Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće
Poglavlje 27
Vežbanje Skromnosti
Nynaeve
“Nemate vi kormilara”, reče Sijuan ženama koje su je gledale iz šest različitih stolica. Cela soba je bila u zbrci. Na dva velika kuhinjska stola koja su stajala uz zidove, nalazila su se uredno poslagana pera i mastilo u bočicama i ćupovi sa peskom. Rasparene lampe, neke od zastakljene grnčarije, neke pozlaćene, i sveće svih debljina i dužina stajale su spremne da daju svetlost posle sumraka. Deo ilijanskog svilenog tepiha, bogat plavom, crvenom i zlatnom, ležao je na podu od grubih, izlizanih dasaka. Taj tepih se nalazio između Leane i nje i ostalih, tako da su se nalazile u žiži svakog pogleda. Otvorena prozorska krila sa oknima koja su bila ili polomljena ili zamenjena nauljenom svilom, pustila su da dašak vetra promeša vazduh unutra, ali ne dovoljno da preseče vrelinu. Sijuan je govorila sebi da ne zavidi ovim ženama na njihovoj sposobnosti da usmeravaju—prestala je sa tim, sigurno—ali im jeste zavidela što se nijedna od njih nije znojila. Njeno sopstveno lice je bilo vrlo vlažno. “Sva ta zaposlenost tamo je samo igra i predstava. Možda zavaravate jedna drugu, a možda čak i Gaidine—mada ja ne bih računala s tim da sam na vašem mestu—ali ne možete zavarati mene.”
Poželela je da Morvrin i Beonin nisu bili u toj grupi. Morvrin je bila skeptična prema svemu uprkos svom mirnom, ponekad zamagljenom i odsutnom pogledu, zdepasta Smeđa sa sedim pramenovima u kosi. Zahtevala bi šest dokaza, pre nego što bi poverovala da riba ima krljušti. I Beonin, lepa Siva sa tamnom kosom boje meda i plavo-sivim očima toliko velikim da je stalno izgledala pomalo iznenađeno—Beonin je činila da Morvrin izgleda lakoverno.
“Elaida drži Kulu u šaci, i znate da će pogrešno voditi Randa al'Tor”, reče Sijuan prezrivo. “Biće to čista sreća ako se ne uspaniči i ne smiri ga pre Tarmon Gai'dona. Znate da, šta god vi osećale prema muškarcima koji mogu da usmeravaju, Crvene to osećaju deset puta jače. Bela kula je najslabija kada treba da bude najjača, u rukama budale kada mora da bude u iskusnim rukama.” Nabrala je nos, piljeći jednu po jednu u oči. “A vi sedite ovde, ploveći sa spuštenim jedrima. Ili možete da me ubedite da radite još nešto sem što vrtite palčevima i duvate balončiće?”
“Da li se slažeš sa Sijuan, Leana?” upitala je Anaija blago. Sijuan nikada nije razumela zašto se Moiraini sviđala ta žena. Pokušavati da je nateraš da uradi nešto što nije htela je bilo kao udarati vreću perja. Ne bi ti se suprotstavila, niti se svađala; samo bi tiho odbila da se pomeri. Čak i zbog načina na koji je sedela, sa prekrštenim rukama, više je ličila na ženu koja čeka da umesi testo nego na Aes Sedai.
“Jednim delom, da”, odgovori Leana. Sijuan joj je uputila oštar pogled koji je ova ignorisala. “O Elaidi, svakako. Elaida će zloupotrebiti Randa al'Tora, sigurno kao što zloupotrebljava Kulu. Što se tiče ostalog, znam da ste naporno radile da sakupite ovoliko sestara koliko imate, i očekujem da isto toliko naporno radite da biste učinile nešto oko Elaide.”
Sijuan je glasno šmrknula. Dok je prolazila kroz zajedničku sobu, bacila je pogled na neke od onih pergamenata koje su tako marljivo pregledali. Spiskovi namirnica, dodatak drvenoj građi za izgradnju, zadaci za seču drva i popravljanje kuća i čišćenje bunara. Ništa više. Ništa što je ličilo na izveštaj o Elaidinim aktivnostima. Planirale su da ovde prezime. Sve što je bilo potrebno je da jedna Plava padne u zarobljeništvo pošto je saznala za Salidar, samo jedna žena da bude ispitivana—ne bi je iznenadilo da Alviarin bude glavna u tome—i Elaida će tačno znati gde da ih uhvati u mrežu. Dok su one brinule oko sađenja vrtova sa povrćem i oko toga da se dovoljno drva poseče pre prvog mraza.
“Onda je sa ovim gotovo”, reče Karlinja hladno. “Vi izgleda ne shvatate da više niste Amirlin i Čuvar. Niste više ni Aes Sedai.” Neke su imale dovoljno uljudnosti da izgledaju posramljeno. Ne Morvrin ili Beonin, ali ostale da. Nijedna Aes Sedai nije volela da priča o umirivanju, ili da je neko podseća; mislile su da je to pred njima dvema izuzetno grubo. “Ne govorim ovo zato što sam surova. Ne verujemo u optužbe protiv vas—uprkos vašem saputniku—ili ne bismo bile ovde, ali ne možete da zauzmete vaša stara mesta među nama, i to je prosta činjenica.”
Sijuan se dobro sećala Karlinje kao početnice i Prihvaćene. Jednom mesečno je činila neki blaži prekršaj, malu stvar zbog koje je dobijala još sat ili dva dodatnih poslova. Tačno jednom, svakog meseca. Nije želela da druge misle da je ulizica. To su bili jedini njeni prekršaji—nikada nije prekršila nijedno drugo pravilo ili prstom prešla granicu; to ne bi bilo logično—ali nikada nije razumela zašto su je ostale devojke držale za ljubimicu Aes Sedai. Mnogo logike i malo zdravog razuma: to je bila Karlinja.
“Mada je to što je vama urađeno, doslovce pratilo reč zakona”, nežno reče Šerijam, “saglasile smo se da je to bila opaka nepravda, krajnje izvrtanje duha zakona.” Naslon iza njene vatreno crvene kose je bio nepodesno izrezezbaren u nešto što je ličilo na gomilu zmija koje se tuku. “Ma šta glasine govorile, većina optužbi podignutih protiv vas su toliko mršave da bi trebalo da im se smejemo.”
“Ne i optužba da je znala za Randa al'Tora i da je kovala zaveru da ga sakrije od Kule”, upade Karlinja oštro.
Šerijam klimnu. “Ali bilo kako bilo, čak i to nije dovoljno za datu kaznu. Niti je trebalo da vam sude u tajnosti, bez mogućnosti da se branite. Ne plašite se da ćemo vam okrenuti leđa. Postaraćemo se da zbrinemo obe.”
“Zahvaljujem vam”, reče Leana tihim glasom koji se skoro tresao.
Sijuan napravi grimasu. “Niste me čak ni pitale o očima-i-ušima koje mogu da iskoristim.'' Šerijam joj se sviđala kada su bile učenice zajedno, mada su godine i zanimanja pustile mnogo vode između njih. “Zbrinute”, zaista! “Je li Aeldena ovde?” Anaija je počela da da odmahuje glavom pre no što je mogla da se zaustavi. “To sam i sumnjala, ili biste znale više o tome šta se dešava. Pustile ste ih da šalju svoje izveštaje Kuli.” Shvatanje je polako svitalo na njihovim licima; nisu znale Aeldenin položaj. “Ja sam vodila mrežu očiju-i-ušiju Plavog Ađaha pre nego što sam postala Amirlin.” Još iznenađenja. “Uz malo truda, svaki Plavi špijun, kao i oni koji su me služili kao Amirlin, mogu da šalju svoje izveštaje vama, putevima koji će ih sprečti da saznaju konačno odredište.” Biće potrebno značajno više od malo truda, ali je već skicirala većinu toga u glavi, a nije bilo potrebe da za sada znaju više od ovoga. “I mogu da nastave da šalju izveštaje Kuli, izveštaje koji sadrže ono što... vi želite da Elaida veruje.” Umalo da kaže “mi''; morala je da pazi na jezik.
To im se nije dopalo, naravno. Žena koja je pazila na mreže mogla bi da bude nepoznata svima sem nekolicini, ali one su sve do jedne bile Aes Sedai. Oduvek su bile Aes Sedai. Ali to joj je bio jednini način koji je mogao da je podigne do krugova u kojima se donose odluke. Inače bi ona i Leana verovatno bile ubačene u neku kučicu sa slugom da ih pazi i možda ponekom retkom posetom od Aes Sedai koja je želela da pregleda žene koje su bile umirene, dok ne umru. Umrle bi veoma brzo u tim okolnostima.
Svetlosti, mogle bi čak i da nas udaju! Neke su mislile da žena može da bude dovoljno zauzeta mužem i decom tako da to zameni Jednu Moć u njenom životu. Više nego jedna žena je umirena, jer je povukla previše saidara u sebi, ili ispitujući upotrebu ter'angreala, bivana je upoznata sa mogućim muževima. Pošto su one koje su se udale, uvek držale odstojanje između sebe i Kule i njenih sećanja, teorija je ostala nedokazana.
“Ne bi trebalo da bude teško”, reče Leana snebljivo, “da stupim u kontakt sa onima koji su bili moje oči-i-uši pre nego što sam postala Čuvar. I što je još važnije, kao Čuver Hronika imala sam špijune i u samom Tar Valonu.” Iznenađenje je razrogačilo nekoliko očiju, mada su se Karlinjine skupile. Leana je trepnula, nelagodno se promeškoljila, nesigurno se osmehnula. “Uvek sam mislila da je glupo što više pažnje obraćamo na raspoloženje Ebou Dara ili u Bandar Ebana nego na raspoloženje našeg grada.” Morali su da uoče vrednost očiju-i-ušiju u Tar Valonu.
“Sijuan.” Naginjući se napred u svojoj stolici sa širokom naslonima za ruke, Morvrin je čvrsto izgovorila ime, kao da je htela da naglasi da nije rekla 'Majko'. To okruglo lici je sada izgledalo više tvrdoglavo nego mirno, njena veličina je izgledala preteće. Kada je Sijuan bila početnica, izgledalo je da Morvrin retko primećuje nestašluke devojčica oko sebe, ali kada bi primetila, sama bi se pobrinula za stvari, i to na način koji bi sve naterao da sede pravo i koračaju tiho danima. “Zašto bi smo ti dozvolile da radiš kako ti hoćeš? Bila si umirena, ženo. Šta god da si bila, više nisi Aes Sedai. Ako želimo imena tih špijuna obe ćete nam ih dati.” Postojala je prosta sigurnost do kraja; dale bi im, na jedan ili drugi način. Bi, ako su ih ove žene dovoljno želele.
Leana je vidljivo zadrhtala, ali je Sijunina stolica zaškripala dok se ona ispravljala. “Znam da više nisam Amirlin. Da li mislite da ne znam da sam umirena? Lice mi se promenilo, ali ne ono što je unutra. Sve što sam znala je još uvek u mojoj glavi. Upotrebite to! Tako vam Svetlosti, upotrebite me!” Duboko je udahnula, ne bi li se smirlila—Spaljena da sam, ako ih pustim da me bace da istrulim!—a Mirela je progovorila u pauzi.
“Narav mlade žene zajedno sa licem mlade žene.” Smešeći se, sela je na ivicu stolice sa tvrdim naslonom koja je mogla da stoji ispred farmerovog kamina, ako farmera ne bi bilo briga što se lak ljušti. Ipak, to nije bio njen uobičajni osmeh, slab i znajući u isto vreme, a njene tamne oči, velike skoro koliko i Beoninine, bile su pune saosećanja. “Sigurna sam da niko ne želi da se osećaš beskorisno, Sijuan. I sigurna sam da svi želimo da potpuno upotrebimo tvoje znanje. Ono što znaš će nam biti od velike koristi.”
Sijuan nije želela njeno sažaljenje. “Izgleda da zaboravljate Logana, i zašto sam ga dovlačila dovde čak iz Tar Valona.” Nije nameravala da ona ovo prva pomene, ali ako su one nameravale da to ostave na miru... “Moja 'poremećena' ideja?”
“Dobro, Sijuan”, reče Šerijam. “Zašto?”
“Zato što je prvi korak ka Elaidinom padu da Logan otkrije Kuli, svetu ako je potrebno, da ga je Crveni Ađah postavio kao Zmaja da bi mogao da bude svrgnut.” Sada je sigurno držala njihovu pažnju. “Crvene su ga našle u Geldanu bar godinu dana pre no što se proglasio, ali umesto da ga dovedu do Tar Valona da bi bio smiren, dale su mu ideju da se proglasi za Ponovorođenog zmaja.”
“Jesli li sigurna u ovo?” pitala je Beonin tiho, sa jakim tarabonskim naglaskom. Sedela je veoma mirno u svojoj visokoj, trščanoj stolici, pažljivo postmatrajući.
“Ne zna ko smo, Leana i ja. Ponekad je pričao sa nama dok smo putovale ovde, kasno noću kada je Min spavala, a on nije mogao da se odmori. Ništa nije rekao ranije jer je mislio da cela Kula stoji iza toga, ali zna da su Crvene sestre bile te koje su ga odsekle i pričale s njim o Ponovorođenom zmaju.”
“Zašto?” zahtevala je Morvrin, a Šerijam je klimnula.
“Da, zašto? Svaka od nas bi učinila sve da se pobrinemo da se takav muškarac smiri, ali Crveni Ađah ne misli ni na šta drugo. Zašto bi napravile lažnog Zmaja?”
“Logan nije znao”, rekla im je. “Možda su mislile da više dobijaju ako zarobe lažnog Zmaja, nego ako smire neku jadnu budalu koja možda može da teroriše jedno selo. Možda su iz nekog razloga želele više meteža.”
“Ne mislimo da su imale nešto sa Mazrimom Taimom ili nekim od drugih”, brzo je dodala Leana. “Elaida će nesumnjivo moći da vam kaže ono što želite da znate.”
Sijuan ih je gledala kako u tišini misle o tome. Nisu razmatrale mogućnost da ona laže. Prednost toga što si umirena. Izgleda da im nije palo na pamet da je to što su umirene, moglo da pokida sve veze sa Tri zakletve. Neke Aes Sedai su proučavale umirene žene, doduše, ali oprezno i nerado. Ni jedna nije želela da je podsećaju na ono šta bi moglo i njoj da se desi.
Za Logana, Sijuan nije morala da brine. Sve dok je Min nastavljala da vidi šta god da je videla. On će živeti dovoljno dugo da otkrije ono što je Sijuan želela od njega, jednom kada bude pričala sa njim. Nije želela da rizikuje da on ode svojim putem, što je lako mogao da uradi da mu je ranije rekla. Ali ovo sada je bila njegova jedina prilika za osvetu protiv onih koje su ga smirile, kada su Aes Sedai bile svuda oko njega. Osveta samo protiv Crvenog Ađaha, istina, ali moraće time da se zadovolji. Riba u čamcu je bila vredna jata u vodi.
Bacila je pogled ka Leani, koja se nasmešila najbleđim mogućim osmehom. To je bilo dobro. Leani se nije sviđalo što ju je držala u mraku što se tiče njenog plana za tog čoveka do jutros, ali je Sijuan previše dugo živela uvijena u tajnovitost da bi olako otkrivala više nego što je morala, čak i prijatelju. Mislila je da je ideja o umešanosti Crvenog Ađaha u ostale lažne Zmajeve bila lepo podmetnuta. Crvene su bile vođe u njenom svrgavanju. Možda više neće biti Crvenog Ađaha kada se sve ovo završi.
“Ovo menja mnogo toga”, reče Šerijam posle nekog vremena. “Nikako ne možemo da pratimo Amirlin koja bi uradila tako nešto.”
“Da je pratite!” uzviknu Sijuan, prvi put zaista iznenađena. “Vi ste stvarno razmišljale o tome da se vratite i poljubite Elaidin prsten? Znajući šta je uradila, i šta će uraditi?” Leana je zadrhtala na svojoj stolici kao da bi i ona želela da kaže nekoliko reči, ali su se dogovorile da ipak Sijuan mora da bude ta koja će da pobesni.
Šerijam je izgledala malčice posramljeno, tačke boje su lebdele na Mirelinim maslinastim obrazima, ali su druge to prihvatile mirno koliko i sjaj sunca.
“Kula mora da bude jaka”, reče Karlinja glasom tvrdim kao kamen. “Zmaj je Ponovorođen, Poslednja bitka dolazi, i Kula mora da bude cela.”
Anaija klimnu. “Razumemo tvoje razloge da ti se Elaida ne dopada, čak i da je mrziš. Zaista razumemo, ali moramo da mislimo na Kulu, i na svet. Priznajem da se ni meni samoj ne sviđa Elaida. Ali onda, nikada mi se ni Sijuan nije dopadala. Nije potrebno da ti se Amirlin Tron dopada. Nema potrebe da tako besno gledaš, Sijuan. Imala si oštar jezik još otkada si bila početnica, a sa godinama se samo pogoršao. A kao Amirlin, gurala si sestre gde si htela i samo kad-kad objašnjavala zašto. Ta dva ne prave lep par.”
“Probaću da... ugladim jezik”, reče Sijuan suvo. Da li je ta žena očekivala da Amirlin Tron sa svakom sestrom postupa kao sa drugaricom iz detinjstava? “Ali se nadam da ovo što sam vam rekla menja vašu želju da klečite kraj Elaidinih nogu?”
“Ako je to tvoj uglađeni jezik”, reče mirno Mirela, “mogu i ja sama da ga ugladim, ako ti dozvolimo da vodiš oči-i-uši za nas.”
“Ne možemo da se vratimo u Kulu sada, naravno”, reče Šerijam. “Ne, kada znamo ovo. Ne, dok smo u stanju da vidimo Elaidu svrgnutu.”
“Ma šta da je uradila, Crvene, one će nastaviti da je podržavaju.” Beonin je izjavila to kao činjenicu, ne kao prigovor. Nije bila tajna da su Crvene bile uvređene činjenicom da nijedna Amirlin nije bila iz njihovog Ađaha od Bonvin.
Morvrin je teško kimnula. “I druge će, takođe. One koje su se previše skrivale iza Elaide i ne veruju da imaju drugog izbora. One koje će podržavati autoritet, ma koliko zao. I neke koje veruju da delimo Kulu kada mora da bude cela po svaku cenu.”
“Svima sem Crvenim sestrama može da se priđe”, reče Beonin razumno, “da se pregovara.” Posredištvo i pregovaranje bili su razlozi za postojanje njenog Ađaha.
“Izgleda da ćemo imati koristi od tvojih špijuna, Sijuan.” Šerijam je pogledala ostale. “Osim ako još neko misli da treba da joj ih oduzmemo?” Morvrin je poslednja odmahnula glavom, ali je to uradila, konačno, posle dugog proučavanja zbog kog se Sijuan osećala kao da su je svukli, izvagali i izmerili.
Nije mogla da zaustavi uzdah olakšanja. Ne kratak život izumiranja u kućici, već život sa svrhom. To će možda opet biti kratak život—niko nije znao koliko dugo umirena žena može da živi ako joj se da nešto da zameni Jednu Moć u njenom životu—ali sa svrhom će biti dovoljno dug. Znači, Mirela hoće da joj ugladi jezik, je li? Pokazaću toj Zelenoj lepih očiju—držaću jezik za zubima i biću srećna što ne radi ništa drugo osim što me gleda, eto šta ću da uradim. Znala sam kako će ovo da prođe. Spaljena da sam, ali znala sam.
“Hvala vam, Aes Sedai”, rekla je najkrotkijim glasom koji je mogla da nađe. Bolelo ju je da ih tako zove; to je bila još jedna promena, još jedno podsećanje šta više nije bila. “Potrudiću se da pružim dobru službu.” Mirela nije morala da klimne tako zadovoljno. Sijuan je ignorisala glasić koji joj je rekao da bi ona na Mirelinom mestu uradila bar toliko, ako ne i više.
“Ako smem da predložim”, reče Leana, “nije dovoljno da čekamo dok ne dobijete dovoljno podrške u Dvorani Kule da bi Elaida bila zbačena.” Sijuan je namestila zainteresovan izgled, kao da ovo čuje prvi put. “Elaida sedi u Tar Valonu, u Beloj kuli, i svet se prema njoj ponaša kao prema Amirlin. Trenutno, vi ste samo čopor otpadnika. Može da vas nazove pobunjenicima ili podstrekačima, a pošto to dolazi od Amirlinog Trona, svet će da poveruje.”
“Teško da možemo da je zaustavimo da bude Amirlin pre nego što je zbacimo”, reče Karlinja, nameštajući se na stolici puna ledenog prezira. Da je nosila svoj šal sa belim resama, stegla bi ga oko sebe.
“Mogle bi ste da date svetu pravu Amirlin.” Leana nije to rekla Beloj sestri, već svima njima, gledajući svaku ponaosob, sigurna u ono što je pričala, a ipak u isto vreme je nudeći predlog za koji se samo nadala da će ga prihvatiti. Sijuan je bila ta koja je istakla da bi veštine koje koristi na muškarcima mogle da se primene i na žene. “Videla sam Aes Sedai iz svih Ađaha sem Crvenog u zajedničkoj sobi i na ulicama. Neka izaberu Dvoranu Kule ovde, i neka Dvorana izabere novu Amirlin. Onda možete da sebe predstavite svetu kao pravu Belu kulu, u izgnanstvu, a Elaidu kao uzurpatora. Kada se doda ono što Logan ima da otkrije, ima li sumnje koga će narodi prihvatiti kao pravu Amirlin Tron?”
Ideja je uhvatila koren. Sijuan je mogla da ih vidi kako su to premetale po umu. Šta god da su druge mislile, samo je Šerijam rekla nešto protiv. “To bi značilo da je Kula zaista slomljena”, reče zelenooka žena tužno.
“Već je slomljena”, reče joj Sijuan zajedljivo, i odmah poželela da nije, jer su je sve pogledale.
Ovo je trebalo da bude samo Leanino razmišljanje. Ona sama je imala reputaciju kao vešti manipulator, i mogle su da budu veoma sumnjičave oko bilo čega što bi ona predložila. Zato je počela sa grdnjama; ne bi joj poverovale da je počela sa blagim rečima. Napala bi ih kao da je još mislila o sebi kao o Amirlin, i pustila bi ih da je nauče pameti. U odnosu na nju, Leana bi izgledala kao da više sarađuje, da samo nudi malo koliko je mogla, i onda će biti verovatnije da će je slušati. Igrati Sijuaninu ulogu nije bilo teško, sve dok ne dođe do preklinjaja; tada je želela da ih sve obesi na suncu da se osuše. Sede ovde i ne rade ništa!
Ne moraš da brineš oko toga da li su sumnjičave. Misle da si polomljena trska. Ako sve prođe kako treba, neće saznati nešto drugo. Korisna trska, ali slaba, ni da je neko pogleda. Bilo je to teško prilagođavanje, ali Duranda Tarna joj pokazala neophodnost toga u Lugardu. Prihvatili bi je samo po sopstvenim uslovima, i morala je to da iskoristi što je bolje mogla.
“I dalje mi se ne sviđa.” Šerijamin glas se učvrstio. “Ali šta mora da bude, mora. Točak tka kako Točak želi, i ako Svetlost da, istkaće Elaidu iz šala.”
“Moraćemo da pregovaramo sa tim sestrama koje su ostale u Kuli”, razmišljala je poluglasno Beonin. “Amirlin koju izaberemo mora da bude vešt pregovarač, zar ne?”
“Biće potreban i zdrav razum«, ubacila je Karlinja. »Nova Amirlin mora da bude žena hladne glave i logike.”
Morvrinin frktaj je bio dovoljno glasan da sve poskoče u stolicama. “Šerijam je najviša od svih nas, i držala nas je zajedno kada smo trčale na sve strane.”
Šerijam je snažno odmahnula glavom, ali joj Mirela nija dala da dođe do reči. “Šerijam je odličan izbor. Mogu da obećam da će svaka Zelena sestra biti iza nje, znam.” Anaija je otvorila usta, dok joj se na licu jasno ocrtavala saglasnost.
Bilo je vreme da se ovo zaustavi pre nego što se otrgne kontroli. “Ako mogu da predložim?” Sijuan je mislila da se mnogo bolje snašla sa skromnošću nego sa krotkošću. Bio je to napor, ali je mislila da joj je bolje da nauči da je održava. Mirela nije jedina koja će pokušati da me baci u kaljugu ako pomisle da sam prekoračila svoja ovlašćenja. Koja god da su. Samo što ne bi pokušale, nego uradile. Aes Sedai su očekivale—ne, zahtevale—poštovanje od onih koji to nisu bili. “Mislim da, koga god da izaberete, to treba da bude neko ko nije bio u Kuli kada sam ja... svrgnuta. Zar ne bi bilo najbolje da ženu koja ujedinjuje Kulu niko ne može da optuži da je izabrala stranu tog dana?” Ako bude morala da nastavi sa ovim, glava će joj se raspući.
“Neko veoma jak u Moći”, dodala je Leana. “Što je jača, jače će moći da zastupa sve što Kula znači. Ili će to raditi, kada Elaida ode.”
Sijuan je tada mogla da je šutne. Ta misao je trebala da sačeka ceo dan, i da bude ubačena kada stvarno počnu da razmišljaju o imenima. Zajedno, ona i Leana su znale dovoljno o svakoj sestri da joj nađu neku slabost, neku sumnju koje će jedva primetno da poljulja njenu podobnost za šal i štap. Radije bi gazila gola kroz jato srebroštuka nego da ove žene shvate da ona pokušava da manipuliše njima.
“Sestra koja je bila van Kule”, reče Šerijam kimajući. “To stvarno ima smisla, Sijuan. Veoma dobro.” Kako su lako počele da je maze po glavi.
Morvrin je napućila usta. “Neće biti lako naći je, koga god da izaberemo.”
“Snaga sužava mogućnosti.” Anaija je pogledala ostale. “Ne samo da će je napraviti boljim predstavnikom, bar ostalim sestrama, već snaga u Moći često ide sa snagom volje, a koga god da odaberemo, to će joj sigurno trebati.”
Karlinja i Beonin su se poslednje saglasile.
Sijuanino lice je bilo glatko, dok se iznutra smešila. Slom Kule je promenio mnogo stvari, mnogo načinja mišljenja pored njenog. Ove žene su vodile sestre koje su se ovde sakupile, i sada su raspravljale o tome ko treba da bude predstavljen njihovoj novoj Dvorani, kao da to ne treba da bude izbor Dvorane. Neće biti teško dovesti ih, veoma nežno, do uverenja da nova Amirlin treba da bude neko koga mogu da vode. Njih i Amirlin koju izaberu kao njenu zamenu, vodiće ona tako da oni to ne znaju. Ona i Moiraina su predugo radila da bi našle Randa al'Tora i pripremile ga, dale su previše od svojih života da bi rizikovala da ostatak toga neko drugi pokvari.
“Ako mogu da dam još jedan predlog?” Skromnost jednostavno nije bila u njenoj prirodi; morala je da nađe nešto drugo. Čekala je, pokušavajući da ne stiska zube, da Šerijam klimne pre nego što nastavi. “Elaida će pokušavati da otkrije gde je Rand al'Tor; što sam južnije dolazila čula sam više glasina da je napustio Tir. Mislim da jeste, i mislim da sam shvatila gde je otišao.”
Nije bilo potrebe da kaže da su morale da ga nađu pre onih iz Tar Valona. Sve su razumele. Ne samo da će ga Elaida loše voditi, naravno, ali ako ga se dočepa i prikaže ga zaklonjenog od Izvora i pod njenom kontrolom, svaka nada da će je zbaciti će pasti. Vladari su znali Proročanstva, čak iako njihovi ljudi nisu; ne bi joj oprostili tuce lažnih Zmajeva samo iz potrebe.
“Gde?” viknu Morvrin, za dlaku pre no što su Šerijam, Anaija i Mirela viknule uglas.
“Aijelska Pustara.”
Protekao je momenat tišine pre nego što je Karlinja rekla: “To je smešno.”
Sijuan je progutala ljutiti odgovor i nasmešila se na način za koji se nadala da je pomirljiv. “Moguće, ali sam pročitala nešto o Aijelima kada sam bila Prihvaćena. Gitara Moroso je mislila da neke od aijelskih Mudrih možda mogu da usmeravaju.” Gitara je tada bila Čuvar. “U jednoj od knjiga koje mi je dala da pročitam, stara stvar iz najprašnjavijeg ugla biblioteke, tvrdilo se da Aijeli sebe nazivaju Narod Zmaja. Nisam se toga setila dok nisam pokušala da odgonetnem gde je Rand mogao da nestane. Proročanstva kažu “Kamen Tira pasti neće dok Narod Zmaja ne dođe”, a Aijeli su učestvovali u osvajanju Kamena. U tome se sve glasine i priče slažu.”
Morvrinine oči su iznenada izgledale kao da gledaju negde drugde. “Sećam se nagađanja o Mudrama baš kada sam nedavno dobila šal. Bilo bi fascinantno, ako je tačno, ali Aijeli ne primaju Aes Sedai u Pustaru ništa lakše nego bilo koga drugog, a njihove Mudre očigledno imaju nekakav zakon ili običaj da ne razgovaraju sa strancima, kako shvatam, što ih čini izuzetno nedostupnim da bi se osetilo mogu li da-” Iznenada se trgla, piljeći u Sijuan i Leanu kao da su one bile krive za njeno mrmljanje. “Slaba slamka da se od nje pravi korpa, nešto čega si se setila iz knjige koju je verovatno pisao neko ko nikada nije video Aijela.”
“Veoma tanka slamka”, reče Karlinja.
“Ali dovoljna da se neko pošalje u Pustaru?” Trebalo je truda da se od toga napravi pitanje, a ne zahtev. Sijuan je mislila da će se iznojiti do ništavila ako ne bude mogla da nađe drugi način. Još uvek je imala dovoljno kontrole nad sobom da ignoriše vrelinu, uobičajno, ali ne dok je pokušavala da vuče ove žene bez toga da ih pusti da primete njenu ruku u njihovoj kosi. “Ne mislim da bi Aijeli pokušali da povrede Aes Sedai.” Ne ako je bila dovoljno brza da pokaže da je Aes Sedai. Sijuan je mislila da ne bi. Moralo je da se rizikuje. “A ako je u Pustari, Aijeli će znati za to. Setite se onih Aijela u Kamenu.”
“Možda”, reče sporo Beonin. “Pustara je velika. Koliko ćemo morati da pošaljemo?”
“Ako je Ponovorođeni zmaj u Pustari”, reče Anaija, “prvi Aijel koga sretnemo znaće za to. Događaji prate ovog Randa al'Tora, u svakom slučaju. Ne bi mogao da uđe u okean, a da ne napravi toliko buke da se pljusak čuje u svakom ćošku sveta.”
Mirela se nasmešila. “Trebalo bi da bude Zelena. Nijedna od vas ostalih ne bi vezala više od jednog Zaštitnika, a dva ili tri Gaidina bi mogli da budu vrlo korisni u Pustari dok je Aijeli ne prepoznaju kao Aes Sedai. Oduvek sam želela da vidim Aijela.” Bila je početnica tokom Aijelskog rata, i nije joj bilo dozvoljeno da izađe iz Kule. Naravno, ni jedna Aes Sedai nije učestvovala osim Lečenja. Tri zakletve su ih obavezivale, sem ako bi Tar Valon, ili možda sama Kula, bili napadnuti, a taj rat nikada nije prešao preko reka.
“Ne ti”, reče joj Šerijam, “niti iko od članova ovog saveta. Pristala si da ispratiš ovo, Mirela, kada si pristala da zasedaš sa nama, a to ne uključuje skitanje jer ti je dosadno. Plašim se da će biti više uzbuđenja nego što bi iko od nas želeo pre nego što završimo.” Bila bi odlična Amirlin pod drugim okolnostima; pod ovim, bila je prosto previše jaka i previše sigurna u sebe. “Ali Zelene... Da, može. Dve?” Njene zelene oči letele su po ostalima. “Da budemo sigurne?”
“Kiruna Načiman?” ponudila je Anaija, a Beonin je dodala, “Bara Harkin?” Ostale su zaklimale, osim Mirele koja je iznervirano slegala ramenima. Aes Sedai se nisu durile, ali je ona bila blizu.
Sijuan je drugi put odahnula sa olakšanjem. Bila je sigurna da je ono što je smislila bilo tačno. Nestao je negde, a da je bio igde između Kičme sveta i Aritskog okeana, glasine bi jurile. A gde god da je, Moiraina će biti sa njim sa rukom na njegovoj ogrlici. Kiruna i Bera će sigurno biti voljne da odnesu Moiraini pismo, a zajedno su imale sedam Zaštitnika da zaustave Aijele koji bi hteli da ih ubiju.
“Ne želimo da umorimo tebe i Leanu”, nastavila je Šerijam. “Zamoliću jednu od Žutih sestara da vas obe pregleda. Možda može da nekako pomogne. Srediću da se nađu sobe za vas, gde možete da se odmorite.”
“Ako ćeš da budeš naša gazdarica očiju-i-ušiju”, dodala je Mirela željno, “moraš da održavaš snagu.”
“Nisam tako slaba kao što vi izgleda mislite”, pobunila se Sijuan. “Da jesam, da li bih mogla da vas pratim skoro dve hiljade milja? Kakve god slabosti da sam imala posle umirivanja, nestale su, verujte mi.” Prava istina je bila da je našla središte moći ponovo, i nije želela da ga napusti, ali teško da to može da kaže. Sve te zabrinute oči koje je gledaju, i Leanu. Pa, ne baš Karlinjine, ali ostale. Svetlosti! Nameravaju da nas početnica ušuška u krevet na dremku!
Odmah pošto se začulo kucanje na vratima ušao je Arinvar, Šerijamin Zaštitnik. Kairhijenjanin je bio nizak i vitak, i uprkos sedini na slepoočnicama bio je grub u licu, a kretao se kao leopard koji se šunja. “Dvadeset i više jahača dolaze sa istoka”, rekao je bez uvoda.
“Ne Beli plaštovi”, reče Karlinja, “jer pretpostavljam da bi to rekao.”
Šerijam ju je pogledala. Mnoge sestre su bile razdražljive kada bi se neko umešao između njih i njihovih Gaidina. “Ne možemo da im dozvolimo da pobegnu, i možda prenesu vesti o našem boravku. Mogu li biti zarobljeni, Arinvare? Više bih volela to nego da budu pobijeni.”
“Bilo šta od toga će biti teško«, odgovorio je. »Mačan kaže da su naoružani i da izgledaju kao iskusni borci. Vrede deset puta više od istog broja mlađih ljudi.”
Morvrin je napravila uznemiren zvuk. “Moramo da učinimo nešto od toga. Oprosti, Šerijam. Arinvare, mogu li Gaidini da tiho dovedu nekoliko spretnijih sestara dovoljno blizu da izatkaju Vazduh oko njih?”
Malčice je odmahnuo glavom. “Mačan kaže da su možda videli neke od Zaštitnika na straži. Sigurno bi videli ako bismo pokušali da dovedemo bliže više od jedne ili dve od vas. Još uvek se približavaju, znate.”
Sijuan i Leana nisu bile jedine koje su razmenile iznenađene poglede. Malo je ljudi videlo Zaštitnika koji nije želeo da bude viđen, čak i bez Gaidinovog ogrtača.
“Onda moraš da činiš kako ti se čini da je najbolje«, reče Šerijam. »Zarobi ih, ako je moguće. Ali niko ne sme da pobegne i izda nas.”
Pre nego što je Arinvar završio svoj naklon sa rukom na balčaku mača, još jedan čovek je bio pored njega, mrki medved od čoveka, visok i krupan, sa kosom do ramena i kratkom bradom koja je ostavljala gornju usnu golom. Ti plutajući pokreti Zaštitnika činili su se čudnim za njega. Namignuo je Mireli, svojoj Aes Sedai, i progovorio sa jakim ilijanskim naglaskom: “Većina jahača jeste stala, ali jedan dolazi sam. Čak i da moja staramajka jeste govorila drukčije, opet bih rekao da je to Garet Brin, jerbo jesam bacio pogled na njega.”
Sijuan je buljila u njega; šake i stopala su joj odjednom bili hladni. Kolale su glasine da se Mirela udala za ovog Nuhela i njena druga dva Zaštitnika, u prkos dogovoru i zakonu svake zemlje za koju je Sijuan ikad čula. To je bila neka nepodesna misao koja joj je proletela kroz zapanjeni um, a onda je osetila kao da joj je jarbol pao na glavu. Brin, ovde? Nemoguće! To je ludilo! Sigurno da taj čovek ne bi mogao da je prati dovde da bi... O da, taj bi mogao i hteo. Taj bi. Dok su putovali, govorila je sebi da je bilo razumno ne ostaviti ni jedan trag za sobom, da je Elaida znala da nisu mrtve, šta god bile glasine, i da neće prestati da ih lovi dok ih ne pronađe ili bude zbačena. Sijuan je bila iznervirana što su na kraju morali da pitaju za pravac, ali ipak misao koja ju je napala poput ajkule nije bila o tome kako će Elaida možda nekako naći kovača u jednom malom altarskom selu, već kako će kovač biti drečavi trag za Brina. Rekla si sebi da je to budalasto, nisi li? A sada je ovde.
Dobro se sećala njenog suočavanja sa njim, kada je morala da ga povinuje svojoj volji zbog tog posla u Murandiji. To je izgledalo kao savijati debelu gvozdenu šipku, ili neku ogromnu oprugu koja bi odskočila ako bi je pustila na makar jedan trenutak. Morala je da upotrabi svu svoju snagu da se nosi sa njim, morala je da ga ponizi u javnosti da bi osigurala da će ostati povinovan dugo koliko joj je bilo potrebno. Teško da je mogao da prekrši ono na šta je pristao klečeći, moleći je za izvinjenje, dok je pedeset plemića posmatralo. Morgaza sama je bila dovoljno nezgodna, a Sijuan nije bila voljna da rizikuje da Brin da Morgazi opravdanje da prekrši njena uputstva. Bilo je čudno sećati se da su ona i Elaida tada radile zajedno da bi ukrotile Morgazu.
Morala je da se sabere. Bila je ošamućena, misleći na sve sem na ono na šta mora. Usredsredi se. Nije vreme za paniku. “Morate da ga oterate. Ili ubijete.”
Znala je da je pogrešila dok su joj reči, pune hitnje, još napuštale usta. Čak su i Zaštitnici pogledali u nju, a Aes Sedai... Nikada ranije nije znala kako se osećao neko ko nije imao Moć kada se te oči pune snage upere u njega. Osećala se nagom, kao da je sam njen um ogoljen. Čak i znajući da Aes Sedai ne mogu da čitaju misli, želela je da prizna pre nego što nabroje njene laži i zločine. Nadala se da njeno lice nije zajapureno i razrogačenih očiju kao Leanino.
“Znaš zašto je ovde.” Šerijamin glas je bio miran i siguran. “Obe znate. I ne želite da se suočite sa njim. Toliko, da želite da ga ubijemo umesto vas.”
“Imade samo malo živih slavnih kapetana.” Nuhel je nabrajao na prste u oklopnim rukavicama. “Agelmar Džagad i Davram Bašera neće izaći iz Pustoši, mislim, a Pedron Nijal nikako neće da ti bidne od koristi. Ako Rodel Iturald jošte živi, on jesje zaglibljen u onom što je ostalo od Arad Domana.” Podigao je debeli palac. “A toj ostavlja samo Gareta Brina.”
“Da li onda misliš da će nam trebati slavni kapetan?” upita tiho Šerijam.
Nuhel i Arinvar nisu pogledali jedan drugoga, ali je Sijuan ipak imala osećaj da su razmenili poglede. “To je tvoja odluka, Šerijam”, odgovorio je Arinvar podjednako tiho, “tvoja i ostalih sestara, ali ako mislite da se vratite u Kulu, mogao bi da nam koristi. Ako nameravate da ostanete ovde dok Elaida ne pošalje po vas, onda ne.” Mirela je upitno gledala u Nuhela i on klimnu.
“Izgleda da si bila u pravu, Sijuan”, suvo reče Anaija. “Nismo prevarile Gaidine.”
“Pitanje je da li će pristati da nas služi”, reče Karlinja, a Morvrin je klimnula dodajući: “Moramo da ga nateramo da vidi našu stvar na taj način da želi da služi. Ne bi nam pomoglo ako bi se saznalo da smo ubile ili zarobile tako poznatog čoveka pre nego što smo uopšte počele.”
“Da”, reče Beonin, “i moramo da mu ponudimo nagrade koje će ga čvrsto vezati za nas.”
Šerijam je pogledala dvojicu muškaraca. “Kada lord Brin uđe u selo, ne govorite mu ništa, već ga dovedite nama.” Čim su se vrata zatvorila za Zaštitnicima, pogled joj je postao stroži. Sijuan ga je prepoznala; isto to jasno zeleno piljenje je teralo kolena početnica da drhte pre nego što je izgovorena i jedna jedina reč. “A sada. Reći ćete nam tačno zašto je Garet Brin ovde.”
Nije bilo izbora. Ako bi je uhvatile i u najmanjoj laži, počele bi sve da ispituju. Sijuan je duboko udahnula. “Našli smo sklonište za jednu noć u ambaru blizu Korinih Izvora, u Andoru. Brin je gospodar tamo i ...”