Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće
Poglavlje 5
Među mudrama
Dragon Reborn
Stojeći onoliko blizu koliko je mogla maloj vatri u sredini šatora, Egvena je još uvek drhtala dok je sipala vodu iz velikodušnog čajnika u široku, plavo obloženu činiju. Spustila je zidove šatora, ali je hladnoća prolazila kroz raznobojne naslage tepiha koji su pokrivali zemlju, a sva toplota koja je dolazila od vatre izgleda da je odlazila gore kroz rupu za dim na sredini krova šatora, ostavljajući samo miris kravljeg izmeta. Njeni zubi su hteli da cvokoću.
Vodena para je već počinjala da nestaje; zagrlila je saidar na trenutak I usmerila Vatru da je još zagreje. Amis ili Bair bi se verovatno kupale u hladnoj, ali su one u stvari uvek išle na znojno kupanje. Znači nisam otporna kao što one jesu. Ja nisam odrasla u Pustari. Ne moram da se smrzavam do smrti I kupam u hladnoj vodi ako ne želim. Osećala je krivicu dok je sapunjala tkanine sa parčetom sapuna sa mirisom lavandule kupljenog od Hadnana Kaderea. Mudre je nikada nisu zamolile da radi drugačije, ali se ona ipak osećala kao da vara.
Puštanje Istinskog Izvora nateralo ju je da uzdahne sa žaljenjem. Čak i dok je drhtala od hladnoće, smejala se meko na svoju sopstvenu glupost. Čudo kada si ispunjen sa Moći, čudesni nalet života i svesnosti, je bila svoja opasnost. Što si više vukao od saidara, više si želeo da vučeš, i bez samo-discipline najzad bi povukao više nego što možeš da kontrolišeš i umirio sebe. A to nije bilo stvar kojoj se smeje.
To je jedna od tvojih najvećih mana, sama je sebi prebacivala. Uvek radiš više nego što bi trebalo. Trebalo bi da se kupaš u hladnoj vodi; to bi te naučilo samo-disciplini. Samo bilo je toliko toga da se nauči, a nekada se činilo da ceo život ne bi bio nedovoljan da se to nauči. Njeni učitelji su uvek bile tako oprezne, da li Mudre ili Aes Sedai u Kuli; bilo je teško suzdržavati se kada znaš da ih u tako puno stvari već nadmašuješ. Mogu da uradim više nego što one shvataju.
Udarac hladnog vetra je pogodi, kovitlajući dim od vatre po šatoru, i ženski glas reče, “Ako te to zadovoljava ---”
Egvena skoči, i zalaja piskavo pre nego što uspe da izbaci, “Zatvori to!” Zagrlila je sebe da se zaustavi od skakutanja. “Udji ili izadji, ali zatvori ih!” sav taj trud da se ugreje, a sada je otekela kao ledena guska od glave do prstiju na nogama.
Žena u belom kaputu se uvuče u šator na kolenima i pusti da otvor od šatora lepršavo padne. Držala je oči na podu, njene ruke prekrštene pokorno; isto bi to uradila i da je Egvena udarila umesto što je samo vikala na nju. “Ako te to zadovoljava”, reče meko, “Mudra Amis me je poslala da vas odvedem do znojnog šatora.”
Želeći da može da stoji na vatri, Egvena zastenja. Svetlost spalila Bair i njenu tvrdoglavost! Da nije bilo sedokose stare Mudre, bili bi u sobama u gradu umesto u šatorima na ivici grada. Mogla bih da imama sobu sa odgovarajućim ognjištem. I vrata. Bila je voljna da se kladi da Rand nije morao da se nosi sa ljudima koji upadaju kod njega kad im se prohte. Rand krvavi Zmaj al'Tor pucne prstima, a Device verovatno dotegle kante tople vode gore do njegovih soba. Mogu da se kladim da su mu čak našli i odgovarajuću kadu.
Amis, i čak Melaina, su bile podložne Egveninim prelozima, ali Bair je spustila stopalo, a one su se pokorile kao gai'šanovi. Egvena je pretpodstavljala da sa Random koji donosi toliko promene, Bair je htela da se drži koliko može starih običaja, ali je želela da je žena odabrala nešto drugo oko čega će da bude tvrdoglava.
Nije bilo pomisli o odbijanju. Obećala je Mudrama da će zaboraviti da je ona Aes Sedai --- to je bilo lako, pošto ona to nije bila --- i da radi baš onako kako joj je rečeno. To je bio teži deo; Bila je van Kule dovoljno dugo da ponovo postane svoja gospodarica. Ali Amis joj je ravno rekla da je šetanje po snovima opasno čak i kada znaš šta radiš a od tada još opasnije. Ako neće da sluša u budnom svetu, ne mogu joj poverovati da će slušati u snovima, a one neće preuzeti odgovornost. Tako da je radila posliće odmah pored Avijende, prihvatala kazne sa onoliko dobre volje koliko je mogla da skupi. I skakala kad god bi Amis, Melaina ili Bair rekla žaba. Na neki način. Ni jedna od njih nikada nije videla žabu. Nije da će želeti išta više od mene nego da im dodam čaj. Ne, biće da je Avijendin red da to radi noćas.
Na trenutak je razmišljala o oblačenju čarapa, i konačno se samo sagnula da navuče cipele. Snažne cipele, odgovarajuće za Pustaru; on je radije žalila za svilenim cipelama koje je nosila u Tiru. “Koje je tvoje ime?” upita, pokušavajući da bude druželjubiva.
“Kovinda” bio je poslušan odgovor.
Egvena uzdahnu. Nastavljala je da pokušava da postane prijatelj sa gai'šanovima, ali oni nikada nisu uzvraćali. Sluge su bile jedna stvar na koju nije imala šansu da se navikne, ali naravno gai'šanovi nisu tačno bili sluge. “Ti si bila Devica?”
Brzi, besni bljesak dubokih, plavih očiju rekli su joj da je njeno nagadjanje tačno, ali ih je jednako brzo spustila. “Ja sam gai'šan. Pre i posle nisu sada, a samo sada postoji.”
“Koja su tvoja septa i klan?” Obično nije bilo potrebe da pita, čak ni gai'šana.
“Ja služim Mudru Melainu od Džirad septe, od Gošijen Aijela.”
Pokušavajući da izabere izmedju dva ogrtača, debeli, braon vuna i plava proširen svila koju je kupila od Kaderea --- trgovac je prodavao sve u svojim vagonima da napravi mesta za Moirainin tovar, i sa dobrim cenama --- Egvena zastade da se namršti na ženu. To nije bio odgovarajući odgovor. Čula je da je neka vrsta turobnosti obuzimala neke gai'šanove; kada se godina i dan završe, jednostavno su odbijali da ostave plaštove. “Kada se tvoje vreme završava?” upitala je.
Kovinda se sagnu niže, skoro se skuplajući oko svojih kolena. “Ja sam gai'šan.”
“Ali kada ćeš moći da se vratiš svojoj septi, svom posedu.”
“Ja sam gai'šan”, žena promuklo reče tepisima ispred njenog lica. “Ako vas odgovor ne zadovoljava, kaznite me, ali ne mogu dati drugi.”
“Ne budi budalasta”, Egvena reče oštro. “I ispravi se. Ti nisi žaba.”
Žena u belom plaštu odmah posluša i, sedeći tamo na kolenima, pokorno čekajući drugu naredbu. Kratki blesak duha kao da nikada nije ni postojao.
Egvena duboko uzdahnu. Žena se na svoj način prilagodila turobnosti. Na glu način, ali ništa što bi ona mogla da kaže ne bi to promenilo. U svakom slučaju, ona bi trebalo da je na putu do znojnih šatora, a ne da priča sa Kovindom.
Sećajući se one hladne promaje, ona je oklevala. Ledeni nalet vetra je naterao dva velika, bela cveta, koji su odmarali u plitkoj zdeli, da se delimično zatvore. Oni su došli sa biljke zvane segade, debele, bez listova, kožnate stvari koja je bila nakostrešena trnovima. Tog jutra je naišla na Avijendu kako ih gleda u rukama; Aijelska žena se trgnula kada ju je videla, a onda ih gurnula u Egvenine ruke, govoreći kako ih je ubrala za nju. Pretpodstavljala je da je ostalo dovoljno Device u njoj da ne bi priznala da joj se cveće svidja. Ali sada kada je razmišljala o tome, videla je povremeno Devicu kako nosi cvet u svojoj kosi ili na kaputu.
Samo pokušavaš da to odložiš, Egvena al'Ver. I prestani da se ponašaš kao blesava vunoglavka. Ponašaš se jednako glupo kao Kovinda. “Odvedi me do tamo”, rekla je, i imala taman toliko vremena da zabaci vuneni ogrtač oko svoje nagosti pre nego što je žena otvorila vrata od šatora za nju, i za noć koja smrzava kosti.
Iznad, zvezde su bile sveže tačke u tami, i tri četvrtine meseca bile su svetle. Logor Mudrih bio je skup dva tuceta niskih brežuljaka, ni sto koraka od mesta gde se jedan popločani put Ruideana završavao u čvrstim, ispucaloj glini i kamenju. Senke koje je mesec pravio pretivarale su grad u skup čudnih grebena i stena. Na svakom šatoru su otvori bili spuštena, i mirisi vatre i kuvanja mešali su se da ispune vazduh.
Druge Mudre su ovde dolazile za skoro svakodnevna okupljanja, ali su provodile noći sa svojim septama. Nekoliko ih je sada čak spavalo u Ruideanu. Ali ne i Bair. Ovo je bilo najbliže gradu dokle je Bair bila voljna da dodje; Da Rand nije tamo, bez sumnje bi ona insistirala da naprave logor u planinama.
Egvena je tesno držala ogrtač sa obe ruke i hodala je brzo koliko je mogla. Ledene vitice uvukle su se ispod ogrtača, ulazili svaki put kada bi njene gole noge šutnule napred i napravile otvor. Kovinda je morala da povuče svoju belu odeću do kolena da bi bila ispred nje. Egveni nije bilo potrebno gai'šanovo vodjenje, ali kada je žena poslata da je dovede, bila bi posramljena, a možda i uvredjena ako joj to ne bi bilo dopušteno. Stiskajući zuba da ih spreči da zvokoću, Egvena požele da žena potrči.
Znojni šator izgledao je kao i svaki drugi, nizak i širok, sa otvorima spuštenim svuda okolo, sve sem te male rupe za dim je bilo pokriveno. Blizu je vatra dogorela do sijajućeg žara reštrkanog preko nekoliko kamenova veličine čovečje glave. Nije bilo dovoljno svetlosti da odredi mnogo manji brežuljak koji je stajao u senkama pored ulaza u šator, ali ona je znala da je to uredno složena ženska odeća.
Uzimajući jedan duboki, hladan uzdah, ona užurbano skinu cipele, pusti da ogrtač padne, i sem zaroni u šator. Trenutak pre nego što je drhtava hladnoća nastala sa spuštanjem otvora, a onda isparavajuća toplota pade na nju, istiskajući znoj koji ju je blistavo pokrivao za trenutak dok je ona još uvek bila zadihana i tresla se.
Tri Mudre koje su je učile o hodanju po snovima sedele su znojeći se nezabrinuto, njihova kosa koja je dosezala struk visila je vlažno. Bair je pričala sa Melainom, čija je zelenooka lepota i crveno-zlatna kosa bila čista suprotnost kožastom licu i dugačkim belim pletenicama druge žene. I Amis je imala belu kosu --- ili je možda bila toliko bledo žuta de se činilo da je bela --- ali ona nije izgledala staro. I ona i Melaina su mogle da usmeravaju --- nije mnogo Mudrih moglo to da radi --- i imala je nešto Aes Sedai bezvremenosti na sebi. Moiraina, koja je izgledala laka i mala pored drugih, je takodje izgledala neuznemirena, iako se znoj slivao niz njenu nagost i slepljivao njenu tamnu kosu uz njenu kožu, kraljevski odbijajući da prizna da nema odeće na sebi. Mudre su koristile tanke, zavijene komade bronze, zvane staera, da odstružu znoj i prljavštinu.
Avijenda se sklupčala znojeći se pored velikog crnog kotla koji je sadržavao, garavo kamenje na sredini šatora, pažljivo koristeći dvoje klešta da pomeri zadnji kamen iz manjeg kotla u veći. Kada je to završila, poprskala je vodu na kamenje iz boce od tikve, dodajući pari. Ako bi dopustila da para previše padne, oštro bi joj govorili u najboljem slučaju. Sledećeg puta kada se Mudre sretnu u znojnom šatoru, biće Egvenin red da se brine za kamenje.
Egvena pažljivo sede prekrstivši noge pored Bair --- umesto naslaganih ćilima, bila je samo kamenita zemlja, neprijatno vruća, grumenasta i vlažna --- i šokirano shvati da je Avijenda bičevana, i to skoro. Kada je Aijelska žena oprezno zauzela svoje mesto, pored Egvene, uradila je to sa licem kamenim kao zemlja, ali licem koje nije moglo da sakrije njeno odstupanje.
Bilo je nečega što Egvena nije očekivala, Mudre su zahtevale tvrdu disciplinu --- tvrdju čak i od Kule, za šta je bilo potrebno rada --- ali Avijenda je radila na učenju da usmerava sa tmurnom odlučnošću. Ona nije mogla da hoda po snovima, ali se sigurno trudila da nauči svaku veštinu jedne Mudre kao što bi se trudila da nauči svoja oružja kao Devica. Naravno, pošto je priznala da je pustila Randa da zna da mu Mudre gledaju snove, naterale su je da provede tri dana kopajući rupe dubine ramena i ponovo ih puneći, ali to je bio jedan od nekoliko puta da je Avijenda pogrešno stavila stopalo. Amis i druge dve su je pokazivali Egveni tako često kao oličenje pokorne poslušnosti i odgovarajuće hrabrosti da je Egvena nekada želela da vrišti, iako joj je Avijenda bila prijateljica.
“Dosta ti je trebalo da dodješ”, Bair reče natmureno, dok je Egvena oprezno tražila kako da se ugodno namesti. Njen glas je bio tanak i poput cevi, ali cevi od gvoždja. Nastavila je da trlja ruke sa staerom.
“Žao mi je”, Egvena reče. Eto; to bi trebalo da je dovoljno pokorno.
Bair šmrknu. “Ti si Aes Sedai iza Zmajevog Zida, ali si ipak učenica, a učenice ne dangube. Kada pošaljem po Avijendu, ili je pošaljem po nešto, ona trči, čak i ako je sve što želim ukosnica. Mogla bi mnogo gore stvari da uradiš nego da se ugledaš na nju.”
Crveneći, Egvena pokuša da napravi svoj glas poniznim. “Pokušaću, Bair.” Ovo je bio prvi put da ih je uporedila pred drugima. Prošunjala je brz pogled ka Avijendi i iznenadila se kada je videla da ona izgleda zamišljeno. Ponekad je želela da njena “skoro-sestra” nije uvek tako dobar primer.
“Devojka će naučiti, Bair, ili neće”, Melaina reče razdražljivo. “Podučavaj je o brzini kasnije, ako joj to još uvek bude potrebno.” Ne više nego deset ili dvanaest godina starija od Avijende, obično je zvučala kao da joj je (burr) pod suknjama. Možda je sedela na oštrom kamenu. Ne bi se pomerila da jeste; očekivala bi da se kamen pomeri. “Opet ti kažem, Moiraina Sedai, Aijeli koji prate Onog Koji Dolazi Sa Zorom, ne Belu Kulu.”
Očigledno, Egvena je nameravana da shvati o čemu su pričale dok su govorile.
“Možda će biti”, Amis reče ravnim glasom, “da Aijeli ponovo služe Aes Sedai, ali to vreme još nije došlo, Moiraina. Sedai.” Njeno struganje je jedva zastalo dok je smireno gledala Aes Sedai.
Doći će, Egvena je znala, sada kada je Moiraina bila svesna da neke Mudre mogu da usmeravaju. Aes Sedai će putovati u Pustaru da nadju devojke koje mogu biti naučene, i sigurno će pokušavati da odvedu u Kulu bilo koju Mudru koja ima sposobnost, takodje. Nekada je brinula o Mudrama koje su pobedjene u podizanju obrvi i gospodarene, odvučene kada god one žele; Aes Sedai nikada nisu puštale nijednu ženu koja može da usmerava na slobodu dalje od Kule na dugo. Više nije brinula, ali se činilo da Mudre brinu. Amis i Melaina su mogle da pariraju bilo kojoj Aes Sedai voljom protiv volje, kao što su pokazivale svaki dan sa Moirainom. Bair bi veoma verovatno naterala Sijuan Sanče da skače kroz obruče, a Bair čak nije mogla da usmerava.
Već kod toga, Bair nije bila Mudra sa najjačom voljom. Ta čast je pripadala ženi koja je čak starija; Sorileji, od Džara septe od Čareen Aijela. Mudra Šende Poseda je mogla da usmerava manje od većine polaznica, ali je verovatna da pošalje drugu Mudru na posao kao gai'šana. I one su išle. Ne, nije bilo razloga da se uznemirava o Mudrama koje su kinjene.
“Razumljivo je da ti želiš da poštediš svoje zemlje”, Bair ubaci, “ali Rand al'Tor očigledno ne na merava da nas vodi da kažnjavamo. Niko ko se preda Onome Koji Dolazi Sa Zorom, i Aijeli, neće biti povredjeni.” Znači to je bilo. Naravno.
“Nije samo poštedjivanje života i zemlja ono što me zabrinjava.” Moiraina je napravila da brisanje znoja sa svoje obrve sa jednim prstom izgleda kao kraljevski pokret, ali njen glas je zvučao skoro čvrsto kao Melainin. “Ako ovo dopustite, to će biti katastrofa. Godine planiranja dolaze do ostvarenja, a on namerava da sve to upropasti.”
“Planovi Bele Kule”, Amis reče, tako glatko da je mogla da se slaže. “Ti planovi nemaju nikakve veze sa nama. Mi, i druge Mudre, moramo razmotriti šta je pogodno za Aijele. Postaraćemo se da Aijeli urade šta je najbolje za Aijele.”
Egvena se pitala šta bi poglavari klanova rekli o tome. Naravno, oni su se redovno žalili da se Mudre mešaju u poslove koji nisu njihovi, tako da možda to neće biti iznenadjenje. Poglavari su izgleda svi bili inteligentni muškarci sa jakom voljom, ali je ona verovala da su oni imali onoliko šanse protiv svih Mudrih združenih koliko je Seosko Veće imalo protiv Ženskog Kruga nazad kod kuće.
Ovog puta, medjutim, Moiraina je bila u pravu.
“Ako Rand ---” ona poče, ali je Bair čvrsto zaustavi.
“Čućemo šta imaš da kažeš kasnije, devoko. Tvoje znanje o Randu al'Toru je vredno, ali ćeš biti mirna i slušaćeš dok ti nije rečeno da govoriš. I prestani da izgledaš sumorno, ili ću te dozirati čajem od plavotrna.”
Egvena napravi grimasu. Poštovanje prema Aes Sedai, iako poštovanje medju jednakima, uključivalo je malo toga za učenice, iako za jednu za koju su verovali da je Aes Sedai. Držala je svoj jezik mirnim, za svaki slučaj. Bair je bila sposobna da je pošalje da joj donese njenu torbicu sa biljkama u da joj kaže da sama skuva neverovatno gorki čaj sama; on nije imao nikakve svrhe sem da izleči sumornost i zlovoljnost ili šta god nezadovolji Mudru, što je radio samo ukusom. Avijenda ju je utešno potapšala po ruci.
“Veruješ da to neće biti katastrofa i za Aijele?” Mora da je bilo teško zvučati hladno kao zimski potok kada si se sijao od glave do stopala sa zbijenom parom i svojim znojem, ali izgleda da Moiraina nije imala problema. “To će biti ponovni Aijelski Rat. Ubijaćete i paliti i pljačkati kao što ste tada, dok ne okrenete svakog čoveka i ženu protiv sebe.”
“Petina je naše pravo, Aes Sedai”, Melaina reče, zabacujući svoju dugu kosu nazad iza ramena tako da bi mogla da radi sa staerom oko glatkog ramena. Čak teška i mokra parom, njena kosa se blistala kao svila. “Nismo uzimali više čak ni od drvoubica.” Njen brzi pogled na Moirainu je bio previše preijatan da bude beznačajan; znale su da je on Kairhijenka. “Vaši kraljevi i kraljice uzimaju isto toliko u njihovim porezima.”
“A kada se zemlje okrenu protiv vas?” Moiraina je istrajavala. “U Aijelskom ratu, ujedinjenje zemlje su vas odbile. To se može i hoće desiti ponovo, sa velikim gubitkom života na obe strane.”
“Niko od nas se ne plaši smrti, Aes Sedai”, Amis joj reče, smešeći se nežno kao da objašnjava nešto detetu. “Život je san iz koga mi svi moramo da se probudimo da bismo mogli ponovo da sanjamo. U svakom slučaju, samo četiri klana je prešlo Zmajev Zid pod Džanduinom. Šest ih je već ovde, a ti kažeš da Rand al'Tor namerava da uzme sve klanove.”
“Proročanstvo Ruideana kaže da će nas on polomiti.” Varnica u Melaininim zelenim očima mogla je biti upućena Moiraini ili možda zato što nije bila onako malodušna kao je zvučala. “Kakve veze ima da li se to desi ovde ili iza Zmajevog Zida?”
“Lišićete ga podrške svake nacije zapadno od Zmajevog Zida”, Moiraina reče. Izgledala je smireno kao i uvek, ali ivica u njenom glasu govorila je da je ona spremna da žvaće kamenje. “On mora imati njihovu podršku!”
“On ima podršku Aijelske nacije”, Bair reče onim krtim, nepopustljivim glasom. Naglasila je svoje reči pokretanjem tanke, metalne oštrice. “Klanovi nikada nisu bili nacija, ali on sada pravi jednu od nas.”
“Nećemo ti pomoći da ga odgovoriš od ovoga, Moiraina Sedai”, Amis dodade jednako čvrsto.
“Sada nas možeš napustiti, Aes Sedai, ako te to zadovoljava”, Bair reče. “razgovarale smo o onome što si htela da razgovaramo onoliko koliko smo htele za noćas.” To je bilo ljubazno rečeno, ali je svejedno bilo odpuštanje.
“Napustiću vas”, Moiraina odgovori, još jednom čista spokojnost. Zvučala je kao da je to njen predlog, njena odluka. Do sada je navikla da joj Mudre stavljaju do znanja da one nisu pod Kulinom vlašću. “Imam druge stvari za koje trebam da se postaram.”
To je moralo da bude istina, naravno. Vrlo verovatno nešto u vezi Randa. Egvena je znala bolje nego da pita; da je Moiraina želela da ona zna, rekla bi joj . . . Ako ne, dala bi joj neki nejasni komadić Aes Sedai izbegavanje laži, ili bi joj prosto rekla da je se to ne tiče. Moiraina je znala da je “Egvena Sedai od Zelenog Adjaha” prevara. Tolerisala je tu laž u javnasti, ali je inače ukazivala Egveni njeno odgovarajuće mesto kada god joj je to odgovaralo.
Čim je Moiraina otišla, u erupciji hladnog vetra, Amis reče, “Avijenda, sipaj čaj.”
Iznenadjena Aijelska žena se iznenadjeno trgnu, i njena usta se otvoriše dvaput pre nego što reče slabo, “Još uvek moram da ga skuvam.” Sa tim ona odjuri iz šatora na sve četiri. Druga erupcija od napolje je izbledela paru.
Mudre izmeniše poglede koji su bili skoro iznenadjeni kao Avijendin. I Egvenin; Avijenda je uvek radila čak i najteže poslove efikasno, iako ne uvek raspoloženo. Mora de je nešto vaoma uznemirava, da je natera da zaboravi stvar kao što je pravljenje čaja. Mudre su uvek želele čaj.
“Još pare, devojko”, Melaina reče.
To je bilo upućeno njoj, Egvena shvati, jer je Avijenda odsutna. Užurbano prosipajući još vode na kamenje, usmerila je da više ugreje kamenje, i kotao, dok nije čula da kamenje puca i kotao sam zračio toplotu kao peć. Aijeli su možda naviknuti na preskakanje od prženja u svojim sopstvenim tečnostima ka smrzavanju, ali ona nije. Vrući, gusti oblaci ispuniše šator. Amis odobravajuće klimnu; ona i Melaina su mogle da vide sjaj saidara oko nje, naravno, iako ona sama nije mogla. Melaina samo nastavi da struže svojom staerom.
Puštajući Istinski Izvor, ona se zavali i nagnu se blizu Bair da šapne, “Da li je Avijenda uradila nešto jako pogrešno?” Mije znala kako bi se Avijenda osećala u vezi toga, ali ona nije videla razloga da je sramoti, čak ni iza njenih ledja.
Bair nije imala takve griže savesti. “Misliš njene linije?” ona reče uobičajenim glasom. “Došla je kod mene i rekla da je danas dvaput lagala, ali nije htela da kaže kome i u vezi čega. To je njena stvar, naravno, dok god ne laže Mudroj, ali je tvrdila da joj njena čast zahteva da njen toh bude zadovoljen.
“Pitala vas je da . . .” Egvena se zadiha, ali nije mogla da završi.
Bair klimnu kao da to nije mnogo neuobičajeno. “Dala sam joj još nešto dodatno jer me je uznemiravala time. Ako je dži bio umešan, njeno zaduženje nije ka meni. Vrlo verovatno njene takozvane laži nisu bile ništa o čemu bi bilo ko sem Far Dareis Mai brinuo. Device, čak i bivše Device, su nekada kao muškarci.” Amis joj dade ravan pogled koji je bio očigledan čak i u gustoj pari. Kao Avijenda, Amis je bila Far Dareis Mai pre nego što je postala Mudra.
Egvena nikada nije srela Aijela koji nije bio nervozan u vezi dži'e'toha, sa njene tačke gledišta. Ali ovo! Aijeli su svi ludi kao ludaci.
Očigledno, Bair je već izbacila tu stvar iz glave. “Ima više (Lost Ones) u Trostrukoj Zemlji nago ikada nego ikada u mom sećanju”, ona reče šatoru. Tako su Aijeli zvali Krpare, Tuata'ane.
“Oni beže od problema iza Zmajevog Zida.” Ismevanje u Melaininom glasu je bilo jasno.
“Čula sam”, Amis polako reče, “da neki od onih koji beže posle turobnosti su otišli (Lost Ones) i pitali ih da ih prime.” Duga tišina je pratila. Sada su znali da su Tuata'ani isto potomstvo kao i oni, da su se oni odlomili pre nego što su Aijeli prešli Kičmu Sveta do Pustare, ali ako išta to znanje je samo produbilo njihovu antipatiju.
“On donosi promenu”, Melaina prošapta grubo u paru.
“Mislila sam da si se pomirila sa promenama koje on donosi”, Egvena reče, naklonost se uzdizala u njenom glasu. Mora da je mnogo teško da ti ceo život stoji pred krajem. Upola je očekivala da će joj ponovo biti rečeno da drži svoj jezik za zubima, ali niko to nije uradio.
“Pomirila”, Bair reče, kao da isprobava reč. “Bolje je reći da ih podnosimo, najbolje što možemo.”
“On menja sve.” Amis je zvučala uznemireno. “Ruidean. (Lost Ones). Turobnost, i govori ono što nije trebalo biti rečeno.” Mudre --- svi Aijeli, u tom slučaju --- su još uvek imali problema u razgovaranju o tome.
“Device se gomilaju oko njega kao da mu duguju više nego svojim klanovima”, Bair dodade. “Prvi put ikada, pustile su muškarca ispod Krova Devica.” Za trenutak Amis je izgledala kao da će nešto da kaže, ali šta god da je znala o unutrašnjim radnjama Far Dareis Mai nije podelila s nikim sem onih koje su ili su bile Device Koplja.
“Poglavari nas više ne slušaju kao što nekada jesu”, Melaina promrmlja. “O, pitaju za naš savet kao i uvek --- nisu postali potpune budale --- ali Bael mi više ne govori šta je rekao Randu al'Toru, ili Rand al'Tor njemu. On kaže da moram da pitam Randa al'Tora, koji mi kaže da pitam Baela. U vezi Kar'a'karna ne mogu ništa da uradim, ali Bael . . . On je uvek bio tvrdoglavi, razbešnjavajući čovek, ipak sada je van svih ograničenja. Ponekad želim da ga snažno udaram po glavi sa štapom.” Amis i Bair se zakikotaše kao da je to odlična šala. Ili su jednostavno želele da se smeju da zaborave na promene na neko vreme.
“Postoje samo tri stvari koje možeš da uradiš sa takvim muškarcem”, Bair reče kroz smeh. “Kloniš ga se, ubiješ ga, ili se udaš za njega.”
Melaina se ukruti, njeno suncem-potamnjeno lice je postajalo crveno. Na trenutak, Egvena je mislila da će zlatnokosa Mudra pustiti da lete reči vrelije od njenog lica. A onda ujedajući nalet vetra objavi Avijendin povratak noseći izradjeni srebrni poslužavnik na kome su stajali žuti, uglancani čajnik, tanke šolje od zlatnog porcelana Morskog Naroda, i kameni krčag s medom.
Tresla se dok je sipala --- bez sumnje se nije mučila da se okomota nečim tamo napolju --- i užurbano podeli šolje i med. Nije napunila šoljice za sebe i Egvenu dok joj Amis nije rekla da može, naravno.
“Još pare”, Melaina reče; hladni vazduh je izgleda ohladio njen temperament. Avijenda spusti svoju šolju netaknutu i dokoprca se do boce od tikve, očigledno pokušavajući da nadoknadi svoju omašku sa čajem.
“Egvena”, Amis reče, srčući svoj čaj, “kako bi Rand al'Tor reagovao ako bi Avijenda pitala da spava u njegovoj spavaćoj sobi?” Avijenda se smrznu sa bocom od tikve u rukama.
“U njegovim ---?” Egvena se zadiha “Ne možete joj reći da uradi takvu stvar! Nemožete!”
“Glupa devojka”, Bair promrmlja. “Ne teramo je da deli njegovu ćebad. Ali da li će on misliti da je to ako ona pita? Da li će to čak i dopustiti? Muškarci su čudna stvorenja u najboljem slučaju, a on nije odgajan medju nama, tako da je još čudniji.”
“Sigurno ne bi mislio na takvu stvar”, Egvena procvrča, a onda još sporije, “Ne mislim da bi. Ali to nije pristojno. Jednostavno nije!”
“Molim vas da ne zahtevate ovo od mene”, Avijenda reče, zvučeći pokornije nego što je Egvena verovala da može. Prskala je vodu grčevitim pokretima, ispuštajući povećavajuće oblake pare. “Učila sam mnogo u proteklim danima, ne morajući da provodim vreme sa njim. Otkako ste dozvolili Egveni i Moiraini Sedai da mi pomognu sa usmeravanjem, učim čak i brže. Nije da uče išta bolje od vas, naravno”, ona dodade žurno, “ali ja jako želim da učim.”
“Još uvek ćeš učiti”, Melaina joj reče. “Nećeš morati da ostaješ s njim svaki sat. Dok god mu se približiš, tvoje lekcije neće biti mnogo usporene. Ti ne učiš dok spavaš.”
“Ne mogu”, Avijenda progundja, glava dole nad bocom od tikve sa vodom. Glasnije, i čvršće, ona dodade, “Neću.” Njena glava se podiže, a njene oči su bile plavo-zelena vatra. “Neću biti tamo kada on ponovo pozove onu prebacujuću devojku Isendru pod svoju ćebad!”
Egvena zinu ka njoj. “Isendra!” Ona je videla --- i srčano ne odobravala --- sramtni način na koji su držali ženu golu, ali ovo! “Ne možeš stvarno misliti ---”
“Tišina!” Bair prasnu kao bič. Njeno plavooko zurenje moglo je biti krhotina od kamena. “Obe! Obe ste mlade, ali čak i Device bi trebalo da znaju da muškarci mogu da budu budale, posebno kada nisu povezani sa ženom koja može da ih usmerava.”
“Drago mi je”, Amis reče suvo, “da vidim da više ne obuzdavaš svoja osećanja tako čvrsto, Avijenda. Device su jednako budalaste kao muškarci kada dodje do toga; Toga se dobro sećam, i to me još sramoti. Puštajući emocije da se pokažu zamagljuje rasudjivanje na trenutak, ali zadržavanje ga zamagljuje uvek. Samo se postaraj da ih ne puštaš previše često, ili kada je najbolje da ih kontrolišeš.”
Melaina se nagnu napred na rukama, dok se nije činilo da znoj koji joj pada sa lica mora da padne na vrući kotao. “Ti znaš svoju sudbinu, Avijenda. Bićeš Mudra velike snage i autoriteta, i više uz to. Ti već imaš snagu u sebi. Pomogla ti je da prodješ prvi test, i pomoćiće ri da kroz ovo prodješ.”
“Moja čast”, Avijenda promuklo reče, onda proguta, nesposobna da nastavi. Čučala je tamo, zbijajući se oko boce od tikve kao da je ona sadržala čast koju je želela da zaštiti.
“Šara ne vidi dži'e'toh”, Bair joj reče, sa samo trunkom saosećanja, ako i tim. “Samo šta mora i hoće biti. Muškarci i Device se bore protiv sudbine čak i kada je očigledno da Šara nastavlja da tka uprkos njihovim borbama, ali ti više nisi Far Dareis Mai. Moraš naučiti da jašeš sudbinu. Samo predavanjem Šari možeš početi da stečeš kontrolu nad tokom svog života. Ako se boriš, Šara će te ipak primorati, i naći ćeš samo nesreću tamo gde bi umesto toga našla zadovoljstvo.”
Egveni je to zvučalo veoma slično onome o čemu je učena u vezi Jedne Moći. Da bi kontrolisala saidar, prvo mu se moraš predati. Bori se, i on će doći divlje, ili će te preplaviti; predaj se i vodi ga nežno, i on će uraditi kako ti želiš. Ali to nije objasnilo zašto su želele da Avijenda uradi ovo. Toliko je i upitala, ponovo dodajući, “To nije pristojno.”
Umesto odgovora, Amis reče, “Da li će Rand al'Tor odbiti da joj dopusti? Mi ga ne možemo naterati.” Bair i Melaina su gledale Egvenu jednako pažljivo kao i Amis.
Neće joj reći zašto. Bilo je lakše naterati kamen da progovori nego da dobiješ nešto od Mudre protiv njene volje. Avijenda je proučavala svoje cipele sa zlovoljnim odustajanjem; znala je da će Mudre dobiti ono što žele, na jedan način ili drugi.
“Ne znam”, Egvena reče polako. “Ne poznajem ga dobro kao nekad.” To je žalila, ali se toliko desilo, sasvim nepovezano sa njenim shvatanjem da ga ne voli više nego kao brata. Njena obuka, u Kuli kao i ovde je promenila stvari onoliko koliko se on promenio jer jeste ono što jeste. “Ako mu date dobar razlog, možda. Mislim da mu se Avijenda svidja.” Mlada Aijelska žena duboko uzdahnu bez dizanja pogleda.
“Dobar razlog”, Bair šmrknu. “Kada sam ja bila devojka, svaki muškarac bi bio preplavljen radošću da neka mlada žena pokaže toliko interesovanja za njega. Otišao bi da ubere cveće za njen svadbeni venac lično.” Avijenda se trgnu, i pogleda Mudre sa nešto njenog starog duha. “Pa, naćićemo razlog koji čak neko odgajan u mokrim zemljama može da prihvati.”
“Ima nekoliko noći do tvog ugovorenog sastanka u Tel'aran'riodu”, Amis reče. “Sa Ninaevom, ovog puta.”
“Ta bi mogla mnogo da nauči”, Bair ubaci, “da nije tako tvrdoglava.”
“Tvoje noći su slobodne do tada”, Melaina reče. “To jeste, ako nisi ulazila u Tel'aran'riod bez nas.”
Egvena je sumnjala šta će se desiti. “Naravno da ne”, rekla im je. To je bilo samo malo. Malo više od malo, i one bi zasigurno otkrile.
“Da li si bila uspešna u nalaženju Ninaevinih ili Elejninih snova?” Amis upita. Uobičajeno, kao da to nije ništa.
“Ne, Amis.”
Nalaženje tudjih snova je bilo mnogo teže nego zakoračavanje u Tel'aran'riod, Svet Snova, posebno ako su oni udaljeni. Bilo je lakše i kada su bliže i kada ih bolje poznaješ. Mudre su još uvek zahtevale da ona ne ulazi u Tel'aran'riod bez bar jedne od njih pored sebe, ali tudji snovi su možda jednako opasni na svoj način. U Tel'aran'riodu ona je kontrolisala sebe i stvari oko sebe do velikog stepena, osim ako jedna od Mudrih ne odluči da preuzme; njeno upravljanje Tel'aran'riodom se povećavalo, ali ona još uvek nije mogla da parira ni jednoj od njih, sa njihovim velikim iskustvom: U tudjem snu, medjutim, ti si deo tog snova; bilo je potrebno sve što možeš da sakupiš da se ne ponašaš kako je snevač želeo, pošto te je njihov san obuzimao, i opet nekada nije uspevalo. Mudre su bile veoma pažljive kada su gledale Randove snove da nikada ne udju u potpunosti. I pored toga one su insistirale da ona uči. Ako će da podučavaju o hodanju po snovima, nameravale su da podučavaju sve što znaju o tome.
To joj nije baš bilo protiv volje, ali par puta kada su je pustile da vežba, sa njima i jednom sa Ruarkom, kažnjujuće iskustvo. Mudre su imale priličnu kontrolu nad svojim snovima, tako da ono što se desilo tamo --- da joj pokažu opasnosti, one su rekle --- je bilo njen čin, ali bilo je iznenadjenje da sazna da je Ruark vidi malo više nego dete, kao njegove najmladje ćerke. I njena sopstvena kontrola je treperila na jedan koban trenutak. Posle toga je bila malo više nego dete; još uvek nije mogla da pogleda tog čoveka a da se ne seti da joj je bila data lutka jer je mnogo učila. I da je bila jednako zadovoljna poklonom kao i njegovim odobravanjem. Amis je morala da dodje i da je odvede od njene srećne igre s njim. To što je Amis znala je bilo dovoljno loše, ali je sumnjala da se i Ruark seća nečeg od toga takodje.
“Moraš da nastaviš da pokušavaš”, Amis reče. “Imaš snage da ih dosegneš, čak iako su ovako daleko. I neće ti škoditi da saznaš kako te one vide.”
Ona nije bila tako sigurna u to. Elejna je prijateljica, ali Ninaeva je bila Mudrost Emondovog Polja tokom većine njenog odrastanja. Sumnjala je da bi Ninaevini snovi bili mnogo gori od Ruarkovih.
“Večeras ću spavati dalje od šatora”, Amis nastavi. “Ne daleko. Trebalo da me lako nadješ, ako pokušaš. Ako ne sanjam o tebi, pričaćemo o tome ujutru.”
Egvena priguši jecaj. Amis ju je vodila do Ruarkovih snova --- ona sama je ostala tamo samo trenutak, jedva dovoljno dugo da otkrije da ju je Ruark video, nepromenjenu, kao mladu ženu koju je oženio --- a Mudre su uvek bile u istom šatoru kada je pokušavala.
“Pa”, Bair reče; trljajući ruke, “čule smo šta smo trebale da čujemo. Vi možete da ostanete ako želite, ali ja se osećam dovoljno čisto da odem u svoju ćebad.” Mlada ili ne, verovatno bi mogla da pregazi bilo koju od njih, a onda ih nosi ostatak puta.
Dok je Bair ustajala, Melaina progovori, i čudno za nju, oklevala je. “Potrebna mi je . . . Moram da zamolim za tvoju pomoć, Bair. I tvoju, Amis.” Starija žena se zaustavi, i obe ona i Amis pogledaše Melainu iščekivajući. “Ja . . . bih vas pitala da pridjete Dorindi za mene.” Zadnje reči izadjoše naglo. Amis se široko smešila, a Bair se raskokodakala naglas. Avijenda je takodje izgleda razimela, i prenula se, ali Egvena je bila izgubljena.
Onda Bair poče da se smeje. “Uvek si govorila da ti ne treba muž i da ga ne želiš. Ja sam zakopala tri, i ne bi mi smetao još jedan. Veoma su korisni kada su noći hladne.”
“Žena može da promeni mišljenje.” Melainin glas je bio dovoljno čvrst, ali se nije slagao sa njenim obrazima koji su pocrveneli. “Ne mogu da se držim podalje od Baela, i ne mogu ga ubiti. Ako bi me Dorinda prihvatila kao sestru-ženu, napravići svoj svadbeni venac da ga postavim pred Baelove noge.”
“Šta ako ga on zgazi umesto da ga pokupi?” Bair je želela da zna. Amis pade nazad, smejući se i pljuskajući svoje butine.
Egvena nije mislila da postoji velika opasnost da se to desi, to nije bio način na koji su išli Aijelski običaji. Ako Dorinda odluči da želi Melainu za sestru-ženu, Bair neće imati mnogo uticaja u toj stvari. To je više nije iznenadjivalo, tačno, da muškarac može da ima dve žene. Ne baš. Drukčije zemlje znače drukčije običaje, čvrsto je podsećala sebe. Nikada nije mogla da se natera da pita, ali koliko ona zna, može postojati Aijelska žena sa dva muža. Oni su veoma čudan narod.
“Molim vas da delate kao moje prve-sestre u ovom. Mislim da se Dorindi dovoljno dobro svidjam.”
Čim je Melaina progovorila te reči, veselost drugih žena se promenila u nešto drugo. Još uvek su se smejale, ali su je grlile i rekle joj kako su sretne zbog nje, i kako bi joj lepo bilo sa Baelom. Amis i Bair su barem smatrale Dorindino odobravanje kao da je već dato. Njih tri sve sem jedna drugoj u rukama, još uvek se smejući i kikoćući se kao devojke. Ali ne pre nego što su rekle Egveni i Avijendi da isprave šator.
“Egvena, da li bi žena iz tvoje zemlje mogla da prihvati sestru-ženu?” Avijenda upita, koristeći štap da gurne pokrivač iznad rupe za dim.
Egvena požele da je ostavila tu dužnost za poslednju; vrućina odmah počne da se raspušta. “Ne znam”, rekla je, brzo skupljajući šolje i krčag sa medom. Staere su takodje išle na poslužavnik. “Ne verujem. Možda ako bi to bila bliska prijateljica”, brzo dodade; nije bilo smisla u klevetanju Aijelskih načina.
Avijenda samo izrazi neslaganje i počne podizati stražnja vrata.
Zubi su joj cvokotali glasno kao zveket šoljica za čaj i bronzanih sečiva od poslužavnik, Egvena izjuri napolje. Mudre su se oblačile neužurbano, kao da je ovo umirujuća noć a one u spavajućim sobama na nekom posedu. Figura u belom ogrtaču, bleda na mesečini, uze poslužavnik od nje, i ona brzo poče tražiti svoj ogrtač i cipele. Nisu bili nigde medju preostalom odećom na zemlji.
“Naredila sam da odnesu tvoje stvari do tvog šatora”, Bair reče, vezujući uzice na bluzi. “Neće ti biti potrebne za sada.”
Egvenin stomak potone u njena stopala. Poskačući u mestu, lako je udarala rukama u neuspešnom pokušaju da se ugreje; bar joj nisu rekle da prestane. Odjednom ona shvati da je figura u snežnom ogrtaču koja je nosila poslužavnik bila previsoka čak i za Aijelsku ženu. Stiskajući zubima, buljila je u Mudre, koje izgleda nije bilo briga i da se ona smrzne do smrti skakući gore i dole. Aijelskoj ženi možda ništa ne znači to što ju je muškarac video bez odeće, bar ako je on gai'šan, ali njoj je značilo!
Za trenutak, Avijenda im se pridružila i, videvši je kako skakuće, samo stade tamo bez pokušaja da nadje svoju odeću. Nije pokazivala rezultate hladnoći ništa više nego Mudre.
“Sada”, Bair reče, stavljajući svoj šal na ramena. “Ti, Avijenda, nisi samo tvrdoglava kao muškara, ne možeš se setiti jednostavnog zadatka koji si mnogo puta uradila. Ti, Egvena, si jednako tvrdoglava, i još uvek misliš da možeš da otežeš u svom šatoru kada si pozvana. Hajde da se nadamo da će trčanje pedeset puta oko logora umiriti vašu tvrdoglavost, očistiti vaše umove, i podseti kako da odgovorite na poziv ili uradite posao. Idite.”
Bez reči, Avijenda odmah poče kas ka ivici kampa, lako izbegavajući tamne kanape od šatora. Egvena je oklevala samo trenutak pre nego što je krenula za njom. Aijelska žena je usporila da bi je ona stigla. Noćni vazduh je smrznu, a popucala, kršna glina ispod njenih stopala je bila jednako hladna, i pokušavala da joj uhvati nožne prste. Avijenda je trčala sa beznapornom lakoćom.
Kada su stigli do zadnjeg šatora i okrenuli se južno, Avijenda reče, “Znaš li zašto tako vredno učim?” Ni hladnoća ni trčanje nije ostavljalo znaka u njenom glasu.
Egvena se tresla tako jako da je jedva mogla da govori. “Ne. Zašto?”
“Zato što Bair i druge uvek pokazuju ka tebi, i govore mi kako ti lako učiš, kako ništa nikada ne treba da ti se objasni dvaput. Govore mi da bi trebalo da budem više kao ti.” Ona dade Egveni kosi pogled, i Egvena se uhvati kako deli kikot dok su trčale. “To je deo razloga. Stvari koje učim da radim . . .” Avijenda zatrese glavom, čudjenje očigledno čak i po mesečini. “I Moć sama. Nikada se nisam tako osećala. Tako živa. Mogu da namirišem i naslabiji miris, osetim najneznatniji pokret u vazduhu.”
“Opasno je držati se za nju previše”, Egvena reče. Trčanje ju je izgleda grejalo pomalo, ali s vremena na vreme drhtanje prodje kroz nju. “Rekla sam ti to, i sigurna sam da su ti i Mudre rekle, takodje.”
Avijenda samo šmrknu. “Misliš li da bih ubola svoje stopalo kopljem?”
Neko vreme trčale su u tišini.
“Da li je Rand stvarno . . .?” Egvena reče konačno. Hladnoća nije imala veze s njenim problemom da izbaci te reči; u stvari, ponovo je počinjala da se znoji. “Mislim na Isendru?” Nije mogla da se natera da to kaže jasnije.
Napokon Avijenda polako reče, “Mislim da nije.” Zvučala je besno. “Ali zašto bi ignorisala bičevanje ako nije pokazao interesovanje za nju? Ona je mlečno-srca mokrozemica koja čeka da muškarci dodju njoj. Videla sam kako ju je gledao, mada je pokušao da to prikrije. Uživao je gledajući nju.”
Egvena se pitala da li je njena prijateljica ikada mislila da je ona mlečno-srca mokrozemica. Verovatno ne, ili one ne bi bile prijateljice. Ali Avijenda nikada nije naučila da brine da li će to možda povrediti nekoga; verovatno bi se iznenadila kada bi saznala da Egvena može čak i da pomisli da bude povredjena.
“Način na koji su joj Device napravile haljinu”, Egvena priznade oklevajući, “svaki muškarac bi pogledao.” Podsećajući se da je ona sama na otvorenom bez odeće, ona se spotače i skoro da pade dok je gledala okolo uznemireno. Noć je bila prazna onoliko daleko koliko je mogla da razazna. Čak su i Mudre bile nazad u svojim šatorima. Tople u svojim ćebadima. Ona se znojila, ali znoj je izgleda želeo da se smrzne čim se pojavio.
“On pripada Elejni”, Avijenda reče vatreno.
“Priznajem da ne znam vaše običaje u potpunosti, ali naši nisu isti kao vaši. On nije obećan Elejni.” Zašto ga branim? On je taj koji bi trebalo da bude bičevan! Ali poštenje ju je nateralo da nastavi. “Čak i vaši Aijelski muškarci imaju pravo da kažu ne, ako su pitani.”
“Ti i ona se skoro-sestre, kao što smo ti i ja”, Avijenda je prigovorila, usporavajući korak pre nego što je opet ubrzala. “Zar me nisi pitala da ga pazim za nju? Zar ne želiš da ga ona ima?”
“Naravno da želim. Ako on želi nju.” To baš nije bilo tačno. Želela je da Elejna ima onu sreću koju može, zaljubljena u Ponovorodjenog Zmaja kao što jeste, i uradila bi sve sem zavezala Randu ruke i noge da vidi da Elejna dobije ono što želi. Možda ne daleko od toga, ako je potrebno. Priznati to je bila druga stvar. Aijelske žene su mnogo otvorenije nego što bi ona ikada mogla sebe da natera da bude. “Ne bi bilo u redu, drukčije.”
“On pripada njoj”, Avijenda reče odlučno.
Egvena uzdahnu. Avijenda jednostavno nije htela da razume nijedne običaje sem svojih. Aijelska žena je još uvek bila šokirana jer Elejna neće da pita Randa da je oženi, da muškarac može da pita to pitanje. “Sigurna sam da će Mudre slušati razloge sutra. Ne mogu te naterati da spavaš u njegovoj spavaćoj sobi.”
Druga žena je pogleda sa otvorenim iznenadjenjem. Za trenutak gracioznost ju je napustila, i ona udari nožni prst od neravnu zemlju; nesrećni slučaj donese nekoliko psovki koje bi naterale Kaderove vozače vagona da slušaju sa interesovanjem --- i nateralo Bair da krene ka svojoj plavojkičmi --- ali ona nije prestala da trči. “Ne razumem šta te toliko uznemirava”, ona reče kada i poslednja psovka zamre. “Spavala sam pored muškarca mnogo puta tokom napada, čak delila ćebad zbog toplote ako je noć veoma hladna, ali tebe uznemirava što ću spavati deset stopa od njega. Da li je ovo deo tvojih običaja? Primetila sam de nećeš da se pereš u znojnim šatorima sa muškarcima. Da li ti neveruješ Randu al'Toru? Ili sam ja ta kome ne veruješ?” Njen glas je potonuo do zabrinutog šapata pri kraju.
“Naravo da ti verujem”, Egvena je tvrdila zagrejano. “I njemu. To je samo jer . . .” Ona odluta, nesigurna kako da nastavi. Aijelski pojam pristojnosti je nekada bio stroži nego onaj s kojim je odrasla, ali u drugim pogledima, oni bi naterali Ženski Krug nazad kući da pokuša da odluči da li da se onesvesti ili da krene ka debelom štapu. “Avijenda, ako je tvoja čast nekako umešana . . .” Ovo je bila opasna teritorija. “Sigurno ako objasniš Mudrama, neće te terati da ideš protiv svoje časti.”
“Nema šta da se objasni”, druga žena reče ravno.
“Znam da ne razumem dži'e'toh . . .” Egvena poče, a Avijenda poče da se smeje.
“Kažeš da ne razumeš, Aes Sedai, ali ipak pokazuješ da živiš po njemu.” Egvena zažali održavanje te laži kod nje --- bio je to težak posao naterati Avijendu da je zove jednostavno Egvena, a nekada ona se okliznula --- ali morala je biti održana kod svih ako će da se drži kod bilo koga. “Ti si Aes Sedai, i dovoljno jaka u Jednoj Moći da nadvladaš Amis i Melainu zajedno”, Avijenda nastavi, “ali si rekla da ćeš se pokoriti, tako da ribaš lonce kada ti one kažu da ribaš lonce, i trčiš kada one kažu da trčiš. Možda ne znas dži'e'toh, ali ga pratiš.”
To uopšte nije bila ista stvar, naravno. Ona je stiskala zube i radila ono što joj je rečeno zato što je to jedini način da nauči da hoda po snovima, a ona je želela da uči, da nauči sve, više nego što je iko drugi mogao da zamisli. Da čak i pomisli da može da živi po budalastom dži'e'tohu je bilo jednostavno glupo. Ona je radila šta je morala da radi, i samo zato što je morala.
Vraćale su se tamo gde su počele. Dok je njeno stopalo udaralo od to mesto, Egvena reče, “To je jedan”, a nastavi da trči kroz tamu bez ikoga da vidi sem Avijende, niko da kaže da li je ona otišla nazad u svoj šator odmah odatle. Avijenda ne bi rekla, ali Egveni nikada nije palo na pamet da stane pre nego što završi pedeset.