Poglavlje 36: Novo ime

Poglavlje 36

Novo ime

Nynaeve

Dugo vremena je Elejna sedela tamo, gledajući Birgitu kako spava. Izgledalo je kao da spava. Jednom se promeškoljila, mrmljajući očajnim glasom: “Čekaj me, Gajdale. Dolazim, Gajdale. Čekaj...” Reči su se izgubile u sporom disanju. Da li je bilo jače? Žena je i dalje izgledala smrtno bolesna. Bolje nego pre, ali bleda i izmučena.

Posle otprilike sat vremena, Ninaeva se vratila prljavih stopala. Sveže suze su joj sjajile na obrazima. “Nisam mogla da ostanem napolju”, reče, kačeći ogrtač nazad na klin. “Ti spavaj. Ja ću je paziti. Moram da je pazim.”

Elejna se polako podigla, gladeći suknje. Možda će paženje Birgite neko vreme pomoći Ninaevi da prihvati stvari. “Ni meni se još ne spava, takođe.” Bila je iscrpljena, ali ne više pospana. “Mislim da ću i sama prošetati napolju.” Ninaeva je samo klimnula kako je zauzimala Elejnino mesto na krevetu, dok su joj prašnjave noge visile sa jedne strane, a oči bile prikovane za Birgitu.

Na Elejnino iznenađenje, Tom i Džuilin takođe nisu spavali. Napravili su malo ognjište pored kola i sedeli jedan prekoputa drugog, prekrštenih nogu na zemlji, pušeći lule sa dugačkim čibucima. Tom je uvukao košulju, a Juilin obukao kaput, mada ne i košulju, a manžetne zabacio unazad. Pogledala je okolo pre nego što im se pridružila. Ništa se nije micalo u logoru, koji je bio mračan osim svetla ove jedne vatre i sjaja svetiljki iz prozora njihovih kola.

Niko od muškaraca nije ništa rekao dok je nameštala suknje; onda je Džuilin pogledao Toma, koji klimnu, i hvatač lopova uze nešto sa zemlje i dodade joj. “Našao sam to gde je ona ležala”, reče tamnoputi čovek. “Kao da joj je ispalo iz ruke.”

Elejna je polako uzela srebrnu strelu. Čak su i pera na streli izgledala kao da su od srebra.

“Prepoznatljivo”, reče Tom razgovorljivo oko svoje lule. “I ako se doda pletenica... Svaka priča pominje pletenicu iz nekog razloga. Mada sam našao neke za koje mislim da mogu da budu o njoj pod drugim imenima, bez nje. I neke pod drugim imenima sa njom.”

“Baš me briga za priče”, upade Džuilin. Nije zvučao uzrujanije od Toma. Ali onda, bilo je potrebno mnogo toga da uzruje bilo kog od njih dvojice. “Je li to ona? Već je dovoljno loše ako nije, da se žena tako pojavi naga ni iz čega, ali... U šta ste nas uvukle, ti i N... Nana?” Bio je zabrinut; Džuilin nije pravio greške, nikada mu se nije omakao jezik.

Elejna je okretala strelu u rukama preveći se da je proučava. “Ona je prijatelj”, reče konačno. Dok – ako – je Birgita ne oslobodi, držala je obećanje. “Nije Aes Sedai, ali nam je pomagala.” Pogledali su je, čekajući da kaže još nešto. “Zašto niste ovo dali Ninaevi?”

Razmenili su jedan od onih pogleda – muškarci su, izgleda, vodili čitave razgovore pogledima, bar blizu žena – i bilo je jasno kao da su izgovorili šta su mislili o njoj kako čuva tajne. Naročito kada su oni već bili gotovo sigurni. Ali ona je dala reč.

“Izgledala je uznemireno”, reče Džuilin, razumno sisajući lulu, a Tom je svoju stavio između zuba i dunuo u bele brkove.

“Uznemireno? Ta žena je izašla u spavaćici, izgledajući izgubljeno i kada sam pitao mogu li da joj pomognem, nije mi otkinula glavu. Plakala mi je na ramenu!” Povukao je svoju lanenu košulju, mrmljajući nešto o vlažnosti. “Elejna, izvinila se za svaku grubu reč koju mi je ikada rekla, što bi otprilike bila svaka druga reč koju je izgovorila. Rekla je da mora da bude izbičevana, ili možda da je bila; pričala je dosta nepovezano. Rekla je da je bila kukavica i tvrdoglava budala. Ne znam šta je s njom, ali nije ni nalik sebi.”

“Jednom sam poznavao ženu koja se ovako ponašala”, reče Džuilin, vireći u vatru. “Probudila se, našla provalnika u svojoj spavaćoj sobi i ubola čoveka kroz srce. Samo, kada je upalila svetiljku, to je bio njen muž. Njegov brod je rano pristao. Išla je naokolo kao Ninaeva pola meseca.” Usta su mu se stegla. “Onda se obesila.”

“Mrsko mi je da tebi dajem taj teret, dete”, dodade Tom nežno, “ali ako može da joj se pomogne, ti si jedina od nas koja to može. Znam kako da izvučem muškarca iz bede. Brzo ga šutni, ili ga napij i nađi mu le– “ Zagrcnuo se glasno, pokušavajući da napravi da izgleda kao kašalj, i sukao brkove. Jedina loša stvar u tome što je na nju sada gledao kao na ćerku, je što je ponekad mislio da ima oko dvanaest godina. “U svakom slučaju, stvar je u tome što ja ne znam kako to da uradim. I mada je Džuilin možda spreman da je ljuljuška na kolenu, sumnjam da bi mu bila zahvalna na tome.”

“Pre bih ljuljao zuboribu”, promrmljao je hvatač lopova, ali ne tako grubo kao što bi to juče uradio. Bio je zabrinut koliko i Tom, mada je bio manje rad da to prizna.

“Uradiću šta mogu”, uveravala ih je, ponovo okrećući strelu. Oni su bili dobri ljudi, i nije joj se sviđalo da ih laže, ili da krije stvari od njih. Ne, osim ako to nije bilo preko potrebno, naravno. Ninaeva je tvrdila da moraš da upravljaš muškarcima za njihovo vlastito dobro, ali stvar je mogla da ode i predaleko. Nije bilo u redu voditi čoveka u opasnost za koju ni ne zna.

I tako im je rekla. Za Tel'aran'rhiod i za oslobođene Izgubljene, za Mogedijen. Ne baš sve, naravno. Neki događaji u Tančiku su bili previše sramni za nju da bi želela da ih se seća. Držala je obećanje oko Birgite, i sigurno da nije bilo potrebe da detaljno opisuje šta je Mogedijen uradila Ninaevi. To je malo otežalo objašnjavanje večerašnjih događaja, ali uspela je. Jeste im rekla sve što je mislila da treba da znaju, dovoljno da prvi put budu svesni protiv čega su se namerili. Ne samo Crni Ađah – to ih je sigurno nateralo da bulje ukrštenih očiju kada su saznali – već i Izgubljeni, i to da je vrlo moguće da jedna od njih lovi nju i Ninaevu. I dosta jasno je rekla da i njih dve love Mogedijen, i da je svako njima blizak u opasnosti da bude uhvaćen između lovca i plena kako god se orene.

“Sada kad znate”, završila je, “izbor da ostanete ili idete je vaš.” Sa tim je završila, i bila je vrlo pažljiva da ne pogleda u Toma. Skoro očajnički se nadalada će ostati, ali neće da on misli da ga je zamolila, čak ni pogledom.

“Nisam te naučio ni polovini onoga što treba da znaš ako hoćeš da budeš dobra kraljica kao tvoja majka”, rekao je, pokušavajući da zvuči grubo i pokvarivši to sklanjajući pramen crno obojene kose sa njenog obraza kvrgavim prstom. “Nećeš me se tako lako otarasiti, dete. Nameravam da te vidim kao gospodaricu Daes Dae'mara čak i ako moram da ti trtljam u uvo dok ne ogluviš. Nisam te čak naučio ni kako da koristiš nož. Pokušao sam da naučim tvoju majku, ali ona je uvek govorila da može da kaže nekom muškarcu da upotrebi nož, ako već treba da se upotrebi. Budalast način da se gleda na to.”

Nagnula se napred i poljubila njegov smežurani obraz, i on je trepnuo, podižući žbunaste obrve, onda se nasmešio i stavio lulu nazad u usta.

“I mene možeš da poljubiš”, reče suvo Džuilin. “Rand al'Tor će mi od creva napraviti mamce za ribe, ako te ne dovedem njemu u istom zdravlju kakva si bila kada te je poslednji put video.”

Elejna je podigla vilicu. “Neću da ostaneš zbog Randa al'Tora, Džuiline.” Da je dovede? Stvarno! “Ostaćeš samo ako želiš. A neću te osloboditi – niti tebe, Tome!” - iscerio se na opasku hvatača lopova – “obećanja da ćeš da radiš kako ti je rečeno.” Tomov zapanjeni pogled je bio veoma zadovoljavajući. Okrenula se nazad ka Džuilinu. “Pratićeš mene, i Ninaevu naravno, znajući dobro sa kakvim se neprijateljima suočavamo, ili možeš da spakuješ svoje stvari i odjašeš Skrivača gde hoćeš. Daću ti ga.”

Džuilin sede prav kao daska; njegovo tamno lice postajalo je sve tamnije. “Nikada u životu nisam napustio ženu u opasnosti.” Upirao je čibukom lule u nju kao oružjem. “Oteraj me, i biću ti za petama kao krma za jedrenjakom.”

Ne baš ono što je želela, ali poslužiće. “Vrlo dobro, onda.” Ustajući, držala se uspravno, sa srebrnom strelom pored boka, i zadržala svoje pomalo ledeno ophođenje. Mislila je da su konačno shvatili ko je glavni. “Jutro nije daleko.” Da li je Rand stvarno imao hrabrosti da kaže Džuilinu da je “dovede”? Tom će jednostavno morati da trpi zajedno sa drugim čovekom neko vreme, tako mu i treba zbog onog cerenja. “Ugasićete ovu vatru i otići da spavate. Sada. Bez izgovora, Tome. Neće biti nikakvo dobro od tebe sutra ako ne spavaš.”

Poslušno, počeli su da bacaju prašinu preko plamenova svojim čizmama, ali kada je došla do prostih drvenih stepenica kola, čula je kako Tom kaže: “Ponekad zvuči kao njena majka.”

“Onda mi je drago što nikada nisam upoznao tu ženu”, odgunđao je Džuilin u odgovor. “Bacamo novčić za prvu stražu?” Tom je promrmljao pristanak.

Skoro da se vratila, ali se našla kako se, umesto toga, smeši. Muškarci! Bila je to nežna misao. Njeno dobro raspoloženje trajalo je dok nije ušla unutra.

Ninaeva je sedela na samoj ivici kreveta, držeći se uspravno obema rukama, dok su joj se oči zatvarale gledajući Birgitu. Noge su joj još bile prljave.

Elejna je stavila Birgitinu strelu u jedan od plakara iza nekih grubih vreća sa suvim graškom. Srećom, druga žena nije ni pogledala u njenom pravcu. Nije mislila da je prizor srebrne strele ono što je bilo potrebno Ninaevi tog trenutka. Ali šta je bilo?

“Ninaeva, već je prošlo vreme za tebe da opereš noge i ideš da spavaš.”

Ninaeva se zaljulja u njenom pravcu, trepćući pospano. “Noge? Šta? Moram da je pazim.”

Znači, moralo je jedno po jedno. “Tvoje noge, Ninaeva. Prljave su. Operi ih.”

Mršteći se, Ninaeva je žmirnula dole ka svojim prašnjavim stopalima, i klimnula. Prosipala je vodu dok je naginjala veliki beli krčag iznad umivaonika, i još prskala okolo dok se nije oprala i spremila da se obriše peškirom, ali je čak i onda zauzela svoje mesto. “Moram da je pazim. U slučaju... U slučaju... Jednom je uzviknula. Za Gajdalom.”

Elejna ju je pritisnula nazad na dušek. “Treba ti san, Ninaeva. Ne možeš da držiš oči otvorene.”

“Mogu”, promrmljala je Ninaeva zlovoljno, pokušavajući da se uspravi bez obzira na to što joj je Elejna pritiskala ramena. “Moram da je pazim, Elejna. Moram.”

Ninaeva je učinila da dva muškarca napolju izgledaju razumno i popustljivo. Čak i da je Elejna to nameravala, nije bilo načina da je napije i da joj nađe nekog – nekog lepog mladog momka, pretpostavljala je da je moralo da bude to. To je ostavljalo brzo šutiranje. Sažaljenje i zdrav razum sigurno nisu ostavljali utisak. “Dosta mi je ovog durenja i samosažaljenja, Ninaeva”, rekla je strogo. “Ideš da spavaš odmah, a ujutro nećeš reći nijednu reč o tome kakva si jadna plačljivica. Ako ne možeš da se ponašaš kao žena bistre pameti kakva jesi, reći ću Kerandin da ti napravi dve masnice na oku, za onu što sam sklonila. Nisi mi čak ni zahvalila za to. Sada, na spavanje!”

Ninaevine oči su se ogorčeno razrogačile – bar više nije izgledala na ivici suza – ali ih je Elejna zatvorila prstima. Lako su se zatvorile, i uprkos tiho promrmljanim žalbama, duboko sporo disanje spavanja je brzo došlo.

Elejna je potapšala Ninaevino rame pre nego što se uspravila. Nadala se da je to bio miran san, sa snovima o Lanu, ali bilo kakav san je sada bio bolji za nju nego nikakav. Gušeći zevanje, sagnula se da proveri Birgitu. Nije mogla da oceni da li su ženina boja ili disanje bili išta bolji. Nije moglo ništa da se učini sem da se čeka i nada.

Svetiljke izgleda da nisu smetale ni jednoj ženi, tako da ih je ostavila upaljene i sela na pod između kreveta. Održaće je budnu. Ne da je znala zašto da ostane budna, u stvari. Uradila je šta je mogla koliko i Ninaeva. Ne razmišljajući, naslonila se na prednji zid, i njena brada se sporo spustila na grudi.

San je bio prijatan, mada čudan. Rand je klečao pred njom, i ona je stavila ruku na njegovu glavu i vezala ga kao Zaštitnika. Jednog od njenih Zaštitnika; sada će morati da izabere Zeleno, sa Birgitom. Bilo je i drugih žena, lica su se menjala od jednog do drugog pogleda. Ninaeva, Min, Moiraina, Avijenda, Berelajn, Amatera, Lijandrin, druge koje nije znala. Ko god da su bile, znala je da je morala da ga deli sa njima, jer je u snu bila sigurna da je to bilo ono što je Min videla. Nije bila sigurna kako se osećala zbog toga – neka od tih lica je želela da isgrebe na komadiće – ali ako je tako suđeno po Šari, moralo je da bude. Ipak, ona će imati jednu stvar sa njim koju druge nikada neće moći da imaju, vezu između Zaštitnika i Aes Sedai.

“Gde je ovo mesto?” reče Berelajn, vrane kose i toliko lepa da je Elejna želela da joj pokaže zube. Ta žena je nosila crvenu haljinu sa niskim izrezom koju je Luka želeo od Ninaeve da je nosi; uvek se oblačila tako da je sve otkriveno. “Probudi se. Ovo nije Tel'aran'rhiod.”

Elejna se probudila trgnuvši se da bi zatekla Birgitu kako se naginje preko ivice kreveta, slabo joj držeći ruku. Lice joj je bilo previše bledo, i mokro od znoja kao da je groznica prestala, ali njene bele oči su bile oštre i uprte u Elejnino lice.

“Ovo nije Tel'aran'rhiod.” To nije bilo pitanje, ali Elejna klimnu, a Birgita potonu nazad sa dugačkim uzdahom. “Sećam se svega”, šapnula je. “Ovde sam, kao što sam, i sećam se. Sve je promenjeno. Gajdal je tamo napolju, negde, novorođenče, ili možda mali dečak. Ali čak i ako ga nađem, šta će misliti o ženi koja je više nego dovoljno stara da mu bude majka?” Ljutito je protrljala oči, mrmljajući: “Ja ne plačem. Nikada ne plačem. Sećam se toga, Svetlost mi pomogla. Nikada ne plačem.”

Elejna se podigla na kolena pored ženinog kreveta. “Naći ćeš ga, Birgita.” Pričala je tiho. Ninaeva je i dalje, izgleda, bila u dubokom snu – malo, hrapavo hrkanje je redovno dolazilo od nje – ali joj je bio potreban odmor, ne da se ispočetka suočava sa ovim. “Nekako hoćeš. A on će te voleti. Znam da hoče.”

“Da li misliš da je to bitno? Mogu da podnesem da me ne voli.” Njene sjajeće oči su je odale u laži. “Biću mu potrebna, Elejna, a neću biti tamo. Uvek ima više hrabrosti nego što je dobro za njega; uvek moram da mu ulijem opreznost. Još gore, lutaće, tražeći me, ne znajući za čim traga, ne znajući zašto se oseća nepotpunim. Mi smo uvek zajedno, Elejna. Dve polovine celog.” Suze su izbile, tekući preko njenog lica. “Mogedijen je rekla da će me naterati da večno plačem, i ona...” Iznenada, crte lica su joj se iskrivile; tihi hrapavi jecaji su zvučali kao da su iščupani iz njenog grla.

Elejna je uzela višu ženu u naručje, mrmljajući reči utehe za koje je znala da su beskorisne. Kako bi se ona osećala kada bi joj Rand bio oduzet? Ta pomisao je bio gotovo dovoljna da stavi svoju glavu na Birgitinu i da joj se pridruži u plakanju.

Nije bila sigurna koliko je trebalo Birgiti da se isplače, ali je posle nekog vremena odgurnula Elejnu i pribrala se, brišući obraze prstima. “Nikada to nisam radila osim kao malo dete. Nikada.” Okrećući vrat, namrštila se na Ninaevu koja je još uvek spavala na drugom krevetu. “Da li ju je Mogedijen mnogo povredila? Nisam videla da je neko tako privezan otkad je Tourag zarobio Mariš.” Elejna mora da je izgledala zbunjeno, pošto je dodala: “U drugom Dobu. Je li povređena?”

“Nije strašno. Uglavnom njen ponos. To što si uradila joj je pomoglo da pobegne, ali tek pošto...” Elejna nije mogla da natera sebe da to kaže. Previša rana je bilo previše sveže. “Krivi sebe. Misli da je... sve... njena krivica, jer te je zamolila za pomoć.”

“Da me nije zamolila za pomoć, Mogedijen bi je sada učila kako da preklinje. Ima malo opreznosti kao i Gajdal.” Brigitin suvi glas je čudno zvučao sa njenim mokrim obrazima. “Nije me vukla za kosu da bih učinila to. Ako tvrdi da je odgovorna za posledice, onda tvrdi da je odgovorna za moja dela.” Ako ništa drugo, zvučala je ljutito. “Ja sam slobodna žena, i napravila sam svoje izbore. Nije ona odlučila umesto mene.”

“Moram da priznam da jesi, pošto podnosiš ovo bolje nego... nego što bih ja.” Nije mogla da kaže “bolje nego Ninaeva”. To je bilo tačno, ali je bilo i ovo drugo.

“Uvek kažem, ako moraš da se popneš na vešala, našali se sa gomilom, daj novčić dželatu i padni sa osmehom na usnama.” Birgtitn osmen je bio mračan. “Mogedien je sklopila zamku, ali moj vrat još nije polomljen. Možda ću je iznenaditi pre nego što bude gotovo.” Osmeh je izbledeo u mrštenje dok je proučavala Elejnu. “Mogu... da te osetim. Mislim da mogu da zatvorim oči u pokažem prema tebi čak i ako si milju daleko.”

Elejna je vrlo duboko udahnula. “Vezala sam te kao Zaštitnika”, reče brzo. “Umirala si, a Lečenje nije pomagalo, i...” Žena je gledala u nju. Nije se više mrštila, ali su joj oči bile uznemirujuće oštre. “Nije bilo drugog izbora, Birgita. Inače bi umrla.”

“Zaštitnik”, reče Birgita sporo. “Mislim da se sećam kako sam čula priču o ženskom Zaštitniku, ali je to bilo u tako davnom životu da ne mogu da se setim više od toga.”

Bilo je vreme za još jedan duboki udisaj, a ovog puta je morala da isteruje reči. “Postoji još nešto što moraš da znaš. Otkrićeš to pre ili kasnije, a ja sam odlučila da ne krijem stvari od ljudi koji imaju pravo da znaju, ne osim ako zaista ne moram.” Treći uzdah. “Nisam Aes Sedai. Ja sam samo Prihvaćena.”

Žena sa zlatnom pletenicom je tokom jednog dugačnog trenutka buljila u nju, a onda sporo odmahnula glavom. “Prihvaćena. U Troločkim ratovima, znala sam jednu Prihvaćenu koja je vezala momka. Barašela je trebalo da bude testirana sledećeg dana da bi postala puna Aes Sedai, i sigurna da će joj dati šal, ali se plašila da će neka žena koja se testira istog dana da ga uzme. U Troločkim ratovima, Kula je podizala žene što je brže mogla, iz potrebe.”

“Šta se desilo?” Elejna nije mogla da se uzdrži od pitanja. Barašela? To ime je zvučalo poznato.

Šarajući prstima preko ćebeta iznad grudi, Birgita je podigla glavu na jastuk, i namestila izraz podrugljivog sažaljenja. “Nije potrebno reći da joj nije bilo dozvoljeno da uzme testove kada je to otkriveno. Potreba nije nadjačavala takvo kršenje običaja. Naterali su je da preda vezu jadnog momka drugoj, a da bi je naučile strpljenju, stavile su je u kuhinje među pralje sudova i devojkama za ražnjevima. Čula sam da je tamo ostala tri godine, a kada je dobila šal, sama Amirlin Tron joj je odabrala zaštitnika, čoveka smežuranog lica i tvrdoglavog kao kamen, po imemu Anselan. Videla sam ih nekoliko godina kasnije, i nisam mogla da odredim ko od njih dvoje izdaje naređenja. Mislim da ni Barašela nije bila sigurna.”

“Nije bilo prijatno”, promrmlja Elejna. Tri godine u... Čekaj. Barašela i Anselan? Nemoguće da je to bio isti par, ta priča nije govorila da je Barašela bila Aes Sedai. Ali ona je pročitala dve verzije i čula Toma kako priča još jednu, i u svima je Barašela bila u dugoj, napornoj službi da bi zaradila Anselanovu ljubav. Dve hiljade godina mogu da promene mnogo toga u priči.

“Nije bilo prijatno”, saglasila se Birgita, i iznenada joj oči postadoše previše velike i nevine na njenom bledom licu. “Pretpostavljam, pošto želiš da čuvam tvoju odvratnu tajnu, da me nećeš terati teško kao što neke Aes Sedai teraju svoje Zaštitnike. Ne bi išlo da me nateraš da kažem samo da bih pobegla od tebe.”

Elejnina brada se po nagonu podigla. “To veoma liči na pretnju. Ne primam lepo pretnje, od tebe ili bilo koga drugog. Ako misliš – “

Ispružena žena joj je uhvatila ruku i prekinula je izvinavajući se; njen stisak je bio primetno jači. “Molim te. Nisam mislila da tako ispadne. Gajdal tvrdi da imam smisao za humor kao kamen bačenu šoja-krug.” Oblak joj je prešao preko lica na Gajdalovo ime, i nestao. “Spasla si mi život, Elejna. Čuvaću tvoju tajnu i služiću te kao Zaštitnik. I biću tvoja prijateljica, ako me hoćeš.”

“Bila bih ponosna da mi budeš prijateljica.” Šoja-krug? Pitaće neki drugi put. Birgita je možda jača, ali joj je bio potreban odmor, a ne pitanja. “I Zaštitnik.” Izgleda da će stvarno da izabere Zeleni Ađah; pored svega ostalog, to je jedini način da veže Randa. San joj je još bio bistar u umu, i nameravala je da ga ubedi da to prihvati na jedan ili drugi način. “Možda bi mogla da pokušaš da... umeriš svoj smisao za humor?”

“Pokušaću.” Birgita je zvučala kao da govori da će pokušati da podigne planinu. “Ali ako treba da budem tvoj Zaštitnik, čak i tajno, onda ću biti tvoj Zaštitnik. Jedva držiš oči otvorene. Vreme je da spavaš.” Elejnine obrve i brada su se istovremeno podigle, ali joj druga žena nije dala priliku da progovori. “Pored mnogo drugih stvari, Zaštitnikov posao je da kaže njegovoj – njenoj – Aes Sedai kada se previše napreže. Takođe, da obezbedi meru opreznosti kada misli da može da ušeta u Jamu prokletstva. I da je održi u životu tako da može da uradi ono što mora. Činiću te stvari za tebe. Nikada se ne plaši za sebe kada sam ja blizu, Elejna.”

San joj je bio potreban, valjda, ali je Birgiti bio potrebniji. Elejna je prigušila svetiljke i namestila ženu da spava, ali ne pre nego što ju je Birgita naterala da stavi jastuk u ćebad za sebe na pod između kreveta. Bila je tu i neka mala svađa oko toga ko će da spava na podu, ali je Birgita i dalje bila dovoljno slaba da Elejna nije imala nezgoda da je natera da ostane u krevetu. Pa, ne mnogo, u svakom slučaju. Bar se Ninaevino tiho hrkanje nije prekinulo.

Ona sama nije odmah otišla da spava, šta god da je rekla Birgiti. Ta žena nije mogla ni nos da pomoli iz kola dok nije imala nešto da obuče, a bila je viša i od Elejna i od Ninaeve. Sedeći između kreveta, Elejna je počela da odšiva porub na svojoj sivoj svilenoj haljini za jahanje. Jedva da će ujutru imati dovoljno vremena za nešto više od brzog probanja i prišivanja novog poruba. San ju je obuhvatio sa rasparivanjem završenim do pola.

Ponovo je sanjala san o vezivanju Randa, više nego jednom. Nekad je dobrovoljno kleknuo, a ponekad je morala da uradi ono što je uradila Birgiti, čak i da se ušunja u njegovu spavaću sobu dok je spavao. Birgita je sada bila jedna od drugih žena. Elejni nije to mnogo smetalo. Ne ona, ili Min, ili Avijenda, ili Ninaeva, mada nije mogla da zamisli šta bi Lan rekao na to poslednje. Druge, međutim... Taman je naredila Birgiti, koja je nosila ogrtač Zaštitnika koji je menjao boje, da odvuče Berelajn i Elaidu u kuhinje na tri godine, kada su, iznenada, te dve žene počele da je biju. Probudila se i zatekla Ninaevu kako je gazi dok je pokušavala da dohvati Birgitu i da proveri kako je. Sivo svetlo praskozorja se videlo kroz male prozore.

Birgita se probudila tvrdeći da je jaka kao i uvek, i još proždrljiva pored toga. Elejna nije bila sigurna da li je Ninaeva završila sa svojim napadom samoosuđivanja. Nije kršila ruke, niti pričala o tome, ali dok je Elejna oprala lice i ruke, i objasnila sve o menažeriji i zašto su morali da još malo ostanu tu, Ninaeva je užurbano oljuštila i očistila crvene kruške i žute jabuke, isekla sir na kriške, i sve to donela Birgiti na poslužavniku sa čašom razblaženog vina sa medom i začinima. Hranila bi je da joj je Birgita dozvolila. Sama Ninaeva je prala Birgitinu kosu u belom kokošijem biberu, dok nije postala crna kao Elejnina – Elejna je to sama radila, naravno – dala joj svoje najbolje čarape i spavaćicu, i izgledala je razočarano kada su joj bolje pristajale Elejnine papuče. Bila je uporna da pomaže Birgiti da obuče sivu svilu čim joj je kosa bila obrisana peškirom i ponovo upletena – haljinu je trebalo popustiti i na kukovima i grudima, ali to će morati da sačeka – i čak je želela da sama zašije porub, dok ne Elejnin pogled pun neverice nije oterao da se umije, mrmljajući dok je trljala lice da može da šije dobro koliko i bilo ko drugi. Kada je htela.

Kada su na kraju izašle napolje, prva oštra zlatna ivica sunca je izvirivala iznad drveća na istoku. U ovom kratkom vremenu, dan je izgledao obmanjivo prijatan. Nije bilo ni jednog oblaka na vidiku, a do podneva će vazduh postati vreo i gust.

Tom i Džuilin su uprezali zapregu u kola, i ceo logor se žurio u pripremama za polazak. Skrivač je već bio osedlan, i Elejna je podsetila sebe da kaže da će danas jahati pre nego što jedan od muškaraca zauzme sedlo. Čak i ako Tom ili Džuilin stignu tamo prvi, neće biti previše razočarana. Ovog popodneva će prvi put da hoda na žici pred ljudima. Kostim koji joj je Luka pokazao ju je činio malo nervoznom, ali bar nije kukala oko toga kao Ninaeva.

Sam Luka je žurio krupnim koracima kroz logor, dok mu se crveni ogrtač njihao iza leđa, naređujući i uzvikujući nepotrebna uputstva. “Latela, probudi te krvave medvede! Želim da su na nogama i da reže kada prolazimo kroz Samaru. Klarina, pazi na te pse ovog puta. Ako jedan od njih ponovo odjuri za mačkom... Brug, ti i tvoja braća treba da se prevrćete malo ispred mojih kola, pazite. Malo ispred. Ovo bi trebalo da bude svečana povorka, a ne trka da vidite koji od vas može najbrže da se baca unazad! Kerandin, pazi na te vepar-konje. Želim da ljudi izgube dah od zadivljenosti, a ne da beže u strahu!”

Zaustavio se kod njihovih kola, podjednako smrknuto gledajući u Ninaevu i nju i ostavljajući malo za Birgitu. “Lepo od vas što ste odlučile da pođete sa nama, gazdarice Nana, moja gospo Morelin. Mislio sam da mislite da spavate do podneva.” Klimnuo je ka Birgiti. “Ćaskate sa nekim preko reke, je li? Pa, nemamo vremena za posetioce. Nameravam da sve bude postavljeno i da izvodimo pre podeva.”

Ninaeva je izgledala pometena napadom, ali mu je do kraja njegove druge podjednako besno uzvraćala pogled. Kakva god bila njena nelagnodnost prema Birgiti, očigledno nije sputavala njenu narav što se tiče drugih. “Bićemo spremni kad i svi ostali, i ti to znaš, Valane Luko. Osim toga, sat ili dva neće napraviti razliku. Dovoljno ljudi se sakupilo na drugoj strani reke da ako sto dođe na tvoju predstavu, biće to više nego što si ikada sanjao. Ako odlučimo da napravimo lagodan doručak, možeš samo da vrtiš palčevima i da čekaš. Nećeš dobiti ono što želiš ako nas ostaviš ovde.”

To je bio njeno dosada najotvorenije podsećanje na obećanih sto zlatnih marki, ali ga ovog puta nije usporilo. “Dovoljno ljudi? Dovoljno ljudi! Ljudi moraju da se privuku, ženo. Čin Akima je u tom mestu tri dana, a on ima momka koji žonglira mačevima i sekirama. I devet akrobata. Devet! Neka žena za koju nikada nisam čuo ima dve žene akrobate koje rade stvari na konopcu koji visi zbog kojih bi Čavanima ispale oči. Ne bi ni poverovala kakva je gužva. Silija Serano ima ljude sa licima obojenim kao dvorske budale, koji se polivaju vodom i udaraju se po glavi balonima, i ljudi plaćaju dodatni srebrni peni samo da bi gledali!” Iznenada njegove oči se suziše, gledajući u Birgitu. “Da li bi ti htela da obojiš lice? Silija nema žene među svojim budalama. Neki od odgajivača konja bi hteli. Ne boli kada te udare naduvanim balonima, i platiću ti...” Utišao se, razmišljajući – nije želeo da se rastane sa novcem ništa više od Ninaeve – i Birgita je progovorila u trenutku tišine.

“Nisam budala, i neću da budem budala. Ja sam strelkinja.”

“Strelkinja”, promrmljao je, gledajući komplikovanu crnu pletenicu prebačenu preko njenog levog ramena. “I pretpostavljam da sebe zoveš Birgita. Šta si ti? Jedan od onih idiota koji love Rog Valera? Čak i da ta stvar postoji, zašto bi bilo koji od vas imao veće šanse da ga pronađe nego neko drugi? Bio sam u Ilijanu kada su date zakletve Lovaca, i bilo ih je na hiljade na Velikom trgu Tamaza. Ali što se tiče slave koju možeš da postigneš, ništa ne može da nadmaši aplauz – “

“Ja sam strelkinja, lepotane”, prekide Birgita čvrsto. “Daj luk, i nadmašiću tebe ili bilo koga da odabereš, sto zlatnih kruna na jednu tvoju.” Elejna je očekivala da Ninaeva jaukne – one su bile te koje će platiti opkladu ako Birgita izgubi, a šta god ona tvrdila, Elejna nije mislila da je Birgita već mogla da se potpuno oporavi – ali sve što je Ninaeva uradila je to da je zatvorila oči na kratko i duboko, dugo uzdahnula.

“Žene!” zareža Luka. Tom i Džuilin nisu morali da izgledaju kao da se slažu. “Dobro ideš uz gospu Morelin i Nanu, ili kakva god da su im imena.” Zamanhuo je ogrtačem pokazujući na gužvu ljudi i konja koja ih je okruživala. “Možda je tvom sokolovom oku pobeglo, Birgita, ali moram da pošaljem predstavu na put, a moji suparnici već vade novac iz Samare kao džeparoši, što i jesu.”

Birgita se osmehnu, malo uvijanje usana. “Da li se plašiš, lepotane? Onda ćemo da ti tražimo samo srebrni peni.”

Elejna je pomislila da je Luku udarila kap zbog boje koju je dobio u licu. Vrat mu je iznenada izgledao preveliki za okovratnik. “Doneću moj luk”, skoro da je prošištao. “Možeš da odradiš sto marki sa obojenim licem, ili čisteći kaveze, baš me briga!”

“Jesi li sigurna da si dovoljno dobro?” upitala je Elejna Birgitu kada je on otišao mrmljajući u bradu. Jedina reč koju je uhvarila je ponovljeno “žene!”. Ninaeva je gledala u ženu sa pletenicom kao da je želela da se zemlja otvori i da je proguta; nju, ne Birgitu. Nekoliko odgajivača konja su se okupili oko Toma i Džuilina iz nekog razloga.

“Ima lepe noge”, reče Birgita, “ali nikada mi se nisu sviđali visoki muškarci. Dodaj lepo lice, i uvek su nepodnošljivi.”

Petra se pridružio grupi muškaraca, dvaput širi od bilo kog drugog. Rekao je nešto, a onda se rukovao sa Tomom. Čavanovi su takođe bili tu. I Latela, iskreno pričajući sa Tomom dok je bacala mračne poglede ka Ninaevi i dve žene sa njom. Dok se Luka vratio sa nezategnutim lukom i tobolcem strela, niko više nije radio na pripremama. Kola, konji i kavezi – čak i vezani vepar-konji – stajali su napušteni, svi ljudi su bili skupljeni oko Toma i hvatača lopova. Pratili su Luku koji je malo odmakao od logora.

“Važim za dobrog strelca”, reče, režući beli krst u visini svojih grudi na stablu visokog hrasta. Vratilo mu se nešto živahnosti, i šepurio se dok je otkoračao pedeset koraka dalje. “Ja ću prvi da gađam, da bi videla sa čim se suočavaš.”

Birgita mu je istrgnula luk iz ruke i otišla još pedeset koraka dalje, dok je on buljio za njom. Odmanhula je glavom iznad luka, ali ga je napregnula nogom u papuči i vezala jednim glatkim pokretom pre nego što se Luka pridružio njoj, Elejni i Ninaevi.

“Može ona to”, šapnu Elejna, pokušavajući da zvuči sigurno. Ninaeva je bledo klimnula; ako moraju da plate sto zlatnih kruna, uskoro će morati da prodaju nakit koji im da Amatera dala. Pisma sa pravima su bila skoro beskorisna, kako je objasnila Ninaevi; njihovo korišćenje bi jednom pokazalo Elaidi gde su bile, ako ne i gde su. Da sam samo progovorila na vreme, mogla sam da zaustavim ovo. Kao moj Zaštitnik, mora da uradi kako ja kažem. Zar ne? Po dosadašnjim dokazima, poslušnost nije bila deo veze. Da li su one Aes Sedai koje je ona špijunirala naterale muškarce da i oni daju zakletve? Sada kad je razmišljala o tome, verovala je da jedna od njih jeste.

Birgita je zategla strelu, podigla luk, i pustila naizgled pre zastajkivanja da nanišani. Elejna je trepnula, ali se čelični šiljak zabio tik u središte izrezbarenog belog krsta. Pre nego što je prestala da drhti, druga se očešala pored nje. Birgita onda jeste sačekala na trenutak, ali samo da se dve strele umire. Uzdah se oteo posmatračima kada je treća strela rascepila prvu, ali to nije bilo ništa u odnosu na potpunu tišinu kada je posednja rascepila drugu isto tako čisto. Jednom je mogla biti slučajnost. Dvaput...

Luka je izgledao kao da mu oči izlazi iz glave. Otvorenih usta, buljio je u drvo, pa u Birgitu, u drvo, pa u Birgitu. Ponudila je luk, a on je slabo odmahnuo glavom.

Iznenada je odbacio tobolac, šireći ruke sa radosnim uzvikom. “Ne noževi! Srele! Sa sto koraka!”

Ninaeva se naslonila na Elejnu dok je čovek objašnjavao šta je hteo, ali nije napravila ni jedan zvuk negodovanja. Tom i Džuilin su skupljali novac; većina je davala novčiće sa uzdahom ili smehom, ali je Džuilin morao da zgrabi Latelu za ruku kad je pokušala da se izvuče, i da nešto ljutito progovori dok nije iskopala novčiće iz torbice. Znači, to su nameravali. Moraće da strogo popriča sa njima. Ali kasnije. “Nana, ne moraš da nastaviš sa ovim.” Žena je samo buljila u Birgitu, ispijenih očiju.

“Naša opklada?” reče Birgita kada je Luki ponestalo daha. On se iskreveljio, a onda polako pecao po svojoj torbi, i bacio joj novčić. Elejna je uhvatila odsjaj zlata na suncu dok ga je Birgita ispitivala, a onda bacila nazad. “Opklada je bila srebrni peni sa tvoje strane.”

Lukine oči su se raširile od iznenađenja, ali se sledećet trenutka smejao i pritiskao zlatnu krunu u njen dlan. “Vrediš svaki bakrenjak ovoga. Šta kažeš? Pa, sama kraljica Geldana će možda doći da vidi izvođenje kao što je tvoje. Birgita i njene strele. Obojićemo ih u srebrno, i luk!”

Očajnički, Elejna je želela da je Birgita pogleda. Mogle bi i da stave znak za Mogedijen ako urade to što je taj čovek predlagao.

Ali, Birgita je samo bacila novčić u ruku, cereći se. “Boja bi upropastila već otrcan luk”, reče konačno. “I zovi me Merion; tako su me zvali, jednom.” Oslanjajući se na luk, proširila je osmeh. “Mogu li i ja da imam crvenu haljinu?”

Elejna je ispustila odah grozničavog olakšanja. Ninaeva je izgledala kao da će da povrati.

Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće