Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće
Poglavlje 26
Sali Daera
4th Dimension
Oreol slave, plavo i zlatno, svetlucao je oko Loganove glave, iako je jahao pognuto u sedlu. Min nije shvatala zašto se pojavljivao češće u poslednje vreme. Više se nije trudio da podigne pogled sa trave pred njegovim crnim pastuvom na niska šumovita brda koja su promicala pored njih.
Druge dve žene su jahale zajedno malo napred. Sijuan je nezgrapno jahala na čupavoj Beli, kao i uvek. Leana je vodila svoju sivu kobilu spretno, više kolenima no uzdama. Jedino je jedna neuobičajeno prava traka paprati, koja se probijala kroz lišćem pokriveno šumsko tlo, nagoveštavala da je ovde ikada bio put. Čipkasta paprat se sušila, i lišće je šuštalo i suvo pucketalo pod konjskim kopitima. Gusto isprepletene grane pružale su neku zaštitu podnevnog sunca, ali teško da je bilo sveže. Znoj je liptao niz Minino lice, uprkos povremenom povetarcu koji duvao u leđa.
Već petnaest dana prošlo otkako su napustile Lugard. Bile su vođene samo Sijuaninim insistiranjem da ona tačno zna gde idu. Ne da je rekla njihovo odredište. Sijuan i Leana su bile tihe kao zapete zamke za medvede. Min nije bila sigurna da je i čak Leana znala. Petnaest dana, dok su gradovi i sela postajali ređi i međusobno udaljeniji, sve dok ih više nije bilo. Sa svakim dana bi se Loganova leđa bi se povila još malo, i sa svakim danom bi se Loganov oreol pojavljivao češće. U početku je samo gunđao kako jure Čoveka Magle, ali Sijuan je povratila vođstvo bez njegovog protivljenja dok se on okretao sve više sebi. Poslednjih šest dana izgleda da nije imao snage da mari gde idu ili da li će ikada tamo stići.
Sijuan i Leana su sada tiho govorile. Sve što je Min mogla da čuje bilo je jedva čujno mrmljanje koje bi lako mogao biti vetar. A ako bi pokušala da se približi, rekle bi joj da drži Logana na oku, ili bi piljile u nju sve dok jedino slepa budala ne bi shvatila da zabada nos onde gde mu nije mesto. Radile su oboje dovoljno često. Ipak, sa vremena na vreme, Leana bi se okrenula u sedlu da pogleda Logana.
Najzad, Leana uspori Mesečev cvet da bi se zaustavila pored njegovog crnog pastuva. Toplota joj izgleda nije smetala. Čak ni sjaj znojenja nije prljao njeno preplanulo lice. Min potera Divlju ružu u stranu da bi joj dala prostora.
“Nema još mnogo sada”, Leana mu reče vrelim glasom. On ne podiže pogled sa trave pred njegovim konjem. Ona se nagnu da mu se približi, držeći ga za ruku radi ravnoteže. U stvari tiskajući se uz nju. “Još malo, Daline. Imaćeš svoju osvetu.” Njegov pogled ostade na putu.
“Mrtvac bi obratio više pažnje”, reče Min misleći to. Beležila je u glavi sve što je Leana radila, večerima razgovarajući o tome sa njom, ali ne dozvoljavajuci joj da zna zašto. Ona se nikada nebi mogla ponašati kao Leana—sem ako nebi popila dovoljno vina da ne bi uopšte mogla da razmišljam—ipak nekoliko uputstava mogu dobro doći. “Možda ako bi ga poljubila?”
Leana je prostreli pogledom koji bi mogao da zaledi nabujali potok, ali Min je samo pogleda. Nikada nije imala problema sa Leanom kao što je imala sa Sijuan—pa, ne baš toliko u svakom slučaju—i tih nekoliko poteškoća je bilo manje od kada je ona napustila Kulu. Mnogo manje od kada su počele da razgovaraju o muškarcima. Kako bi mogla da te zaplaši žena koja ti je smrtno ozbiljno rekla da postoji sto sedam različitih poljubaca, i devedeset tri načina da dodirneš muško lice rukom? Leana je izgleda verovala u te stvari.
Min nije stvarno nameravala da predlog poljubca bude podsmeh. Leana mu je zaljubljeno gugutala, slala mu osmehe zbog kojih bi trebalo da mu para izbija iz ušiju, od dana kada je bilo potrebno da ga odvuku iz kreveta umesto da se probudi prvi da bi probudio ostale. Min nije znala dali je Leana stvarno osećala nešto prema čoveku, iako joj je bilo teško da poverovati čak i u tu mogućnost, ili je samo pokušavala da ga spreči od odustajanja i umiranja. Da ga održi u životu za Sijuanine planove.
Leana sigurno nije odustala od flertovanja sa ostalima pored njega. Ona i Sijuan su se izgleda dogovorile da će Sijuan pričati sa ženama, a Leana sa muškarcima i tako je to bilo još od Lugarda. Njeni osmesi i pogledi su im već dva puta obezbedili sobe onde gde je krčmar rekao da ih nema, snizili im cene tada i u još tri prilike, i zaradili dve noći spavanja u ambarima umesto u žbunju. Takođe, zbog njih su ih svo četvoro oterala žena farmera vilama, a druga je na njih bacila doručak koji se sastojao od hladne kaše, ali Leana je smatrala te incidente smešnim iako ih niko time nije smatrao. Međutim, poslednjih nekoliko dana Logan više nije reagovao kao i svaki drugi muškarac kada bi je video više od dve minute. Prestao je da reaguje na nju ili na bilo šta drugo
Sijuan zaustavi Belu kruto, sa izbočenim laktovima uspevajući joj da izgleda kao da će svakog trenutka pasti. Vrelina je takođe nije dodirivala. “Da li si ga pogledala danas?” Ona jedva da je bacila pogled na Logana.
“I dalje je isto”, Min reče strpljivo. Sijuan je odbijala da shvati ili veruje, ma koliko puta joj ona rekla, kao i Leana. Ne bi bilo bitno čak i da nije videla tu auru od kada je prvi put videla u Tar Valonu. Da je Logan ležao na putu, u smrtnom ropcu, ona bi se kladila u sve što ima da će se on čudesno oporaviti, nekako. Da će se Aes Sedai pojavit i Izlečiti ga. Nešto. Ono što bi videla, uvek je bilo tačno. Uvek bi se ostvarilo. To je ona znala na isti način što je znala prvi put kada je videla Randa al'Tora da će se beznadežno, bespomoćno zaljubiti u njega, kao što je znala da će morati da ga deli sa još dve žene. Logan je bio predodređen za slavu o kakvoj su retki sanjali.
“Nemoj samnom tako da pričaš”, reče Sijuan. Onaj njen plavooki pogled se oštrio. “Dovoljno je loše što moramo kašičicom da hranimo ovog velikog dlakavog šarana, bez da ti budeš zlovoljna kao ptica ribarica zimi. Možda moram njega da trpim devojko, ali ako i ti počneš da mi zadavaš probleme, ubrzo ćeš zažaliti. Da li sam bila jasna?”
“Da, Mara.” Makar si mogla da dodaš nagoveštaj sarkazma u to, ona pomisli podrugljivo. Ne moraš biti meka kao guska. Rekla si Leani da odbije u lice. Visoka Domanka joj je predložila da vežba kada su pričale na skeli u prošlom selu. Visok zgodan čovek sa jakim rukama i sporim osmehom, ali ipak... “Pokušaću da ne budem mrzovoljna.” Najgori deo je bio kada je shvatila da je pokušala da zvuči iskreno. Sijuan je imala taj efekat. Min nije mogla ni da zamisli Sijuan kako razgovara o tome kako se osmehnuti muškarcu. Sijuan bi pogledala muškarca pravo u oko i rekla mu šta da radi i očekivala bi da se to izvrši odmah. Kao što je radila i sa svim ostalima. Ako bi uradila išta drugo, kao ono što je uradila sa Loganom, to bi bilo samo zato što ta stvar ne bi bila dovoljno bitna da bi se oko nje svađala.
“Nema još mnogo, zar ne?” Leana reče brzo. Čuvala je onaj drugi glas za muškarce. “Ne volim kako izgleda, i ako budemo morale da zaustavimo još jednu noć... Pa, ako pomogne imalo manje no što je pomoglo jutros, ne znam kako ćemo ga ponovo staviti u sedlo.”
“Ne mnogo, ako su ona poslednja upustva koja sam dobila tačna.” Sijuan je zvučala iritirano. Raspitivala se u poslednjem selu, pre dva dana—naravno, ne dozvoljavajući Min da čuje; Logan nije pokazao nikakvo interesovanje—i ona nije volela da je podsećaju na njih. Min nije mogla razumeti zašto. Sijuan je teško mogla očekivati Elaidu za njima.
Ona se sama nadala da nema još mnogo. Teško je bilo za reći koliko su otplutale na jug od kada su napustile glavni drum za Džehanu. Većina seljaka je imala samo nejasan pojam o tome gde je njihovo selo u odnosu na bilo šta sem najbližeg grada, ali kada su prešle Manaterendrelu i ušle u Altaru, upravo pre nego što je Sijuan sišla sa puta, prosedi stari skeledžija je proučavao dronjavu kartu iz nekog razloga, Kartu koja je prikazivala predeo sve do Maglenih planina. Ukoliko njena procena nije bila loša, oni će uskoro dosegnuti još jednu široku reku za nekoliko milja. Ili Boern, što bi značilo da su već u Geldanu, gde je bio Prorok i njegove rulje, ili u protivnom Eldar sa Amadicijom i Belim plaštovima na drugoj strani.
Ona se kladila u Geldan. Sa ili bez Proroka, a čak bi i to bilo iznenađenje ako bi bile stvarno blizu. Jedino bi budala mislila da će naći skup Aes Sedai bliže Amadiciji nego što bi one trebalo da su, a Sijuan je bila sve samo ne to. Bilo da su u Geldanu ili Altari, Amadicija nije mnogo daleko.
“Smirivanje bi trebalo da ga je sustiglo do sada”, Sijuan promrmlja. “Ako bi samo izdržao još nekoliko dana...” Min je držala svoja usta zatvorenim. Ako žena nije htela da sluša, nije bilo potrebe da ona govori.
Odmahujući glavom, mamuznivši Belu, Sijuan odjaha napred da vodi, držeći uzde kao da je očekivala da će punačka kobila da sevne, a Leana se vrati moljenju Logana svilenim glasom. Možda je stvarno osećala nešto prema njemu. To ne bi bio čudniji izbor od samog Mininog.
Šumovita brda su promicala bez ikakvog znaka promene, samo drveće i umršeno bilje i kupine. Paprat koja je označavala stari put je i dalje išla, pravo kao strela. Leana je rekla da je tlo bilo drugačije onde gde je bio put, kao da bi Min trebala to znati. Veverice čupavih ušiju bi ponekad skvrčale na njih sa grane, a povremeno bi se i ptice oglasile. Koje ptice, Min ne bi mogla ni pokušati pogoditi. Baerlon možda nije bio grad u poređenju sa Kaemlinom ili Ilijanom ili Tirom, ali ona je uvek o sebi mislila kao o ženi iz grada. A ptica je bila ptica. I nju nije bilo briga u kakvoj prašini paprat raste.
Njena sumnja poče da izbija ponovo. Ona je izbijala više no jednom posle Korinih Izvora, ali tada je bilo lakše potisnuti je. Posle Lugarda, ona je izbijala na površinu češće, i ona je našla sebe kako razmatra Sijuan na načine na koje se ranije nije usuđivala. Ne da je imala hrabrosti da se stvarno suoči sa njom, sa bilo kojim od njih, naravno. Bilo joj je žučno da to prizna, čak i samoj sebi. Ali možda Sijuan nije znala gde ide. Ona može da laže, pošto je umirivanje oslobodilo od Tri zakletve. Možda se i dalje nadala da ako nastavi da traga, da će naći nekakav trag onoga što joj je očajnički bilo potrebno da nađe. Na neki način, čudan način sigurno, Leana je počela da gradi za sebe život odvojena od briga za moću i Moći i Randa. Ne da ih je ona u potpunosti odbacila, ali Min je mislila da nije bilo više ičeg drugog za Sijuan. Bela kula i Ponovorođeni zmaj su bili njen ceo život, a ona će ih se držati čak i ako bi morala da laže samu sebe.
Šume nestade i selo se pojavi tako brzo da je Min netremice gledala. Slatka guma i hrast i šipražasti bor—to je bilo drveće koje je mogla da prepozna—je išlo sve do pedeset koraka od slamnatih kuća napravljenih od oblih rečnih kamenova koje su se držale niskih brda. Kladila bi se da je ne tako davno šuma rasla i u selu. Dosta drveća je stvarno stojalo, obrazujući malo usko šipražje, među nekim kućama, pribijajući se uz zidove. A ovde i onde netaknuti panjevi su stojali blizu prednjeg dela kuća. Ulice su i dalje imale izgled tek prevrnute zemlje, ne tvrdo nabijene površine koja se dobijala od generacija stopala. Muškarci u košuljama su postavljali novu slamu na tri velike kamene kocke koje su ranije bile krčme—jedna je čak imala ostatke vremenom izbledelog znaka koji je visio iznad vrata—ipak nigde nije bilo stare slame koliko je ona mogla videti. Bilo je previše žena unaokolo za broj vidljivih muškaraca, i premalo dece koja su se igrala za toliki broj žena. Miris podnevnog kuvanja u zraku je bio jedina normalna stvar u vezi sa ovim mestom.
Ako je prvi pogled zapanjio Min, kada je stvarno videla šta je ležalo pred njenim sedlom, ona umalo ne ispade iz njega. Mlađe žene, istresajući ćebad sa prozora ili žureći po nekom zadatku, nosile su jednostavne vunene haljine, ali ni jedno selo bilo koje veličine je ikada imalo toliko žena u jahaćim haljinama od svile i fine vune svih boja i rezova. Oko tih žena i većine muškaraca, aure i slike su plutale pred njenim očima, menjajući se i svetlucajući. Većina ljudi retko kada je imala išta da se vidi oko njih, ali Aes Sedai i Zaštitnici retko da nisu imali auru više od jednog sata. Deca su sigurno pripadala slugama iz Kule. Aes Sedai koje bi se udale bile su retke, ali znajući njih, pokušale bi da odvedu i svoje sluge, sa njihovim porodicama, iz mesta odakle bi morale same bežati. Sijuan je našla svoj skup.
Postojala je čudna tišina dok su ujahivale u selo. Niko nije govorio. Aes Sedai su stojale nepomično posmatrajući ih, kao i druge žene koje su trebale biti Prihvaćene, pa čak i polaznice. Muškarci, koji su se trenutak ranije kretali vučijom gracioznošću, bili su skamenjeni, posežući jednom rukom u slamu ili dovratak, bez sumnje gde je oružje bilo skriveno. Deca nestadoše, užurbano pokupljena od strane odraslih koji mora da su bili sluge. Pod tim netrepćućim pogledima, Min se nakostreši.
Leani je izgleda bilo nelagodno. Bacala je poglede postrance na ljude dok su projahivali pored njih, ali Sijuan je ostala bezizražajna i mirna dok ih je vodila pravo ka najvećoj krčmi, ka onoj sa nečitljivim znakom i sjaha da veže Belu za gvozdeni prsten jednog od mesta za uprezanje koji su izgledali kao da su uspravljeni u skorije vreme. Pomažući Leani da pomogne Loganu da siđe—Sijuan nikada nije pomogla da ga podignu ili spuste—Min primeti da njene oči posmatraju unaokolo. Svi su piljili, ali niko se nije pomerao. “Nikada nisam očekivala da ću biti dočekana kao davno izgubljena ćerka”, ona promrmlja drugoj ženi, “ali zašto niko makar ne govori zdravo?”
Pre nego što je Leana mogla da odgovori—ako je to nameravala—Sijuan reče, “Pa, nemoj prestati da veslaš kada je obala blizu. Uvedi ga unutra.” Ona nestade unutra dok su Min i Leana i dalje vodile Logana ka vratima. On lako uđe, ali kada prestadoše da ga teraju, on koraknu samo jednom pre nego što se zaustavi.
Zajednička soba je izgledala kao nijedna koju je Min do sada videla. Veliki kamini bili su naravno hladni, i imali su pukotine onde gde je kamenje ispalo. Okrečeni plafon je izgledao trulo, sa rupama veličine njene glave gde su se letve videle. Različiti stolovi svih veličina i oblika stojali su na vremenom ogrubelom podu koje ga su više devojaka čistile. Žene sa bezvremenim licima su proučavale papire, izdavale naređenja Zaštitnicima, od kojih je nekoliko nosilo svoje plaštove koji menjaju boju, ili drugim ženama, od kojih su neke trebale biti Prihvaćene ili polaznice. Ostale su bile prestare za to, možda pola njih je bilo sedo i pokazivalo je znake starosti, a bilo je takođe, ljudi koji nisu bili Zaštitnici. Većina njih je ili žurila kao da nose poruke ili u protivnom su prinosili papire ili čaše vina Aes Sedaima. Gužva je imala zadovoljavajući izgled da se nešto radi. Aure i slike su igrale po sobi, ovenčavajući glave. Toliko ih je bilo da je morala da ih ignoriše pre nego što bi je savladale. To nije bilo lako, ali to je bio trik koji je morala da nauči kada je u okolini bilo više od šačice Aes Sedai odjednom.
Četiri Aes Sedai otkliza ka pridošlicama. Sve su bile graciozne i hladno smirene u svojim podeljenim suknjama. Za Min, to što je videla njihova poznata lica bilo je kao da se vratila kući pošto je bila izgubljena.
Šerijamine kose zelene oči odmah se pričvrstiše za Minino lice. Zraci srebrnog i plavog su bleskali oko njene vatrene kose, a meko zlatno svetlo, za šta Min nije mogla da kaže šta znači. Pomalo punačka i svojoj tamno plavoj svili, u tom trenutku bila je oličenje nepokolebljivosti. “Bila bih srećnija da te vidim, dete, ako bi znala kako si otkrila naše prisustvo ovde, i ako bih imala nekog nagoveštaja zašto si smislila tu suludu ideju da njega dovedeš ovde.” Šestoro Zaštitnika priđoše blizu, ruke su im se odmarale na mačevima, oči su im bile pribijene na Loganu. On ih izgleda uopšte nije primećivao.
Min se zapanji. One su pitale nju? “Moja sulu—?” Ona nije imala šansu da kaže išta više.
“Bilo bi mnogo bolje”, bleda Karlinja reče ledeno, “da je umro kao što glasine govore.” To nije bio ledeni bes, već hladnoća razuma. Ona je bila iz Belog Ađaha. Njena haljina boje slonovače je izgledala prilično iznošeno. Na trenutak Min primeti sliku gavrana kako pluta pored njene tamne kose. Više je ličio na crtež nego na stvarnu pticu. Ona je mislila da je to tetovaža, ali nije znala njeno značenje. Ona se skoncentrisa na njihova lica, pokuša da ne vidi ništa sem njih. “On izgleda skoro mrtav u svakom slučaju”, Karlinjna nastavi, jedva udahnuvši. “Šta god da si mislila, džabe si se trudila. Ali i ja bih želela da znam kako ste stigle u Salidar.”
Sijuan i Leana su stajale tamo izmenjujući zabavljujuće poglede, dok se napad nastavljao. Niko ih čak nije ni pogledao.
Mirela, tamno lepa i u zelenoj svili izvezenoj na pojasu krivim linijama od zlata. Njeno lice je bilo savršen oval na kojemu je obično bivao znalački osmeh koji bi sa vremena na vreme mogao nadmetati se sa Leaninim novim trikovima. Ona se sada nije smejala kada je upala odmah posle Bele sestre. “Progovori, Min. Nemoj stojati tu, zevajući kao budala.” Bila je poznata po svom vatrenom temperamentu, čak i među Zelenim.
“Moraš nam reći”, Anaija dodade dobronamernijim glasom. Bes se ipak osećao u njemu. Žena tupog lica sa majčinskim izgledom pored Aes Sedai glatkosti na njenom licu. U tom trenutku gladila je njenu svetlo sivu suknju, i izgledala ja kao majka koja je pokušavala da ne posegne za bičem. “Naćićemo mesta za tebe i ove ostale dve devojke, ali nam morate reći kako ste došle ovamo.”
Min prodrma sebe i zatvori usta. Naravno. Ove ostale dve devojke. Ona se navikla na to kako izgledaju da nije razmišljala o tome koliko su se promenile. Ona je sumnjala da ih je ijedna od ovih žena videla od kada su odvedene u tamnice ispod Bele kule. Leana je izgledala spremna da se nasmeje, a Sijuan samo što nije odmahivala glavom gadeći se Aes Sedaima.
“Ja nisam ona sa kojom treba da razgovarate”, Min reče Šerijam. Neka “ove dve devojke” trpe njihove poglede za promenu. “Pitajte Sijuan ili Leanu.” One su piljile u nju kao da je poludela, dok ona nije klimnula ka svoje dve saputnice.
Četiri para Aes Sedai očiju okrenuše se prema njih dve, ali nije bilo trenutnog prepoznavanja. One su proučavale i mrštile se i razmenjivale poglede među sobom. Nijedan od Zaštitnika nije pomerio pogled sa Logana ili ruku sa mača.
“Umirivanje bi moglo proizvesti taj efekat”, Mirela najzad progunđa. “Čitala sam izveštaje koji to nagoveštavaju.”
“Lica su slična, na mnogo načina”, Šerijam reče polako. “Neko je mogao naći žene koje poprilično liče na njih, ali zašto?”
Sijuan i Leana nisu više izgledale prepredeno. “Mi smo ono što smo”, Leana reče uvijeno. “Ispitajte nas. Nijedan prevarant ne bi moglao znati ono što mi znamo.”
Sijuan nije čekala na pitanja. “Moje lice se možda promenilo, ipak ja makar znam šta radim i zašto. To je više nego što mogu reći za vas, kladila bih se.”
Min zareža na njen nepokolebljivi ton, ali Mirela klimnu govoreći: “To je Sijuan Sančin glas. To je ona.”
“Glasovi mogu biti naučeni”, Karlinja reče, i dalje hladno mirna.
“Ali koliko sećanja mogu biti naučena?” Anaja se strogo namršti. “Sijuan—ako si to ti—na tvoj dvadesetdrugi imendan imale smo svađu, ti i ja. Gde se to desilo i koji je bio ishod?”
Sijuan se osmehnu majčinskoj ženi. “Tokom tvog predavanja Prihvaćenima na temu zašto toliko nacija, stvorenih od Artur Hokvingovog carstva posle njegove smrti, nije ispelo da preživi. I dalje se ne slažem sa tobom po nekim tačkama. Ishod je bio da sam provela dva meseca radeći tri sata dnevno u kuhinji. 'U nadi da će toplota navladati i smanjiti tvoju žestinu', mislim da si rekla.”
Ako je mislila da je jedan odgovor bio dovoljan, nije bila u pravu. Anaja je imala još pitanja, za obe žene, a takođe su ih imale Karlinja i Šerijam, koje su izgleda bile polaznice i Prihvaćene sa njima. Bile su to sve takve stvari koji ni jedna varalica ne bi mogla da nauči, nevolje u koje su se uvaljivale, uspešni i neuspešni nestašluci, mišljenja koja se uopšeteno vlada o raznim Aes Sedai nastavnicima. Min nije mogla verovati da su žene koje će postati Amirlin Tron i Čuvar Hronika upadale toliko često u nevolje, ali imala je utisak da je ovo bio samo vrh zakopane planine, i izgledalo je da i sama Šerijam nije zaostajala mnogo za njima. Mirela, najmlađa po godinama, uzdržala se samo da komentariše, dok Sijuan nije pomenula nešto o pastrmci stavljenoj u Saroija Sedainoj kadi i o polaznici kojoj je rečeno da gleda svoja posla pola godine. Ne da je Sijuan imala mnogo mesta da priča o bilo kome kako gleda svoja posla. Pranje podsuknje neomiljene Prihvaćene svrbitravom kada je bila polaznica? Iskradanje iz Kule da bi išla na pecanje? Čak i Prihvaćene su morale dobiti dozvolu da napuste zemljište Kule sem tokom određenih sati. Sijuan i Leana su čak ohladile kantu vode skoro do tačke smrzavanja i postavile je tako da padne na Aes Sedai koja je naredila da ih bičuju, nepravedno prema njma. Po blesku u Anajinim očima, bilo je dobro po njih da ih tada nisu otkrili. Po onome što je Min znala o učenju polaznica kao i Prihvaćenih, ove žene su bile srećne što im je dozvoljeno da ostanu dovoljno dugo da bi postale Aes Sedai, i manje što i dalje imaju čitave kože.
“Ja sam zadovoljna”, majčinska žena reče najzad, gledajući ostale.
Mirela klimnu pošto Šerijam to učini, ali Karlinja reče, “I dalje postoji pitanje šta uraditi sa njom.” Ona je piljila direktno u Sijuan, ne trepćući, i ostale se odjednom osetiše nelagodno. Mirela napući usne, a Anaija je proučavala pod. Ispravljajući svoju haljinu, Šerijam kao da je izbegavala da posmatra novopridošlice u potpunosti.
“Mi i dalje znamo sve što smo znale ranije”, Leana im reče, njeno naglo mrštenje je bilo upola zbog brige. “Možemo biti korisne.”
Sijuan je bila natmurana—Leana je izgleda bila zabavljena ako i to njenim prepričanim djevojačkim nevaljaštinama i kaznama, ali Sijuan nije uopšte volela o tome da priča—ipak, u suprotnosti sa njenim polu streljajućim pogledom, njen ton je bio samo malo krut. “Želele ste da znate kako smo vas pronašle. Kontaktirala sam jednog od mojih agenata koji takođe radi za Plave i ona mi je rekla o Salidaru.”
Min uopšte nije razumela to o Salidari—ko je bila ona?—ali Šerijam i ostale klimnuše međusobno. Sijuan je uradila i nešto drugo sem da im kaže kako, Min shvati. Ona ih je obavestila da i dalje ima pristup očima i ušima koji su služili nju kao Amirlin.
“Ti sedi tamo, Min”, Šerijam reče Min, pokazujući jedan sto koji nije bio u upotrebi u ćošku. “Ili si i dalje Elmindreda? I drži Logana sa sobom.” Ona i ostale tri pokupiše Sijuan i Leanu, odvodeći ih prema zadnjem delu zajedničke sobe. Još dve žene u haljinama za jahanje im se pridružiše pre nego što nestadoše kroz novonapravljena vrata od neotesanih dasaka.
Uzdišući, Min uze Logana za ruku i odvede ga do stola, posednu ga na grubu klupu i sede sama na klimavu stolicu merdevinastog naslona. Dva Zaštitnika postaviše se u blizini, naslanjajući se o zid. Oni kao da nisu posmatrali Logana, ali Min je znala da Gaidini vide sve, i da mogu da isuču mačeve za manje od otkucaja srca dok spavaju.
Znači, nema dobrodošlie raširenih ruku, čak i kada su prepoznale Sijuan i Leanu. Pa šta je očekivala? Sijuan i Leana su bile dve najmoćnije žene u Beloj kuli, a sad nisu čak ni bile Aes Sedai, ostale najverovatnije nisu znale kako da se ponašaju prema njima. I pojavljujući se sa smirenim lažnim Zmajem. Bolje bi bilo po Sijuan da ne laže ili da želi da ima plan za njega. Min nije mislila da će Šerijam i ostale biti toliko strpljive koliko je Logan bio.
I Šerijam je najzad prepoznala. Ona je ponovo ustade, dovoljno dugo da proviri kroz prozor sa napuknutim staklom da vidi ulicu. Njihovi konji su i dalje bili na njihovim mestima, ali jedan od Zaštitnika koji je nisu posmatrali bi je uhvatio pre nego što bi odvezala uzde Divlje Ruže. Poslednji put kada je bila u Kuli, Sijuan se poprilično potrudila da je preruši. Bez ikakve koristi izgleda. Ona nije mislila da je iko zna za njena viđenja. Sijuan i Leana su to zadržale za sebe. Min bi bilo drago ako bi to tako ostalo. Ako bi ove Aes Sedai saznale za to, one bi je uplele kao što je i Sijuan uradila, i ona nikada ne bi dosegla Randa. Ona neće moći da proba ono čemu je Leana naučila ako bi je ovde držale na kratkom povodcu.
Pomaganje Sijuan da nađe ovaj skup, pomaganje da se ove Aes Sedai približe Randovim Aielima je sve bilo dobro i važno, ali ona i dalje je imala lični cilj. Naterati muškarca, koji je nije ni pogledao dvaput, da se zaljubi u nju pre nego što poludi. Možda je ona bila luda koliko je i on bio određen da bude. “Onda ćemo biti odgovarajući par”, ona promrmlja za sebe.
Pegava zelenooka devojka koja je bila polaznica zaustavi se kraj njenog stola. “Da li biste želeli da nešto popijete ili pojedete? Ima pirjane divljači i divljih krušaka. Možda se može naći i nešto sira takođe.” Ona se toliko trudila da ne gleda Logana da je mogla slobodno da ga gleda izbečenih očiju.
“Kruške i sir zvuče veoma dobro”, Min joj reče. Poslednja dva dana bila je gladna. Sijuan je uspela da uhvati nešto ribe u potoku, ali Logan se bavio lovom ranije kada ne bi jeli u krčmi ili na farmi. Suv pasulj nije bio obrok po njenom mišljenju. “I malo vina, ako ga ima. Ali prvo, želela bih neke informacije. Gde smo, ako to nije tajna ovde takođe? Selo se zove Salidar?”
“U Altari. Eldar je milju zapadno od nas. Amadicija je sa druge strane.” Devojka napravi lošu imitaciju Aes Sedai misterioznosti. “Gde je bolje sakriti Aes Sedai nego onde gde ih niko nikada ne bi tražio?”
“Mi ne bi trebalo da se krijemo”, brecnu mlada tamna žena, kovrdžave kose. Min je prepozna, Prihvaćena zvana Faolajn. Ona je pričala o tome da će izabrati Crveni Ađah kada bude podignuta. Savršeni sledbenik za Elaidu. “Zašto si ovde došla? Sa njim! Zašto je ona došla?” Nije bilo sumnje u Mininom umu na koga je ona mislila. “Njena je krivica što moramo da se skrivamo. Nisam poverovala da je pomogla Mazrimu Taimu da pobegne, ali pošto se pojavljuje sa njim, možda jeste.”
“To će biti dovoljno, Faolajn”, reče vitka žena sa crnom kosom koja joj je dosezala struk Prihvaćenoj okruglog lica. Min je mislila da poznaje ženu u tamno zlatnoj svilenoj haljini za jahanje. Edesina. Žuta, verovala je. “Vrati se svojim dužnostima”, reče Edesina. “A ako misliš da doneseš hranu, Tabija, uradi to.” Edesina nije gledala Faolajnin potišten naklon—polaznica to uradi bolje i užurbano ode—već umesto toga stavi ruku na Loganovu glavu. Sa očima koje su gledale sto, on to kao da nije primetio.
Pred Mininim očima, srebrni okovratnik se odjednom pojavi, pripijajući se uz vrat žene, i odjednom se razbi. Min zadrhta. Nije volela viđenja u vezi sa Seanšanima. Makar će Edesina nekako pobeći. Čak i da je Min bila voljna da se otkrije, nije bilo svrhe upozoriti ženu. To ne bi ništa promenilo.
“To je smirivanje”, Aes Sedai reče malo kasnije. “Odustao je od želje da živi, pretpostavljam. Nema ničega što mogu da uradim za njega. Ne da sam sigurna da bi trebalo da mogu.” Pogled kojim je pogledala Min kada je odlazila je bio daleko od prijateljskog.
Elegantna monumentalna žena u crvenkasto smeđoj svili zaustavi se nekoliko stopa od njih, hladno proučavajući Min i Logana bezizražajnim očima. Kiruna je bila Zelena, sa kraljevskim manirima. Ona je bila sestra kralja Araela, tako je Min čula, ali ponašala se prijateljski prema Min u Kuli. Min se osmehnu, ali te velike tamne oči pređoše preko nje bez prepoznavanja, i Kiruna odklizi iz krčme sa njenih četiri Zaštitnika, očajnih ljudi, ali svi su imali smrtonosan način kretanja, odoše za njom.
Čekajući na hranu, Min se nadala da Sijuan i Leana imaju topliju dobroošlicu.