Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće

Poglavlje 4

Sumrak

by Lotlorijen

Sa svojom pratnjom Far Dareis Mai, Rand se približio prebivalištu Devica u Ruidanu.  Bele stepenice, široke kao i visoka zgrada, čiji su stepenici bili duboki, prostirale su se gore prema debelim stubovima dvadeset koraka visokim, crnog izgleda na sumraku i svetloplavog na danu, kao i spiralnog oblika. Na spoljašnjosti zgrade nalazio se šareni mozaik staklene tiles, belo-plavi u spiralama koje su izgledale beskonačne oku, i ogromni prozor sa staklom u boji direktno iznad stubova, koji je pokazivao crnokosu ženu visoku oko 15 stopa u složeno plavoj odori, podignute desne ruke koja kao da blagosilja ili daje znak da se stane. Njeno lice je bilo dostojanstveno i strogo u isto vreme. Ko god da je ona bila, zasigurno nije bila Aijel, ne sa tom bledom kožom i tamnim očima. Aes Sedai, možda. On je izvadio svoju frulu iz čizme i stavio je u džep kaputa pre penjanja uz stepenice.

Osim gai'shain, nijedan muškarac nije smeo da boravi u prebivalištu Devica, nijedan, ni u jednom posedu u Pustari. Poglavar ili krvni rod Devica bi umrli pokušavajući, ali zapravo, nijedan Aijel ne bi ni pomislio na to. To je važilo za sve, samo bi gai'shain bio dozvoljen ulazak.

Dve Device su čuvale stražu kod visokih bronzanih vrata koja su blještala Maiden handtalk, dok im je druga presecala poglede dok je prolazila između stubova, blago se kikoćući.  Poželeo je da je znao o čemu su pričale. Čak i u zemlji suvoj kao što je Pustara bronza bi izgubila boju tokom vremena, ali gai'shain su doterivali ova vrata dok nisu bila kao nova. Oni su stojali uspravno i par stražara nije napravio nijedan pokret da bi ga sprečio dok je prolazio, Adelin i ostali što su mu bili za petama.

Široki, beli popločani hodnici i velike sobe bile su pune Devica koje su sedele na svetlim jastucima, pričale, težile oružju, igrale Mačije kolevke ili kamenčiće, ili hiljadu cvetova, Aijelsku igru koja uključuje obeležavanje šara na ravnoj površini kamena, isklesanog kako se čini, sa hiljadu različitih simbola. Naravno,  gai'shain su morali da chores, čiste, služe, popravljaju, pregledanju petrolejskih lampi kojih je bilo od prostih uglancanih grnčarija, do pozlaćenog plena od nekih visokih tezgi sa lampama koje su nađene u gradu. U većini soba, šareni ćilimi i svetla tapiserija su pokrivali podove i zidove, skoro koliko je bilo šara i stilova, toliko je bilo i ćilima i tapiserije. Zidovi i plafoni su bili ukrašeni mozaicima na kojima su bile šume, neba i reke koje nikada nisu viđene u Pustari.

Bile mlade ili stare, Device su se smešile kada su ga videle, a neke su mu klimale poznato ili ga čak potapšale po ramenu. Druge su ga pozivale, upitivale kako je, da li je jeo, da li bi hteo da mu gai'shain donesu vina ili vode? On im je kratko odgovarao osmehom. Bio je dobro, niti gladan niti žedan. Nastavio je da hoda i nije usporavao čak i kada je govorio. Usporavanje bi dovelo do zaustavljanja, a on to nije želeo večeras.

Far Dareis Mai su ga usvojile posle fashion. Neke su se ponašali prema njemu kao prema sinu, a neke kao prema bratu. Godine nisu bile važne; osedela žena bi mu govorila kao bratu, pijući čaj, dok su se Device ne više od godinu dana starije od njega, trudile da nosi odgovarajuću odeću na toj toploti. Nije se moglo izbeći materinstvo, one su to naprasto radile i on nije mogao da ih natera da stanu, osim korištenja Moći protiv toliko mnogo njih.

Razmišljao je da potraži neko drugo društvo da ga čuva - Shae'en M'taal, Kameni psi možda, ili Aethan Dor, Crveni štitovi; Ruark je bio u Crvenim štitovima pre nego što je postao poglavar, - jedino, koji razlog im je mogao dati za to? Sigurno ne istinu. Na samu pomisao na objašnjavanje ovoga Ruarku i ostalima bilo mu je neprijatno; Aijelski humor je bio takav, da bi čak i ljutiti, stari Han verovatno polomio rebra smejući se. Bilo kakav razlog bi verovatno uvredio čast svake Device. Barem se ponekad nisu ponašali materinski ispod Krova, gde niko nije mogao da posmatra osim njih i gai'shain koji su znali sve što se tamo dešavalo.

“Device” - jednom je rekao, “nose moju čast.” Svi su to upamtili, i Device su bile ponosne kao da im je dao presto. Ali ispostavilo se da je nose na način koji oni izaberu.

Adelin i ostala četvorica su ga ostavili da se pridruži svojim prijateljima, ali jedva je bio sam dok se penjao naviše u zgradi po krivim stepenicama širokog beloh stepeništa. Morao je da odgovara na skoro ista pitanja na skoro svakom stepeniku. Ne, nije bio gladan. Da, znao je da nije navikao na toplotu, i ne, nije proveo previše vremena na suncu. Dosađivao im je strpljivo i osetio je olakšanje kada je došao do druge priče iznad ogromnog prozora.  Tu nije bilo Devica i gai'shai u jednostavnom hodniku ili na stepeništu koje je vodilo gore. Ogoleli zidovi i prazne sobe naglašavali su odstustvo ljudi, ali posle prelaska donjih podova, našao je blagoslov samoće.

Njegova spavaća soba bila je soba sa malo prozora blizu središta zgrade i jedna od nekoliko koje nisu bile ogromne, iako je plafon dosezao dovoljno visoko da je visina predstavljala sobinu najveću veličinu. Za šta je bila namenjena, nije imao pojma; mozaici vina oko malog kamina bili su jedini ukras. Soba za sluge, rekao bih, ali njihove sobe nisu imale vrata obložena bronzom, ipak jednostavna, koja je najčešće morao gurati ne bi li ih zatvorio. Gai'shain su glancali metal do slabog sjaja. Nekoliko jastuka sa znacima ležalo je bačeno na plavi podni tiles za sedenje, i debeo ležaj na kome su bili svetli slojevi pokrivača za spavanje. Prosti plavouglačan krčag sa vodom i tamno zelena čaša ležali su na podu blizu ležaja. To je bilo sve, osim dve tri oštre stone lampe, već osvetljene, i visoke gomile knjiga u uglu. Sa teškim uzdahom legao je na ležaj zajedno sa kaputom i čizmama; koliko god da se nameštao, nije bivalo ništa mekše od spavanja na samom podu.

Noćni mraz već je ulazio u sobu, ali nije se dosađivao paljenjem suve, kravlje balege u ognjištu; bio je spremniji da se suoči sa hladnoćom nego sa smradom. Asmodean je pokušao da mu pokaže prost način kako da ostavi sobu zagrejanu; jednostavno, ali zbog nečega čovek nije imao dovoljno hrabrosti da uradi to sam. Jednom je Rand i pokušao, ali se probudio u po noći, dolazeći do daha, dok se ivica ćilima zapalila od toplote poda. Nije više to pokušavao.

Izabrao je ovu zgradu za svoje odaje, jer je bila cela i blizu trga; njene visoke tavanice pružale su izgled hladnoće čak i po najtoplijem delu dana, i njeni debeli zidovi odbijali su veći deo hladnoće noću. Nije bila Roof of the Maidens tada, naravno. Jednog jutra se jednostavno probudio, a Device su bile u svakoj sobi na prva dva sprata i njihovi stražari pred vratima.  Trebalo mu je neko vreme da shvati da su ovu zgradu namenili svome društvu Roof in Rhuidean, i očekivali su od njega da ostane u njoj. U stvari, bili su spremni da pomere Roof ma gde god bi on otišao. Zato je morao da se sastaje sa poglavicom klana na drugom mestu. Najviše što je uspeo da učini, bilo je da natera Device da ostanu ispod sprata gde je on spavao; to ih je sve beskrajno zabavilo. Čak ni Car'a'carn nije kralj, podsećao je sebe često. Dvaput se već pomerao gore, kako se broj Devica povećavao. Lenjo je računao, koliko ih još može doći pre nego što bi spavao na krovu.

To je bilo bolje nego sećajući se kako mu je Moiraina zašla pod kožu. Nije nameravao da joj izloži svoje planove do dana kada će se Aijeli pokrenuti. Ona je tačno znala kako da upravlja njegovim osećanjima, kako da ga toliko razljuti da kaže više stvari nego što bi trebao. Nikad nisam bio iskorišten da budem tako ljut. Zašto ne mogu da smirim narav? Pa, ništa nije mogla da uradi ne bi li ga zaustavila. Mislio je da ne bi mogla. Morao je da upamti da bude pažljiv u njenoj blizini. Njegovo povećanje sposobnosti povremeno bi uticalo da postane neobazriv prema njoj, ali ako je bio daleko moćniji i dalje bi znala više no on, čak i sa Asmodeonovim lekcijama. Na neki način, dopuštanje Asmodeanu da zna njegove planove bilo je manje važno od otkrivanja svojih namera Aes Sedai. Za Moirainu ja sam samo čobanin koga može da iskoristi za poslove Kule, ali za Asmodeana ja sam jedina grana za koju može da se uhvati u poplavi.  Čudno mu je bilo pomisliti da verovatno više može verovati jednom Izgubljenom nego Moiraini. Ali nijednom od njih nije mogao previše verovati. Ako su ga njegove obaveze Mračnom zaštitile od poganosti saidina, morao je postojati drugi način da ga dodirne. Ili da ga očisti.

Problem je bio što, pre nego što su zašli u Senku, Izgubljeni su bili najmoćniji Aes Sedai u Dobu Legendi, kada su stvari o kojima Bela Kula nikad nije sanjala, postale svakidašnjost. Ako Asmodeon nije znao nijedan način, on verovatno nije ni postojao. Mora. Mora da postoji nešto. Neću samo da sedim dok ne poludim i ne umrem.

To je bila čista glupost. Proročanstvo mu je zakazalo sastanak u Šajol Gulu. Kada, nije znao; ali kasnije, neće više morati da brine o tome da će poludeti. Drhtao je i razmišljao o otkrivanju svog ćebeta.

Nesvesni zvuk mekih koraka u hodniku odmah ga je prenuo. Rekao sam im! Ako ne mogu...! Žena koja je otvorila vrata, njene ruke pune debelih vunenih pokrivača, nije bila niko koga je očekivao.

Avijenda je zastala u sobi, pogledaši da hladnim, plavo-zelenim očima. Više nego lepa žena, njegovih godina, bila je Devica dok se nije odrekla koplja da bi postala Mudra, ne tako davno. Njena tamna, crvenkasta kosa bila je kratka na ramenima i teško da je trebala zavezanu braon maramu da je drži da joj ne bi padala na lice. Delovala je kao da joj je neugodno zbog svog braon šala i pomalo nestrpljivo sa svojim sivim suknjama.

Osećao se pomalo ljubomornim na srebrnu ogrlicu koju je nosila, detaljan kanap sa komplikovano urađenim pločama, svaka različita. Ko joj je to dao?  Nije ju odabrala lično, nije delovala da voli nakit. Jedini drugi deo koji je nosila, bila je široka narukvica od slonovače, isklesana u detaljne ruže. On joj je to dao i nije bio siguran da mu je još oprostila. Bilo je budalasto od njega da bude ljubomoran, u svakom slučaju.

“Nisam te video deset dana”, rekao je. “Mislio sam da će te Mudre vezati za moju ruku čim su saznale da sam ih sprečio da ulaze u moje snove.” Asmodeanu je bilo zabavno kod prvih stvari koje je želeo da nauči, a onda je bio frustriran koliko dugo mu je trebalo da ih nauči.

“Imam da obavim svoje vežbe, Rande al'Tor.” Ona bi bila jedna od nekoliko Mudrih koje mogu da usmeravaju; to je bio deo onoga čemu su je učili. “Nisam jedna od tvojih wetlander women, da ustajem da me gledaš kad god ti poželiš.” Uprkos poznavanju Egvene i Elejne po tom pitanju, imala je pogrešan uvid u to što zove watlander woman, i wetlanders uopšte. “Nisu zadovoljni onim što si učinio.” Mislila je na Amis, Bair i Melain, tri Mudre koje su bile šetači po snovima i koje su je podučavale i pokušavale da ga motre. Avijenda  je žalostno protresla glavu. “Posebno nisu bile zadovoljne što sam ti stavila do znanja da ti šetaju po snovima.”

Piljio je u nju. “Rekla si im? Ali ti teško da si mi nešto rekla. Sam sam to otkrio, a otkrio bih i vremenom da ti se nije omaklo. Avijenda, rekli su mi da mogu da govore s ljudima u njihovim snovima. Bio je to samo korak od toga.”

“Da li bi želeo da se dalje sramotim?” Njen glas bio je dovoljno glasan, ali njene oči su mogle da započnu vatru na srcu. “Neću se sramotiti zbog tebe ili bilo kog muškarca! Dala sam ti trag da ga pratiš i neću poreći svoju sramotu. Trebala sam dopustiti da se smrzneš.” Bacila je pokrivače pravo njemu na glavu.  

On ih je uzeo i stavio pored sebe na ležaj pokušavajući da smisli šta da kaže. Bio je jj'e'toh ponovo. Žena je bila puna bodlji kao žbun trnja. Pretpostavljao je da je imala zadatak da ga uči Aijelskim običajima, ali znao je njen pravi posao, da ga špijunira za Mudre. Kakva god sramota je obuhvatala špijuniranje među Aijelima, nije bila namenjena Mudrima. One su znale da on zna, ali ih iz nekog razloga to ga nije brinulo, i koliko dugo su bile spremne da ostave stvari takve kakve su, i on je bio. Iz jednog razloga, Avijenda nije bila baš dobar špijun; nikad nije pokušavala nešto da otkrije, i njena narav ga je terala da pobesni ili da oseti krivicu na način na koji je to Moiraina radila. Iz drugog, bila je ponekad sasvim prijatno društvo, kada zaboravi da izbaci trnje iz sebe. Konačno, znao je koga su Amis i ostali postavili da ga nadgleda; to nije bila ona, bio je neko drugi i povremeno se pitao ko. Sem toga, nikad nije bila u njegovoj blizini.

Met, Egvena, čak i Moiraina su ga ponekad gledali očima koje su gledale Ponovorođenog Zmaja, ili u najmanju ruku, opasnost čoveka koji usmerava. Poglavari klanova i Mudre su videli Onoga Koji Dolazi Zorom, čovekova proročanstva kažu da će on slomiti Aijele kao suve grančice; ako ga se nisu plašili, nekad su se ponašali prema njemu kao prema crvenoj zmiji s kojom moraju da žive. Šta god Avijenda videla, to je nikad nije sprečilo da bude prezriva kad god poželi, što je i bila većinom vremena.

Čudna vrsta udobnosti, ali u poređenju s ostalim, ipak udobnost. Nedostajala mu je. Čak je ponekad i brao cveće sa bodljikavih biljaka oko Ruidena – prsti su mu krvarili dok ne bi shvatio da može da iskoristi Moć – i slao ga njoj, pola tuceta; Device su nosile cveće lično, umesto da šalju gai' shaine. Nikad ih nije primetila, naravno.

“Hvala”, rekao je konačno, dodirivajući pokrivače. Oni su bili dovoljno siguran predmet. “Pretpostavljam da ih nikad ne može biti previše na ovim noćima.”

“Enajla me je zamolila da ti ih donesem, kada je videla da sam došla da te vidim.” Usne su joj se razvukle u početak zbunjujućeg osmeha. “Nekoliko sestara po koplju se brinulo da ti možda neće biti dovoljno toplo. Ja sam došla da proverim da ćeš večeras upaliti vatru, sinoć nisi.”

Rand je osetio da mu obrazi crvene. Znala je. Pa, saznala bi, zar ne? Proklete Device joj možda više neće sve govoriti, ali se ni neće truditi da joj bilo šta sakriju.  “Zašto si htela da me vidiš?”

Na njegovo iznanađenje, prekrstila je ruke preko grudi i dvaput prešla kratku dužinu sobe pre nego što se zaustavila i počela buljiti u njega. “Ovo nije poklon radi pažnje”, rekla je optužnički treseći narukvicu prema njemu. “Priznaješ i sam.” Uistinu, mislio je da bi mu zarila nož u rebra ako ne bi priznao. “To je jednostavno budalast poklon od čoveka koji nije znao ili brinuo o tome, šta će moje – šta će sestre po koplju pomisliti. Pa, ni ovo nema značenja takođe.” Izvadila je nešto iz kesice i bacila na ležaj pokraj njega. “Ovo poravnava dug između nas.”

Rand je uzeo ono što je bacila i okrenuo u ruci. Kopča kaiša u obliku zmaja, ukrasi napravljeni na dobrom čeliku sa umetnutim zlatom. “Hvala. Prelepo je. Avijenda, ne postoji dug za vraćanje.”

“Ako ga nećeš uzeti kao otplatu duga”, rekla je čvrsto, “onda ga baci. Naći ću drugi način da ti se odužim. To je samo jeftin nakit.”

“Teško da je jefin nakit. Sigurno si rekla da se ovo napravi.”

“Nemoj da misliš da išta znači, Rande al' Tor. Kada sam... se odrekla koplja, mojih koplja, mog noža” - nesvesno je rukom dodirnula pojas, gde je taj nož sa dugom oštricom nekad stajao – “čak su i pravci mojih strela uzeti od mene i predati kovaču da napravi jenostavne stvari za poklanjanje. Većinu sam dala prijateljima, ali su me Mudre naterale da kažem imena tri muškarca i tri žene koje najviše mrzim, i rečeno mi je da svakom od njih dam poklon napravljen od mog oružja, i to lično. Bair kaže da to uči poniznosti.” Uspravno je buljila, grizući svaku reč i izgledala je i zvučala sakako osim ponizno. “Tako da ne misliš da nešto znači.”

“Ništa ne znači”, rekao je tužno. Nije da je želeo da nešto znači, zaista, ali bilo bi mu drago da misli o tome kako počinje da ga gleda kao prijatelja. Bila je čista glupost biti ljubomoran zbog nje. Pitam se ko joj je to dao. “Avijenda? Da li sam ja jedan od onih koje toliko mrziš?”

“Da, Rande al' Tor.” Iznenada je zvučala promuklo. Na trenutak je okrenula glavu, zatvorila oči i zatreperila. “Mrzim te celim svojim srcem. Mrzim. I uvek ću te mrzeti.”

Nije se trudio da upita zašto. Jednom je pitao zašto ga prezire i skoro mu je razbila nos. Nije mu rekla, ipak. Ali ovo je bilo više od prezira koji je nekad izgledalo da je zaboravila. “Ako me zaista mrziš”, rekao je nevoljno, “zamoliću Mudre da pošalju nekog drugog da me podučava.”

“Ne!”

“Ali ako – “

“Ne!” Ako bilo šta, njeno poricanje je bilo još žešće ovaj put. Stavila je pesnice na kukove i održala bukvicu kao da je mislila da izbaci svaku reč iz njegovog srca. “Čak i ako bi mi Mudre dozvolile da prestanem, imam toh, obavezu i dužnost prema mojoj bliskoj sestri Elejni, da te pazim za nju. Ti joj pripadaš, Rande al' Tor. Njoj i nijednoj drugoj ženi. Zapamti to.”

Osećao se kao da želi da baci svoje ruke. Ovaj put mu barem nije opisivala kako Elejna izgleda bez odeće; na neke Aijelske običaje se treba navići više nego na ostale. Ponekad se pitao da li su se on i Elejna dogovorili o ovom “paženju” između njih. Nije mogao u to da poveruje, ali opet, čak i žene koje nisu Aijelke su bile čudne koliko i ne. Više od toga, pitao se od koga bi Avijenda to trebalo da ga čuva. Izuzev Devica i Mudrih, polovina Aijela ga je gledala kao telo napravljeno proročanstvom, prema tome bez tela uopšte, a polovina kao krvava zmija izgubljena među decom. Mudre su bile skoro loše kao i Moiraina kada su htele da uradi ono što žele i Device o kojima nije hteo ni da razmišlja. Cela stvar ga je razbesnela.

“E, sada me slušaj. Poljubio sam Elejnu nekoliko puta i mislim da je uživala koliko i ja, ali nisam obećan nikome. Nisam siguran ni da želi toliko od mene.” U vremenu od nekoliko sati, napisala mu je dva pisma; u jednom ga je nazvala najdražom svetlošću njenog srca pre nego što krene da mu zapali uši, dok ga je u drugom nazvala bednikom sa hladnim srcem koga više nije htela da vidi i nastavila da ga dere s jedne na drugu stranu, bolje nego što je Avijenda ikad uradila. Žene su definitivno bile čudne. “Nemam vremena da mislim o ženama u svakom slučaju. Jedina stvar o kojoj mislim je ujedinjavanje Aijela, čak i Shaido ako mogu. I – “ prestao je s jecajem dok se poslednja žena kojoj se nadao donjihala u sobu sa zveketom nakita, noseći srebrni poslužavnik sa staklenim bokalom vina i dve srebrne čaše.

A diaphanous crvena svilena marama obmotana oko Isendrine glave nikako nije skrivala njenu bledu lepotu, lice u obliku srca. Njena duga, tamna kosa i tamne oči nisu pripadale nijednom Aijelu. Njene napućene usne bile su iskrivljene zavodnički – sve dok nije videla Avijendu. Onda je osmeh oslabio. Sa strane marame imala je dvanaest ili više narukvica od zlata i slonovače, neke sa perlama ili izglacanim dragim kamenom. Koliko god lančića težilo na zglobu, još više ih je bilo na člankovima. To je bilo to; nije nosila ništa drugo. Naterao je svoje oči da gledaju strogo u njeno lice, ali čak i tada su mu obrazi goreli.

Avijenda je ličila na grom koji samo što nije ispljunuo munju, a Isendre na ženu koja je tek saznala da će živu da je skuvaju. Rand je poželeo da je u Jami Propasti, ili bilo gde osim tu. Ipak, uspeo je da ustane; imao bi više autoriteta ako ih gleda sa visine nego obrnuto. “Avijenda”, počeo je, ali ga je ignorisala.

“Da li te je neko poslao sa tim?” upitala je hladno.

Isendre je otvorila usta, a namera da slaže joj se ocrtala na licu, progutala je knedlu i prošaptala, “Ne.”

“Bila si upozorena u vezi s ovim, sorda.” Sorda je bila vrsta pacova, posebno lukava, kako kažu Aijeli i dobra za apsulutno nizašta; njeno telo je bio takve vrste, da čak i mačke retko pojedu one koje ubiju. “Adelin je mislio da si poslednji put naučila.”

Isendre je klonula i zanjihala se kao da će se onesvestiti.

Rand se sabrao. “Avijenda, bila ona poslata ili ne, nije bitno. Malo sam žedan i ako je bila dovoljno ljubazna da mi donese vino, treba joj zahvaliti.” Avijenda je hladno pogledala ka dve čaše i podigla obrve. Uzdahnuo je. “Ne treba je kazniti samo zato što mi je donela nešto da popijem.”Trudio se da ne gleda u poslužavnik. “Pola Devica ispod Roof su se sigurno pitale da li sam – “

“Device su je zadržale zbog krađe Devicama, Rande al' Tor.” Avijendin glas je bio hladniji nego prema drugoj ženi. “Previše si se umešao u poslove Far Dareis Mai, više nego što bi trebalo da ti je dozvoljeno. Čak ni Car'a'cam ne sme da preispituje pravdu; ovo nije tvoja briga.

Napravio je grimasu – i pustio je. Šta god da su joj Device uadile, Isendre bi sigurno došla. Ali ne zbog ovoga. Ušla je u Pustaru sa Hadnan Kadereom, ali Kadere nije ni pisnuo kad su je Device uhvatile zbog krađe nakita koji je sada sve što je nosi na sebi. Sve što je Rand mogao da uradi bilo je da spreči da je pošalju Sari, da joj stavi povodac kao kozi, ili da nosi gola pošiljku u Zmajev zid sa vrećom punom vode; gledajući je kako moli za milost kada sazna šta Device nameravaju, nije mogao da se natera da se ne meša. Jednom je ubio ženu; ženu koja je htela da ga ubije, ali sećanja su još uvek gorela. Mislio je da više neće biti u stanju da to uradi ponovo, čak i ako mu je život ugrožen. Budalasta stvar sa ženskom Izgubljenom koja je tražila njegovu krv ili gore, ali to se dogodilo. A ako ne može da ubije ženu, kako može stojati i pustiti je da umre? Čak i ako je zaslužila?

That was the rub.  U bilo kojoj zemlji zapadno od Zmajevog zida, Isendre bi bila suočena sa vešalima ili sa zatvorom zbog onoga što je znao o njoj. O njoj, o Kaderu i verovatno o većini muških trgovaca ako ne i svih. Oni su bili Prijatelji Mraka. I nije mogao da ih razotkrije. Čak ni kad su bili svesni da zna.

Ako bi bilo ko od njih bio razotkriven kao Prijatelj Mraka... Isendre je podnosila što je više mogla, zbog toga što je čak i biti sluga i hodati go bolje nego biti vezanih ruku i nogu i ostavljen na suncu, ali nijedan ne bi ćutao, kada ga se Moiraina dočepa. Aes Sedai nije imala više milosti prema Prijatelju Mraka nego prema bilo kome; razvezala bi im jezike za kratko vreme. I Asmodean je ušao u Pustaru sa putničkim kolima takođe, samo još jedan Prijatelj Mraka daleko poznatiji od Kaderea i ostalih, jedan sa autoritetom. Nema sumnje da su mislili da je postao sluga Ponovorođenom Zmaju u želji za još većom moći. Da zadrži svog učitelja, da zadrži Moirainu od ubijanja obojice najverovatnije, Rand je morao da čuva tu tajnu.

Srećom, niko nije pitao zašto Aijeli toliko posmatraju trgovce i njihove ljude. Moiraina je mislila da je to uobičajna Aijelska sumnja na strance u Pustari, koji su privučeni njihovim boravkom u Ruidanu;  morala je mnogo da ube]uje Aijele da puste Kaderea i njegova kola u grad. Sumnja je postojala; Ruark i ostale poglavice bi verovatno postavili straže čak i da Rand nije pitao. I Kadere je bio srećan što nema koplje u svojim rebrima.

Rand nije imao pojma kako da reši situaciju. Ni da li može. Bio je poprilično zapetljano. U sretnim pričama samo bi nitkov bio uhvaćen u cleft stick like this.

Kada je shvatila da se neće više mešati, Avijenda je obratila pažnju na drugu ženu. “Možeš ostaviti vino.” Isendre je polu kleknula da ostavi poslužavnik pored ležaja, sa uobičajnom grimasom na licu. Randu je trebalo neko vreme da prepozna njen pokušaj da mu se nasmeje, a da Aijelska žena to ne primeti. “A sada ćeš otrčati do prve Device koju nađeš”, Avijenda je nastavila, “i reći joj šta si učinila. Trči sorda!” Jecanjem i stisnutim šakama, Isendre je otrčala uz veliki zveket nakita. Čim je izašla iz sobe, Avijenda se okrenula ka njemu. “Ti pripadaš Elejni! Nemaš prava da zavodiš bilo koju ženu, posebno ne ovu!”

“Nju?” iznenađeno će Rand. “Misliš da ja-? Veruj mi, Avijenda, čak i da je poslednja žena na zemlji, držao bih se daleko od nje koliko mogu da pretrčim.

“Tako ti kažeš.” Frknula je. Menjana je sedam puta – sedam- zbog pokušaja da ti se uvuče u krevet. Ne bi toliko odolevala bez malo podrške. Suočila se s pravdom Devica koplja i nije briga ni Car'a'carn. Smatraj ovo današnjom lekcijom o našim običajima. I seti se da pripadaš mojoj polu-sestri!” Nije ga pustila ni da progovori i na sebi je imala takav pogled, da je mislio da Isendre neće preživeti ako je se Avijenda dočepa. Duboko izdahnuvši, uzdigao se tek da bi sklonio poslužavnik i vino u ugao sobe. Nije nameravao da popije bilo šta što mu Isendre donese. Sedam puta je pokušala da dođe do mene? Morala je naučiti da se on zalagao za nju; nema sumnje za njeno mišljenje, ako je bio u stanju da uradi to za zadimljen pogled i osmeh, šta bi učinio za nešto više? Drhtao je na pomisao koliko i na povećanu hladnoću. Radije bi imao škorpiju u krevetu. Ako Device nisu uspele da je ubede, mogao bi da joj kaže šta zna o njoj, to bi stavilo kraj na svaki plan.

Udišući lampe, otpuzao je do ležaja u mraku, jo uvek obuven i obučen, pipao je u mraku dok nije stavio sva ćebad na sebe. Bez vatre, očekivao je da će biti zahvalan Avijendi pre jutra. Izgovaranje reči za Duha koji štiti njegove snove od uljeza bilo je već refleksno, ali čak i kada ga je stavio, kikotao se u sebi. Mogao je leći u krevet, pa tek onda ugasiti lampe uz pomoć Moći. Bila je to od jednih stvari koje nikada nije nameravao da učini uz pomoć Moći. Neko vreme je ležao i čekao da toplota njegovog tela ugreje ćebad iznutra. Mučilo ga je kako na istom mestu može biti toliko toplo danju, a toliko hladno noću. Držeći jednu ruku ispod kaputa, dodirivao je polu-zarasli ožiljak na boku. Ta rana, koju Moiraina nikad nije uspela da skroz Izleči, je bila ono što će ga ubiti vremenom. Bio je siguran u to. Njegova krv na kamenju Shajol Ghula. To su proročanstva govorila.

Ne večeras. Neću misliti na to večeras. Imam još malo vremena. Ali ako se morski psi mogu povrediti nožem, da li se i dalje drže snažno...?Ne. Ne večeras.

U unutrašnjosti ćebadi je bivalo pomalo toplije i počeo je da se prevrće pokušavajući da nađe ugodan položaj za ležanje, ali mu to nije uspelo. Trebao sam se okupati, pomislio je pospano. Egvena je u istom minutu verovatno bila u toplom, sparnom šatoru. Pola vremena je koristio jedan, a šaka Devica je pokušala da uđe sa njim – i skoro su se valjale na zemlji od smeha kad je insistirao da ostanu napolju. Bilo je dovoljno teško obući se i svući u svom tom isparavanju. San je konačnbo došao, a sa njim i sigurni, zaštićeni snovi, sigurni od Mudrih ili bilo koga drugog. Ipak, ne sigurni od njegovih sopstvenih misli. Tri žene su mu upadale u njih neprestano. Ne Isendre, osim u kratkom košmaru koji ga je skoro probudio. Redom je sanjao Elejnu, Min i Avijendu, po redu i zajedno. Samo ga je Elejna pogledala kao čoveka, ali sve tri su ga gledale kao onog ko je bio, a ne šta je bio. Izuzevši košmar, sve su bili prijatni snovi.

Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće