Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće
Poglavlje 39
Susreti u Samari
LUZER
Beli plaštovi na kapiji nisu na Una i Ninaevu obraćali više pažnje nego na ostale iz gomile, bacali su samo po koji brz, sumnjičav pogled. Bilo je previše ljudi, tako da nije bilo vremena za ispitivanje, a i oklopljeni stražari su ometali posao. Nije bilo razloga za ispitivanje osim u njenoj glavi. Njen prsten Velike Zmije i Lanov teški zlatni prsten bili su smešteni u torbici, zbog dubokog izreza nije mogla da ga nosi oko vrata, ali nekako je očekivala da Deca Svetla prepoznaju žene trenirane u Kuli po instinktu. Njeno olakšanje skoro da je bilo opipljivo kada su te hladne, bezosećajne oči prošle mimo nje.
Kada je počela da namešta šal, vojnici su jedva obraćali pažnju na njih. Unov mrki pogled možda je pomogao da usmere oči ka Belim plaštovima, ali nije imao prava da ih strelja očima. To je bio njen posao.Ponovo je umotavala šal od sive vune, zavezala je krajeve oko struka. Izrez je bio veći nego što je želela i previše je isticao grudi. Bar nije morala da brine da će izrez opet da sklizne. Da samo ta stvar nije bila toliko topla. Vreme bi stvarno trebalo da se promeni uskoro. Nisu bili tako daleko na jugu od Dve Reke.
Uno je strpljivo sačekao da se sredi. Nije bila sigurna da li je to samo prosta ljubaznost ili nešto drugo, njegovo lice izbrazdano ožiljcima bilo je suviše mirno, ali konačno su ušli u Samaru. Ušli su u haos.
Buka je bila velika, upijala je sve, niko se nije izdvajao. Ljudi su zakrčili ulice popločane grubim kamenom, svi su bili rame uz rame i kretali se od škriljcem pokrivenih krčmi do slamom pokrivenih štala, od svratišta koja su imala prosto naslikana imena kao što je Plavi Bik i Guska Koja Pleše do prodavnica koje nisu imale imena, samo nacrtan nož i makaze na jednom mestu, ili balu tkanine, britvu, krpu na čizmi. Ninaeva je videla razna lica, od andorski svetlih do tamnih lica Morskog naroda, neka čista, neka prljava, neki su nosili ogrtače sa krutim okovratnicima, niskim okovratnicima, bez okovratnika, od žućkasto smeđe boje do bele, obične i izvezene, otrcane i nove, poznatog i nepoznatog kroja. Neki čovek sa crnom, račvastom bradom nosio je srebrne lance preko nebesko plavog ogrtača, a dvojica su nosili pletenice, koje su se spuštale iza ušiju duž leđa! Imali su sitna mesingana zvona ušivena u crvene ogrtače i u vrhove njihovih visokih čizama. Svejedno iz koje su zemlje došli, ta dvojica nisu bili budale; njihove crne oči proučavale su kao i Unove, i nosili su zakrivljene mačeve na leđima. Muškarac golih grudi sa jarko žutim pojasom, mršav i koji je bio više braon od starog drveta, a čije su ruke bile istetovirane sigurno je bio pripadnik Morskog naroda, mada nije nosio minđuše i prstenje u nosu.
I žena je bilo svakojakih, boja kose je varirala od tamno crne do plave, toliko izbeljene da je bila skoro bela, kosa je bila upletena ili slobodno puštena, negde kratka, negde do ramena, a negde do struka. Haljine su bile od vune, lana ili svetlucave svile. Žene su nosile razne ogrlice i ukrase od uzica, izvezene... Čak je videla i jednu Domanku u crvenoj odori koja jedva da je išta pokrivala! Pitala se, koliko će ta žena biti sigurna posle sumraka, a nije nešto sigurna ni usred belog dana.
Poneki Beli plašt i vojnik u masi koja je milela, borili su se da prođu kao i svi ostali.
Razna teretna kola koja su vukli konji iili volovi, milela su duž nasumično izukrštanih ulica, ljudi su se probijali sa nosiljkama kroz gomilu, a tu i tamo se poneka kočija sa zapregom od pet ili šest konja teško probijala kroz gužvu, a livrejisani lakeji i stražari sa metalnim šlemovima su uzaludno pokušavali da raščiste put. Muzičari sa flautama, citrama ili žestoko su svirali na svakom uglu ako tu već nije bio žongler ili akrobata, njihove veštine nisu trebale da zabrinjavaju Toma i Čavanase, pored njih je uvek stojao drugi čovek sa kapom za novčiće. Odrpani prosjaci su se motali po gomili i hvatali ljude za rukave te pružali prljave ruke-iščekujići novac. Gledala je oko sebe kada je Uno uvukao u usku uličicu gde je gužva izgledala manja, ali samo je izgledala tako. Zastala je da izravna nabore na haljini, koja se izgužvala usled provlačenja kroz gužvu, a zatim nastavila za njim. Bilo je za trunčicu tiše, takođe. Nije bilo uličnih zabavljača, a ni prosjaka i torbara nije bilo puno. Prosjaci su se držali podalje od Una, čak i pošto je bacio nekoliko novčića deranima na ulici, zašta ih nije krivila. Čovek jednostavno nije izgledao... darežljiv.
Zgrade u gradu, iako visoke samo dva ili tri sprata, nadvijale su se nad uske uličice i pružale hladovinu.Bilo je još nekoliko sati do mraka. Ipak bilo je dosta vremena da se vrati na predstavu. Ako bude morala. Ako budu imali sreće biće na rečnom brodu do zalaska sunca
Iznenadila se kada im se još jedan Šijenarac iznenada pridružio, imao je mač na leđima i obrijanu glavu, ali bio je samo nekoliko godina stariji od nje. Uno je sve na brzinu objasnio i predstavio ga.
“Mir nek te prati”, Ragan reče, tamna koža na njegovom licu bila je tamna oko trougaonog ožiljka. Čak i kada se smešio njegovo lice je bilo grubo; nikad nije srela Šijenaraca sa blagim licem. Blagi ljudi nisu preživljavali tako blizu Pustoši, a ni blage žene. “Sećam te se. Boja kose ti je bila drugačija zar ne? Nema veze. Otpratiću te do Maseme i tamo gde želiš da odeš kasnije. Samo nemoj da pominješ Tar Valon pred njim.” Niko ga nije ni pogledao, a ipak je spustio glas. “Masema misli da Kula hoće da kontroliše gospodara Zmaja.”
Ninaeva je zavrtela glavom. Još jedan glupavi muškarac koji će da brine o njoj. Bar nisu pokušali da je uvuku u konverzaciju; u kakvom je raspoloženju bila, pokazala bi mu oštriju stranu svog jezika ako bude komentarisao o vrućini. Njeno lice je bilo potišteno, nije ni čudno, kad je morala da nosi šal po ovom vremenu. Odjednom se setila šta je jednooki čovek rekao Raganu o njenom jeziku. Mislila je samo da prostreli Ragana pogledom, ali on se sklonio iza Una, kao da je to neko sklonište i posmatrao je oprezno. Muškarci!
Ulice su se sužavale, a kamene zgrade koje su ih nadvisivale nisu se smanjivale. Ponekad su viđali kako visoki kameni zidovi skrivaju mala dvorišta. Skrenuli su u ulicu jedva dovoljno široku da stoje uporedo. Na kraju ulice lakirana i pozlaćena kočija bila je okružena oklopljenim vojnicaima. Kada je bila na pola puta do kočije, ljudi su se poređali uz zidove uličice. Nosili su raznobojne ogrtače i bili opremljeni kopljima i mačevima jednako šarolikim kao i njihovom odećom. Mogli su biti gomila džabalebaroša, ali pošto Šijenarci nisu usporili nije ni ona.
”Ulica ispred će biti puna krvavih budala koje se nadaju da će ih Masema pogledati dok bude na svom krvavom prozorom.” Uno je ovo pričao samo zbog nje. “Jedini način da se uđe je na zadnji ulaz.” Ućutao je kad su prišli ljudima koji su čekali.
Dvojica od njih bili su vojnici sa verižnjačama i šlemovima, imali su mač za pojasom i koplje u ruci, ali drugi su posmatrali troje došljaka i držali ruke na balčacima mačeva. Njihove oči su je uznemiravale, bile su previše napete, skoro grozničave. Bila bi srećna da je mogla da vidi pošten pohotan pogled. Ovi muškarci ne bi marili bilo da je konj ili žena.
Bez reči Uno i Ragan skinuše mačeve sa leđa i predadoše bodeže i njih debelom čoveku koji je verovatno nekada bio krčmar sudeći po njegovom plavom vunenom kaputu i pantalonama. Odeća je bila kvalitetna; bila je čista, ali već iznošena i izgužvana kao da je u njoj spavano mesec dana. Bilo je očito da je prepoznao Šijenarce, ali namrštio se na trenutak zbog njenog noža za pojasom, ipak tiho je pokazao ka uskoj drvenoj kapiji u kamenom zidu. To je bilo čudnije od predavanja oružja; naime niko od njih nije proizveo nijedan zvuk.
Sa druge strane zida bilo je malo dvorište, gde je korov izbijao između kocki kaldrme. Visoka kamena kuća, od tri sprata, sivo-zelene boje, sa velikim prozorima, izuvijanom nadstrešnicom i zabatom, pokrivena tamnocrvenim crepom, verovatno je bila jedna od najboljih u Samari. Kada je kapija zatvorena iza njih, Ragan reče meko “Bilo je pokušaja da se ubije Prorok.”
Ninaevi je trebalo nekoliko trenutaka da shvati da joj objašnjava zašto su ostavili oružje.“Ali vi ste njegovi prijatelji”, protestovala je “Svi ste zajedno pratili Randa u Falme.” Nije htela da ga naziva gospodarem Zmajem.
“Zato što smo mi to sve dopustili da se desi”, Uno reče suvo.“Mi ne shvatamo sve na način... na Prorokov način.” Nakratko je zastao, a zatim se brzo osvrnuo da vidi da li neko prisluškuje, a onda nastavio tihim glasom. Nekada su ga zvali Masema. A Uno je očito bio čovek koji nije lako obuzdavao jezik.
“Samo pazi na šta pričaš, bar jednom”, Ragan joj je rekao,“pa ćeš dobiti pomoć koju tražiš.” Pristojno je klimnula glavom, znala je da pametno zbori iako nije imao pravo da je savetuje, i razmenila sa Unom nesiguran pogled. Nabiće i ovu dvojicu u vreću sa Tomom i Džuilinom i baciti u reku.
Jeste da je kuća bila lepa, ali kuhinja je bila prljava, i prazna, tu je bila samo jedna žena sive kose u žućkasto-smeđoj haljini i beloj kecelji, haljina i kecelja su bile jedine čiste stvari u kuhinji. Stara žena ih je jedva pogledala, sisala je zube i pomerala mali kotao sa supom ka maloj vatrici u velikom kaminu. Dva pohabana lonca visila su na kukama gde je još dvadeset moglo da visi. A napukla činija stojala je na plavo lakiranom poslužavniku koji je bio na velikom stolu.
Iza kuhinje lepi vezovi ukrašavali su zidove. Ninaeva je razvila nešto u oku tokom prošle godine, scene lova i potera za veprovima, medvedima i jelenima bile su dobre, ali ne i odlične. Stolice, stolovi i kovčezi ispunjavali su dvoranu, bili su crno lakirani sa crvenim šarama, a obloženi velikim biserima. Vezovi i nameštaj su takođe bili prljavi, a pod popločan crveno-belim pločama je bio samo dopola obrisan metlom. Paučina je ukrašavala uglove i karniže visokog omalterisanog plafona.
Nije bilo nijednog sluge dok nisu naišli na slabunjavog čovu koji je sedeo pored otvorenih vrata. Nosio je preveliki otrcani crveni ogrtač uparen sa prljavom košuljom i vunenim pantalonama. Jedna od njegovih čizmi koje su se raspadale imala je veliku rupu kod đona, a prst je virio iz rupe u drugoj čizmi. Držao je ruku i šaptao “Neka te Svetlost obasja i uzdigne ime gospodara Zmaja?” Rekao je to tako da je zvučalo kao pitanje, uvijao je svoje prljavo lice, neoprano kao i košulja, ali i sve ostalo što je rekao je zvučalo kao pitanje.“Ne možete sada da uznemiravate Proroka? Zauzet je? Moraćete malo da sačekate?” Uno strpljivo klimne, a Ragan se nasloni na zid; već su prolazili kroz ovo.
Ninaeva nije znala šta da očekuje od Proroka, nije bila sigurna ni da zna ko je on, ali sigurno nije očekivala prljavštinu.Da sapun miriše na kupus i krompir, bilo je čudno za čoveka pred kojim je igrao čitav grad. Imao je samo dvoje slugu koji kao da su došli iz koliba izvan grada.
Mršavi stražar, ako je to uopšte bio, nije imao nije imao oružja; možda mu nisu verovali, izgledao je da besciljno šeta po sobi koja se mogla videti kroz dovratak. Čovek i žena unutra nisu se ponašali drugačije. Masema je obrijao čak i vrh čela, a njegov ogrtač je bio običan, od braon vune, jako izgužvan, ali čist. Tužne oči napravile su njegov pogled od ozlojeđenog do mrkog, a ožiljak je napravio trougao na njegovom obrazu, bio je skoro Raganova slika u ogledalu, samo izbledela zbog godina i sede kose kod slepočnica. Žena je bila u elegantnoj plavoj haljini od svile optočene zlatom, tek je bila zašla u srednje godine i ljupka uprkos pomalo prevelikom nosu. Jednostavna plava mrežica za kosu pružala joj se gotovo do struka, a nosila je zlatnu ogrlicu vatrenom kapljom sa odgovarajućom narukvicom i prstenje sa draguljima na skoro svakom prstu. Držala se dostojanstveno i rezervisano.
“... mnogi te prate gde god ideš”, govorila je “.Ljudi se boje za sebe i njhovu imovinu-”
“Gospodar Zmaj je skršio sve lance zakona.” Masemin glas je bio visok, intenzivan, ali ne i ispunjen besom.“Proročanstva kažu da će gospodar Zmaj skršiti sve lance koji vezuju, i to se upravo dešava. Sjaj gospodara Zmaja će nas zaštititi od Senke.”
“Ovde nije u pitanju Senka nego secikese, lopovi i ostali šljam. Neki koji te slede, u stvari mnogi, misle da mogu da uzmu od ljudi šta god im se sviđa i da ne plate za to.”
“Biće pravde kada se budemo ponovo rodili. Zamaranje stvarima ovog sveta je bespotrebno. Ali u redu. Ako želiš zemaljsku pravdu”, zgrčio je usne prezrivo “Neka bude ovako. Od sada, čoveku koji krade će biti odsečena desna ruka. Čovek koji bude sa ženom bez njene dozvole, ili joj povredi čast, ili nekog ubije, biće obešen. Žena koja krade ili ubije biće išibana. Ako onaj koji tuži nađe dvanaest svedoka, kazna će biti izvršena. Neka bude tako.”
“Kako vi kažete, naravno”, žena promrmlja. I dalje je odisala elegancijom, ali videlo se da je bila uzdrmana. Ninaeva nije znala kakav je geldanski zakon, ali pretpostavljala je da nije tako oštar. Žena je duboko udahnula. “Tu je i dalje problem sa hranom. Postaje sve teže da hranimo toliko mnogo ljudi.”
“Svaki čovek, žena ili dete koji dođu gospodaru Zmaju moraju imati pun stomak. Mora biti tako! Gde se može naći zlato može i hrana, a ima previše zlata na svetu. Previše ih je obuzeto zlatom. ”Masema je besno okretao glavu. Nije bio ljut na nju nego na generala. Izgledao je kao da traži one koji su se obasipali zlatom da im pomogne da ga se reše. “Zmaj je Ponovorođen. Senka se nadvija nad svetom i samo on može da nas spase. Potrebna je samo vera u gospodara Zmaja, i da se pokorimo i slušamo njegove reči. Sve ostalo je beskorisno.”
“Blagosloveno da je ime gospodara Zmaja u Svetlosti.” Zvučalo je kao da je to naučila napamet. “Nije to više samo pitanje zlata, moj gospodaru Proroče. Nalaženje i transportovanje hrane u dovoljnim-”
“Ja nisam gospodar”, glas mu se ponovo pojačao, i sada je bio besan. Nagnuo se ka ženi, a pljuvačka mu se pojavila na usnama, mada joj se lice nije promenilo, ruke su joj uvrtale haljinu kao da želi da je pocepa.“Nema drugog gospodara osim gospodara Zmaja u kome Svetlost obitava, i ja sam samo ponizni glas gospodara Zmaja. Zapamti to! Plemenita ili ne, bogohulnica zaslužuje bičevanje!”
“Oprosti mi”, žena je mrmljala i naklonila se kao da je na kraljičinom dvoru. “Naravno, u pravu si. Nema drugog gospodara osim gospodara Zmaja i ja sam samo ponizni sluga gospodara Zmaja, blagosloveno da je ime gospodara Zmaja, koji dolazi da sluša mudrost i vođenje Prorokovo.”
Masema obrisa rukom usta i odjednom postade hladan. “Nosiš previše zlata. Ne dozvoli da te zavede to što nešto poseduješ. Zlato je prljavo. Gospodar Zmaj je sve.”
Odmah je počela da skida prstenje, i pre nego što je sekunda prošla, sluga se pojavio pored nje i otvorio torbicu koju je izvukao iz džepa ogrtača da bi ona u nju ubacivala dragocenosti. Narukvica i ogrlica su skinuti odmah posle prstenja.
Ninaeva je pogledala u Una i podigla obrvu.
“Svaki peni ide siromašnima”, rekao joj je tihim glasom koji je jedva dopreo do uva “ili nekome kome je potreban. Da mu neki trgovac nije dao krvavu kuću, bio bi u štali ili u nekoj kolibici izvan grada.”
“Čak mu poklanjaju i hranu”, Ragan reče tiho. “Donosili su mu je u posuđu dostojnom kralja dok nisu shvatili da jede samo hleba, supe ili paprikaša. Sada jedva da pije vino.”
Ninaeva zavrte glavom. Pretpostavljala je da je to način da nađe novac za siromašne. Jednostavno opljačkaj sve koji nisu siromašni. Na kraju, naravno, svi postanu siromašni, ali to funkcioniše neko vreme. Pitala se da li Uno i Ragan znaju šta se sve tu dešava. Ljudi koji su govorili da skupljaju novac da pomognu drugima su najčešće ostavljali dosta tog novca u svojim džepovima, ili su voleli moć koju im je sakupljanje dalo. Više je volela ljude koji su po svojoj volji davali novčić iz sopstvene tašne nego one koji su uzimali pare od drugih. Još manje je volela budale koje su napustile svoje farme i radnje da prate.... ovog Proroka, bez razmišljanja odakle će sledeći obrok da stigne.
U sobi, žena se poklanjala još dublje nego ranije, raširila je suknje i savila glavu.“Dok ponovo ne budem imala čast da slušam Prorokove reči i savete. Neka je ime gospodara Zmaja blagosloveno u Svetlosti.”
Masema je otpusti odsutno, skoro da je zaboravio da je tu. Video ih je i posmatrao skoro sa zadovoljstvom. Žena je izašla napolje i skoro da nije videla Ninaevu i muškarce. Ninaeva je okrenula glavu i videla slugu kako im rukom pokazuje da uđu. Za nekoga ko je upravo ostao bez svog nakita, žena je bila dosta mirna.
Mršavi sluga se vratio nazad na svoje mesto pored vrata dok su se trojica muškaraca rukovali na način Krajina, hvatajući se za ramena.
“Mir neka prati tvoj mač”, Uno reče, a Ragan ponovi odmah za njim.
“Mir neka prati gospodara Zmaja”, bio je odgovor, “i neka nas njegova Svetlost obasja.” Ninaeva se zagrcnula. Nije bilo sumnje u to što je rekao; da je gospodar Zmaj izvor Svetlosti. A govorio je da drugi hule! “Da li ste najzad prišli Svetlosti?”
“Mi hodamo u Svetlosti”, Ragan reče pažljivo. “Kao i uvek.” Uno je ćutao, a lice mu je bilo bezizražajno.
Masemino lice je bilo čudno, jer je pokušao da napravi strpljivi izraz lica.“Samo nas Svetlost kroz gospodara Zmaja može spasiti. Shvatićete to na kraju, jer ste videli gospodara Zmaja, a samo oni koji su zakleti Senci mogu da vide, a da ne veruju. Verovaćete.”
Uprkos vrućini i šalu, Ninaeva se stresla. On je bio totalno ubeđen u to što je govorio, a mogla je videti iskru ludila u njegovim očima. Njegov pogled je prešao preko nje i kolena su joj se ukrutila. Najveći fanatik među Belim plaštovima pred njim je izgledao blago. Oni ljudi u ulici bili su samo blaga imitacija gospodara.
“Ti ženo. Jesi li spremna da priđeš Svetlosti gospodara Zmaja i da se očistiš od greha?”
“Hodam u Svetlosti najbolje što mogu.” Bila je besna kad je zatekla sebe kako priča pažljivo kao i Ragan. Grehovi, ma ko on misli da je?
“Previše si opterećena pohotom.” Masemin pogled je lutao od njene crvene haljine do usko obmotanog šala.
“Šta hoćeš time da kažeš?” Uno je okretao očima, a Ragan joj je rukama pokazivao da ućuti, ali pre bi poletela nego ućutala. “Ko si ti da mi govoriš kako da se oblačim?” Pre nego što je shvatila šta radi obmotala je šal oko laktova; ionako je bilo prevruće. “Nijedan muškarac nema to pravo niti meni niti nekoj drugoj ženi! Ako budem želela da hodam gola, to se neće tebe ticati!”
Masema je nakratko posmatrao njene grudi, video se nagoveštaj divljenja u njegovim očima, a onda je počeo da je gleda u lice. Unovo pravo i naslikano oko savršeno su se poklapali dok je zurio u kroz nju, Ragan se trznuo i promrmljao nešto za sebe.
Ninaeva je progutala knedlu. Toliko o tome da pazi šta priča. Možda je po prvi put u životu stvarno zažalila što joj je jezik bio brži od pameti. Ovaj čovek je mogao da naredi da nekome odseku ruku, obese ga i to pod plaštom suda, ko zna šta je još bio sposoban da uradi? Mislila je da je dovoljno besna da bi mogla da usmerava.
Ali ako bude usmeravala... ako su Mogedijen i Crne sestre u Samari... Ali ako ne budem...! Htela je da se zamota šalom sve do brade.Ali ne ako on bude zurio u nju. Neki glasić u glavi govorio joj je da se potrudi da ne ispade potpuna glupača, samo su muškarci dozvoljavali da im ponos nadjača razum, ali srela je Masemin prkosan pogled i ponovo progutala knedlu.
Masema izvi usne “Takvi odevni predmeti se nose samo da bi uzbuđivali muškarce, ni zbog čega više.” Nije mogla da razume kako mu je glas mogao biti tako strastan i hladan u isto vreme...“Požudne misli udaljavaju od gospodara Zmaja i Svetlosti. Razmišljao sam o tome da zabranim nošenje haljina koje skreću misli muškaraca. Neka žena koja zavodi muškarca ili muškarac koji zavodi ženu budu bičevani, dok ne shvate da samo o razmišljanu o gospodaru Zmaju i Svetlosti može biti nađena radost.”
Nije više gledao u nju. Sa tim ludačkim pogledom zurio je kroz nju u nešto udaljeno. “Neka kafane i druga mesta u kojima se prodaju jaka pića, koja odvraćaju ljude od razmišljanja o gospodaru Zmaju budu spaljena. Posećivao sam takva mesta dok sam bio grešan, i sada zbog toga iskreno žalim, kao što žalim zbog njihovih greha. Postoje samo gospodar Zmaj i Svetlost! Sve ostalo je iluzija, zamka postavljena od strane Senke!”
“Ovo je Ninaeva al’Mera”, Uno reče brzo dok je ovaj zastao između dva udisaja. “Iz Edmondovog Polja, iz Dve Reke odakle dolazi gospodar Zmaj.” Masemina glava se sporo okrenula prema jednookom čoveku, a ona je imala vremena da namesti šal. “Ona je bila u Fal Dari sa gospodarom Zmajem, i u Falmeu. Gospodar Zmaj ju je spasio u Falmeu. Brine o njoj kao o majci.”
Drugom prilikom uputila bi mu par prigodnih reči, I možda zaušku. Rand je nije spasao- nije je zapravo spasao - bio je samo nekoliko godina stariji od nje. Majka, zaista…!
Masema se okrenuo ka njoj. Od onog pogleda od malopre nije ostalo ništa. Skoro je sijao.
“Ninaeva, da.” Počeo je brže da govori. “Da! Sećam se tvoga imena i tvog lica. Blagoslovena si među ženama, Ninaeva al’Mera, ne manje nego majka gospodara Zmaja. Pazila si ga kao dete.” Uhvati je za ruke, i snažno ih stisnu, ali izgleda nije bio svestan stiska. “Pričaćeš ljudima o detinjstvu gospodara Zmaja, o njegovim prvim rečima mudrosti, o čudima koja su ga pratila.
Nije znala šta da kaže. Nikad nije videla da se oko Randa dešavaju neka čuda. Čula je za neke stvari u Tiru, ali teško je mogla da tvrdi da ih je ta’veren stvarao. Čak i za ono što se desilo u Falmeu je imala racionalno objašnjenje, neku vrstu objašnjenja. A što se tiče reči mudrosti, prvo što je čula od njega je bilo obećanje da neće više nikoga gađati kamenjem, i to tek pošto je dobio dobre batine. Nije čula ni jednu reč od njega posle toga koju bi mogla nazvati mudrom. U svakom slučaju i da je Rand govorio mudre savete iz kolevke, i da su se pojavljivale komete noću i on na nebu usred bela dana, ipak ne bi ostala sa ovim ludakom.
“Moram da putujem nizvodno”, rekla je obazrivo. “Da mu se pridružim. Da se pridružim gospodaru Zmaju.” Jedva je uspela da izgovori to ime, jer Rand u blizini Proroka očigledno nije bio samo “on”. Samo sam osetljiva, to je sve. “Muškarac je hrast a žena vrba”, glasi izreka. Hrast se borio protiv vetra i bio slomljen, dok se vrba savila kad je morala i preživela. To nije značilo da mora da se povija. “On... gospodar Zmaj... je u Tiru. Gospodar Zmaj nas je pozvao tamo.”
“Tir.” Masema je sklonio ruke, a ona ih je neprimetno protrljala. Nije morala to da sakriva; opet je zurio u daljinu. “Da, čuo sam.” Pričao je to samom sebi. “Kad Amadicija bude prišla gospodaru Zmaju kao i Geldan, vodiću ljude do Tira, pod okrilje gospodara Zmaja. Poslaću učenike da prošire reč o gospodaru Zmaju kroz Tarabon i Arad Doman, u Saldeju i Kandor, u Krajine, u Andor, a onda ću povesti ljude da se poklone pred stopama gospodara Zmaja.”
“Mudar plan... ah.... o Proroče gospodara Zmaja.” Bio je to najgluplji plan za koji je ikad čula. Ne mora da znači da neće funkcionisati; glupi planovi su često radili iz nekog razloga, kada su ih muškarci pravili. Rand će možda uživati da gleda kao svi ti ljudi kleče pred njim ako je upola arogantan kao što Evgena tvrdi. “Ali mi... ne možemo da čekamo. Pozvana sam, a kad gospodar Zmaj pozove, mi puki smrtnici ne možemo čekati.” Jednog dana će dobiti šansu da ga izlupa zato što je morala ovo da kaže. “Moram da nađem brod koji plovi nizvodno.”
Masema je toliko dugo zurio u nju da se već unervozila. Znoj joj je curi niz leđa i između grudi, a to je bio samo deo toplote. Od tog pogleda bi se i Mogedijen oznojila.
Konačno je klimnuo glavom, dok mu se izraz lica menjao iz namrgođenog u fanatičan. “U redu”, reče on uzdišući. “Ako ste pozvani, morate ići. Idite sa Svetlošću i u Svetlosti. Sa prigodnijom haljinom možeš razmišljati o gospodaru Zmaju i njegovoj Svetlosti, mada ne sumnjam da su oni koji su bliski gospodaru Zmaju mnogo bliži Svetlosti od ostalih.”
“Rečni brod?” Ninaeva je insistirala “Morate znati kad neki brod pristane u Samari ili nekom selu pored reke. Ako znate recite nam gde da nađemo jedan, to bi učinilo naše putovanje mnogo... brže.” Htela je da kaže prijatnije, ali nije mislila da bi to mnogo značilo Masemi.
“Ne bavim se takvim stvarima”, reče on mrzovoljno. “Ali u pravu si. Kada gospodar Zmaj naređuje, mora se doći u trenu. Raspitaću se. Ako se neki brod može naći, do kraja ću saznati za to.” Oči mu se usrsrediše na dvojicu ljudi. “Morate da se pobrinete da bude bezbedna do tada. Ako bude nastavila da se ovako oblači, privući će ljude sa lošim namerama. Morate je paziti kao tvrdoglavo dete, dok se ne sjedini sa gospodarom Zmajem.”
Ninaeva se ugrizla za jezik. Vrba, ne hrast, vrba je bila potreba ponavljala je sebi. Uspela je da sakrije sav bes iza zahvalnog osmeha kakvom bi se svaki idiot obradovao. Ipak, on je opasan idiot. Morala je to da zapamti.
Uno i Ragan su se brzo pozdravili, sa još udaranja po ramenima, i izgurali je napolje kao da su iz nekog razloga morali da pobegnu od Maseme. On ih je izgleda zaboravio pre nego što su stigli do vrata; zurio je u slugu i čekao na neotesanog čoveka u ogrtaču farmera koji je stezao kapu u svojim debelim šakama, a stahopoštovanje se ocrtavalo na njegovom bledom licu.
Nije progovorila ni reč dok su silazili niz stepenice i prolazili kroz kuhinju, gde je žena sive kose sisala zube i pravila supu i izgleda da se uopšte nije pomerala. Ninaeva je ćutala dok su dobijali oružje nazad, ćutala dok nisu izašli iz uličice i ušli u nešto dovoljno široko da bi se moglo nazvati ulicom. Onda je uprla prstom u njhove noseve. “Kako se usuđujete da me tako izvučete!” Ljudi su pokunjeno prolazili pored muškarca koji se cerio, a žene sa kezom na licu, iako nisu znale za što ih je žena grdila. “Još pet minuta, i ubedila bi ga da nam nađe brod danas. Ako se ovo ponovi ja-!” Uno frknu tako glasno da se ostatak rečenice nije ni čuo. “Još pet krvavih minuta, i Masema bi spustio svoje krvave ruke na tebe. Najverovatnije bi rekao da bi neko trebao to da uradi i neko bi se našao! Kada on kaže da bi nešto trebalo da se uradi, tu je uvek pedeset krvavih ruku, ili sto krvavih ruku, ili krvava hiljada da to uradi!” Produžio je oholo niz ulicu, a Ragan je bio pored njega, a ona je mogla da ide sa njima ili da bude ostavljena. Uno je sigurno koračao kao da je znao da će im se pridružiti. Skoro se okrenula i otišla na drugu stranu samo da bi dokazala da je pogrešio. Počela je da ga prati, ali ne zato što se bojala da se izgubi u tim uličicama, koje ko da su pravljene za zečeve. Našla bi ona put, do kraja. “Naredio je da išibaju Lorda Visokog Saveta krune, čuješ li? Da ga išibaju! A ton mu nije bio ni upola oštar kao tvoj” režao je jednooki čovek. “Napad na reč gospodara Zmaja je to nazvao. Mir! Rekla si mu da nema pravo da govori o tvojoj spaljenoj odeći! Nekoliko minuta si se dobro ponašala, ali video sam tvoje lice na kraju. Htela si opet da prasneš na njega. Jedina gora stvar koju si mogla da uradiš je bila da imenuješ gospodara Zmaja. Kaže da je to huljenje, jednako onom kad se imenuje spaljeni Mračni.”
Raganov rep se ljuljao dok je govorio. “Sećaš se gospe Baelome, Uno? Kada su prve glasine stigle iz Tira o gospodaru Zmaju, Ninaeva, rekla je odprilike “taj Rand al’Tor”, a Masema je čuo, odmah je zatražio panj i sekiru, a ona tek što je to izrekla.”
“Odsekao je nekome glavu zbog toga?” upitala je zaprepašćeno.
“Ne”, Uno promrmlja zgađeno, “ali samo zato što se mnogo uvlačila kad je shvatila šta je rekla. Izvukli su je iz kočije i obesili za spaljene zglobove i zavezali tako da su je gledali u svakom spaljenom selu kroz koje smo prošli. Njeni telohranitelji su samo stojali kao gomila ovaca i gledali.”
“Kada je sve bilo gotovo”, Ragan dodade “zahvalila je Masemi na njegovoj milosrdnosti, kao i lord Alešin.” Njegov ton joj je smetao, bio je previše zajedljiv. “Znali su šta rade. Njihove glave ne bi bile prve koje su nabijene na kolac. Tvoja je mogla da bude zadnja u nizu. Naše glave bi se pridružile tvojoj ako bi pokušali da pomognemo. Masema nema miljenika.”
Duboko je uzdahnula. Kako je Masema mogao da stekne toliku moć? Očigledno nije imao moć samo nad sledbenicima. Ali nema razloga da lordovi i gospe ne budu veće budale od farmera; mnogi od njih su bili veće budale, po njenom mišljenju. Ona glupača sa prstenjem sigurno je bila gospa; nijedan trgovac nikad nije nosio vatrenu kaplju. Geldan je sigurno imao zakone, sudove i sudije. Gde su bili kralj i kraljica? Nije mogla da se seti ko je vladao Geldanom. Niko u Dve Reke nije imao poslova sa kraljevima i kraljicama, ali oni su postojali zajedno sa plemstvom da se postaraju da pravda bude sprovođena.. Šta god Masema ovde radi, to se nje ne tiče. Imala je pametnijih poslova nego da razmišlja o gomili imbecila koji su dopustili da im ludak naređuje.
Ipak je postavila pitanje iz znatiželje, “Da li on stvarno misli da natera da se muškarci i žene ne gledaju? Šta misli da će se desiti ako ne bude brakova, ako ne bude dece? Da li će sledeći korak biti da zaustavi ljude da se bave poljoprivredom, ili tkanjem, ili pravljenjem cipela da bi mogli da misle o Randu al’Toru?” Namerno je izustila ime. Ova dvojica su išla naokolo i zvala ga “gospodar Zmaj” at the drop of a pin almost as much as Masema did. “Čujte me. Ako pokuša da naređuje ženama kako da se oblače, podići ću ustanak sa ciljem da se on svrgne.” Samara najverovatnije ima nešto slično Ženskom Krugu, većina mesta ima, nekada su ih zvali drugačije, a nekada naprosto nisu imala imena; muškarci o nekim stvarima uopšte nisu imali pojma, i ponekad su prozivali žene zbog nepristojne odeće, ali prozivanje nije isto što i mešanje u ženske stvari. Žene se nisu mešale u muške stvari, ustvari ne više nego što je potrebno, i muškarci ne bi trebali da se mešaju u ženske. “Verujem da će i muškarci postupiti isto ako pokušaju da zatvore kafane. Nikad nisam upoznala muškarca koji ne bi mogao da zaspi sa nosom u čaši.”
“Možda će to narediti”, Ragan reče, “a možda i neće. Ponekad izda neke naredbe, a ponekad ih zaboravi, jer je nešto važno iskrslo. Bili biste iznenađeni”, dodade on suvo, “kad bi ste čuli šta su njegovi pratioci prihvatili bez pogovora.” On i Uno su je posmatrali, shvatila je, ali oprezno su posmatrali i ljude u ulici. Izgledali su kao da su spremni da izvuku mačeve, a da ne protekne otkucaj srca. Ako su stvarno mislili da izvršavaju Masemine instrukcije, nešto loše će se desiti.
“Nema on ništa protiv krvavog braka”, Uno zareža, zureći tako jako u torbara sa dve pite od mesa, da se ovaj okrenuo i pobegao, a da nije uzeo kusur. “Sreća tvoja što se nije setio da nemaš muža, jer bi te najverovatnije udao i poslao kod gospodara Zmaja sa njim. Ponekad izabere spaljenih trista ili četiristo slobodnih muškaraca i žena i venča ih. Mnogi nikad nisu videli supružnika do tog dana. Ako se krvavi idioti ne žale zbog toga, misliš da će se žaliti zbog spaljenog piva?”
Ragan je promrmljao nešto ispod glasa, ali čula je dovoljno da bi mogla da se namršti. “Neki ljudi ne znaju koliko je prokleto srećan.” Samo je to rekao. Čak nije primetio njen pogled. Bio je suviše zauzet posmatranjem ulice ikoga ko bi pokušao da odmagli sa njom u vreći. Bila je u iskušenju da odbaci šal. Izgleda nije čuo ni njen frktaj. Muškarci su mogli da budu slepi i gluvi kada su to želeli.
“Bar nije pokušao da mi ukrade nakit,” reče ona “Ko je ona glupa žena koja je predala svoj nakit?” Oni koji su postajali Masemini sledbenici nisu bili mnogo pametni.
“To” Uno reče “je bila Aliandra, blagoslovena od strane Svetlosti, kraljica krvavog Geldana. I još bezbroj titula, vi južnjaci izgleda da ih samo slažete.”
Ninaeva je zapela nogom za kamenu kocku i umalo pala. “Znači, tako on to izvodi”, ona uzviknu, i skide njihove ruke sa sebe. “Ako je kraljica dovoljno glupa da ga sluša, nije ni čudo da može da radi šta želi.”
“Nije ona glupa”, Uno reče oštro, i pogleda je pre nego što se vratio osmatranju ulice.“Mudra je to žena. Kada se nađeš u sedlu divljeg konja, bolje ti je da krvavo jašeš tamo gde ide. Misliš da je budala zato što joj je Masema uzeo prstenje? Ona je dovoljno pametna da spaljeno zna da će moći više da zahteva ako prestane da nosi nakit kad dođe kod njega. Prvi put kad je došao kod nje bilo je obrnuto, a sada joj skida prstenje sa spaljenih ruku. Imala je nisku bisera u kosi, a on je jako povukao i sve se rasulo. Sve dame su bile na kolenima i skupljale krvave stvari sa poda. Čak je i Aliandra pokupila nekoliko.”
“To mi ne zvuči tako mudro”, reče ona krepko. “To zvuči kao kukavičluk.” Kome su se tresla kolena kada je on pogledao? Pitao je glasić u njenoj glavi. Ko se znojio od njegovog pogleda? Bar je uspela da mu se suprotstavi. Jesam, uspela sam. Kad se poviješ kao vrba nije isto kao kad se sakriješ kao miš. “Da li je ona kraljica ili ne?”
Muškarci su se pogledali slično kao Tom i Džuilin, a onda Ragan tiho reče “Ne razumeš, Ninaeva. Aliandra je četvrta koja sedi na od Svetlosti blagoslovenom tronu, odkad smo došli u Geldan, a došli smo pre jedva godinu dana. Džonin je bio kralj kada je Masema počeo da privlači rulju, ali on je mislio da je Masema bezopasani ludak i nije uradio ništa čak kada je rulja toliko narasla da su ga plemići upozorili da bi trebao to da okonča. Džonin je umro u nesreći u lovu-”
“Nesreća u lovu!” Uno podrugljivo reče “A sokolar koji je sve video, izgleda da se ubo na iglu pa umro. Izgleda da je prepoznao spaljeno koplje za divlje svinje. Spaljeni da su južnjaci i njihova krvava Igra Kuća!”
“I Elizela je uspela”, Ragan se nadovezao. “Krenula je armijom protiv rulje sve dok nije došlo do bitke i vojska je pobeđena.”
“Krvavo slab izgovor za vojnike”, Uno promrmlja. Moraće ponovo da popriča sa njim o izražavanju.
Ragan se klimanjem složi sa Unom, a onda nastavi gde je stao. “Kažu da je Elizela popila otrov posle toga, ali nema veze kako je umrla jer je posle nje došla Tereza koja je izdržala čitavih deset dana posle krunisanja, održavala se na vlasti sve dok nije poslala dve hiljade vojnika na deset hiljada ljudi koji su se okupili izvan grada. Kada su vojnici poraženi, abdicirala je da bi se udala za bogatog trgovca.” Ninaeva ga pogleda nepoverljivo, a Uno frknu. “Tako glasi priča”, mlađi čovek nastavi. “Naravno, u ovoj zemlji kad se neko uda, to znači da odustaje zauvek od trona. Nema veze šta Beon Goraed misli o tome, čuo sam da je izvučen iz kreveta u sitne sate od strane Aliandrinih telohranitelja i odveden u Džeda palatu da bi se tamo obavilo venčanje. Tereza je otišla da živi sa mužem na novom seoskom imanju, dok je krunisanje Aliandre bilo u toku. Pre zalaska sunca, nova kraljica pozvala je Masemu u palatu da mu kaže da ne bi trebalo da pravi nevolje. Dve nedelje ga je pozivala. Ne znam da li stvarno veruje u ono što on propoveda, ali preuzela je tron zemlje koja je bila na ivici građanskog rata, dok su Beli plaštovi bili spremni da uđu svakog trena, i sve je sredila najbolje što je mogla. Ona je mudra kraljica i bio bih ponosan da joj služim iako je južnjakinja.”
Ninaeva je zaustla da kaže nešto, ali zaboravila je šta je htela reći kad je Uno progovorio mirnim tonom “Spaljeni Beli plašt nas prati. Ne okreći se, ženo. Trebalo bi da si pametnija.”
Vrat joj se ukrutio od napora da gleda pravo, a znoj joj se slivao niz leđa. “Skreni u sledeću sporednu ulicu, Uno.”
“Ali tako ćemo se udaljiti od glavne ulice i krvavih kapija. Možemo mu pobeći u gomili.”
“Skreni!” Ona udahnu sporo i glas joj postade manje kreštav “Moram da ga vidim.”
Uno je izgledao tako besno da su mu se ljudi sklanjali sa puta, ali ipak je skrenuo u sporednu ulicu. Malo je okrenula glavu tačno kad su skretali i videla ga krajičkom oka pre nego što joj je mala kamena gostionica zaklonila vidik. Snežni plašt ga je isticao u gomili. Nije bilo greške da je to bilo ono lepo lice, nije ni sumnjala da je to on. Nijedan drugi Beli plašt osim Galada nije imao razloga da prati nju ili Una i Ragana.