza da o nekim stvarima ne zna ništa. I kako se usuđuje da govori tim tonom sa njom! “Nije verovatno da ćemo naleteti na okupljanje Plavih na brodu, Elejna” podiže glas Ninaeva.

Njen plan je bio da putujući u kočiji pređu ostatak Amadicije, zatim Altaru I Murandiju, pa preko Brda Kintare do Far Madinga, a onda do Tira. Elejna je obrisala lice i skinula spavaćicu, zatim priđe da pomogne oko uplitanja pletenice. Ninaeva se nije zavaravala, čuće ona opet o brodovima. Njen stomak ne voli brodove. Naravno to nije imalo nikakvog uticaja na njenu odluku. Ako bi mogla da dovede Aes Sedai Randu u pomoć, to bi bilo vredno dužeg putovanja.

“Da li si se setila imena” upita Elejna dok joj je uplitala niti kose. “Sve u svemu, bar sam zapamtila da se pominje neko ime. Svetlosti, daj mi nekoliko dana da se prisetim!” Bila je sigurna da se pominjalo neko ime. Ta reč je morala biti ime nekog grada ili sela, a nije mogla da vidi ime zemlje. Duboko je udahnula, pribrala se i počela da govori nižim tonom  “Setiću se Elejna, samo mi daj vremena.” Elejna je uzdahnula i nastavila sa uplitanjem.

Posle nekog vremena reče: “Da li je bilo mudro što smo poslali Brigitu da pazi na Mogedijen?” Ninaeva prostreli devojku pogledom, ali on skliznu sa nje kao voda sa nauljene svile. Njoj ova tema nije bila ništa prijatnija od prethodne.

“Bolje da mi nađemo nju nego ona nas.”

“Pretpostavljam da si u pravu, ali šta da radimo kada je nađemo?” Ninaeva nije imala odgovor na to. Ali bolje je biti lovac nego lovina, koliko god to oštro zvucalo. Crni Ađah ju je naučio tome.

U zajedničkoj sobi nije bilo gužve kada su sišle, ali čak je i u tim ranim jutarnjim časovima bilo Belih Plaštova, uglavnom starijih ljudi i svi su imali čin oficira. Nema sumnje da su više voleli da jedu u kuhinji krčme nego u garnizonskoj poljskoj kuhinji. Ninaeva bi radije jela sa poslužavnika, ali ta mala soba je ličila na kutiju. Svi su bili usredsređeni na svoju hranu. Beli Plaštovi ništa manje od drugih. Bilo je dosta sigurno. Miris kuvanja je ispunjavao vazduh; izgleda da su ovi ljudi tražili govedinu i ovčetinu u ranu zoru. Elejna još nije sišla niz stepenice kada se gazdarica Džaren iznenada pojavila da im ponudi, to jest da ponudi gospođici Morelin privatnu trpezariju. Ninaeva nije stigla čak ni da pogleda Elejnu, kad ona reče: “Mislim da ćemo jesti ovde. Retko kad imam priliku da jedem u zajedničkoj sobi i uživaću u tome, zaista. Neka mi jedna devojka donese nešto hladno. Ako je ovako toplo ujutru bojim se da ću prokuvati pre nego što stignemo do sledeće stanice”. Ninaevu je konstantno začuđivalo to što ih zbog tako loših manira niko nije izbacio na ulicu. Upoznala je dovoljno lordova i plemkinja da zna da se skoro svi ponašaju uobraženo, ali ipak.

Krčmar im je pokazao sto pored prozora sa kog se videla ulica.

Možda je to bio njen način da se osveti devojci. Bile su sasvim same, udaljene od muškaraca za drugim stolovima. Bilo koji prolaznik je mogao da zuri u njih i ako je nešto od hrane bilo toplo, a ona se nadala da nije, bile su toliko udaljene od kuhinje koliko je bilo moguće.

Kada je stigao doručak, sastojao se od začinjenih, još toplih kolačića, ukusnih žutih kruški, plavog grožđa koje je izgledalo malčice smežurano i nekih čudnih crvenih stvarčica za koje je sluškinja rekla da se zovu jagode. Elejna joj je rekla da je čula za njih.

Najbliži čovek bio je tri stola udaljen i nosio je tamnoplav vuneni ogrtač, uspešan trgovac možda, ali nije znala jer nisu pričali. Imaće dosta vremena za priču kada opet budu na putu gde nema opasnosti od oštrih ušiju. Ninaeva je završila sa jelom mnogo pre Elejne. Način na koji je devojka glodala krušku ostavljao je utisak da će ceo dan da provede za stolom.

Odjednom Elejna, u šoku, razrogaći oči i ispade joj nož koji poče da zveči pošto je udario u sto. Ninaeva brzo okrenu glavu i ugleda čoveka koji sede na stolicu sa druge strane stola.

”I mislio sam da si to ti, Elejna, ali kosa me zbunila u početku” . Ninaeva je zurila u Galada, Elejninog polubrata. Zurila je bila samo reč, naravno. Visok i vitak, crne kose i očiju, bio je najzgodniji muškarac kog je ona ikad videla. Zgodan nije dovoljno reći, on je divan. Videla je kako ga žene u Kuli gledaju, pa čak i Aes Sedai, sve se smeškajući kao budale. Obrisala je osmeh sa lica. Ali nije mogla da natera srce da se smiri i da diše pravilno. Nije osećala ništa prema njemu; to je samo zato što je tako lep. Čuvaj se ženo!

“Šta ti radiš ovde” ? Bila je zadovoljna što nije zvučala kao da se guši. Nije bilo u redu da muškarac može da bude tako lep. ”I zašto nosiš to?” Elejnin glas je bio tih, ali oštar. Ninaeva trepnu i shvati da on nosi ulaštenu pancirnu košulju i beli plašt sa dva zlatna čvora koji označavaju čin ispod plamtećeg sunca. Osećala je kako crveni. Zurila mu je u lice tako jako da nije primetila šta nosi! Želela je da sakrije lice od poniženja.

On se osmehnu, a Ninaeva duboko uzdahnu. “Ja sam ovde zato što sam jedan od Dece Svetla pozvanih sa severa. I ja sam Dete Svetla, zato što mi se to činilo ispravno da uradim. Elejna, kada ste vas dve nestale, meni i Gavinu nije trebalo dugo da shvatimo da ne izdržavate kaznu na farmi. Nisu imale pravo da te mešaju u njihove zavere, Elejna, niti Egvenu” .

“Izgleda da brzo napreduješ u hijerarhiji, već si oficir”, reče Ninaeva. Zar glupi muškarac nije shvatio da je pričanje o zaverama Aes Sedai na ovom mestu dobar način da poginu?

“Emon Valda je izgleda mislio da zbog mog iskustva zaslužujem ovaj čin, samo ne znam odakle mi.” Njegovo sleganje ramenima oznaći čin kao nevažan. To nije bila skromnost, a nije bilo ni pretvaranje takođe. Najbolji mačevalac među onima koji su došli da uče za Zaštitnike u Kuli, takođe je postizao dobre rezultate na časovima taktike i strategije, ali Ninaeva nije mogla da se seti da se ikada razmetao oko svog junaštva, čak ni oko šala. Pohvale mu ništa nisu značile, možda zato što ih je tako lako dobijao.

“Da li majka zna za ovo?” Elejna zapita, i dalje tiho. Ipak, njen ton bi i divljeg medveda uplašio.

Galad polako prođe prstima kroz kosu.” Nije bilo vremena da joj pišem. Ali ne budi tako sigurna da mi neće odobriti ovo, Elejna. Nije u dobrim odnosima sa severom u zadnje vreme. Čuo sam da se zakonski može izdati naređenje za tvoje hapšenje.

“Poslala sam joj pismo u kom sam sve objasnila.” Elejnin glas poprimi notu zbunjenosti. ”Mora da razume. I ona je bila obučavana u Kuli takođe.”

“Spusti glas“, reče on tiho i snažno ”Ne zaboravi gde si.”

Elejna pocrvene, da li zbog besa ili sramote, Ninaeva nije mogla da kaže. Odjednom ona shvati da priča tiho kao i oni i pažljivo takođe. Nije pominjao Kulu jednom ili Aes Sedai.

“Da li je Egvena sa vama?”  upita on.

“Ne” , odgovori ona, a on duboko uzdahnu.

“Nadao sam se…Gavin je skoro izludeo od brige kada je ona odjednom nestala. I on brine za nju takođe. ”Hoćete li mi reći gde je?”

Ninaeva zabeleži ono takođe. Postao je Beli Plašt, ipak je “brinuo” za ženu koja je želela de postane Aes Sedai. Muškarci su toliko čudni, da su ponekad teško bili ljudi.

“Ne, nećemo” , Elejna reče odlučno, dok se tamno-crvena boja gubila iz njenih obraza.

“Da li je i Gavin ovde? Neću da poverujem da je i on postao-” Morala je da spusti glas do razumnih granica, ali je ipak rekla “Beli Plašt” .

“Ostao je na severu, Elejna.” Ninaeva je pretpostavila da misli na Tar Valon, jer je Gavin sigurno ostao tamo. Sigurno nije podržao Elaidu.” Ti ne možeš čak ni pretpostaviti šta se desilo tamo, Elejna“,  nastavi on: ”Sva pokvarenost i podlost u tom mestu proključale su kao što je i moralo biti, žena koja te poslala na put je svrgnuta.” Pogledao je okolo i spustio glas do šapata iako nikog nije bilo u blizini. ”Umirena i pogubljena”. Zgroženo je uzdahnuo. ”To nikad nije bilo mesto za tebe. Ili za Egvenu. Nisam dugo sa Decom, ali siguran sam da će mi kapetan dopustiti da sa pratnjom otpratim sestru kući. Tamo bi trebalo da budeš, sa majkom. Reci mi gde je Egvena i postaraću se da bude poslata u Kaemlin takođe. Obe ćete biti bezbedne tamo.“

Ninaevino lice se ukočilo. Umirena. I pogubljena. To nije smrt od bolesti ili slučajna smrt. To što je razmotrila tu mogućnost nije umanjilo šok. Mora da je Rand razlog. Ako je postojala ikakva šansa da mu se Kula neće suprostaviti, sada je bila izgubljena. Elejnino lice je bilo bezizražajno, a oči su zurile u daljinu.

“Vidim da su vas moje vesti šokirale“, reče on tiho. ”Ne znam koliko vas je ta žena uvukla u svoje zavere, ali sada ste je se oslobodile. Hajde da vas otpratim do Kaemlina. Niko ne mora da zna da ste imale više kontakta sa njom od bilo koje polaznice. Otpratiću vas sve.”

Ninaeva mu se iskezi za šta se nadala da će biti protumačeno kao osmeh. Lepo je biti uključen, napokon. Trebalo bi da ga izriba. Samo da ne izgleda tako dobro.

“Razmisliću o tome“, Elejna reče polako. ”To što kažeš ima smisla, ali moraš mi dati vremena da razmislim. Moram razmisliti” .

Ninaeva je zurila u nju. Je li ona poludela? Devojka brblja gluposti.

“Mogu vam dati malo vremena“, reče on: “ali ne mnogo, može nam biti naređenj-”

Odjednom, tu se pojavio kockoglavi Beli Plašt crne kose. Pljesnu Galada po ramenu cereći se divlje. Iako stariji, nosio je takođe 2 čvora na plaštu.

“Pa, mladi Galade, ne možeš zadržati sve lepe žene samo za sebe. Svaka devojka u gradu uzdiše kad prolaziš pored nje, a i većina njihovih majki takođe. Predstavi me.”

Galad odgurnu stolicu i ustade. “ Ja… Mislio sam da sam ih prepoznao kad su sišle dole, Trome. Ali kakvu god privlačnost misliš da posedujem, ona ne funkcioniše na ovoj dami. Ne sviđam joj se i mislim da joj se neće svideti ni moji prijatelji. Ako budeš vežbao mačevanje sa mnom poslepodne mislim da ćeš uspeti da privučeš jednu ili dve.”

“Nikad sa tobom u blizini”, promumla Trom dobroćudno. “I radije ću dozvoliti da me kovač udara po glavi ovim čekićem”, i pokaza na čekić koji mu je visio o pasu, ”nego da vežbam sa tobom.” Ali pustio je Galada da ga odvuče prema vratima dok je bacao žalostan pogled prema devojkama. Dok su odlazili Galad baci pogled pun frustracije i neodlučnosti ka njima.

Ne pre nego što su se izgubili sa vidika, Elejna ustade. “Nana, potrebna si mi na spratu” . Gazdarica Džaren se materijalizovala kraj nje, raspitujući se da li je uživala u obroku, a Elejna reče: ”Zahtevam mog vozača i paža ovog trenutka. Nana će da plati račun.” Krenula je prema stepenicama pre nego sto je završila sa uputstvima. Ninaeva je pratila pogledom, zatim izvukla njenu tašnu i platila ženi, vodeći računa da sve bude po gospođičinoj volji, trudila se da se ne trzne kad je čula račun. Kada se rešila žene, požurila je gore. Elejna je trpala njihove stvari u kovčeg, ukljucujući i znojave spavaćice koje je okačila na krajeve kreveta da se suše.

“Elejna, šta je bilo?”

“Moramo odmah da krenemo, Ninaeva. Ovog trenutka.” Nije je pogledala sve dok poslednji predmet nije bio ubačen u kovčeg.

“Ovog trenutka, gde god da je, Galad se suočava sa nečim sa čime se nikad ranije nije suočio. Dve stvari koje su ispravne, ali suprotne. Po njegovom mišljenju, u redu je da me veže za konja ako je potrebno i da me pošalje majci i spasi me od postajanja Aes Sedai, ne obazirući se na moje želje. A takođe je u redu da nas preda Belim Plaštevima ili armiji ili oboje. To je zakon u Amadiciji i zakon Belih Plaštova takođe. Aes Sedai su kriminalci ovde i tako je sa svakom ženom koja je podučavana u Kuli. Kada je majka srela Ailron da potpišu trgovački ugovor, morale su to da urade u Altari, pošto majka nije mogla legalno da uđe u Amadiciju. Prihvatila sam saidar čim sam ga videla i neću ga pustiti dok se ne budemo nalazili daleko od njega.”

“Sigurno preteruješ, Elejna. On ti je brat.”

“On mi nije brat!” Elejna duboko udahne i reče polako: ”Imamo istog oca,“ kaza mirnijim tonom: ”Ali, on nije moj brat. Galad radi ono što je ispravno. Neću da bude sa nama Ninaeva, koliko puta trebam to ponoviti da bi utuvila u glavu. On nikada ne laže. Da li si čula šta je rekao Tromu? Nije rekao da ne zna ko smo. Svaka reč koju je izgovorio je istinita. On radi ono što je ispravno, pa čak i ako time šteti sebi ili meni. Imao je običaj da izda Gavina i mene, pa čak i samog sebe. Ako nas bude izdao Belim Plaštovima, upašćemo u zasedu pre nego što izađemo iz sela.”

Kucanje se začu, a Ninaeva se ukoči. Ne može biti da Galad…Elejnino lice je bilo namršteno, a ona spremna za borbu.

Oklevajući, Ninaeva odškrinu vrata. To su bili Tom i Džuilin sa onim glupim šeširom u rukama. “Moja dama nas je tražila?”, Tom upita poniznim glasom koji niko nije mogao da prečuje. Pošto je strah napustio, ne mareći da li neko sluša, Ninaeva se prodera na njih. ”Ulazite unutra, vas dvojica!” Bilo joj je dosta toga što se zgledaju svaki put kad nešto kaže. Pre nego što je zatvorila vrata do kraja, Elejna reče: “Tome, moramo odmah da odemo” Njen odlučan pogled se izgubi, a glas joj postade pun strepnje. “Galad je ovde. Verovatno se sećaš kakav je monstum bio kao dete. Pa ni sad nije mnogo bolji, a još je i Beli Plašt. On bi mogao-” Izgledalo je kao da su joj se reči zaglavile u grlu. Zurili su jedno u drugo dok je ona pokušavala da progovori. Tom sede na jedan od kovčega ne skidajući oči sa nje.  “Ja-” Pročisti grlo glasno, te nastavi. “Mislim da sam ga video kako pazi na krčmu. Beli Plašt, pa pretpostavljam da to ne bi trebalo da me iznenadi.”

Ninaeva priđe prozoru; Tom i Elejna nisu ni primetili da je prošla između njih. Kočije i kola sa namirnicama su počeli da ispunjavaju ulicu u kojoj je već bilo dosta seljaka, vojnika i Belih Plaštova. Preko puta, jedan Beli Plašt sa prelepim licem je sedeo na buretu.

“Da li-” Elejna se zagrcnu  “Da li te je prepoznao?”

“Ne. Petnaest godina više menjaju čoveka nego dečaka. Elejna, mislio sam da si zaboravila” .

“Setila sam se u Tančiku, Tome.” Sa neodlučnim osmehom Elejna posegnu i čupnu ga za brk. Tom se kolebljivo nasmeši. Gledao je kao da namerava da iskoči kroz prozor.

Džuilin se češkao po glavi, a Ninaeva je želela da ima bar neku preststavu o čemu se ovde radi, takođe. “Moramo da krenemo pre nego što dovuče čitav garnizon da nas uhapsi. Pošto on pazi, to neće biti lako. Da li ima još neka kočija u štali?”

“Ne, naša je jedina” Džuilin reče.

Tom i Elejna su i dalje zurili jedno u drugo, ne obraćajući pažnju na ostale.

Znači, odlazak sa spuštenim zavesama nije dolazio u obzir. Ninaeva je mogla da se opkladi da je Galad već saznao kako su došli u Sijendu. ”Postoji li zadnji izlaz iz štale?”

“Postoji kapija dovoljno široka da samo jedan prođe”, Džuilin reče suvo. Proučavao je svoj cilindrični šešir, okrečući ga u rukama. ”Mogao bi da se približim, pa da ga raspalim po glavi. A ako vi budete spremni, mogli biste da uteknete za vreme konfuzije. Ja bih mogao da vam se priključim na putu” .

Ninaeva frknu glasno. “Kako? Dogalopiraćeš na Zabušantu? Čak i da ne padneš sa sedla, misliš da bi mogao da stigneš do konja u ulici punoj Belih Plaštova?” Galad je i dalje bio preko puta, a Trom mu se pridruži, te poćeše da ćaskaju. Ona se nagnu i čupnu Tomov brk. ”Da li imaš nešto da dodaš? Još neki briljantan plan? Da li si čuo neke glasine koje bi nam mogle pomoći?''

On pljesnu rukom po licu i pogleda je uvređeno. “Ne ako misliš da će nam pomoći to što Ailorn zahteva neka pogranična sela u Altari. Parče zemlje od Salidara do So Ebana i Mosre. Da li će nam to pomoći, Ninaeva? Probaj da iščupaš čoveku brkove. Neko će ti jednom izvući uši, pa ćeš se smiriti.”

“Šta će Ailronu to parče zemlje duž granice, Tome?”, Elejna upita.

Možda su je zanimale političke spletke i prepucavanja, a možda je samo htela da zaustavi svađu. Pre je stalno sređivala svađe pre nego što je poćela da flertuje sa Tomom.

“Ne radi to kralj, dete.” Njegov glas omekša zbog nje. “To je Pedron Nijal. Ailron obično radi kako mu se kaže. Većina tih sela je prazna još od Rata Belih Plaštova koji Deca zovu Nevolje. Nijal je bio poljski general tada i sumnjam da je uopšte odustao od Altare. Ako bude kontrolisao obe obale moći će da usmeri rečnu trgovinu u Ebou Dar, onda da ga uništi, a tada će ostatak Altare da mu padne u ruke—.''

“To je sve jako lepo.” Ninaeva reče čvrsto pre nego što je devojka stigla da opet progovori. Nešto je rekao što joj nije davalo mira, ali nije mogla da kaže šta ili zašto. U svakom slućaju, nisu imali vremena za predavanja o odnosima između Amadicije i Altare, a posebno dok su Galad i Trom pazili na njih ispred krčme. “Šta je sa tobom, Džuiline? Ti imaš veze među nižim slojevima.” Hvatač lopova uvek pronađe secikese, provalnike i druge kriminalce u gradu; on tvrdi da oni znaju šta se događa u gradu bolje od vlasti. ”Ima li nekih krijumčara koji bi mogli bezbedno da nas izvedu iz grada ili…. . Ma znaš kakva nam je sorta ljudi potrebna, čoveče.”

“Čuo sam malo. Lopovi se trude da ne privlače pažnju u Amadiciji, Ninaeva. Kazna za prvi prestup je žigosanje, za drugi seku desnu ruku, a za treći vešaju bez razlike da li je ukradena kraljeva kruna ili vekna hleba. Nema mnogo lopova u gradu ove veličine barem nema onih koji od toga preživljavaju.”  Prezirao je lopove amatere, a oni su uglavnom želeli da pričaju samo o dve stvari. Da li Prorok stvarno dolazi u Amadiciju kao što glasine kažu i da li će vlasti dopustiti da putujući cirkus održi predstavu. Sijenda je suviše daleko od granice da bi krijumčari mogli da-”

Ona ga preseče sa ogromnim ushićenjem “To je to! Taj cirkus.”

Svi su je gledali kao da je poludela. “Naravno”, Tom reče suviše nežno. “Možemo dovesti Luku i njegove vepar-konje nazad i pobeći dok oni uništavaju grad. Ne znam šta si mu dala Ninaeva, ali gađao nas je kamenom kad smo odlazili.” Po prvi put, Ninaeva mu oprosti njegov slabi sarkazam. I nedostatak razuma da vidi ono što je naumila. ”To je moguće, Tome Meriline, ali Luka želi pokrovitelja i Elejna i ja ćemo da mu budemo pokrovitelji. Ipak moramo da napustimo kočiju i zapregu-” . Taj pametnjaković. Mogla je da napravi lepu kuću za pare koje su dali za kočiju. “Pa, da se iskrademo na zadnji izlaz.'' Silovito otvori kovčeg čije su šarke imale oblik lisnih peteljki i poče da pretura sklanjajući odeću, ćebad i činije i sve ostalo što nije želela da ostavi, bila je sigurna da su muškarci spakovali sve osim opreme za konje, dok nije stigla do pozlaćenog kovčežića i tašni. ”Tome, ti i Džuilin izađite na zadnju kapiju i potražite teretna kola i bilo kakve konje. Kupite zalihe i srešćemo se na putu prema Lukinom logoru.”

Žalosno je dala Tomu dosta zlata, ne gubeći vreme za brojanje, jer nije znala koliko namirnice i ostalo koštaju, a vremena za cenkanje nije bilo.

“To je odlična ideja”, Elejna reče cereći se. “Galad će tražiti dve devojke, a ne cirkus pun životinja i žonglera. A neće mu pasti na pamet da smo mogli da se zaputimo ka Geldanu.

Ninaeva nije razmišljala o tome. Ona je nameravala da predvodi Luku do Tira. Takav cirkus kao njegov, koji pored životinja ima i zabavljače, mogao je da zaradi skoro bilo gde. Ako ih Galad bude tražio ili poslao nekoga otiće na istok. Mogao bi biti i dovoljno pametan da posumnja u cirkus; muškarci su koristili mozgove ponekad najčešće kad to niko nije očekivao.

“To je bilo prvo na šta sam mislila, Elejna.” Ignorisala je iznenadan čudan ukus u ustima koji je podsećao na prokuvanu papratnjaču i prašak od mavinovog lišća. Tom i Džuilin su protestovali, naravno. Ne da im se ideja nije sviđala, nego su želeli da jedan od njih ostane i zaštiti ih ako Gavin upadne unutra sa gomilom Belih Plaštova. Izgleda da nisu shvatali da ako do toga dođe, Jedna Moć može učiniti mnogo više nego njih dvojica, može učiniti više čak i od desetorice. I dalje su se ponašali problematično, ali uspela je da skrši otpor naređenjem “Nemojte da se usudite da se vratite. Srešćemo se na putu.”

“Ako budemo morale da upotrebimo Jednu Moć”, Elejna tiho reče kada su se vrata zatvorila, ”ubrzo ćemo se suoćiti sa celim garnizonom Belih Plaštova i verovatno sa vojnim garnizonom takođe. Moć nas ne čini nevidljivim. Sve što je potrebno su dve strele.”

“Brinućemo o tome kada se desi”, Ninaeva joj reče. Nadala se da muškarci nisu razmišljali o tome. A ako jesu, najverovatnije će jedan od njih ostati da motri i time izazvati Galadovu sumnju ako ne bude oprezan. Bila je spremna da prihvati njihovu pomoć kada bude potrebna - Ronda Makura ju je naučila tome, ipak izbavljenje je ličilo na spašavanje mačke sa dna bunara i još ju je bila sramota zbog naivnosti - ali kad ona bude mislila da je potrebno, ne oni.

Brzo je sišla dole i našla gazdaricu Džaren. Gospođica je promenila mišljenje; ona misli da ne može da se suoči sa vrućinom i prašinom tako brzo, te namerava da odrema i ne želi da je uznemiravaju do večere po koju će poslati Nanu. Evo novca za još jedno noćenje. Krčmar je bio predusetljiv i ispunjavao je gospođicine želje. Ninaeva je mislila da bi gazdarica Džaren bila predusetljiva za sve manje od ubistva samo da je račun plaćen.

Ostavljajući jedru ženu, Ninaeva satera u ćošak jednu služavku na trenutak. Nekoliko srebrnih penija je prešlo iz ruke u ruku i devojka odjuri, ne skidajući kecelju, da nađe dva duboka šešira; to naravno nije vrsta stvari kakve bi gospođica nosila, ali njoj će poslužiti.

Kada se vratila nazad u sobu, Elejna je stavila pozlaćeni kovčežić na ćebe pored crno uglačane kutijice u kojoj su se nalazili povraćeni ter’angreali i kožne tašne u kojoj su držale pečat. Novčanik pun novčića ležao je pored Ninaevine torbice na drugom krevetu. Držeći ćebe, Elejna ga uveza i od njega napravi zavežljaj. Ninaeva je spasila sve.

Žalila je što sve to ostavlja za sobom sada. Ne zbog računa. Ne samo zbog toga. Nikad ne znaš kada ti nešto može dobro doći. Uzela je dve vunene haljine koje je Elejna stavila na njen krevet. Nisu bile dovoljno dobre za damu, a bile su previše dobre za služavku, a da su ih ostavile u Mardesinu sada bi imale problema sa zamenom odeće. Klečeći, Ninaeva izvuče još jedan kovčeg. Nekoliko spavaćica i još dve vunene haljine za preobuku. Dva kotla od livenog gvožđa mogla su da stanu u platnenu torbu, ali su bili previše teški, a muškarci sigurno neće zaboraviti da kupe druge. Igle i konci bile su u kutiji od goveđe kože, a muškarcima nikad neće pasti na pamet da kupe čiode. Premda je bila samo delimično skoncentrisana na posao.

“Ti znaš Toma od ranije?”, pitala je tonom za koji se nadala da je običan. Gledala je Elejnu krajičkom oka dok se pretvarala da je zaokupljena pakovanjem čarapa.

Devojka je počela da vadi svoju odeću, uzdišući nad svilom pre nego što je ostavila. Zaledila se sa rukama duboko u jednom od kovčega i nije gledala u Ninaevu. “Bio je dvorski bard u Kaemlinu kada sam bila mala” rekla je tiho.

“Shvatam.” Nije baš ništa shvatala. Kako je čovek mogao od dvorskog barda koji zabavlja plemstvo da postane plemić, a onda zabavljač koji luta od sela do sela?

“Bio je majčin ljubavnik pošto je otac umro. ’’Elejna se vratila razvrstavanju kao da ništa nije rekla, a Ninaeva se zablenu u nju.

“Ljubavnik tvoje-!”

Druga žena je još nije gledala, ipak reče “Nisam ga se setila do Tančika. Bila sam jako mala. Njegovi brkovi su me podsetili i što sam stajala dovoljno blizu da mu vidim lice i što sam ga čula kako pripoveda deo Velikog lova na Rog. Mislio je da sam ponovo zaboravila.'' Malo je pocrvenela. “Ja …. popila sam suviše vina i sledeći dan sam shvatila da ne mogu ničeg da se setim.”

Ninaeva je mogla samo da vrti glavom. Sećala se te noći kada se devojka nalila vinom. Bar to nikad nije ponovo uradila; sledećeg jutra glava je ubijala i to je bio dovoljan lek. Sada je shvatala zašto se devojka tako ponašala sa Tomom. Već je videla slične stvari u Dve Reke. Devojka dovoljno stara da misli o sebi kao o ženi. Ko bi mogao da se meri sa njom osim njene majke? A ponekad nije bilo nikog boljeg da se takmiči sa njom da dokaze da je žena. Najčešće to nije bilo ništa više od nadmetanja u svemu od kuvanja do šivenja ili nekog bezopasnog flertovanja sa ocem, ali u jednom slučaju Ninaeva je videla skoro odraslu ćerku kako pravi potpunu budalu od sebe pokušavajući da zavede čoveka za kog je njena majka htela da se uda. Ninaeva nije znala šta da uradi sa Elejninom budalaštinom. Uprkos predavanjima od strane Ženskog kruga, Sari Ajellin se nije smirila dok se njena majka nije ponovo udala, a ona sebi nije našla muža takođe.

“Pretpostavljam da ti je on kao drugi otac.” Ninaeva reče pažljivo. Htela je da se skoncentriše na sopstveno pakovanje. Tom je sigurno gledao devojku na taj način. To je mnogo objašnjavalo.

“Jedva da mislim o njemu.” Elejna je izgleda razmišljala o tome koliko svilenih spavaćica da uzme, ali oči su joj bile tužne. “Ne mogu baš da se setim mog oca; bila sam beba kada je umro. Gavin kaže da je provodio svo vreme sa Galadom. Znam da nikad nije došao da vidi mene i Gavina u jaslicama. Došao bi, znam, kada budemo dovoljno stari da možemo da učimo kao Galad. Ali umro je.”

Ninaeva je probala opet “U svakom slučaju, Tom je pristojan za čoveka svojih godina. Bićemo u nevolji ako pati od ukrućenih zglobova. Stari ljudi često imaju takve tegobe.”

“I dalje bi mogao da pravi kolutove unazad samo da ne hramlje. I baš me briga što hramlje. On je inteligentan i zna dosta o svetu. Nežan je i osećam se bezbedno sa njim. I ne mislim da treba to da mu to kažeš. I ovako se dovoljno trudi da me zaštiti.

S uzdahom Ninaeva odustade. Bar za sada. Tom možda gleda na Elejnu kao na ćerku, ali ako nastavi ovako, setiće se da mu ona nije rod i onda će se Elejna naći u nebranom grožđu.

“Tom je jako nežan prema tebi, Elejna.” Vreme je da pređu na neku drugu temu. “Da li si sigurna za Galada? Elejna? Da li si sigurna da Galad može da nas izda? Druga žena se uključila i prestala da se mrgodi.

“Šta? Galad? Sigurna sam, Ninaeva. a ako odbijemo da nas odvede u Kaemlin, on će odlučiti umesto nas.”

Mrmljajući, Ninaeva izvuče svilenu košulju za jahanje iz kovčega.

Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće