Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće
Poglavlje 24
Poruka je poslata
Tullamore
Zemlja se promenila, od kako je sunce počelo da zalazi. Brda su izgledala manja, a šipražja veća. Kamene ograde koje su odvajale kuće od ostatka sveta zarasle su u `bunja i postala jedan deo prirode. Egvena ponekad nije mogla ni razaznati šta se nalazi iza svih tih stabala hrasta, kestena, i borova. Par farmerskih kuća nije imalo krovove, a oko njega se nalazilo deset do petnaest visokih stabala drveća. Ispod njih su se nalazili mali primerci drveća koji su granama udarali u kamene zidove i koji su bili prepunjeni `ivim svetom kao što su veverice i razne ptice. Povremeno žuborenje potočića prouzrokovalo je isto toliko priče među Aijelima kao što je prouzrokovala trava i drveće. Oni su svi čuli priče o mokrim zemljama, čitali su o njima u knjigama koje su kupovali od lutajućih prodavaca i torbara kakav je bio i Hadnan Kadere, ali samo ih je nekolicina videla i to jo{ od lova za Lamanom. Srećom, brzo su se adaptirali; sivo-braon šatori mešali su se u daljini sa suvim opalim liščem i umirućom travom koja se nalazila na zemlji. Kamp se prostirao miljama u dalj, vidljiv i obeležen malim ognjištima vatrom na zlatnom sutonu.
Egvena je bila više nego srećna što se uspuzala nazad u šator, sada kada je imala gai’shain. Unutra su se nalazile osvetljene lampe i vatra koja je gorilla u ognjištu. Odvežavši svoje meke cipele, ona ih svuče sa nogu a odmah za njim i svoje vunene čarape, i protegnuvši se na ležaju, promeškolji svoje nožne prste. Ona požele da sad ima lavor tople vode u kojem bi potopila noge. Nije se mogla pretvarati da je isto onako čvrsta kao Aijel, i umesto toga postajala je sve mekša, i činilo joj se da su ovih par sati hoda učinile od njenih stopala da budu duplo veće od nadutosti i umora. Naravno, voda ne bi trebalo biti problem ovde. A možda bi i trebao biti problem—ona se seti obližnjeg potočića sa vodom—ali u svakom slučaju dosta će vremena proći pre nego što se ponovo normalno okupa.
Kovinda, meka i tiha u njenoj beloj odeći, donela joj je večeru, malo ravnoga hleba napravljenog od zemai brašna, i u crvenu pliću činiju u kojoj je bila neka vrsta gulaša, koju je jela mehanički, jer je više bila umorna nego gladna. Ona prepozna suv biber i pasulj ali nije mogla ni predpostaviti šta je bilo to tamno meso. Zečetina, reče sebi čvrsto, I ponada se da je u pravu. Aijeli jedu stvari od kojih bi joj se zakovrdzala kosa gore nego kod Elajne. Kladila se da Rand ne može ni da pogleda šta jede. Muškarci su uvek razmaženi kad je hrana u pitanju.
Kada je završila sa mesom, ona se ispruži prema sveže ispoliranoj srebrnoj lampi i pojača svetlost. Ona oseti malo krivicu kad shvati da većina Aijela nije imalo svetlosti noću osim njihove vatre; par njih je i kupilo lampe na ulje ali ne i Mudre, kao i vođe klanova. Ali nije imalo svrhe sedeti u tamnini ili pored vatre kad može imati pogodno osvetljenje. To je poceti: noći ovde nisu tako drastične sa kontrastima dana kao što je to bio slučaj u pustari; šator joj se počeo zagrejavati i ubrzo je postalo prijatno i toplo.
Ona poče kratko usmeravati, da bi ugasila vatru, i da bi posegla za bisagama i izvadila izlizanu kožnu knjigu koju je pozajmila od Avijende. Bila je to knjiga malog formata prošarana linijama kratke štampe, i teško se čitala osim uz dobro svetlo, ali je zato bila laka za nošenje. Plamen, Oštrica i Srce, se zvala knjiga, kolekcija priča o Birgiti i Gajdalu Kejnu, Anselan i Barašele, Rogoš Orlooki i Dunsinin, i još mnogo više. Avijenda je tvrdila da su joj se sviđale zbog bitaka i avantura, što je najverovatnije i bilo tačno, ali takođe se svaka priča završavala sa ljubavlju između muškarca i žene. Egvena je bila voljna da prihvati da je bas to bio razlog njene ljubavi prema tim knjigama, ponekad burna, a ponekad nežna i uvek beskonačna i večna ljubav. U svakom slučaju sebi bi verovatno to i priznala. To je bila jedna vrsta zabave u kojoj bi retko žene priznale da uživaju u njima.
Istinu govoreći Egvena je bila isto toliko nezainteresovana čitanjem, koliko je bila nezainteresovana hranom—i sve sto je zaista želela bilo je da se okupa i da legne da spava, i možda bi i bila voljna da to i uradi—ali večeras ona i Amis su nameravali da se nađu sa Ninaevom in Tel’aran’riod-u. Trebala je to biti ova noć, bez obzira gde se Ninaeva nalazila, najverovatnije na putu za Geldan, i zbog toga je nameravala da ostane budna.
Elajna je napravila da zvuk menažerije zvuči potpuno uzbudljivo, na njihovom poslednjem sastanku, mada je Egvena sumnjala da bi Galadovo prisustvo bilo dovoljan razlog da tako otrči. Po njenom mišljenju, Ninaeva i Elajna su morale jednostavno odrasti da bi volele avanture. Šteta za Sijuan; njima treba snažna ruka da bi se malo primirile. Bilo joj je malo čudno što je tako mislila o Ninaevi; Ninaeva je uvek bila ta sa čvrstom rukom. Ali od te episode u Kuli u Tel’aran’riod-u, Ninaeva je postajala sve manje i manje osoba sa kojoj se borila.
Ona oseti krivicu, kada shvati da je okrenula drugu stranu svoga života i da je stvarno nedostaje Ninaeva i da jedva čeka da je vidi noćas. Ne samo zato što je Ninaeva bila njen prijatelj, već i zato što je želela da vidi da li su se efekti od prošloga puta zadržali. Ako Ninaeva nešto počne, ona će samo hladno podići obrvu na nju, i . . . Svetlosti, nadam se da je još uvek drži. Ako saznaju nešto o tom mom izletu, Amis i Bair i Melaine će me odrati živu, u slučaju da me samo ne pošalju da odem od njih.
Egvena se trudila se da drži oči otvorene dok je čitala knjigu, i u polusnu joj se činilo da vidi sve priče iz knjige. Mogla je da vidi sebe snažnu kao bilo koju od tih žena, jaku i hrabru kao Dunsinin ili Nerein ili Melisinda pa čak kao i Birgitu, ili kao Avijendu. Da li će Ninaeva imati dovoljno pameti da se večeras ne izleti pred Amis? Ona je imala nejasno sećanje kako je uzela Ninaevu i prodrmala je za ramena. Besmislica. Ninaeva je bila godinama starija od nje. Dignuću obrvu na nju. Dunsinin. Brigita. Teško da je jaka kao Device Koplja.
Njena glava pade niz stranice knjige, i ona poslednjom trunkom snage podmetnu tu istu knjigu pod glavu i njen se dah uspori i produblji.
Ona odmah na početku shvati da se nalazi izmedju velikih crvenih stubova od Srca Kamena, i to u čudnoj svetlosti Tel’aran’rhiod, odjednom shvatajući da nosi kadin’sor. Amis neće biti zadovoljna da je vidi u tome. Ona brzo promeni odeću, i sa iznenađenjem vidi kako je njena odeća pocela da varira od ravne bluze i zama{ne vunene suknje do finog svilenog ogrtača prošaran plavom bojom sve dok se na kraju nije najzad pretvorio u Aijelsku odeću, sa njenom narukvicom od slonova~e i ogrlicom koja je takođe bila mešavina slonova~e i zlata. Takva neodlučnost u izboru odeće joj se nije davno desila
Koji momenat se premišljala da li da izađe iz sveta snova, ali ipak je mislila da je sigurno tiho i mirno zaspala u svom šatoru. Najverovatnije bi u tom slučaju samo zakoračila u svoje snove, ali u njima nije bila uvek svesna sebe; a bez toga nije mogla da se vrati u Tel’aran’riod. Nije želela da ostavi Amis i Ninaevu same i zajedno. Ko zna šta bi Ninaeva rekla, ako bi je Amis malo pritisla? Kada Mudre stignu, ona bi mogla reći da je upravo sada stigla. Mudre bi obično stizale pre nje, ili bi stigli u isto vreme, ali verovala je da bi možda Amis poverovala da je ona stigla koju sekundu ranije i to bi se uskoro zaboravilo.
Skoro se navikla da stoji tamo sama. To su samo stubovi, senka, i prazan prostor. Ali opet, nadala se da neće proći mnogo vremena pre nego što stigne Amis, ili Ninaeva. Ali opet to nije moralo ništa da znači. Vreme se može ponašati čudno u Tel’aran’riod-u kao i u bilo kom drugom snu, ali smatrala je da će proći barem dobrih sat vremena pre njihovog dolaska. Možda će imati vremena za . . .
Odjednom, ona shvati da može čuti glasove, kao tih šapat među stubovima. Prigrlivši saidar, ona se oprezno primače zvuku, blizu mesti gde je Rand ostavio Kalandor i blizu velike kupole. Mudre su tvrdile da je kontrola nad Tel’aran’rhiod isto tako snažna kao i snaga jedne moći, ali ona je znala svoje mogućnosti sa Moći mnogo bolje nego pre, i više joj je i verovala. I dalje sakrivena između crvenih stubova, ona stade i poče buljiti u nju.
Taj par očiju nije pripadao crnoj sestri, kao što se plašila, a nije pripadao ni Ninaevi, takođe. Umesto toga, Elejna je stajala blizu svetleće drške Kalandora koja je virela iz kamena, duboko u konverzaciji sa najčudnije odevenom ženom koju je Egvena ikad videla. Nosila je kratak beli kaput čudnog specifičnog izreza i široke žute pantalone čije su se nogavice presavijale na njenim člankovima, ne dalje od njenih čizama na visoku petu. Zamršen pramen zlatne kose pade joj nežno niz leđa, dok je držala luk koji se sijao kao uglančano srebro. Strele u tobolcu su se takođe sijale.
Egvena čvrsto zatvori oči. Prvo se desila poteškoća sa njenom haljinom, a sad ovo. I to samo zato što je čitala o Birgiti—srebrni luk joj je sve govorio o imenu—nije bilo uopšte razloga da misli kako ju je umislila. Birgita je želela—nekako—Rog Valera da bi pozvala sebe i ostale heroje na Poslednju bitku. Ali kada je Egvena opet otvorila svoje oči, Elajna i čudno obučena žena su još uvek bile tu. Nije baš mogla razaznati o čemu su govorile, ali ovoga puta je verovala svojim očima. Došla je do tačke kada je htela da se prestavi, kad ču glas iza sebe.
“Da li si odličila da dođeš ranije? I to sama?”
Egvena se brzo okrenu da bi videla Amis, i njeno tamnoputo lice koje je bilo suviše mlado za svoju sedu kosu. Obe su stajale sa rukama stavljenim na kukovima; čak su im i šalevi bili obmotani tako da su izgledale strogo.
“Zaspala sam,” Egvene reče. Prošlo je isuviše vremena, da bi njena priča uopšte delovala. Kada joj je sve ispričala o tome kako je zadremala i o tome zašto se nije odmah vratila—ne govoreći deo o tome kako nije želela da Ninaeva i Amis razgovaraju zajedno—ona se iznenadi kad oseti da joj je bilo malo sramota kad se seti da je nameravala da laže i oseti olakšanje što nije tako uradila. Amis nije bila tako stroga kao Bair—ne baš tako—ali uvek je bila savršeno sposobna da je natera da nagomilava kamenje ostatak noći. Većina Mudrih je verovalo u beskoristan rad kao najbolju kaznu; u jednom trenutku si miran, a u drugom si kažnjen tako što bi zakopavao gomilu pepela sa malom kašikom. Ali to je bilo mnogo bolje nego da odluče da je više ne podučavaju, naravno. U takvim situacijama pepeo je više prihvatljiviji.
Nije mogla sakriti uzdah olakšanja kada Amis klimnu glavom i reče, “I to se dešava. Ali sledeći put, vrati se i sanjaj svoje sopstvene snove; Mogla sam saslušati Ninaevu šta ima da kaže, i reći joj ono što znamo. Ako Melaina nije sa Bael i Dorindom večeras, ona je lako mogla biti i ovde, takođe kao i mi. Uplašila si Bair. Ona je ponosna zbog tvog progresa, i ako bi ti se nešto desilo . . . ”
Bair nije izgledala ponosno. Bilo šta da se desilo…, ona se namrgodi još dublje, dok je Amis na to pauzirala. “Srećna si što te je Kovinda našla kad se vratila da rasčisti tvoju večeru, i što se zabrinula kada je shvatila da ne može da te probudi da se prebaciš na ležaj. Ako bih pomislila da si ovde bila više od par minuta . . . ” Ona je oštro pogleda u groznom očekivanju za trenutak, i onda nastavi kao da se ništa nije dogodilo. “Sada pretpostavljam treba sačekati Ninaevu da stigne, samo da bi te zaustavila da moliš ako bi te poslali kući. Ako to moramo, onda moramo, ali koristićemo vreme kao napredak. Koncentriši tvoj um na…—”
“To nije Ninaeva,” Egvena reče užurbano. Nije želela da sazna kakva bi lekcija bila sa Bair u ovakvom raspoloženju. “To je Elejna, i . . . ” Ona se brzo okrene. Elajna, je bila u zelenoj elegantnoj haljini prikladnoj čak i za bal, hodajući gore-dole ne tako daleko od Kalandora. Birgitu nije više nigde videla. Sigurna sam da je nisam izmislila.
“Ona je već tu?” Amis reče, pomerajući se tamo gde bi mogla bolje videti.
“Još jedna mlada budala,” Bair progunđa. “Devojke danas nemaju više pameti i discipline od koza.” Ona iskorači ispred Egvene i Amis i posadi sebe pored Kalandor-ovog blještavog oblika tačno ispred Elejne, dignuvši se pritom na prste, zbog visine. “Ti nisi moj učenik, Elejna od Andora—nadam se da si preduzela sve mere bezbednosti koje bi te sprečile da se ne ubiješ ovim svojim postupcima, i da si bila najopreznija što možeš biti—jer ako nisi, oguliću ti kožu sa tabana dok te budem slala tvojoj majci da ostaneš tamo, sve dok ne odrasteš dovoljno da te može izgubiti sa vida. A smatram da bi to potrajalo više godina nego što ih upravo imaš. Znam da ste dolazile same u Svet nova. I ti i Ninaeva. Obe ste budale što ste to radile.”
Elejna krenu da počne da govori, ali Bair joj se sa lošim izrazom lica približi, i ona napravi sebi, hladnu kosu crtu na bradi. Njena odeća postade crvena, ali sa nežnijom notom nego ona pre, sa slabim paperijem koje su išle od rukava do pojasa haljine, na kojoj je naravno imala ričućeg lava i zlatni ljiljan, njen sopstveni grb. Tanka zlatna dijadema nalazila se u njenoj zlatno-crvenkastoj kosi, a urlikajući lav joj se odjenom nađe u brošu koji je visio na njenom čelu. Još uvek nije imala potpunu kontrolu nad tim stvarima. Ali opet, možda je nosila tačno ono, što je u tom trenutku nameravala da nosi. “Zahvaljujem ti se na brizi,” ona reče svečanim tonom. “Tačno je to da ja nisam tvoj učenik, Bair iz Haido [aarada. I zahvalna sam na tvojim instrukcijama i savetima, ali ja moram ići mojim putem, po zadatku koji mi je dala Amirlin Tron.”
“Mrtva žena,” Bair reče hladno. “Proglasila si vernost mrtvoj ženi.” Egvena je mogla da oseti Bairinu nervozu i bes, i ako brzo ne uradi nešto, Bair bi mogla odlučiti da da Elejni jednu bolnu lekciju. Poslednje što joj je trebalo u tom trenutku je jedna takva prepirka.
“Šta . . . zašto si ti ovde umesto Ninaeve?” Htela je da pita Elejnu šta uopšte traži ovde, ali nije htela da da Bair da nikakav početak, a i nije želela da zvuči kao da je na stranu Mudrih. Ono što je želela da zna je šta je Elejna pričala sa Birgitom. Ne mogu to ni da zamislim. Možda je to bio neko ko je sanjao da je Birgita. Ali oni koji uđu u Tel’aran’riod znaju da ostanu tamo samo nekoliko minuta, a Elejne sigurno ne bi pričala sa nekim od njih. Šta su Birgita i ostali čekali?
“Ninaeva leči sebi glavu.” Dijadema nestade, i Elejna postade sasvim obična, samo sa par zlatnih svitaka zakačenih za njen pojas.
“Što, je li bolesna?” Egvena radoznalo upita.
“Ima samo glavobolju, i koju masnicu više.” Elejna uzdahnu i zakokita se u isto vreme. “Oh, Egvena, ti ne možeš to poverovati. Svih četvoro zabavljača su došli da večeraju sa nama. Tačnije, da flertuju sa Ninaevom. Flertovali su i sa mnom par dana, ali je Tom razgovarao malo sa njima, pa su prestali. Nije imao nikakva prava da to uradi. Mada nije da sam ja želela da oni flertuju sa mnom, shvataš. U svakom slučaju, oni su bili tu, flertovali sa Ninaevom—ili su barem pokušavali, davala im je manje pažnje od one koju pridaje mušicama —kada se Latela prišunja i poče da udara Ninaevu sa štapom, nazivajući je svakakvim groznim imenima.”
“Da li je povređena?” Egvena nije bila sigurna na šta je mislila kada je to pitala. Ako je njena narav bila malo poremećena . . .
“Ne ona . . . Zabavljači su pokušali da je skinu sa Latele, i Taerik će verovatno šepati danima, a da i ne pominjem Burgovu natečenu usnu. Petra je morao da nosi Latelu do njenog vagona, i sumnjam da će skoro proturiti nos van njega.” Elejna zadrma glavom. “Luka nije znao koga da krivi—jedan od akrobata je počeo da šepa, a trener medveda je počeo da plače—pa je zato krivio sve, i za trenutak sam mislila da će Ninaeve i njega da napadne. Barem nije usmeravala; pomislila sam da će to da i uradi jednom ili dva puta, sve dok se nije Latela našla na zemlji.”
Amis i Bair izmenjaše nerazgovetan brz pogled; to definitivno nije bilo ponašanje kakvo su očekivali od Aes Sedai.
Egvena oseti malu zbunjenost, i pokuša da održi nadzornost nad celom tom pričom. Činilo joj se da je već bila i čula za te ljude ranije. Čudni ljudi, koji putuju sa lavovima, psima i medvedima. Čak i Iluminator. Ona nije verovala da bi čovek po imenu Petra mogao biti tako snažan kao što je Elejna tvrdila. Ali opet, Tom je gutao vatru, isto tako dobro kao što je i žonglirao, ali to što su Elejne i Džuilin radili je delovalo jako čudno, čak i ako koristi moć.
Ako je Ninaeva bila blizu da usmerava . . . Elejna bi morala da vidi sjaj od prihvatanja saidara. Bilo da su imale dobar razlog da se kriju ili ne, neće dugo ostati sakrivena ako jedna od njih počne da usmerava i dozvoli da ljudi to vide. Uši i oči Kule bi sigurno to čule; takva vrsta vesti putuje jako brzo, posebno ako još nisu izašli iz Amadicije.
“Reci Ninaevi da bi bilo bolje da obuzda narav, ili ću joj morati reći neke reči koje joj se nikako neće svideti.” Elejna je pogleda uplašeno—Ninaeva joj sigurno nije rekla šta se desilo između njih dve—i Egvena dodade, “Ako počne da usmerava, možeš biti sigurna da će Elaida čuti to brže nego što golub može preleteti Tar Valon.” Nije mogla reći više; ili će rizikovati još jednu razmenu pogleda između Amis i Bair. Šta god da su mislili o podeljenosti Kule, i o Amirlin za koje su one mislile da daje samo naređenja da se drogira ceo Aes Sedai, nikad neće saznati. Mogli su napraviti od Moiraine da izgleda kao seoski trač pre nego što nestanu. “U stvari, volela bih da vas obe imam same pored sebe. Da se sada nalazimo u Kuli, u našoj staroj sobi, rekla bih vam sada par reči.”
Elejna se ukoči i postane ledena kao da je bila dugo sa Bair. “Možeš reći njima isto što i meni.”
Da li je dobro razumela? Sama, daleko od Mudrih. U Kuli. Egvena je mogla jedino da se nada. Najbolje bi bilo da promeni temu i da se nada da Mudre nisu mnogo obraćale pažnju na izbor reči, koliko je trebala Elejna na to da obrati. “Da li će ova tuča sa Latelom izazvati probleme?” Na šta je Ninaeva mislila? Kući, u Dve Reke, bilo koja žena da je tako nešto uradila, našla bi se pred Krugom žena dok bi trepnula.“Ti mora da si do sada blizu Geldana.”
“Još tri dana, kaže Luka, ako budemo brzi. Menažerija se ne pomera bas tako brzo.”
“Možda bi trebalo da ih napustiš, sada.”
“Možda,” Elejna polako reče. “Želela bih da barem jednom hodam ispred. . . ” Ona odmahnu glavom, i ovlaš zakači Kalandor; dekolte joj se odjednom proširi i postade ružičaste boje. “Ne znam, Egvena. Ne verujem da bismo putovale brže same nego što sada putujemo, a i ne znamo gde treba da idemo, barem ne još uvek.” To je značilo da se Ninaeva još nije setila gde se plave okupljaju. Ako je Elaidin raport uopšte tačan. “A da ne spominjem činjenicu da bi se Ninaeva mogla planuti na mene ako napustimo vagon i uzmemo osedlane konje, ili drugu kočiju. Uostalom, obe učimo i mnogo smo saznali o Seanšanima. Kerandin je služila kao s’redit manipulator na sudu devet meseca, gde je Seanšanska prestonica. Juče nam je pokazala stvari koje je uzela kada je pobegla iz Falmea. Egvena, ona ima a’dam.”
Egvena koraknu napred, njena haljina zakači Kalandor. Randove zamke nisu bile psihičke, šta god da je Ninaeva mislila o tome. “Da li možeš biti sigurna da ona nije sul’dam?” Njen glas poče podrhtavati sa besom.
“Sigurna sam,” Elejna reče sa olakšanjem. “Lično sam joj stavila a’dam, i nije imalo nikakvog efekta.”
To je bila mala tajna koju Seanšani među sobom nisu znali, ili su dobro sakrivali ako su znali. Njihove damane su žene rođene sa iskrom, žene koje mogu da usmeravaju. Ali sul’dam, koji su kontrolisale damane—su bile žene koje su morale da to nauče. Seanšani su mislili da žene koje mogu da usmeravaju su opasne životinje koje moraju biti kontrolisane, i opet su im nesvesno date dosta položaja od časti.
“Ne razumem ovoliko interesovanje za Seanšane.” Amis sa mukom izgovori njihovo ime; nikad ga i nije ni čula sve dok ga nije izgovorila Elejna na njihovom poslednjem sastanku. “To što rade je strašno, ali oni su otišli. Rand al’Tor ih je pobedio, i oni su pobegli.”
Egvena okrenu leđa i stade posmatrati velike ispolirane stubove koji su nestajali u senci. “Oni su otišli, ali ne mora da znači da se nikada neće vratiti.” Nije želela da joj vidu lice, pa čak ni Elejna. “Moramo znati, što god možemo naučiti, u slučaju da se ikad vrate.” Oni su jednom stavili a’dam na nju u Falmeu. Nameravali su da je pošalju preko Aritskog okeana do Seanšana, da bi provela ostatak svog života kao pas na lancu. Bes je obuze, svaki put kad pomisli na to. Ali i strah, takođe. Strah o tome sta bi bilo ako bi se vratili, da bi možda i uspeli u svojim namerama. To je ono što nije mogla da dozvoli da vide. Potpuni strah za koji je znala da se vidi u njenim očima.
Elejna stavi ruku na njeno rame. “Bićemo spremni za njih ako se vrate,” reče ona nežno. “Neće nas opet naći u neznanju i iznenađenju.” Egvena progladi njenu ruku, mada joj je htela stisnuti; Elajna je shvatila više nego što je Egvena želela, ali bilo joj je i prijatnije što je znala više.
“Hajde da završimo ono zašto smo ovde,” Bair reče brzo. “Potreban ti je normalan san, Egvena.”
“Rekli smo jednom gai’šain-u da te skine, i stavi među tvoje pokrivače.” Iznenadjujuće, Amis je zvučala nežno kao Elejna. “Kad se budeš vratila u svoje telo, možes spavati do ujutro.”
Egvenini se obrazi zarumeneše: Poznajući Aijelske puteve, veoma je moguće da je taj gai’šain bio muškarac. Želela je da porazgovara sa njima o tome ali bojala se da neće shvatiti, a nije zelela da se dugo raspravlja sa njima.
Strah je nestao, ona shvati. Izgleda da se više plašim da budem osramoćena, nego što se plašim Seanšana. To nije bila istina, ali ju je držala do večeras.
Bilo je jako malo stvari da kaže Elejni. Da su najzad stigli u Kairhijen, da je Kuladin opustošio Selean i da razorio i njegovu okolinu, da je Šaido još uvek danima ispred njih i da se kreće prema zapadu. Mudre su znale više nego ona; i one se nisu odmah povukle u svoje šatore. Noćas je opet bilo svađa i čarkanja, nekolicina ljudi je pobeglo brzo peške preko brda, dok su drugi bili na konjima i koji su poslednji put zapaženi kako jašući beže bez borbe. Nije bilo uhvaćenih zatvorenika. Moiraina i Lan su najverovatnije smatrali da su ti jahači bili najverovatnije banditi, ili pristalice jedne ili druge kuće koje su htele da polažu pravo na Sunčan presto. Svi su bili jednako kotirani. Ko god da su bili, priča će se sve više proširiti na to kako je sve više Aijela u Kairhijenu.
“Moraju to da nauče, pre ili kasnije” to je bio Elejnin jedini komentar.
Egvena je gledala Elejnu i Mudru kako nestaju— Elajna i srce kamena su postajali sve manji i manji—ali na žalost njena zlatokosa prijateljica joj nije dala nijedan znak da je razumela poruku.