Poglavlje 35: Istrgnuta

Poglavlje 35

Istrgnuta

By Luzer

Zevajući, Elejna je posmatrala Ninaevu sa svog kreveta, glave naslonjene na ivicu kreveta dok joj se crna kosa rasipala niz ruku. Bilo je stvarno smešno, to insinstiranje da ona koja ne ide u Tel'aran'riod, ostane budna. Nije znala koliko jedan interval traje u Svetu Snova, ali Elejna je ležala već dva sata, bez knjige za čitanje, bez veza, bez ičega da se zanima osim zurenja u drugu ženu koja je ležala na njenom uskom krevetu. Proučavanje a'dama nije se odvijalo dobro; mislila je da je izvukla sve što je mogla. Čak je pokušala, laganim dodirom, da isceli ženu koja je spavala, verovatno je to bilo sve od Lečenja što je znala. Ninaeva se nikad ne bi saglasila sa tim budna, nije imala veliko mišljenje o Elejninim sposobnostima na tom polju. Možda bi se i složila, u ovom slučaju, ali njeno crno oko je nestalo. Zapravo, to je bilo najkomplikovanije Lečenje od svih koje je ikad radila, i ono ju je potpuno iscrplo. Nije imala šta da radi. Da je imala srebra, mogla bi da pokuša da napravi a'dam; srebro nije bilo jedini metal od kog se mogao napraviti a'dam, ali drugih metala nije imala, a za veću količinu srebra bi morala da topi novac. Druge žene bi bile manje zadovoljne time, nego nalaženjem drugog a'dama. Ninaeva nije htela da ispriča Džuilinu i Tomu o tome, ali je bar mogla da pozove Toma da razgovaraju.

Oni su imali najdelikatnije zadatke. Kao otac koji prenosi znanje na ćerku, Tom je podučavao o Igri Kuća. Nikad nije shvatila koliko je ona ukorenjena u Andoru, srećom ne tako duboko kao u nekim zemljama. Jedino su je Krajine izbegle potpuno, po Tomovoj priči, sa razornim uticajem na severu i Troločkim upadima kao svakodnevnom pojavom, nisu imali vremena za spletke i zavere. Sa Tomom je vodila lepe razgovore, sada kada je bio siguran da neće pokušati da mu se ugnezdi u krilu. Setila se kako je pocrvenela; zaista je mislila o tome jednom ili dvaput, ali srećom se nije zapravo upustila u to.

“Čak se i krajica sapliće, ali mudra žena pazi na put, pažljivo gleda na put” Elejna reče naglas. Lini je bila mudra žena. Elejna je mislila da neće ponovo napraviti istu grešku. Znala je da ih je napravila mnogo, ali retko se ponavljala. „Možda će jednog dana napraviti dovoljno grešaka, pa da može da parira majci.

Odjednom je sela. Suze su curile iz Ninaevinih zatvorenih očiju i padale na čaršave; ono što je Elejna mislila da je hrkanje, Ninaeva je zaista hrkala, bilo je tiho jecanje koje je dopiralo duboko iz njenog grla. To ne bi trebalo da se dešava. Ako bi bila povređena, rana bi se pojavila, a ona ne bi osećala ništa dok se ne probudi.

Možda bih trebala da je probudim. Ali oklevala je dok je pružala ruku ka njoj. Probuditi nekog iz Tel'aran'rioda nije podrazumevalo samo blago drmanje, ponekad čak ni pljuskanje ledenom vodom nije davalo rezultate. Ninaeva ne bi cenila da bude probuđena silom, posle modrica koje je dobila od Kerandin. Pitam se šta se stvarno dešava. Moraću da pitam Kerandin. Šta god da se dešava, Ninaeva bi trebalo da bude sposobna da se probudi kad poželi. Osim. . . Evgena je rekla da su je Mudre mogle držati u Tel'aran'riodu bez obzira na njene želje, ako su je naučile tom triku ona ga nije pokazala Elejni i Ninaevi. Ako je neko sada držao Ninaevu, povređivao je, to nije mogla biti Birgita ili Mudre. Pa, Mudre su mogle ako bi je uhvatile da luta tamo gde ne bi smela. Ako nisu one, onda ostaje samo. . .

Uhvatila je Ninaevu za ramena i prodrmala je, ako to ne bude imalo efekta, na stolu je bio lavor pun ledene vode. A i šamar bi poslužio, ali Ninaevine oči se otvoriše.

Ninaeva je odmah počela glasno da jeca, zvukove sa više očaja u sebi nikad ranije nije čula. “Ubila sam je! Oh, Elejna, ubila sam je mojim glupim ponosom misleći da mogu. . .'' Reči izbledeše u jecajima iz otvorenih usta.

“Koga si ubila?” To nije mogla biti Mogedijen; smrt te žene siguno ne bi izazvala očaj. Htela je da zagrli Ninaevu, kada se začulo kucanje.

“Oteraj ih”, Ninaeva promrmlja a zatim se, na krevetu, skupi u loptu.

Elejna je uzdahnula i krenula prema vratima. Odškrinula ih je, ali pre nego što je stigla da progovori, Tom otvori vrata do kraja i unese na rukama ženu u ogrtaču sa kapuljačom. Nosio je izgužvanu majicu i pantalone. Ženi su se samo noge videle.

“Bila je tamo”, Džuilin reče, bio je iza Toma, i zvučao je kao da ne može da poveruje da uopšte govori. Obojica su bili bosi, Džuilin je bio nag do pojasa, žgoljav i bez malja na grudima.”Probudio sam se na trenutak, i ona je stajala tamo gola kao od majke rođena, padajuci kao presečena mreža.

“Živa je” Tom reče i položi figuru u ogrtaču na Elejnin krevet “ali jedva. Srce skoro i da ne kuca”

Namrštena, Elejna skloni kapuljaču ogrtača i zateče sebe kako zuri u Birgitino bledo lice.

Ninaeva se ukočeno pomerila sa kreveta na kom je ležala i kleknula pored nesvesne žene. Njeno lice je bilo obliveno suzama, ali ječanje je prestalo.”Živa je” rekla je, pa je odahnula “živa je.” Odjednom je shvatila da je u spavaćici i to pred muškarcima, ali jedva ih je i pogledala. Sve što je rekla o njima bilo je “Izvedi ih, Elejna. Ne mogu ništa da uradim dok me oni gledaju kao ovce.”

Dok su se Tom i Džuilin zgledali, Elejna ih je uhvatila, a zatim lupila glavom o glavu, povukli su se ka vratima bez žalbi. ”Ona je. . . prijatelj”, je bilo sve što im je Elejna rekla. Osećala se kao da pluta, bez osećanja. Kako to može da se desi?” Pobrinućemo se za nju.” Kako je to uopšte moglo da se desi? “Nikome ne govorite o ovome.” Od pogleda koje su joj uputili, skoro je pocrvenela. Znala je da neće pričati. Ali muškarci su ponekad morali da se podsećaju na najsitnije stvari, čak i Tom. “Ninaeva, kako si za ime Svetlosti”, počela je dok se okretala, i odmah ućutala kad je videla sjaj saidara kako je obavija.

“Spaljena da je!” Ninaeva zareža dok je besno usmeravala.”Spaljena da je doveka zato što je uradila ovo!” Elejna je shvatila da su tokovi bili tkani za isceljenje i to shvatanje bilo je granica njenog znanja. Tokovi Duha su dominirali, ali Voda i Vazduh su bili tu, čak i Zemlja i Vatra. Izgledalo je komplikovano tkati haljinu sa dve ruke i još dve haljine sa nogama. I to vezanih očiju.”Platiće mi.” Sjaj oko Ninaeve je rastao i rastao, dok nije nadjačao lampe i dok nije moglo da se gleda u nju sem žmureći.”Kunem se Svetlošću i nadom u spasenje i ponovno rođenje!” Bes u njenom glasu se pojačavao postajući dublji od bilo čega.”Ne radi. Nema šta da se isceli. Savršeno je zdrava. Ali ona umire. Oh Svetlosti, mogu osetiti kako izmiče. Spaljena da je Mogedijen! Spaljena! I ja zajedno sa njom!” Ipak nije odustajala. Nastavila je da Leči, kompleksni tokovi uticali su u Birgitu. Žena je i dalje ležala, zlatna pletenica joj je pala preko ivice kreveta, dok joj se grudni koš polako uzdizao i spuštao.

“Ne mogu uraditi ništa što bi pomoglo”, Elejna reče polako. Treba imati dozvolu, ali nije uvek bilo tako. To je nekada toliko često rađeno bez dozvole, koliko sa dozvolom. Nema razloga da ne funkcioniše na ženi. Samo što nikad nije čula da je to rađeno ženama.

“Povezivanje” Ninaeva nije dizala pogled sa kreveta, ali prestajala je da barata sa moći. ”Da. Moraćeš ti to da uradiš, ja ne znam kako. Ne razumem pola od onoga što trenutno radim, ali znam da mogu. Nisam mogla da Izlečim modricu.”

Elejna je stisnula usne ali je uspela da slaže.”Ne povezivanje” Količina saidara koju je Ninaeva uvukla u sebe bila je zapanjujuća. Ako ona nije mogla da Izleči Birgitu pošto je toliko povukla sa Istinskog izvora, ni Elejna neće moći. Zajedno bi bile snažnije nego razdvojene, ali to ne bi bilo bukvalno spajanje njihovih snaga. Pored toga nije bila sigurna da bi mogla da se poveže. Samo se jednom povezivala, a Aes Sedai koja je to radila je htela više da joj pokaže na šta to liči nego kako se izvodi. “Stani, Ninaeva. Sama si rekla da nema svrhe. Stani i pusti me da probam, ako Lečenje bude radilo, radiće; ako ne . . . Nema smisla ponovo pokušavati ako ne uspe.”

“Probati šta?” Ninaeva zareža, ipak trapavo se pomerila i pustila Elejnu da priđe. Tokovi su bledeli, ali ne i sjaj saidara oko nje.

Umesto da odgovori, Elejna je stavila ruku na Brigitinu glavu. Psihički kontakt je potreban u svakom Lečenju, dvaput je gledala kako se to radi u Kuli, tada su Aes Sedai dotakle čoveku glavu. Tokovi Duha bili su složeni skoro kao i Ninaevini malopre. Jedva je shvatala ono što je radila, ipak budno je pazila, iz skrovišta, kako su se tokovi tkali. Budno je posmatrala, zato što je izmislila brdo priča u glavi. Posle nekoliko trenutaka, sela je na krevet, i pustila saidar.

Ninaeva frknu, a onda ode da pogleda Birgitu. Boja nesvesne žene je možda bila malo bolja, a njeno disanje dublje. “Šta si uradila, Elejna?” Ninaeva nije skidala oči sa Birgite, ali je sjaj oko nje polako bledeo.”To nije bilo Lečenje. Mislim da sam i ja mogla to da uradim, ali to nije bilo Lečenje”

“Da li će preživeti?” Elejna upita slabo. Nije bilo vidljivih veza između nje i Birgite, nikakvih tokova, ali mogla je da oseti ženinu slabost. Mogla je da zna kada je Birgita umrla, čak i u snu čak i ako je stotinama milja daleko.

“Ne znam. Ne gubimo je više, ali ne znam.” Od iznurenosti, Ninaevin glas je bio mek i obojen patnjom kao da je bila bolesna kao i Birgita. Trzajući se, raširila je prugasto ćebe i pokrila Birgitu. “Šta si uradila?”

Elejna je ćutala dok joj se Ninaeva nije pridružila, trapavo se spustila na krevet. “Vezivanje.” Elejna konačno progovori. “Ja. . . vezala sam je kao Zaštitnika.'' Ninaeva je zaprepašteno zurila u nju što je nateralo da pocrveni.

“Lečenje nije pomagalo. Morala sam nešto da uradim. Znaš koje darove Zaštitnici dobijaju kada se vežu. Jedan je snaga, energija. Može da izdrži razne tegobe i rane od kojih bi drugi ljudi umrli. To je bila jedina stvar koje sam mogla da se setim.”

Ninaeva je duboko udahnula. “To ima više efekta od onoga što sam ja uradila. Ženski Zaštitnik. Pitam se šta će Lan misliti o tome? Nema razloga da ne bude. Ako neka žena to može, onda je to ona.” Trzajući se, sela je na kanabe, a pogled joj se stalno vraćao ka Birgiti. “Moraćemo ovo da čuvamo kao tajnu. Ako neko čuje da je Prihvaćena vezala Zaštitnika, bez obzira na okolnosti. . . ”

Elejna pocrvene. “Znam”, rekla je prosto. To nije bio takav prekršaj da bi kazna bila umirivanje, ali Aes Sedai bi je tako kaznile, da bi poželela da je bila umirena.”Ninaeva, šta se desilo?”

Nekoliko trenutaka mislila je da će druga žena ponovo početi da plače. Brada joj je drhtala, a usta otvarala i zatvarala. Počela je da govori, a glas joj je podrhtavao dok joj je lice bilo bledo od besa i niz njega su se slivale suze.

“Beli plaštovi svuda”, Ninaeva uzdahnu. “Galad. Proročanstvo. Bez brodova. Kao da su se svi zaverili da nas zadrže ovde za Mogedijen. Umorna sam, Elejna. Umorna od plašenja ko bi mogao naići iza ugla. Umorna od plašenja od Mogedijen. Ne mogu da razmišljam šta ćemo dalje. Moja kosa? Ništa je neće vratiti na staro.”

“Trebalo bi da odspavaš” Elejna čvrsto reče. “Bez prstena. Daj mi ga.” Druga žena je oklevala, a Elejna je držala ispruženu ruku dok Ninaeva nije odvezala vrpcu i predala joj ga. Pošto ga je strpala u torbu, Elejna nastavi. “Sada lezi, a ja ću paziti Birgitu.”

Ninaeva je gledala ženu na krevetu neko vreme, a onda zavrtela glavom.”Ne mogu da spavam. Ja. . . želim da budem sama. Želim da prošetam.” Stigla je do čiviluka, nogu tako ukočenih kao da su je stvarno tukli, skinula crni ogrtač i navukla ga preko spavaćice. Zaustavila se na vratima. ”Ako želi da me ubije”, rekla je mračno, “ne znam da li bih mogla da je sprečim.” Otišla je u noć bosa i tužnog lica.

Elejna je oklevala, nije bila sigurna kojoj ženi je potrebnija, a onda se vratila gde je bila. Ništa što bi ona rekla ne bi pomoglo Ninaevi, ali imala je poverenja u njenu elastičnost. Trebala bi da je ostavi samu da reši to sama sa sobom, i trebala bi da shvati da je to krivica Mogedijen, a ne njena. Morala bi.

Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće