Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće
Poglavlje 40
Točak tka
By Aragorn&Tullamore
Kako je sledeća građevina zaklonila Galada, Ninaevine tamne oči počeše panično da traže mesto za sebe. Kljucajući od besa, na sebe koliko i na Galadedrida Damodreda. Ti glupa vunoglavko! To je uzan put kao i svi ostali, prekriven kružnim kamenjem, poređan sa sivim dučanima, kućama i krčmama, naseljen sa razbacanom popodnevnom ruljom. Da nisi došla u grad, nikad te ne bi i našao! Sivi su se bili suviše razjurili, pa nije bila u mogućnosti da se odmah sakrije. Morala si da vidiš proroka! Morala si da odeš verujući da će Prorok rizikovati i odjuriti da nam pomogne pre nego što dođe Mogedijen! Kada ćeš konačno naučiti da se ne možeš osloniti ni na koga osim na samu sebe? U tom trenutku ona donese svoj izbor. Kada Galad zađe iza ćoška i bude u mogućnosti da ih ne vidi, počeće da ih traži po trgovinama, i možda po krčmama.
“Ovim putem.” Podignuvši krajeve haljine, ona ulete u najbližu sporednu uličicu i podboči leđa uza zid. Niko nije pogledao u nju dva puta, krišom kao sto je ona, i šta je to govorilo o tome kako stvari stoje u Samari nije htela ni da pomišlja. Uno i Ragan su bili pored nje pre nego što pogledala okolinu, prateći je dalje niz prašnjavu, prljavu uličicu, pored krhotina jedne stare kofe i kišnog bureta bušnog do tacke kolapsa unutar obručeva. Barem su radili ono što je tražila. Na neki način. Napregnute ruke na dugačkim mačevima čije su se ručke izdizale iznad njihovih ramena, bili su spremni da je zaštite želela ona to ili ne. Pusti ih, ti budalo.Da li mislis da možeš sama da se odbraniš?
Ona je pouzdano bila dovoljno ljuta. Galad, od svih mogućih ljudi! Nije trebala uopšte napuštati menažeriju! On je budala, koja može sve upropastiti. Nije mogla usmeravati više nego što je usmeravala kod Maseme. Samo mogućnost da su Mogedijen i crne sestre u Samari moralo je naterati da se osloni na dvojicu muškaraca, zbog njene bezbednosti. Naterala je sebe da se prislili da smanji malo bes; mada je mogla od njega žvakati kameni zid iza njenih leđa. Znala je zašto sve Aes Sedai imaju Zaštitnike—svi sem, naravno, crvenih. U njenoj glavi znala je zašto je to tako. U njenom srcu, to ju je pitanje teralo na gunđanje.
Galad se pojavi, hodajući polako, kroz gomilu ljudi u ulici, tražeći očima nešto. Po svim razlozima, on bi već trebao otići—i skloniti se odavde—ali opet, on je sigurno hodao uličicom prema njima. Ka njima. Nije se čak ni trudio da napravi izraz iznenađenja ili čuđenja.
Uno i Ragan zajedno reagovaše kad vidoše da je Galad zašao u njihovu aleju. Jednooki čovek izvadi svoj mač za tren oka, dok je Ragan bio malo sporiji, jer ju je zaštitnički gurnuo dublje u uličicu. Oni se postaviše jedan iza drugog; ako Galad prođe pored Una, još uvek će morati da se obračuna sa Raganom.
Ninaeva zaškrguće zubima. Mogla je sve ove mačeve napraviti neupotrebljivima, ali samo ako bi mogla osetiti Istinski izvor. Bio je tu kao neviđena svetlost na njenim ramenima, i čekala je da je prigrabi. Mogla je to uraditi. Ako bi se usudila.
Galad se zaustavi ispred ulaza u uličicu, zabaci svoj plašt dok mu se druga ruka nonšalantno nalazila na balčaku mača, i tako za sve koji su gledali stvori sliku čeličnog dobročinstva. Ali štit mu se i suviše sijao da bi takav prizor mogao biti istinit.
“Ne želim da ubijem nijednog od vas Šijenaraca,” on reče smireno Unu. Ninaeva je više puta čula Elejnu i Gavina kako pozitivno razgovaraju o Galadovoj veštini mačevanja, ali sada je po prvi put pomislila da su možda sva ta govorkanja ipak bila tačna. Napokon, uvek je i smatrala da su bila tačna. Protiv njega su bila dva potpuno naoružana čoveka, a njegov pogled je bio kao vučji kad se sretne sa nekim psima manjeg značaja, koji se pretvara da ne želi bitku, a bukvalno bi mogao da ih pobedi za kratko vreme. Uopšte ne gledajući dva čoveka ispred sebe, on joj se obrati. “Neko drugi bi utrčao u prodavnicu ili krčmu, ali ti nikad ne radiš ono što očekujem. Da li ćeš mi dozvoliti da razgovaram sa tobom? Nema potrebe da me teraš da ubijem sve ove ljude.”
Niko od prolaznika nije zastajao, ali čak i pošto su trojica muškaraca zaklanjali njen pogled mogla je videti izduživanje glava, i pravljenja grimasa ljudi koji su bili privučeni znatiželjom posla jednog Belog plašta. A pogotovu posla koji obuhvata potezanje mačeva. Tračevi su se verovatno već stvarali u njihovoj glavi i verovatno će se širiti tolikom brzinom kojom bi i lasta pozavidela.
“Pustite ga da priđe,” ona naredi. Kada Uno i Ragan ne poslušaše, ona ponovi, glasnije i ozbiljnije. Tada su se i najzad sklonili, mada polako, onoliko koliko je uska uličica dozvoljavala, i mada nisu progovorili ni reč, u vazduhu se osećala napetost prema njemu. Galad priđe tihim i laganim korakom, izgledajući kao da je zaboravio Šijenarce. Ona predpostavi da bi bila velika greška da se osloni na tu činjenicu; i mada je izgledalo da ih je zaboravio, kladila se da ih je imao sve vreme na umu.
Osim Izgubljenih, ona nije mogla da zamisli čoveka koga bi najmanje volela da vidi u ovom trenutku, ali sa licem ispred njenog, ona beše suviše svesna svog prisustva, disanja, i svojih sopstvenih otkucaja srca. Ovo je bilo smešno. Zašto taj čovek nije stvoren ružan? Ili barem neprivlačan.
“Znao sam da znaš da te pratim.” Takva optužnica je zvučala oštro u njenim ušima, mada nije znala da li je to uopšte optužnica ili ne. On brzo postane svesna kako ju je iznervirala činjenica da on ne radi ono što je očekivala od njega.
“Shvatio sam to čim sam te prepoznao, Ninaeva. Sećam se da obično ti vidiš više nego što pokazuješ.”
Neće dozvoliti da je obrlati komplimentima. Njen izgled je i bilo ono što ju je nateralo da ostane sa Valan Lukom. “Šta radiš ovde u Geldanu? Mislila sam da si na putu za Altaru.”
Par trenutaka ju je samo gledao svojim tamnim, predivnim očima, a onda prekide tišinu, i grohotom se nasmeje. “Od svih ljudi na svetu, samo ti Ninaeva, možeš da me pitaš pitanje koje ja želim da postavim tebi. U redu. Odgovoriću ti, mada bi trebalo ovo biti obrnutim redosledom. Imao sam naređenja iz Salidara, u Altari, ali sve se promenilo kad je ovaj Prorok—Šta je sa tobom? Jesi li bolesna?”
Ninaeva natera sebe da napravi tmurno lice. “Naravno da nisam,” ona reče oštro. “Moje zdravlje je odlično, hvala na pitanju.” Salidar! Naravno! To ime je počelo da je bubnja u glavi. I tokom svog tog napora njenog mozga, Galad bi joj uvek povremeno predao ono što on nije mogla sama obezbediti. Bilo bi dobro kada bi Masema našao brzo brod. Samo kada bi bila sigurna da ih Galad neće izdati. Ali bez solucije da dozvoli Unu i Raganu da ga ubiju, naravno. Šta god da je Elejna rekla, Ninaeva ne bi mogla da poveruje da bi želela da dozvoli da iseckaju njenog brata. Postojala je jedino jako mala šansa da bi možda mogao da poveruje da Elejna nije sa njom. “Samo ne mogu da se oporavim od šoka što te vidim.”
“Mali poklon od mene, zbog onoga što sam saznao šta vam se desilo u Sijendi.” Ona primeti njegovu ozbiljnost i njegovo lice koje joj je u tom trenutku izgledalo tako lepo na neki čudan način, ali je ton njegovog glasa sve pokvarilo. Nekako. Izgledalo je kao da popuje maloj devojčici koja se iskrala iz kuće da bi se pentrala po drveću. “Razboleo sam se od brige. Šta je pod ovom svetlošću ušlo u vas? Da li znate koliko ste rizikovale vašim begom? I na kraju ste došle ovde, od svih mogućih mesta. Elejna bi uvek izabrala da osedla konja i ode galopom što dalje odavde, ali mislio sam da barem ti imaš više pameti od nje. Taj tako zvani Prorok—” On je preseče, posmatrajući dva muškarca. Uno je prizemljio vrh svoga mača, i postavio je ruke kao da se svakog trenutka sprema da ga prebije. Ragan je izgledao kao da istražuje oštricu svoga mača i da ignoriše sve što se oko njega zbiva.
“Čuo sam govorkanja,” Galad krenu sporim glasom, “Da je on Šijenarac. Ne možeš biti toliko budalasta da dozvoliš sebi da se umešaš među njih.” Bilo je i suviše pitanja za njen ukus.
“Nijedan od njih nije Prorok, Galade,” ona reče. “Poznajem obojicu već jedno kratko izvesno vreme, i takvu stvar mogu da ti potvrdim. Uno, Ragane, ako ne nameravate da očistite crno ispod noktiju, sklonite te stvari. Pa?” Oni su malo oklevali, pre nego što su je poslušali, Uno je šištao i mrmljao, ali konačno je i on posluša. Muškarci obično reaguju na strog ozbiljan glas. U stvari većina njih. Ponekad.
“Nikad nisam ni pomislio da jesu, Ninaeva.” Galadov glas, suvlji nego njen, teralo ju je da se naježi, ali kako je nastavljao, zvučao je pre iritirajuće nego superiorno. I zabrinuto. Što je još više naježi, naravno. Njoj prolete u glavi misao kako je on, i imao je nerve da bi bio zabrinut. “I ja ne znam u šta ste upale ti i Elejna, i nije me ni briga, sve dok vas mogu izvući odatle pre nego što budete povređene. Trgovina je sporija na reci, ali odgovarajući brod bi se trebao pojaviti u sledećih pare dana. Reci mi gde mogu da vas nađem, i osiguraću vam prolaz do Altare. Odatle možete lako pratiti put do Kaemlina.”
Ona očigledno zevnu. “Nameravaš da nam nađeš brod?”
“To je sve što mogu da uradim, barem za sada.” Zvučao je kao da se izvinjava, i posle toga prodrma glavu, kao da se svađao sa samim sobom. “Ne mogu da vas ispratim do bezbednog mesta; moja dužnost je ovde.”
“Ne bi smo želele da te odvojimo od tvojih dužnosti,” ona reče, gotovo bez daha. Ako to pogrešno shvati, neka mu bude. Ali mogla je samo da se nada da će dobro shvatiti.
On je izgledao kao da se oseća da treba da odbrani samog sebe. “Teško da je uopšte bezbedno da vas pošaljem odavde same, ali brod će vas odvesti odavde pre nego što granice popuste. A popustiće, pre ili kasnije; potrebna je samo jedna iskra, i Prorok će sigurno udariti, ako to ne uradi neko drugi. Moraš gledati da se sada smestite u Kaemlin, i ti i Elejna. Sve što mi treba je tvoje obećanje da ćete otići tamo. Kula nije mesto ni za jednu od vas. Čak ni za..—” On brzo zatvori usta, ali mogao je slobodno i da nastavi i da izgovori ime Egvene.
Ne bi mogla da škodi činjenica, da bi i Galad mogao da im potraži brod. Ako Masema može da zaboravi svoju nameru da zatvori krčme, ona može da zaboravio na to da joj neko uopšte može naći brod. Naročito ako misli da bi odgovarajući brod naterao da sve zaborave i da se drže od sopstvenih planova. Ne bi moglo škoditi—ako bi verovala Galadu. Ako se ispostavi da mu ipak ne može verovati, onda bi joj najbolje bilo da se nada kako nije dobar sa mačem onako kako ona misli. Kratka misao joj blesnu u glavi, o onome šta bi se moglo dogoditi—šta će se dogoditi—ako se ispostavi na nije dostojan poverenja.
“Ja sam ono što jesam, Galade, a sa Elejnom je isti slučaj.” Vrdanje oko Masema ju je ostavio loš ukus u njenim ustima. Ulaz ka Beloj kuli joj je bio bliže nego što je želela. “A i ti si , sada ono što jesi.” Ona očigledno podiže obrvu na njegov beli plašt. “Oni mrze Kulu, i mrze žene koje umeju da usmeravaju. Sada kada si jedan od njih, zašto ne bih pomislila da ovde imaš još pedesetoro ljudi koji su mi za petama, i koji žele da mi ispale strelu u leđa ili me, još bolje, stave u ćeliju? Mene, a takođe i Elejnu .”
Galad na to odmahnu glavom. Možda je bio i uvređen. “Koliko često moram da vam kažem? Nikad neću dozvoliti da se desi nešto loše mojoj sestri. A ni tebi.”
Bilo je stvarno neprijatno, shvatajući da je bila uznemirena u pauzi koja joj je dala do znanja da je zakasnila u mislima. Ona nije bila neka glupa devojčica, da izgubi pamet zbog muških očiju koje su uspevale budu nežne i neverovatno duboke u isto vreme. “Ako tako kažeš,” reče mu, i on opet odmahnu glavom.
“Reci mi gde ste odsele, i ja ću poslati poruku, ili je doneti, čim pronađem pogodan brod.”
Ako je Elejna u pravu, nije mogao da laže nista više nego Aes Sedai koja je zakleta sa Tri zakletve, ali još uvek je oklevala. Bilo kakva greška ovde je može biti i poslednja. Ona ima prava da preduzme određeni rizik kada to obuhvata samo nju, ali u ovom slučaju rizik obuhvata i Elejnu. I Toma i Džuilin, ako ćemo već tako; ona ima obavezu prema njima, šta god da oni drugačije misle u vezi toga. Ali ona je bila tu, i odluka je morala biti njena. Mada iskreno, mislila je da drugačije nikad i ne bi moglo biti.
“Svetlosti, ženo, šta još želiš od mene?” Galad zagrme, pritom dižući ruke, kao da želi da je zgrabi za ramena. Unova oštrica se nađe tačno između njih , ali činilo se da Elejnin brat uopšte nije obraćao neku i previše veliku pažnju na to. “Ne želim ti zlo, ni sada niti ikada; kunem se majčinim imenom. Kažeš da si ono što si? Znam ja šta si. A znam i šta nisi. A pola razloga zašto nosim ovo…,” on dodirnu ivicu svoga belog plašta, “…je zato što vas je na ovo poslala Kula—tebe, Elejnu i Egvenu—zbog, pitaj Svetlost, kakvog razloga, uprkos tome što jeste, ono što jeste. To je isto kao poslati dečaka koji je upravo naučio da drži mač, pravo u bitku, i zato im nikada neću oprostiti. Ima još vremena da promenite stranu; vi ne morate nositi taj mač. Kula je suviše opasna i za tebe i za moju sestru, naročito sada. Pola sveta je sada postalo preopasno za tebe! Dozvoli da ti pomognem, da bi bile bezbedne.” Tvrdoča je skliznula iz njegovog glasa, premda je bila na osetljivoj oštrici. “Preklinjem te, Ninaeva. Ako bi se nešto desilo Elejni . . . Jedan deo mene želi i da je Egvena sa vama, da bih mogao . . . ” On pređe prstima kroz kosu, gledajući levo i desno i tražeći način kako da je ubedi u ono što govori. Uno i Ragan su držali svoje mačeve spremno da ga svaki trenutak mogu probosti, ali on izgleda nije obraćao ni najmanju pažnju na njih. “Tako ti imena Svetlosti, Ninaeva, molim te dozvoli mi da uradim ono što mogu.”
Postojala je jedna mala stvar koja joj je kompletno poremetila balans u njenim mislima. Oni su bili u Geldanu. Amadicija je bila jedina zemlja koja je smatrala zločincem ženu koja ume da usmerava, a oni su bili na suprotnoj strani reke. I tako jedino ostaje Galadov plašt kao Dete Svetlosti da se bori protiv njegove obaveze prema Elejni. Ona je dala krivu oštricu u toj borbi. Uostalom, bio je i suviše veličanstven da bi dozvolila Unu i Raganu da ga ubiju. Mada tako nešto nikad ne bi odlučivalo umesto nje, naravno.
“Mi smo sada u predstavi Valan Luke,” ona najzad reče.
On trepnu na nju, očigledno odmah ne shvatajući. “Valan Luka . . . ? Misliš li na onog iz menažerije?” Osetila se direktna nota gađenja u njegovom glasu. “Šta pod Svetlošču radite sa takvim društvom? Ljudi koji drže te prestave nisu bolji od . . . Nije važno. Ako ti je potreban koji novčić, rado ti mogu izdvojiti koji. Dovoljno da vas vidim u pristojnoj krčmi.”
Njegov ton glasa kao da je pokazivao sigurnost da će ona uraditi sve što je on od nje traži. Nije bilo ljubaznih reči kao što su “da li vam mogu pomoći sa par kovanica?” ili “Da li želite da vam pronađem sobe?” On je mislio da one moraju biti u krčmi, i da upravo u krčmu moraju ići. Čovek ju je posmatrao dovoljno dugo da bi znao da će ona prvom prilikom uteći u sporednu uličicu, ali opet u nekim slučajevima, činilo se kao da je uopšte ne pomaže. Uostalom, postojali su dobri razlozi zašto bi i dalje ostali kod Luke.
“Da li misliš da uopšte ove postoji soba, pa čak i štala, koja nije zauzeta u Samari?” ona reče, malo kiselijeg glasom nego što je planirala.
“Siguran sam da mogu naći…—”
Ona ga prekide. “Poslednje mesto gde bi nas iko našao je među zabavnim programima.” To je barem mesto gde se Mogedijen nikad ne bi setila da traži. “Slažeš li se da bi trebali što više da se izgubimo sa vidika? Ako bi i našao sobu, to bi bilo na način koji bi osiguravao izbacivanje ljudi koji se već nalaze u toj sobi. Dete Svetla koji osigurava sobu za dve žene? Jezici bi palacali kao krila mušice.”
To mu se očigledno nije sviđalo, jer je počeo da pravi grimase, i da strelja pogledom Una i Ragana kao da je sve to bila njihova greška, ali srećom imao je dovoljno pameti da uvidi da je ona bila u pravu. “Ne postoji mesto u kojima bi se sada uklopili, ali bezbednije je nego bilo gde u gradu. S obzirom da ste se barem odlučile da odete u Kaemlin, ja više povodom toga neću reći ništa.”
On zadrža svoje lice zamišljenim i dozvoli da pomisli kako če se pokoriti njegovim željama. Ako kojim slučajem pomisli da je obećala nešto što nije, to će biti njegov problem. Morala je da ga drži podalje od predstave, što je najviše moguće mogla. Jedan pogled na njegovu sestru u belim uskim pantalonama do kolena i mogao bi da digne uzbunu goru od bilo koje koju Masema može da napravi. “Moraćeš da se držiš podalje od menažerije, znaš. Osim kada nađeš brod, naravno. Onda kad padne mrak, idi do kola za izvođače i pitaj za Nanu.” To mu se još manje sviđalo, ali pre nego što on progovori, ona ga brže bolje preduhitri, objašnjavajući mu. “Nikad nisam videla nijedno Dete Svetla čak ni blizu tim predstavama. Ako budeš posetio jednom, zar ne misliš da bi ljudi primetili i pitali se zašto je to tako?”
Njegov osmeh je i dalje bio veličanstven, ali pokazivao je i suviše zuba. “Kako mi se čini, ti izgleda imaš odgovor za sve. Da li imaš bilo kakvu primedbu ako te barem, budem otpratio do tamo?”
“Naravno da imam. Ljudi će govorkati—do sada mora da nas je stotinu ljudi videlo kako razgovaramo ovde”—ona više i nije mogla videti ulicu od tri čoveka koji su joj zaklanjali vidik, ali opet nije sumnjala da su prolaznici sigurno zapazili ovakvu situaciju, a Uno i Ragan još uvek nisu sklonili svoje mačeve—“ali ako me budeš ispratio, videće nas barem još deset puta toliko ljudi.”
On uzdahnu, pola se smejući a pola kao da se žalostio. “Odgovor za sve,” on promrmlja. “Ali u pravu si.” Očigledno mu je bilo krivo što je bila. “Slušajte me, Šijenarci,” on reče, okrenuvši glavu ka njima, i odjednom njegov glas postade čvrst kao čelik. “Ja sam Galadedrid Damodred, i ova žena je pod mojom zaštitom. Što se tiče njene pratnje, računam da će biti mala cena da umrete u cilju da je spasete i od najmanje nevolje. Ako dozvolite da joj se čak i najmanja nezgoda desi, naći ću vas i ubiti.” Ignorisajući njihove nagle poglede, i tmurna i opasna lica isto onako kao i njihove mačeve, on vrati svoj pogled nazad na nju. “Predpostavljam da mi još uvek nećeš kazati gde je Egvena?”
“Sve što možeš da znaš je da je daleko odavde.” Držala je ruke tik ispod grudi, i osećala je svoje otkucaje srca koji samo što nisu naterali srce da joj iskoči iz grudi. Da li je pravila opasnu grešku samo zbog lepog lica? “I toliko bezbedna, da je bilo koja tvoja usluga ne bi učinila ništa .”
On je pogleda kao da je nije ni reč poverovao, ali nije želeo da se nastavlja. “Sa malo sreće, naći ću taj brod za dan-dva. Do tada, budi blizu sa Valan Lukinom . . . predstavom. Ostaj nisko i ne privlači pažnju. Koliko god da možeš, sa tako obojenom kosom. I reci Elejni da sledeći put ne beži od mene. Svetlost mi je pomogla što sam vas našao u jednom komadu, i daću sve da vam pomognem da budete bezbedne i nepovređene ako budete išle do Geldana. Prorokove hulje su sada svuda, i to bez ikakvog poštovanja prema zakonu ili ljudima, a to ne uključuje razbojnike koji kao prednost imaju svoju poremećenost. Samara je sama osinje gnezdo, ali ako budeš mirno sedela na njemu i ubediš moju tvrdoglavu sestru da i to samo uradi , moram pronaći način da vas nateram da odete odavde pre nego što vas napadne.”
Bio je veliki napor da zadrži svoja usta zatvorena. Govorio je ono što bi mu rekla i čak joj je davao i naredbe! Sledeću stvar koju bi taj čovek poželeo je da nju i Elejnu umota u vunu i sedne na njih bez mogućnosti za beg! Da li bi bilo najbolje da neko to i uradi? Sitan glasić u njenoj glavi je to i upita. Zar nisi prouzrokovala dovoljno problema? Ona pokuša da natera taj glasić da nestane. Nije ju je poslušao, već je počeo navoditi sve nevolje i katastrofe prouzrokovane njenom tvrdoglavošću.
Očigledno uzimajući njenu ćutnju kao saglasnost, on se okrene od nje—i stane. Ragan i Uno su se morali pomeriti da bi brokirali njegov deo ulice, gledajući u nju sa tim neobičnim, varljivo mirnim pogledom, među muškarcima tako često prihvačenim kada su na dlaku udaljeni od iznenadnog nasilja. Činilo se da vazduh puca, sve dok nije napravila pokret užurbano. Šijenarci spustiše svoje mačeve i stadoše u stranu, a Galad skloni svoju ruku sa mača, i prođe pored njih da bi se na kraju umešao u gomilu i nestao sa njihovih vidika.
Ninaeva dade Unu i Raganu malo zlata pre nego što ih otprati u suprotne pravce. Taman je sve uredila kako treba, a oni zamalo nisu sve upropastili. Muškarci su uvek mislili da nasiljem mogu sve postići. Da joj je sada pri ruci jedan dobar i debeli štap, svu trojicu bi ih pošteno izlupala dok ne shvate razlog tome.
Šijenarcima se činilo da je to bila suviše mala suma, sada; sa obzirom da su ostali sa njom, vadili mačeve iz korica još jednom, i pratili je bez reči, čak i kada je dva puta pogrešno skrenula i kada su morali dva puta uzmaći. Ali ipak prijalo im je što nisu morali da progovaraju. Ali zato je njoj je bilo dosta da obuzdava svoj jezik. Prvo Masema, a sad i Galad. Sve što je želela je mali razlog da kaže nekom tačno ono šta misli. Naročito tom malom glasu u glavi, koji se sad pretvorio u nervozno zujanje i odbijao je da bude ućutkan.
Svo vreme od kada su van Samare i na tim prljavim kolima, glas je odbijao da bude poreknut. Brinula je zbog Randove arogancije, ali dopustila je sebi malo smirenost, barem onoliko za koliko se nikad ne bi nadala da ima. Za Brigitu, možda je to bilo dosta preko granice, čak i ako je živa. Najbolja stvar za Ninaevu je da se ne suočava sa njima ponovo, ni sa Crnim ađahom niti sa Mogedijen, ne dok neko ko zna šta su radile ne odluči šta treba biti urađeno. Protest welled up, but she stamped on it as firmly as she ever had on Thom or Juilin. Ona će otići u Salidar i predati stvar Plavima. Tako treba da bude. Ona će to uraditi.
“Da li si jela nešto što ti ne prija?” Ragan reče. “Iskrivila si usta kao da si jela neke kisele bobice.”
Dala mu je pogled koji mu je zapusio usta.. Dvoje Šijenaraca napraviše istu razdaljinu od nje zbog toga.
Šta će da radi sa njima? Nikad nije ni sumnjala da treba da ih nekako uposli; a i njihova pojava je bila i suviše korisna da bi ih samo bezveze odbacila. Barem zbog jedne stvari, imala je dva para očiju više—dobro, u svakom slučaju tri para; naučiće da gleda u taj povez bez gutanja pljuvačke, makar je to ubilo —više očiju koji traže brod bi našli jedan…pre ili kasnije. Sve bi bilo dobro ako bi Masema ili Galad prvi našli brod, ali nije želela da znaju više o njenim stvarima od onoga što im ona dozvoli da znaju. A ništa joj nije govorilo šta oni nameravaju da urade.
“Da li me pratiš zato što te je Masema zamolila da paziš na mene,” ona ga upita, “ili zato što je to Galad uradio?”
“Kakve plamene razlike ima?” Uno promrmlja. “Ako te je gospodar Zmaj dozvao, ti krvavo dobro—” Prekinuo je, mršteći se, kad je podigla jedan prst. Ragan ga je gledao kao da je oružje.
“Da li planiraš da pomogneš Elejni i meni da dođemo do Randa?”
“Ionako nemamo pametnija posla,” Ragan reče suvo. “Ionako, nećemo videti Šijenar dok ne budemo sedi i bezubi. Možemo jahati sa tobom do Tira ili gde god da se on nalazi.”
Ona nije to uzela u obzir, ali imalo je smisla. Dvoje više da pomognu Tomu i Džuilinu sa zadacima i sa stražom. Nema potrebe da im kaže koliko dugo to može trajati, ili koliko stajanja i skretanja može ležati duž puta. Plave u Salidaru možda ne puste nijednu od njih dalje. Kada stignu Aes Sedai, više neće biti samo Prihvaćene. Prestani da misliš o tome! Moraš to uraditi!
Gomila koja je čekala ispred Lukinog blistavog znaka izgledala je ne manja nego pre. A reka ljudi curio je u livadu da se pridruži dok je druga reka ljudi krivudao napolje, uzvikujući ono što su videli. Sada i ponovo vepro-konji su bili vidljivi, podižući iznad zida šatora, da oohs i aahs od onih koji su čekali da uđu. Serandin ih je ponovo puštala u raven kas. Seašanka je uvek gledala da s’rediti imaju dosta odmora. Ona je bila veoma čvrsta oko toga, šta god da je Luka tražio. Muškarci će uraditi kako im je rećeno kada ne ostaviš sumnju da bi bilo šta drugo bilo nezamislivo. Obično bi uradili.
Na kratkoj i dobro ugaženoj braon travi, Ninaeva je stala i okrenula se licem ka dvojici Šijenaraca. Zadržala je mirno lice, ali su oni izgledali lukavo, ali u Unovom slučaju, sa žaljenjem, što je izazvalo nervozno igranje sa povezom za oko na nervozan način. Narod koji se zaputio ka ili od predstave nije obračao pažnju na njih.
“To neće biti zbog Maseme ili Galada,” ona reče ozbiljno. “Ako želite da putujete sa mnom, radićete kako ja kažem, u suprotnom ići će te svako svojim putem, jer ja tada neću više imati potrebe za vama.”
Naravno da su razmenili brze poglede pre nego što su promrmljali slaganje. “Ako tako plameno mora biti,” Uno reče, “onda je dovoljno dobro. Ako nemaš nekoga da krvavo dobro pazi na tebe, nećeš nikada plameno živa stići do gospodara Zmaja. Neki ovaca gladan farmer će te imati za doručak zbog tvog jezika.” Raganov zaštitnički pogled koji je govorio da se slaže sa svakom reči ali snazno sumnjajući u Unovu mudrost zbog njihovog izgovaranja. Ragan, činilo se, ima znakove mudrog čoveka u sebi.
Ako prihvate njene uslove, nece biti bitno zbog čega. Za sada. Biće dosta vremena da ih ispravi kasnije.
“Ne sumnjam da će se i ostali složiti, takođe,” Ragan reče.
“Ostali?” ona reče, trepčući. “Hoćeš da kažeš da ima više ljudi od vas dvojice? Koliko njih?”
“Sve zajedno ima nas samo petnaest. Ne verujem da će Bartu ili Nengar da dođu.”
“Njuškajuci za krvavog Proroka.” Uno okrete svoju glavu i čušnu se. “Samo petnest. Sar je otišao do tih krvavih litica u planinama, a Mendao se umešao u neke plamene duele sa trojicom Lovaca na rog, i . . . ”
Ninaeva je bila suviše zauzeta mislima da bi ih slušala. Petnaest! Nije mogla da izbaci iz glave pitanje koliko će koštati da nahrani petnaestoro ljudi. Čak i kad nisu nešto posebno gladni, Tom i Džuilin, i to svaki od njih jedu više nego ona i Elejna zajedno. Svetlosti!
Gledano sa druge strane, sa petnaest šijenarskih vojnika, nije bilo potrebe da čekaju na brod. Rečni brod je definitivno najbrži način putovanja—ona se prisećala šta je sve čula o Salidaru, sada; rečni grad, ili blizu; brod bi mogao da ih odvede baš do tamo—ipak šijenarska pratnja bi napravila njihova kola isto toliko sigurana ,od Belih plaštova ili bandita ili sledbenika Proroka. Ali mnogo sporije. A usamljena kola koja su se uputila van Samare sa takvom pratnjom bi sigurno odskakala. Putokaz za Mogedijen, ili Crni ađah. Pustiću Plave da se obračunaju sa njima, i to će biti to!
“Šta nije u redu?” Ragan upita, a Uno doda izvinjavajućim glasom, “Trebao sam da pomenem kako je Sakaru umro.” Sakaru? To mora da je pričao kada je prestala da ih sluša. “Ne provodim suviše vremena oko plam...—oko dama. Zaboravljam da imaš loša creva—Ovaj, uh, osetljiv stomak.” Ako ne prestane da vuče taj povez za oko saznaće koliko je jako osetljiv njen stomak.
Broj ne menja ništa. Ako su dva Šijenarca bila dobra stvar, petnestak njih biće sjajna. Njena sopstvena privatna vojska. Nema potrebe da brine o Belim plaštovima ili banditima ili bilo kakvoj nevolji, a čak nije morala ni da se brine ako je napravila kakvu grešku sa Galadom. Koliko šunki može petnaest ljudi pojesti na dan? Mora malo da smiri glas. “U redu, onda. Svake noći, kada padne mrak, jedan od vas—zapamtite, jedan!—će doći ovamo i pitati za Nanu. To je ime, po kome sam poznata.” Za sada nije imala nikakvog razloga da izdaje naređenja, osim da bi im usadila naviku da je slušaju. “Elejna je Morelin, ali tražite Nanu. Ako vam treba koji novčić, dođite meni, a ne Masemi.” Morala je da uguši drhtaj kada su joj reči izašle iz usta. Bilo je još zlata u vagonskoj peći, ali Luka nije jos zatražio svojih sto kruna, ali hoće. Uvek postoji i nakit, ako bude nešto pošlo naopako. Morala je biti sigurna da će se udaljiti od Maseme. “Osim tada, niko od vas mi ne sme prići, čak ni tokom predstave.” Bez te naredbe, verovatno bi svuda postavili stražu, ili bi napravili sličnu idiotariju. “Sve dok rečni brod ne stigne. U tom slučaju, istog trenutka dolazite ovamo. Da li ste shvatili?”
“Ne,” Uno promrmlja. “Tako mi plamenog zašto moramo da se držimo dalje—?” njegova glava se naglo odbaci kada mu se njegov nos našao sa njenim uperenim pretećim prstom.
“Sećaš li se šta sam ti rekla za takav rečnik?” Ona se morala naterati da ga pogleda strogo; ali taj pogled u njegovo jedno oko joj je okretalo želudac. “Ako se ne budeš setio, naučićeš zašto muškarci u Dve reke imaju pristojan jezik u njihovim ustima.”
Ona ga je posmatrala kako je tu misao okretao u sebi. On nije znao koja je bila njena povezanost sa Belom kulom, ali znao je da nešto ipak postoji. Mogla je biti agent Kule, ili je obučavana od strane Kule. Možda je bila čak i Aes Sedai, uprkos što nije nosila šal. Pretnja je bila suviše neodređena i dozvoljavala je njegovoj mašti da zamisli najgore od svega. Ona je znala tu tehniku dugo pre nego što je čula Džuilina kako to spominje Elejni.
Kad je izgledalo da je njena ideja upalila—i pre nego što su uspeli da postave neko pitanje—ona podiže svoju ruku. “Klonićete me se dalje isto kao što i Galad radi. Da ne biste privlačili veliku pažnju. Napokon, to ćete i uraditi i to samo zato što ja tako kažem. Ako vam budem objašnjavala svaki svoj postupak, ne bih imala vremena da uradim ništa drugo, pa ćete se morati zadovoljiti samo sa tim što vam kažem.”
To je bio odgovarajući i standardni Aes Sedai komentar. Uostalom, nisu imali nikakvog izbora, ako su nameravali da joj pomognu da dođe do Randa, barem ne onako kao su mislili da joj pomognu, i u takvom slučaju nisu imali izbora. Sve u svemu, osećala se krajnje zadovoljno samim sobom dok ih je poslala putem koji vodi do Samare dok je prolazila pored čekajuće rulje i ispod znaka koji je nosio ime Valan Luke.
Na njeno veliko iznenađenje, postojao je novi dodatak standardnoj predstavi. Na novoj platformi ne toliko daleko od ulaza, žena u žutim pantalonama nalik na gazu je stajala na sopstvenoj glavi, raširenih ruku sa belim golubom u svakoj šaci. Ne, ipak nije stajala na glavi. Ta žena je držala neku vrstu drvenog rama u zubima i balansirala na tome. I dok ju je još Ninaeva užasnuto posmatrala , jedan akrobat pruži ženi ruke samo na čas dok je ona izvijala kičmu do te mere dok na kraju nije izgledalo kao da sedi na sopstvenoj glavi. Čak i to nije bilo dovoljno. Njene noge se spustiše ispred nje, te se skoro nemoguće postaviše ispod njenih ruku, gde je prebacila goluba iz ruke na stopalo gde ju je i podigla na najviši stepen od lopte u koju se sama pretvorila zboh njenih položaja udova i iskrivljenosti kičme. Posmatrači su bili oduševljeni i aplaudirali su, ali taj prizor natera Ninaevu da zadrhti. To je bio suviše dobar podsetnik na to šta joj je Mogedijen uradila.
To nije razlog zašto mislim da je predam Plavima, rekla je sebi. Samo ne želim da izazovem nesreću ponovo. To je bila istina, ali bila je i uplašena, jer se bojala da sledećeg puta, ne bi uspela da pobegne tako lako. Ali to nikada neće priznati drugoj osobi. Nije volela tako nešto čak i da prizna sebi.
Bacajući na akrobate poslednji zbunjeni pogled—nije mogla da počne da razmrsava u šta se sada ta žena ubedila—okrenula se. And started as Elayne and Birgitte suddenly appeared at her side out of the milling crowd. Elejna je imala plašt prikladno prekrivajući njene bele zglobove i dokolenice; Birgita se šepurila u svojoj crvenoj haljini. No, there was no “all but” to it. Stajala je čak uspravnije nego obično i zabacila je unazad svoju pletenicu da ukloni čak i njeno minimalno pokrivanje. Nynaeve fingered the knot of her shawl at her waist, wishing every glance at Birgitte did not remind her how much she herself would be showing once the gray wool came off. Tobolac druge žene je visio o njenom pojasu, i nosila je luk koji je Luka našao za nju. Sigurno je bilo suviše kasno da prolaze kroz gađanje.
Svetlost sa neba pokaže Ninaevi koliko nije bila u pravu. Uprkos svemu što se desilo, sunce je i dalje mirno stojalo iznad horizonta. Senke su se izdužile.
U pokušaju da zakloni sunce, ona malo priđe ženi u vrećastim pantalonama, koja je počela da okreće svoje telo u nešto za šta je Ninaeva znala da je nemoguće. I to dok je još balansirala na zubima. “Odakle je došla?”
“Luka ju je unajmio,” Birgita odgovori smireno. “Kupio je i par leoparda, takođe. Njeno ime je Muelin.’’
Ako je Birgita bila hladna kao led, Elejna je bila na ivici da pukne od silnih emocija. “Odakle je došla?” ona zacvrča. “Došla je iz predstave koju je publika skoro uništila!”
“Čula sam za to,” Ninaeva reče, “Ali to uopšte nije važno, i …—”
“Nije važno!” Elajna okrenu očima kao da je tražila pomoć od nebesa “Da li si takođe čula zašto? Ne znam da li je zbog da li je zbog Belih plaštova ili zbog Proroka, ali neko je oterao rulju, jer je mislio. . . ” Ona pogleda okolo i spusti glas; niko od rulje se nije činilo da obraća neku posebnu pažnju na njih, osim možda par pogleda koji su ih samo zakačinjali jer stoje među izvođačima. “ . . . da neka od žena u predstavi nosi šal.” Ona tiho naglasi poslednju reč. “Idioti su što misle da bi neko putovao sa putujućom menažerijom, ali opet, ti i ja to radimo. A ti si otišla da se šetaš po gradu a da se nikome nisi ni javila. Čuli smo svakakve glasine, kao da su te videli kako te je neki ćelavi čovek nosio na ramenima ili se govorilo kako su te videli da se ljubiš sa Šijenarcom i da odlazite držeći te se za ruku.”
Ninaeva je zevala kada je Birgita dodala, “Kakva god da se situacija desila, Luka je bio veoma uznemiren. On reče . . . ” Ona pročisti grlo i progovori dubljim glasom, imitirajući ga. “ ‘Znači ona voli grube muškarce, zar ne? Pa i ja mogu biti grub kao zimska hladnoća!’ I onda je otišao, praćen dvojicom ljudi sa ramenima like s’Gandin quarrymen, da te dovedu natrag. Tom Merilin i Džuilin Sandar su takođe otišli, a ne baš u boljem raspoloženju od njih. To nije poboljšalo Lukino raspoloženje, ali su svi oni bili toliko uznemireni zbog tebe da to nije ostavilo mesta za ljutnju između njih.”
Par trenutaka Ninaeva poče zuriti u nju u zbunjenosti. Ona voli grube muškarce? Šta je uopšte mogao da misli tom reč . . . ? Ona se nakratko zamisli, pa reče. “Oh, samo mi je još to trebalo.” I Tom i Džuilin koji trčkaraju oko Samare. Samo Svetlost zna u kakve nevolje mogu upasti.
“Ja i dalje želim da znam šta si to mislila da uradiš,” Elejna reče, “ali ovde samo gubimo vreme.”
Nynaeve let them start her off through the crowd, one to either side, ali čak i sa vestima o Luki i ostalima, bila je zadovoljna poslom koji je danas uradila. “Najverovatnije ćemo otići odavde za dan-dva, ako budemo imali sreće. Ako nam Galad ne nađe brod, Masema će nam naći. Ispostavilo se da je on Prorok. Sećaš se Maseme, Elejna. On je onaj Šijenarac kiseloga lica što smo ga videle…—” Shvatajući da se Elejna zaustavila, Ninaeva napravi pauzu da bi je mogla stići.
“Galad?” mlađa žena uskliknu, ne verujući, pritom zaboravljajući da se ogrne ogrtačem. “Videla si—razgovarala si sa Galadom? I sa Prorokom? Mora da jesi, jer zašto bi oni tražili brod? Da li si pila čaj sa njim, ili ste se sreli u dnevnoj sobi? Tamo gde te je onaj ćelavi čovek odneo, naravno bez sumnje. Možda je i kralj Geldanabio tamo, takođe? Možeš li me molim te probuditi, jer izgleda da upravo sanjam neko jako čudne snove ?”
“Saberi se malo,” Ninaeva reče ozbiljno. “Kraljica je u pitanju, sada, a ne kralj, i da, tako se i desilo. I nije bio ćelav; imao je punđu. Šijenarac, to jest. Ne Prorok. On je ćelav kao…—” Ona je buljila u Birgitu sve dok žena nije prestala da je gleda. Njen mrki pogled je omekšao malo kada se Ninaeva setila kome se mrštila i šta joj je ona učinila, ali ako žena ne poravna svoje crte lica, they might have found out whether she could bring herself to slap Birgitte cross-eyed. Počele su da hodaju ponovo, I ona je počela da priča što tiše je mogla. “Ove se dogodilo. Videla sam Una, jednog od Šijenaraca koji su bili u Falmeu, kako gleda tvoj Visoki hod, Elejna. Nije mislio ništa bolje o tome što kćerka-naslednica Andora pokazuje svoje noge nego što sam ja, inače. U svakom slučaju, Moiraina ih je poslala ovde posle Falmea, ali . . . ”
Ona je brzo povezala sve dok su se probijale kroz rulju , prelazeći oštropotkovano preko Elejne sve više neverničke usklike, odgovarajući na njihova pitanja sa što manje reči. Uprkos brzom interesovanju u smeni na geldanskom tronu, Elejna se koncentrisala na ono sto je Galad tačno izrekao š zašto je Ninaeva bila tolika budala da priđe Proroku, ko god da je on. Ta reč—Budala—joj ie iskakala češće da je Ninaeva morala zbog nje više pažnje da obraća na svoju narav. Možda se dvoumila svaki put kada bi mogla da udari Birgitu, ali Elejna nije imala takvu protekciju, bila kćerka-naslednica ili ne. Još nekoliko proba i devojka će to otkriti. Birgita je bila pojednako zainteresovana o namerama Maseme kao i o Šijenarcima. Činilo se da se susretala sa Krajinšnicima u prethodnim životima, mada je data njihova nacija imala drugačije ime, i mislila je dobro o njima. Ona govori malo, ali stvarno, ponekad se može dobiti osećaj da je ponekad i za Šijenarce.
Ninaeva je očekivala vesti o Salidaru , da bi ih uzbunila ili probudila, ili bilo šta drugo. Birgita je to prihvatila sasvim normalno, kao da je rekla da će večeras večerati sa Tomom i Džuilinom. Njen plan je bio da ide gde god Elejna pođe, a sve ostalo po njoj nije ni bilo važno. Elejna je izgledala neodlučno. Neodlučno!
“Da li si sigurna? Toliko si se trudila da se setiš, a sad . . . pa čini mi se jako glupo da je to Galad slučajno pomenuo, i to baš tebi.”
Ninaeva je mrko pogleda. “Naravno da sam sigurna. Slučajnosti se dešavaju. Točak tka, kako Točak hoće, to ste verovatno već čuli. Sada sam se setila da je to pomenuo i u Sijendi, takođe, ali bila sam zabrinuta zbog tebe zato što bi se zabrinula zbog njega, pa nisam…—” Ona tu prekine.
Stigli su na dugačak uzan prostor u blizini severnog zida, označen konopcima. Na jednom kraju stajalo je nešto nalik na deo drvene ograde, dva koraka široke i dve visoke. People lined the ropes four deep, sa decom koja čuče napred ili se drže za očevu nogu ili majčinu suknju.. Buka se povećala kako su se tri žene pojavile. Ninaeva bi se ukopala, ali Birgita je držala za ruku, i to je značilo hodaj ili ćeš biti vućena.
“Mislila sam da ćemo ići ka kolima,”ona reče puna nade. Zauzeta pričom, nije obraćala suviše pažnje gde idu.
“Ne ako ne želiš da me vidiš kako odapinjem u mraku,” Birgita odgovori. Zvučala je kao da je bila voljna to i da proba.
Ninaeva je želela da može da da neki drugi komentar osim cijuka. Komad ograde joj je ispunjavao vidik dok su napredovale ka otvorenom prostoru, izuzimajući gledaoce. Čak i njihovo pojačavajuće zujanje je zvučalo daleko. Drvena ograda je izgledala kao miljama daleko od onog mesta gde je Birgita stajala.
“Da li si sigurna da se zakleo . . . našom majkom?” Elejna upita skoro zahtevajući. Prisustvo Galada kao njenog brata bio je dovoljno neugodno saznanje za nju.
“Šta? Da. Tako sam i rekla, zar ne? Slušaj. Ako je Luka u gradu, neće moči da zna da li smo obavili današnju prestavu ili nismo, a danas bi smo možda mogli . . . ” Ninaeva je znala da je samo nepotrebno brblja, ali nije mogla zaustaviti svoj jezik od toga. Nekako ranije nikada nije shvatala koliko je sto koraka zaista jedna duga relacija. U Dve reke odrasli muškarci, bi gađali na mete i sa dvesta koraka udaljenosti.. Ali tada, nijedna od tih meta nije bila ona. “Mislim, i onako je veoma kasno. Senke . . . odsjaji. . . Stvarno bismo trebali ovo uraditi ujutro. Kada svetlost bude…—”
“Ako se zakleo našom majkom,” Elejna je uletela kao da je nije slušala, “onda će stvarno da ispoštuje to što je rekao. On će pre prekršiti zakletvu nade na svoj spas i ponovno rođenje nego to. Mislim . . . ne, znam da mu možemo verovati.” Mada nije zvučala kao da joj se to nešto posebno i sviđa.
“Svetlost je sasvim fina,” Birgita reče, osetivši joj se tračak zadovoljstva u njenom smirenom glasu. “Ali mislim da ću da probam sa povezom na očima. Svi ovi ljudi bi voleli nešto što izgleda kao jako teško za izvesti, valjda.”
Ninaeva otvori usta, ali nista iz njih ne izađe. Mada sledeći put je ipak dozvolila sebi tihi jauk. Birgita se samo loše šalila. Morala je ovo biti šala.
Postavili su je ispred drvene ograde, i Elejna je počela vući čvor na šalu kada se Birgita okrenula i vračala putem kojim su došle, izvlačeći strelu iz svog tobolca.
“Stvarno si uradila nešto glupo, ovog puta,” Elejna joj prigovori. “Možemo verovati Galadovoj zakletvi, sigurna sam, ali ne možeš znati šta može uraditi ranije.. I da se približiš Proroku!” Povukla je grubo šal sa Ninaevinih ramena. “Sigurno nisi imala blage veze šta bi možda mogao da uradi. Sve si nas zabrinula i sve si rizikovala!”
“Znam,” Ninaeva uspe da izgovori. Sunce je bilo u njenim očima; nije više mogla videti Birgitu uopšte. Ali Birgita je mogla videti nju. Naravno da ju je mogla videti. To je bila važna stvar.
Elejna je pogleda sumnjičavo. “Jel znaš to?”
“Znam da sam sve rizikovala. Trebala sam prvo razgovarati sa tobom, trebala sam te pitati. Znam da sam bila budala. I ne bi mi trebalo dozvoliti da izađem bez čuvara.” Sve se jednostavno desilo u trenutku. Birgita mora da bude sposobna da je vidi.
Sumnja postade briga. “Da li ti je dobro? Ako ne želiš da uradiš ovo . . . ”
Žena je mislila da se ona boji. Ninaeva nije želela, i nije mogla da dozvoli to. Ona natera sebe na osmeh, nadajući se da joj se zenice nisu suviše raširile. Lice joj se tada zateže. “Naravno da želim. Radujem se zbog toga, stvarno.”
Elejna se duboko zamisli, pre nego što dodade. “Da li si sigurna za Salidar?“
Ona ne dočeka odgovor, već odjuri na drugu stranu, omotavaći šal oko sebe. Iz nekog razloga, Ninaeva nije mogla da je udostoji normalnim odgovorom, a Elejna nije htela da čeka. Njen dah je izlazio tako brzo da je bila tek maglovito svesna might come right out of the dress’s low neck, yet even that thought could not catch her. Sunčeva svetlost joj ispuni vidik; had she squinted, nije bila u mogućnosti da vidi Birgitu od svetlosti, ali izgledalo je kao da njene oči imaju svoju volju, te su joj se zenice proširile.
Nije postojalo ništa što bi sada mogla učiniti. To je kao kazna za sve nepotrebne rizike koje je preduzela. She could manage only the tiniest pique over being punished after working everything out so well. A Elajna joj nije verovala u vezi Salidara! Neće to stoički podneti. Ona će…—
Odjednom, niotkuda, strela prolete i zabode se za drvo, vibrirajući tačno preko puta njenog desnog zgloba. Ona tiho u znak negodovanja jauknu, ali sve što je ona mogla uraditi je da se potrudi da što više ispravi kolena. Druga strela joj se zabode tik pored drugog zgloba, i ona ponovo tužno zacvili. Ona je mogla da zaustavi Birgitine strele isto koliko da učutka sebe. Strela za strelom napravi lepezu iznad njene glave, i činilo joj se kao da publika pozdravlja njene muke, a ne uspehe Birgitinih strela. Što je glasnije vrištala, to je publika jače aplaudirala. Kada je najzad bila iscrtana strelama oko sebe, aplauz je bio najjači i gromoglasan. Istinu govoreći, ona oseti malo besa u sebi, kada je videla rulju koja se okupila oko Birgite, ostavljajući je da stoji tamo sa zabijenim strelama oko sebe. Još uvek je osećala drhtavicu. Još uvek je od straha drhtala.
Gurajući se, ona se probila do kola brzo koliko je mogla pre nego sto je iko mogao da primeti koliko joj se noge tresu. Nije da je iko obraca paznju na nju. A sve što je ona mogla da uradi jeste da se moli da Birgita ne kine, ili da je nešto odjednom ne zasvrbi. A sutra će morati da ponovi isto to. Ili to ili da dozvoli Elejni—ili još gore, Birgiti—činjenicu da se ona ne može suočiti sa tim.
Kada je Uno dosao te noći tražeći Nanu, rekla mu je neodredjene uslove za Masemu onoliko koliko se usuđivala i da nađe Galada i kaže mu da mora naći brod brzo, po svaku cenu. Onda je otišla u krevet bez večere i pokušavala da natera sebe da poveruje da može uveriti Elejnu i Birgitu da je suviše bolesna da stane opet uz taj zid. Samo, nije bila baš sigurna koju će bolest misliti da ima. To da će se i Brižita saosjećati sa njom činilo je da bude još gore. Jedan od tih budalastih muškaraca mora da nađe rečni brod!