Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće
Poglavlje 23
“Petinu vam dajem”
4th Dimension
Zauzdavši Maglu na vrhu travnatog brdašca, Egvena je posmatrala reku Aijela koji su dolazili odozgo iz Džangai prolaza. Sedlo joj je ponovo zadiglo suknje iznad koljena, ali ona je sada to jedva primećivala. Nije imala vremena da se stalno brine za nju. A i imala je na sebi čarape. Tako da nije bila golonoga.
Aijeli su tekli u kolonama pod njom, raspoređeni po klanu, septi i udruženju. Hiljada za hiljadom, sa svojim teglećim konjima i mulama, raširili su se milju široko, a još ih je bilo u prolazu ili napred već izvan vidokruga. Gai'šaini su prolazili, oni će se brinuti za logore dok će se ostatak boriti. Čak i bez porodica, izgledalo je kao da čitava nacija maršira. Put svile je ovde bio pedeset koraka širok, i popločan širokim belim pločama, prosecao je kroz brda koja su bila izdubljena da bi put bio ravan, a ipak samo povremeno bi bio vidljiv kroz tu masu Aijela, iako su oni izgleda više voleli da trče po travi, ali ipak mnogo ploča je imalo jedan kraj uzdignut iznad nivoa puta ili su bile potonule na drugom kraju. Više od dvadeset godina je prošlo od kada je po ovom putu išlo nešto više od kola lokalnih farmera i šake zaprega.
Bilo je začuđujuće videti drveće ponovo. Pravo drveće, visoke hrastove i kožoliste sa pravim krošnjama umesto povremenih vetrom izobličenih zakržljalih oblika, kao i visoku travu koja se njihala na povetarcu. Postojala je prava šuma na severu kao i oblaci na nebu koji su bili retki i visoko, ali ipak oblaci. Vazduh je izgledao blagosloveno hladan posle Pustare, a i vlažan takođe, iako su braon listovi i braon otkosi u travi govorili da je možda ovde toplije i suvlje nego obično u ovo doba godine. Ipak Kairhijen je ličio na bujni raj u odnosu na drugu stranu Zmajevog zida.
Mali potok je vijugao ka severu pod skoro ravnim mostom. Bio je ograničen osušenom glinom rečnog dna. Reka Gaelin je ležala ne previše milja ka severu. Pitala se šta će Aijeli pomisliti o toj reci. Već je videla Aijele kraj reke. Usahla rečica je pravila jasan prekid u konstantnom toku ljudi zato što su se ljudi i Device zaustavljali da je zapanjeno posmatraju pre nego što bi je preskočili.
Kaderova kola su klepetala po putu. Duge zaprege mula su se trudile, ali su zaostajale za Aijelima. Bilo je potrebno četiri dana da bi se prešli zavoji i prevoji prolaza i Rand je izgleda nameravao da uđe što dalje u Karhijen za onih nekoliko sati dnevne svetlosti koji su preostajali. Moiraina i Lan su jahali pored kola. Ne ispred njih, niti pored Kaderove kutijaste kuće na točkovima, već pored drugih kola po redu gde je platnom prekriveni vratničasti ter'angreal pravio grbu iznad ostatka tovara. Nešto tovara je bilo pažljivo umotano ili upakovano u kutije ili burad koje je Kader doneo u Pustaru ispunjene njegovim dobrima, a nešto je jednostavno bilo nabijeno gde god bi stalo. Čudni oblici od metala ili stakla, crvena kristalna stolica, dve statue, veličine dece, golog čoveka i žene, štapovi od kosti i slonovače i čudnog crnog materijala različitih dužina i debljina. Svakakve stvari, uključujući neke koje Egvena nije umela opisati. Moiraina je upotrebila svaki komadić prostora u svim tim kolima.
Egvena je želela da zna zašto je Aes Sedai bila toliko zabrinuta za baš ta kola. Možda niko drugi nije primetio da je Moiraina pazila na ta kola više no na sve drugo zajedno, ali ona jeste. Ne da je bilo verovatno da će saznati u dogledno vreme. Njena novopronađena jednakost sa Moirainom je bila nežna stvar, što je saznala kada je za to upitala u sred prolaza, i bilo joj je rečeno da ima isuviše bujnu maštu i ako ima dovoljno vremena da špijunira Aes Sedai onda možda Moiraina treba da popriča sa Mudrama da pojačaju njen trening. Ona se naravno duboko izvinula, i te blage reči izgleda da su upalile. Amis i ostale nisu uzimale više od njenih noći nego što su to činile ranije.
Sto ili više Tarad Far Dareis Mai su prošle kaskajući njenom stranom puta. Kretale su se lako, spuštenih velova, ali spremnim za namestiti i sa punim tobolcima na kukovima. Neke su nosile svoje zakrivljene rogaste lukove, sa nategnutim strelama, dok su druge nosile lukove na leđima dok su se koplja i štitovi ljuljali ritmički dok su trčale. Iza njih tuce gai'šaina u belom su vodili tovarne mule i borili se da ih slede. Jedan je nosio crno, a ne belo. Isendra je radila najnapornije od svih. Egvena je mogla da izdvoji Adelin i još dve tri koje su čuvale Randov šator u noći napada. Svaka je nosila po lutku kao dodatak svom oružju, grubu lutku u suknji i beloj bluzi. Izgledale su još kamenitije u licu no obično, pokušavajući da se pretvaraju da ne nose nikakvu lutku.
Nije bila sigurna zbog čega je to. Device koje su stražarile su došle zajedno da vide Bair i Amis kada se njihova smena završila, i provele su dosta vremena sa njima. Sledećeg jutra, dok se logor još kupao u sivilu pre zore, one su počele da prave lutke. Nije bila u mogućnosti da ih pita, naravno, ali je to prokomentarisala jednoj, crvenokosoj Tomaneli od Serai septe po imenu Maira, a žena je rekla da je to da je podseća da nije više dete. Njen ton je jasno govorio da ona više ne želi da o tome priča. Jedna od Devica koje su nosile lutke nije bila mnogo starija od šesnaest, ipak Maira je bila makar stara koliko i Adelin. Imalo je malo smisla, a to je bilo frustrirajuće. Svaki put kada bi Egvena pomislila da razume običaje Aijela, nešto bi pokazalo da to nije tako.
Uprkos sebi njene oči su posmatrale izlaz prolaza. Red kolčeva je i dalje bio tamo, jedva vidljiv, protežući se od jednoe do druge strme padine planine osim ondje gdje su Aijeli srušili neke. Kuladin je ostavio još jednu poruku, muškarce i žene nabijene na kolčeve preko njihovog puta koji su tu stojali već sedam dana. Visoki sivi zidovi Selana su se prislanjali na brda sa desne strane prolaza, ništa se nije videlo iznad njih. Moiraina je rekla da je on sada samo senka svoje bivše slave, ali ipak to je i dalje bio popriličan grad, mnogo veći od Taijena. Ništa od njega nije ipak preostalo. Nije bilo preživjelih—sem onih koje su Šaido odveli—iako su neki verovatno pobegli tamo gde su mislili da je sigurno. Bilo je farmi u ovim brdima. Većina istočnog Karhijena je bila napuštena posle Aijelskog rata, ali gradu su bile potrebne farme radi hrane. Sada su gareži prošarani dimnjaci štrčali iz ocrnjenih zidova kuća. Ovde nekoliko ugljenisanih greda je ostalo iznad kamene štale, onde štala i kuća su se srušili od toplote. Brdo gde je ona sedela u Maglinom sedlu je bilo pašnjak za ovce. Pored ograde u podnožju brda, muve su i dalje zujale iznad iskasapljenih ostataka. Niti jedna životinja nije preostala ni na jednom pašnjaku, niti ijedna kokoška na farmama. Polja su bila spaljeno strnjište.
Kuladin i Šaido su bili Aijeli. Ali to su bili i Avijenda, i Bair i Amis i Melaina, i Ruark koji je rekao da ga podseća na jednu od njegovih kćerki. Gadila su im se nabijanja na kolac, ali i oni su izgleda mislili da je to imalo više od onoga što su Drvoubice zasluživali. Možda jedini način da upoznaš Aijele je da se rodiš kao Aijel.
Bacajući poslednji pogled na uništeni grad, ona odjaha polako dole do grube kamene ograde i izađe kroz kapiju naginjući se da zatvori kapiju iz navike. Ironija je bila da je Moiraina rekla da bi Selean čak mogao pridružiti se Kuladinu. U promenjivim strujama Daes Dae'mara, vagajući između Aijelskog napadača i čoveka koji je poslao Tairence u Karhijen, iz bilo kog razloga, odluka bi mogla biti donesena u korist bilo koje strane, da im je Kuladin dao šansu da odaberu.
Jahala je pored širokog puta sve dok nije sustigla Randa, u svom crvenom kaputu, i pridružila se Avijendi i Amis i još trideset ili više Mudrih koje jedva da je poznavala sem ostale dve šetace kroz snove, koje su sve pratile Randa na kratkom odstojanju. Met sa svojim šeširom i kopljem crne drške i Džasin Natael koji je držao svoju harfu na leđima u kožnom omotaču i držao crveni barjak koji se vijorio na povetarcu, su jahali, ali užurbani Aijeli su obilazili grupu sa obe strane, zato što je Rand vodio na povodcu svog pegavog pastuva, razgovarajući sa klanskim poglavarima. Sa ili bez suknji, Mudre bi držale korak sa prolazećim kolonama da se nisu zalepile za Randa kao čičak. Jedva da su pogledale Egvenu, njihove oči u uši su bile fokusirane na njega i šest poglavara.
“... i bilo ko, ko prođe posle Timolana”, Rand reče čvrstim glasom, “mora mu biti rečeno isto.” Kameni psi koji su bili ostavljeni da stražare kod Taijena su se vratili i prijavili da su Miagome ušle kroz prolaz jedan dan posle njih. “Došao sam da zaustavim Kuladina da opljačka ovu zemlju, a ne da je ja pljačkam.”
“Teška poruka”, Bael reče, “za nas takođe, ako misliš da ne smemo da uzimamo petinu.” Han i ostali, pa čak i Ruark klimnuše.
“Petinu vam dajem.” Rand nije podigao glas, ali ipak odjednom njegove reči su bile kao zarivanje eksera. “Ali nijedan deo toga ne sme biti hrana. Živećemo na onome što se može ulovit ili kupit—ako ima hrane na prodaju—sve dok ne nateram Tairence da povećaju količinu hrane koju dovoze iz Tira. Ako bilo koji čovek uzme peni više od petine, ili veknu hleba bez da plati, ako spali makar kolibicu zato što pripada Drvoubici, ili ubije čoveka koji nije pokušao da ga napane, taj čovek biće obešen, ko god da je.”
“Mračno je reći klanovima ovo”, Dearik reče, skoro isto tvrdo kao Rand. “Došao sam da sledim Onoga Koji Dolazi Sa Zorom, a ne da se grlim da kršiocima zakletve.” Bael i Džeran otvoriše usta da se slože, ali svaki je video drugog, te ih ponovo zatvoriše.
“Zapamti šta sam rekao, Deariče”, Rand reče. “Došao sam da spasim ovu zemlju, a ne da je još više uništim. Ono što kažem važi za svaki klan, uključujući Miagome i bilo koga ko dođe za nama. Svaki klan. Dobro me upamtite.” Ovaj put niko ne progovori, i on se baci u sedlo Džede'ena, dopuštajući pastuvu da hoda među poglavarima. Ta aijelska lica nisu pokazivala nikakve izraze.
Egvena udahnu. Ti ljudi su bili dovoljno stari da budu njegovi očevi ili više. Vođe svog naroda onoliko sigurno koliko i kraljevi pored svog njihovog poricanja. Vođe očeličene u bitkama. Činilo joj se da je do juče bio decak i to ne samo po godinama, mladić koji je pitao i nadao se, a ne komandovao i očekivao da bude poslušan. Menjao se brže nego što je ona mogla da sledi. Dobro bi bilo ako bi sprečio ove ljude da urade ostalim gradovima ono što je Kuladin uradio Taijenu i Selanu. Ona je to govorila sebi. Ona je jedino željela da je to uradio bez da pokazuje svakim danom sve veću aroganciju. Koliko je daleko dan kada će on očekivati od nje da ga sluša kao što Moiraina to radi? Ili od svih Aes Sedai? Ona se nadala da je to samo arogancija.
Želeći da razgovara, ona izvuče nogu iz uzengije i pruži ruku Avijendi, ali Aijelka odmahnu glavom. Stvarno nije volela da jaše. A možda sve te Mudre koje su koračale zajedno su je činile nevoljnom, takođe. Neke od njih ne bi jahale da su im obe noge slomljene. Sa uzdahom, Egvena sjaha vodeći Maglu za uzde, nameštajući suknju pomalo grubo. Meke aijelske čizme koje je nosila dosezale su do koljena i izgledale su udobno i bile su udobne, ali ne za koračanje dugo po tvrdom neravnom tlu.
“On je stvarno zapovednik”, ona reče.
Avijenda je jedva skidala oči sa Randovih leđa. “Ja ga ne poznajem. Ja ga ne mogu poznavati. Pogledaj šta on nosi.”
Ona je naravno mislila na mač. Rand ga nije baš nosio. On je visio okačen o jabuku njegovog sedla u jednostavnim koricama od smeđe veprove kože dok je dugi balčak bio pokriven istom tom kožom i uzdizao se do njegovog struka. Balčak i korice mu je napravio jedan čovek iz Taijena, tokom putovanja kroz prolaz. Egvena se pitala zašto, kada može da napravi mač od vatre, i da radi druge stvari prema kojima su mačevi bili igračke. “Ti si mu ga dala, Avijenda.”
Njena prijateljica se namršti. “On pokušava da me natera da prihvatim balčak, takođe. On ga je upotrebio. Njegov je. Upotrebio ga je preda mnom, kao da mi se ruga sa mačem u ruci.”
“Ti nisi ljuta zbog mača.” Ona nije mislila da je Avijenda zbog toga ljuta. Nije rekla reč o tome, one noći u Randovom šatoru. “Ti si i dalje uznemirena zbog toga kako je razgovarao sa tobom, i ja te razumem. Znam da mu je žao. On ponekad govori bez da razmišlja, ali ako bi mu dopustila da ti se izvini—”
“Ne želim izvinjenja”, Avijenda promrmlja. “Ne želim...Ne mogu ovo više podneti. Ne mogu da spavam više u njegovom šatoru.” Odjednom, ona uhvati Egveninu ruku, a da je Egvena nije bolje znala rekla bi da je na ivici suza. “Moraš razgovarati sa njima za mene. Sa Amis i Bair i Melainom. One će tebe poslušati. Ti si Aes Sedai. Moraju mi dopustiti da se vratim u njihove šatore. Moraju!”
“Ko mora šta da uradi?” Sorileja reče, odvajajući se od ostalih kako bi hodala sa njima. Mudra utvrde Šerande je imala retku belu kosu i lice kao da je koža nategnuta preko njene lobanje. A čiste zelene oči su mogle oboriti konja na deset koraka. To je bilo kako je svakoga posmatrala. Kada bi Sorileja bila besna, ostale Mudre bi sedele mirno, a poglavari klanova bi pravili izgovore kako bi otišli.
Melaina i još jedna Mudra, seda Nakai Crne Vode, kretoše da im se pridruže takođe, sve dok Sorileja ne okrenu svoje oči ka njima. “Da nisi bila zauzeta razmišljanjem o novom mužu, Melaina, primetila bi da Amis želi da priča sa tobom. I sa tobom takođe, Aerin.” Melaina pocrvenje, i užurbano se pridruži ostalim, ali starija žena stiže tamo pre. Sorileja ih je posmatrala kako odlaze, a onda okrenu svoju pažnju na Avijendu. “Sada možemo nasamo razgovarati. Znači, ti ne želiš da uradiš nešto. Nešto što ti je naređeno, naravno. I misliš da ovo dete Aes Sedai može iz toga da te izvuče.”
“Sorileja, ja—” Avijenda ne stiže dalje.
“U moje vreme, devojke su skakale kada Mudra kaže da skoči, i nastavile bi da skaču sve dok im ne bi bilo rečeno da stanu. Pošto sam živa, ovo je i dalje moje vreme. Da li treba da budem jasnija.?”
Avijenda duboko udahnu. “Ne, Sorileja”, ona reče blago.
Oči stare žene pređoše na Egvenu. “A ti? Da li nameravaš da moliš za nju?”
“Ne, Sorileja.” Egvena se osećala kao da bi trebala da se nakloni.
“Dobro”, Sorileja reče, ne zvučeći zadovoljno, kao da je to bilo ono što je ona i očekivala. To je gotovo sigurno bilo to. “Sad ja mogu sa tobom da razgovaram o onome što stvarno želim da znam. Čujem da ti je Kar'a'karn poklonio dar zanimanja za koji do sada nisam čula, rubini i mesecokamenovi.”
Avijenda poskoči kao da je miš joj skočio uz nogu. Pa ona najverovatnije ne bi to uradila, ali to je bio način kako bi Egvena u toj prilici skočila. Aijelka objasni Lamanov mač i korice tako užurbano da su joj se reči saplitale jedna o drugu.
Sorileja pomeri svoj šal, mrmljajući nešto o devojkama koje dodiruju mačeve, čak i umotane u ćebad, i o tome kako će reći koju oštru reč 'mladoj Bair'. “Znači, on nije ti zapao za oko. Šteta. To bi ga privezalo za nas. On sada vidi previše naroda kao svoje.” Za trenutak ona pogleda Avijendu od glave do pete. “Poslaću Ferana da te pogleda. Njegov ded je sin moje sestre. Ti imaš i druge dužnosti prema svom narodu osim da učiš da budeš Mudra. Ti kukovi su načinjeni za bebe.”
Avijenda se saplete preko izbijene ploče i umalo ne pade. “Ja ... ja ću razmisliti o njemu, kada bude bilo vremena”, ona reče bez daha. “Imam još toliko toga da naučim o tome kako da budem Mudra, a Feran je Seia Doon. A Crne Oči su se zakleli da neće spavati pod krovom ili šatorom sve dok Kuladin ne umre.” Kuladin je bio Seia Doon.
Mudra kožastog lica klimnu kao da je sve sređeno. “Ti, mlada Aes Sedai. Govori se da ti poznaješ dobro Kar'a'karna. Da li će on uraditi onako kako je zapretio? Obesiti čak i poglavara klana?”
“Ja mislim....možda...da bi on to uradio.” Brže, Egvena doda, “Ali sigurna sam da možemo da ga nateramo da uvidi razum.”Ona nije bila sigurna u nijednu od tih stvari, ili da je to bilo razumno—ono što je on rekao, zvučalo je pravedno—ali pravda mu neće pomoći ako se ostali okrenu protiv njega kao i Šaido.
Sorileja je iznenađeno pogleda, a onda se okrenu pogled na poglavare oko Randovog konja. Pogled koji bi trebao da ih obori sa nogu. “Ti me nisi razumela. On mora pokazati tom šugavom čoporu vukova da je on glavni vuk. Glavni vuk mora biti tvrđi od ostalih ljudi, mlada Aes Sedai, i Kar'akarn mora biti tvrđi od ostalih poglavara. Svakog dana po nekoliko ljudi, pa čak i Devica, odnese crnilo, ali oni su meka spoljašnja kora gvozdendrveta: ono što preostane je tvrda srž, i on mora biti tvrd kako bi ih predvodio.” Egvena primeti da ona nije uključivala sebe i ostale Mudre u one koje će on predvoditi. Mrmljajući za sebe o “šugavim vukovima”, Sorileja odkorača napred, i uskoro su je sve Mudre slušale dok su koračale. Šta god da je govorila, nije se čulo.
“Ko je Feran?” Egvena upita. “Nikad nisam čula da govoriš o njemu. Kako on izgleda?”
Mršteći se iza Sorilejinih leđa, koja su bila više od polu zaklonjena ženama koje su se tiskale pri njoj, Avijenda progovori odsutno. “On poprilično liči na Ruarka, samo je mlađi, viši i lepši, sa mnogo crvenijom kosom. Već godinu dana, on pokušava da privuče pažnju Enaile, ali ona misli da će ga pre naučiti da peva nego što će odustati od koplja.”
“Ne shvatam. Da li nameravaš da ga deliš sa Enailom?” i dalje je bilo čudno pričati uobičajeno o tome.
Avijenda se ponovo saplete i i pogleda je. “Da ga delim? Ne želim nijedan njegov deo. Njegovo lice je lepo, ali se smije kao što magarac njače i čačka uši.”
“Ali iz onoga kako si razgovarala sa Sorilejom, ja sam mislila...da ti se sviđa. Zašto joj nisi rekla ono što si upravo meni rekla?”
Njen smeh je zvučao bolno. “Egvena, ako bi ona pomislila da ja poušavam da zaobiđem ovo, sama bi napravila svadbeni venac i odvukla Ferana i mene za vrat da se venčamo. Da li si ikada videla da je iko rekao 'ne' Sorileji? Da li bi ti mogla?”
Egvena otvori usta da kaže da bi ona naravno mogla, i odmah ih zatvori. To što je naterala Ninaevu da odstupi je bilo jedno, a pokušavanje da to uradi sa Sorilejom bi bilo nešto potpuno drugo. Bilo bi kao da stojiš na putu klizišta i govoriš mu da stane.
Da promeni temu, ona reče, “Pitraću Amis i ostale za tebe.” Ne da je stvarno sada mislila da bi to išta koristilo. Pravo vreme je bilo pre nego što je ovo počelo. Makar je Avijenda uvidela nepristojnost situacije, najzad. Možda... “Ako odemo kod njih zajedno, sigurna sam da će nas saslušati.”
“Ne, Egvena. Ja moram poslušati Mudre. Đi'e'toh to zahteva.” Kao da nije pitala za posredovanje trenutak ranije. Kao da nije uradila sve sem da moli Mudre da je ne teraju da spava u Randovom šatoru. “Ali zašto je moja dužnost prema narodu nikad nije nešto što želim? Zašto to mora biti nešto radi čega bi pre umrla no to uradila?”
“Avijenda, niko te neće naterati da se udaš, ili da rodiš bebe. Čak ni Sorileja.” Egvena požele da je zvučala malo manje mlako.
“Ti ne shvataš”, druga žena reče meko, “i ne mogu ti to objasniti.” Ona sakupi šal oko sebe i nije želela više o tome pričati. Bila je voljna da pričaju o lekcijama ili o tome da li će se Kuladin zaustaviti da se bije ili da li je brak uticao na Melainu—koja je izgleda sada radila na tome da bude bodljikava—ili bilo šta drugo sem onoga što ne bi umela ili nije htela da objasni.