Poglavlje 46: Druge bitke, druga oruzja

Poglavlje 46

Druge bitke, druga oružja

LUZER

Usmeravao je posle Asmodeana i čudio se koliko mu veruje. Rand se trgnuo kada je Avijendi ispao pehar i kada se vino prosulo po prostirkama. Aijeli nisu rasipali ništa što se može popiti, ne samo vodu.

Zurila je u baricu i izgledala iznenađeno, ali samo na trenutak. Odmah posle toga podbočila se i počela da zuri u njega.“Znači Kar’a’Karn će ući u grad, a jedva može da sedi. Kazala sam da se Kar’a’Karn mora biti više od običnog čoveka, a ne i da je besmrtan.”

“Gde mi je odeća, Avijenda?”

“Ti si samo čovek”

“Moja odeća?”

“Ne zaboravi svoj toh, Rande al’Tore. Ako ja mogu da zapamtim dži’e’toh možeš i ti.” To što je rekla je zvučalo čudno; sunce bi izašlo u ponoć pre nego što ona zaboravi najmanji delić dži’e’toha.

“Ako nastaviš ovako da se ponašaš”, reče on sa osmehom na licu,“Počeću da mislim da brineš za mene.”

Samo se šalio, postojala su dva načina ophođenja sa njom, mogao si da se šališ, ili jednostavno da se praviš da je ne vidiš; svađanje je bilo pogubno, kao i pomisao da je provela noć u njegovom naručju, ali njene oči se raširiše od besa i ona povuče narukvicu od slonovače kao da hoće da je otrgne i da ga gađa njome.“ Kar’a’Karn je toliko iznad drugih ljudi da mu ne treba odeća” reče ona svadljivim glasom.“Ako želi da ide neka ide nag! Trebam li da dovedem Sorileju i Bair? Ili možda Enailu, Somaru ili Lamelu.”

Ukrutio se. Od svih Devica koje su se ponašale prema njemu kao da im je sin, izabrala je tri najgore. Lamela mu je čak donela supu, žena nije znala ni da skuva jaje, a ipak je insistirala da mu napravi supu! “Dovedi koga hoćeš”, rekao je ravnim glasom, “ali ja sam Kar’a’Karn, i ući ću u grad.” Uz malo sreće, mogao bi da nađe odeću pre nego što se vrati. Somara je bila visoka skoro kao on, i u tom trenutku verovatno snažnija. Jedna Moć mu sigurno ne bi pomogla; ne bi mogao da prigrli saidin ni da je Samael ispred njega, a još manje bi mogao da ga drži.

Dosta dugo su se gledali, a onda je odjednom uzela pehar od leopardove kože i ponovo ga napunila iz srebrnog krčaga. “Ako možeš da nađeš odeću i obučeš se, a da ne padneš” rekla je mirno “možeš ići. Ali ići ću sa tobom, i ako budem mislila da si previše slab da nastaviš, vratićeš se ovamo ili će te Somara doneti na rukama.”

Zurio je u nju dok je nameštala suknje, i počela da pijucka vino. Ako bude ponovo pominjao brak, nema sumnje da će mu otkinuti glavu, ali na neki način se ponašala kao da su venčani. Ponašala se isto kao Enaila i Lamela u najgorem izdanju.

Tiho je mrmljao, dok je sakupljao ćebad oko sebe, a zatim se odvukao, pored nje, da uzme čizme. Čiste vunene čarape bile su unutra, ali ništa više. Nije mogao da pozove gai’šine, pa da se sve pročuje po kampu. Nije hteo ni da pomišlja šta bi bilo ako bi se Device upetljale u ovo; onda bi se postavljalo pitanje da li je on Kar’a’Karn, koga moraju slušati ili Rand al’Tor, samo muškarac u njihovim očima. Primetio je zavijenu prostirku na kraju šatora; prostirke nikad nisu stojale ne raširene. Njegov mač je bio uvijen u tepihu zajedno sa pojasom koga je krasio Zmaj.

Mrmljala je i zatvarala oči, tako da je izgledala na pola puta do carstva snova, ali i dalje ga je motrila dok se oblačio.“To... ti više ne treba.” Izgovorila je “to” sa takvim gađenjem u glasu da niko ne bi poverovao da mu je poklonila mač.

“O čemu ti pričaš?” Bilo je samo nekoliko malih kovčega u šatoru, bili su obloženi mesingom u koji su bili utisnuti biseri, a jedan je bio obložen zlatnim lišćem. Aijeli su nosili stvari u zavežljajima. U njima nije bila njegova odeća. Zlatom obložen kovčeg, sa pticama i životinjama iscrtanim na njemu, sakrivao je kožne vreće i zamirisao je na začine, kada je podigao poklopac.

“Kuladin je mrtav, Rande al’Tore.”

Iznenađeno je zastao I pogledao u nju.“O čemu ti to pričaš?” Da li joj je Lan rekao? Niko drugi nije znao. Zašto je rekao?

“Niko mi nije rekao ako si na to mislio. Znam da znaš, Rande al’Tore. I mnogo novog naučim svakog dana.”

“Nisam mislio na to”, on zareža.“Nema ko da ti kaže.” Besno je zgrabio mač stavio ga ispod miške i nastavio sa traženjem. Avijenda je i dalje pila vino; mislio je da sakriva osmeh.

Baš lepo. Visoki lordovi Tira su se znojili kad bi ih on gledao, a Kairhijenjani će mu možda ponuditi tron. Najveća armija Aijela koju je svet ikada video prešla je Zmajev Zid po naređenju Kar’a’Karna poglavara nad poglavarima. Nacije su drhtale na pomen Ponovorođenog zmaja. Nacije! A ako ne bude našao odeću, moraće da čeka na dozvolu da izađe od gomile žena koje su mislile da su najpametnije.

Slučajno je primetio manžetnu rukava kad je pogledao u pravcu Avijende, naime ona je svo vreme sedela na njegovoj odeći.

Ljuto je progunđala, ali se ipak pomerila.

Kao i obično, posmatrala ga je dok se brijao i oblačio, usmeravanjem mu je zagrevala vodu, a da to nije tražio, pošto se treći put posekao i stalno mrmljao o hladnoj vodi. Zapravo ovaj put je on smarao, a jedini razlog tome je bila bojazan da ga je mogla videti nesigurnog. Možeš se navići na razne stvari, samo ako ih dovoljno dugo trpiš.

Nije shvatila na šta se odnosilo njegovo vrtenje glavom.“Elejni neće smetati što gledam, Rande al’Tore.”

Prestao je sa zakopčavanjem košulje i pogledao je.“Da li stvarno veruješ u to?”

“Naravno. Ti pripadaš njoj, ali ne može da zabrani da te gledaju.”

Tiho se nasmejao, i nastavio sa zakopčavanjem. Nije mogao da se samozadovoljno ne nasmeje kad je završio sa oblačenjem, a zatim je opasao mač i uzeo ukrašeno seanšansko koplje. Kada ga je uzeo, osmeh mu se pretvori u grimasu. Uzeo ga je da se podseti na to da su Seanšani i dalje tamo negde i da se podseti šta još sve treba da uradi. Karhijenjani, Tairenci, Samael i drugi Izgubljeni, Šaido, i nacije koje još nisu znale za njega a koje moraju da čuju za njega pre Tarmon Gai’dona. Suočavanje sa Avijendom bilo je prosto u poređenju sa tim.

Device su skočile kada je brzo izašao iz šatora da sakrije nestabilnost svojih nogu. Nije bio siguran da li je uspeo. Avijenda mu je bila sa strane i ne samo da je očekivala da padne nego je bila potpuno sigurna u to. Njegovo raspoloženje nije se popravilo kada je Sulin, umotana u zavoje, pogledala u nju, a ne u njega!; i sačekala njeno dopuštenje pre nego što je rekla Devicama da se spreme za pokret.

Asmodean je došao uzbrdo jašući mulu, a na povocu je vodio Dže’dena. Nekako je našao vremena da se presvuče i sve je bilo u boji zelene svile.Naravno tu je bilo i zelene čipke. Ukrašena harfa bila mu je okačena na leđima, ali nije više nosio ogrtač zabavljača i barjak sa drevnim simbolom Aes Sedai. Čast da nosi barjak pripala je kairhijenjanskom izbeglici po imenu Pavin, bezizražajnom čoveku u iskrpljenom farmerskom ogrtaču od grube sive vune. Jahao je mulu braon boje koja je trebalo odavno da bude penzionisana na nekoj livadi, a ne da vuče kola. Dugačak, još crven ožiljak, spuštao mu se duž celog lica sve do usta.

Pevinova žena i sestra umrle su od gladi, a brat i sin u građanskom ratu. Nije znao iz koje Kuće su poticale ubice, podržavali su Sunčev tron. U bežanju kroz Andor izgubio je drugog sina koga su ubili andorski vojnici i brata koji je ubijen od strane razbojnika. U povratku je izgubio zadnjeg sina od Šaido koplja, a i ćerku koja je odvedena dok je on ostavljen da umre.. Zmaj je Ponovorođen. Zadnja Bitka dolazi. Ako se bude držao Randa, porodica će mu biti osvećena pre nego što svet bude uništen. Svet će biti uništen, ali to ga nije brinulo, samo je želeo da doživi osvetu. Tiho je dojahao do Randa dok se kobila uspinjala na vrh. Njegovo lice je bilo bezizražajno, ali barjak je držao uspravno i čvrsto.

Uzjahao je Dže’dena i digao Avijendu u sedlo, a da nije stavila nogu u uzengiju, samo da joj pokaže da može.Čovek je retko govorio, ali Rand je pretpostavljao da misli da je vraćen zbog osvete.. Ruke mu je obgrlila oko pojasa; čuo je još nekoliko opaski o Randu al’Toru i Kar’a’Karnu. Izgleda nije htela da ga pusti zbog čega joj je bio zahvalan. To nije bilo samo zato što je bilo prijatno kada je bila tako pritisnuta uz njega, nego zato što mu je pomagala da orži ravnotežu. Kada je podizao umalo nije pao. Nadao se da to nije primetila. I nadao se da ga zbog toga ne steže tako jako.

Barjak tamno-crvene boje sa naslikanim crno-belim diskom vijorio se iza Pevina dok su vijugali niz planinu i izašli u dolinu. Kao i obično, Aijeli su obraćali malo pažnje na povorku koja je prolazila, iako su barjak i nekoliko stotina Far Dareis Mai, koje su bez problema održavale korak sa Dže’denom i mulama, označavali njegovo prisustvo. Aijeli su išli svojim poslom između šatora, i dizali poglede kad bi čuli trube.

Bilo je iznenađujuće što je bilo dvadeset hiljada zarobljenih Kuladinovih sledbenika, pre nego što je otišao iz Dve Reke nije verovao da je postojalo toliko ljudi na jednom mestu, ipak i sad kad ih je video i dalje je bio šokiran. U grupama od četrdeset ili pedeset, bili su zbijeni na obroncima brda, svi su bili goli, a svaku gomilu čuvao je jedan gai’šin. Niko nije obraćao mnogo pažnje na njih, ponekad je neka žena u kadjin'soru prilazila je grupi i slala muškarca ili ženu na zadatak. Oni koji su bili pozvani, trčali su a da na njih niko nije pazio. Rand je video nekoliko njih kako se vraćaju u svoju grupu posle obavljenog zadatka. Ostali su tiho sedeli, i izgledali skoro kao da se dosađuju, ko da nisu želeli, ili imali razloga da budu na drugom mestu.

Možda će tako mirno obući i bele odore. Ipak nije mogao, a da se ne seti kako su isti ovi ljudi kršili sopstvene zakone. Kuladin je možda prvi počeo i naređivao, ali nije bilo opravdanja za to što su ga slušali i sledili.

Zureo je u zarobljenike, bilo ih je dvadeset hiljada i još će se pojaviti; sigurno nikad više neće verovati nekom bliskom gai’šinima, trebalo mu je dosta vremena da primeti da se neki Aijeli izdvajaju. Device koplja i Aijeli nikad nisu nosili ništa na glavi osim šoufe, a posebno ne neku boju koja se ne bi uklopila u kamenita područija i senke, ali sada je viđao ljude sa grimiznim, uskim trakama oko glave. Jedam od četiri ili pet ljudi, imao je parče odeće obmotano oko glave sa diskom nacrtanim iznad obrva, na disku su bile dve spojene kapi crno-bele boje. Najčudnije od svega je to što su simbole nisili i gai’šini, mnogima su bili na kapuljčama ili čak su ih i gologlavi nosili. I algai'd'sisvan u svom kadjin'soru videše i ne učiniše ništa, mosili povez ili ne. Gai’šini nikad nisu nosili ono što nose oni koji koriste oružije.

“Ne znam”, Avijenda je rekla ljubazno kada je pitao šta to znači. Pokušao je da sedi uspravnije; izgledalo je da ga drži čvršće nego što je potrebno. Posle nekoliko trenutaka nastavila je, ali tako sporo da je morao da se napregne da bi je čuo.“Bair je rekla da će me istući ako to ponovo pomenem, a Sorileja je pretila da ću dobiti štapom, ali načula sam da su to oni koji misle da smo sisvai’aman.

Rand je otvorio usta da je pita za značenje, znao je nekoliko reči Starog jezika, a onda je odjednom shvatio značenje. Sisvai’aman bukvalno je značilo koplja Zmaja.

“Ponekad”, Asmodean se nasmeja “teško je shvatiti razliku između sebe i neprijatelja. Oni hoće da zauzmu svet, ali ti već imaš ljude.

Rand je okrenuo glavu i pogledao u njega dok mu se smešak nije pretvorio u nelagodni izraz. Ubrzo je okrenuo mulu i odjahao nazad do Pevina. Problem je bio u tome što je ime naglašavalo da ih on poseduje. Nije mu izgledalo moguće da poseduje ljude, i nije to ni želeo. Samo želim da ih iskoristim, mislio je ogorčeno.

“Vidim da ne veruješ u to”, rekao je osvrćući se preko ramena. Nijedna od Devica nije se priklonila tom mišljenju.

Avijenda je oklevala pre nego što je progovorila “Ne znam u šta da verujem.” Pričala je tiho kao i ranije, ali zvučala je besno i nesigurno. “Ima mnogih verovanja, ali Mudre često ćute kao da i same ne znaju istinu. Neki kažu da tako što te sledimo, mi okajavamo grehe naših predaka koji... koji nisu dobro služili Aes Sedai.”

Ton njenog glasa iznenadio ga je, nije mislio da je zabrinuta kao i ostali Aijeli zbog toga što im je otkrio prošlost. Zabrinuti nije tačna reč, tačnija je osramoćeni; sramota je važan deo dži’e’toha. Bilo ih je sramota što su pratili Put Lista, a još su se više osramotili, jer su prekršili zavet.

“Previše ih je čulo razne verzije Ruidenskog proročanstva”, nastavila je pribranije ponašala se kao da oduvek zna za proročanstvo,“koje je nedorečeno”. Znaju da ćeš nas uništiti...” Izgubila je kontrolu nad sobom i duboko udahnula. “Mnogi veruju da ćeš nas pobiti u bezbrojnim plesovima koplja, i da ćemo tako okajati naše grehe. Drugi veruju da je ovo test, koji će na kraju ostaviti samo najače da se bore u Posljednjoj Bitci. Čak sam čula da se priča da ti samo sanjaš i da će Aijeli kad se probudiš iz sna, nestati.

Velika gomila verovanja, znači. Dovoljno je loše bilo to što im je otkrio prošlost koje se stide. Čudno je što ga svi nisu napustili, ili poludeli. “U šta Mudre veruju?”, pitao je tiho kao i ona.

“Mi.” Znači ubrajala je sebe u Mudre, kao što su Elejna i Evgena smatrale sebe za Aes Sedai. “Pa”, reče ona polako “pretpostavljam da Sorileja misli da bi trebalo da mi izvuku uši, i Bair verovatno isto misli, a u Melainino mišljenje ne sumnjam.”

“Između ostalog”, promrmljala je. Na njegovu veliku žalost, malo se odmakla, mada mu je i dalje držala ogrtač. “Veruju u mnoge stvari, koje mi se ne sviđaju.”

Nasmešio se u inat samom sebi. Znači nije verovala da bi trebalo da mu zapuše uši, što je prijatna promena nakon buđenja.

Kola Hadnana Kadera bila su milju udaljena od njegovog šatora, nalazila su se u niziji, postavljena u krug, između dva brda na kojima su stražu čuvali Kameni Psi. Ogrtač boje krema bio mu je prebačen preko tovara, a Prijatelj Mraka je podigao pogled, i obrisao lice velikom maramicom, dok je Rand prolazio sa pratnjom i barjakom. I Moiraina je bila tu, proučavala je kola na kojima je bio ter’angreal u obliku vrata, bio je vezan iza vozačevog sedišta. Nije ni pogledala Kadera dok joj se nije obratio. Po njegovim gestovima shvatila je da joj predlaže da se priključi Randu. Začudo, izgledao je da to stvarno želi. Čestitao je samom sebi što toliko dugo uspeva da sakrije da je Prijatelj Mraka, a još je bio u društvu jedne Aes Sedai, što je povećavalo opasnost od razotkrivanja.

Za Randa je bilo iznenađujuće da je taj čovek još tu. Najmanje polovina vozača je nestalo odkad su prešli Zmajev Zid, zamenjeni su pouzdanim Kairhijenjanima, izbeglicama, koje je Rand lično izabrao da bi se osigurao da se ne pojave neki Kaderove sorte. Svako jutro je očekivao da dobije izveštaj o njegovom begu, naročito pošto je Isendra pobegla. Device su skoro uništile kola tokom potrage za njom, a Kader je natopio tri maramice znojem. Randu ne bi bilo žao ako bi se Kader išunjao tokom noći. Aijelskim stražarima je rečeno da ga propuste jedino mu je bilo zabranjeno da odveze Moiraina teretna kola. Shvatio je da je tovar za nju bio blago, i nije želeo da bude ukraden.

Bacio je pogled prema Asmodeanu, ali on je zurio pravo, i ignorisao kola. Govorio je da nije imao kontakta sa Kaderom otkad je bio zarobljen, i Rand je pretpostavljao da je to istina. Naravno, trgovac nikad nije napuštao teretna kola, a kada je bio napolju straža je uvek motrila na njega. Bez nadzora je bio jedino u sopstvenim kolima.

Mršteći se, on mamuznu pegavka. Trebalo bi da zapamti da ona šiša i druge ovce. Počeo je previše da im veruje. Bolje je da se drži podalje od nje i Asmodeana.

Nikom ne treba verovati, mislio je sumorno. Nekoliko momenata je pokušavao da shvati da li je to njegova misao, ili misao Lijusa Terina, ali na kraju je digao ruke. Svako je imao spostvene namere i želje. Najbolje je da samo sebi potpuno veruje. Pitao se koliko može da veruje sebi kada ga mrtav čovek ponekad preuzima?

Nebo iznad Kairhijena bilo je puno lešinara crnih krila. Na zemlji su se gegali kroz oblake muva, i kreštali na vrane koje su im otele mrtve. Kada je neki Aijel prelazio preko brda bez drveća, da nađe telo prijatelja ili rođaka, ptice su se uzdizale u nebo i kreštale, da bi se vratile svom gnusnom poslu kada čovek ode. Lešinari, vrane i muve nisu mogle da da pretvore dan u noć, ali ipak je tako izgledalo.

Rand je zatvorio oči i podbo Dže’dena dok mu se stomak prevrtao. Avijenda se pribila uz njega, a Device su potrčale. Niko se nije žalio, znao je da Aijeli mogu tako da trče satima, ipak to mu je i dalje bilo neverovatno. Čak je i Asmodean pobledeo. Pevinovo lice nikad se nije menjalo, ali je barjak odavao njegovu začuđenost.

Ono što je ležalo ispred bilo je nešto bolje. Rand je zapamtio Kapiju i gomile izukrštanih ulica punih buke i boja. Sada je sve bilo mirno, debeo sloj pepela. Ugljenisano drvo ležalo je na kamenim temeljima, a ponegde je još stajao naheren ugljenisani dimnjak. Na nekim zgarištima stojala je neoprljena stolica, u maloj prljavoj ulici ležao je naramak i lutka koji su nekome u begu ispali.

Barjaci okačeni na gradskim kulama i duž zidova su lepršali, na jednom mestu crveno-beli zmaj bio je naslikan na beloj pozadini, na drugom polumesec Tira. Srednji prolaz Džangai kapije bio je otvoren, ta kockasta građevina od sivog kamena bila je čuvana od strane tairenskih vojnika u svetlucavim kacigama. Neki su bili konjanici, ali najveći deo su činili pešadici, njihovi široki rukavi različitih boja svedošili su o tome da su unajmljeni od strane različitih lordova.

Ko zna šta se pričalo u gradu pošto je bitka dobijena zahvaljujući Aijelskoj pomoći, tako da su se ljudi zbog dolazaska skoro hiljadu Far Dareis Mai prilično uskomešali. Ruke su nesigurno stavili na balčake mačeva, i uzeli su koplja i štitove. Neki vojnici su gledali u nesigurnog oficira sa tri bele šljive na kacigi, i kretali se ka kapiji. Oficir je digao pogled da bi proučio barjak, ali i Randa.

Oficir je iznenada seo, a potom rekao nešto dvojici konjanika koji su odgalopirali u grad. Skoro odmah posle toga počeo je da mašući rukama pokazuje ljudima da se sklone, a onda porgovorio.“Sklonite se sa puta gospodaru Zmaju Randa al’ Tora! Neka Svetlost obasja gospodara Zmaja! Slava Ponovorođenom zmaju!”

Vojnici se i dalje nisu osećali prijatno zbog Devica, ali su se ipak postrojili sa obe strane puta i duboko se klanjali dok je Rand prolazio. Avijenda je frknula dok su prolazili, a onda još jednom kad se nasmejao. Nije razumela zašto je to uradio, ali nije imao nameru da objašnjava.

Kada je ušao u grad, prestao je da se smeje.

Ulice su bile popločane, prave i sekle su se pod pravim uglom, neke su bile dovoljno široke da tuce teretnih kola prođe naporedo. Brda koja su se pružala izvan zidina nisu bila ni nalik onima u gradu, naime ta brda su mahom iskorišćena da bi se od njih napravile terase; i izgledala su kao tvorevine ljudi, ličila su na zgrade i nezavršene kulei pozornice. Ljudi su se sabili u ulicama i uličicama, svi su bili ispijeni i bezizražajnog pogleda. Bili su šćućureni ispod na brzinu napravljenih šatora od ćebadi, ili su se jednostavno zavlačili u neku rupu, bile su zastupljene razne vrste odeće, od odeće seljaka do odeće plemića. Čak je bilo ljudi i na skelama, izgledali su majušno zbog visine. Ljudi nije bilo samo na sredini ulice dok su Rand i Device prolazili, ali put se zatvarao čim bi prošli.

Zbog ljudi je prestao da se smeje. Bili su u iznošenoj i odrpanoj odeći, zbijeni kao ovce u malom oboru, dok ih je proučavao počeli su da ga bodre. Nije imao predstavu kako su znali ko je on, možda su čuli od oficira na kapiji. Ali glasina se širila kroz grad dok su Device pokušavale da probiju put. Ljudi su glasno pričali tako da se ništa čulo nije osim “gospodar Zmaj.” Žene su dizale decu da bi ga videla, a sa prozora su ljudi mahali komadima odeće, dok su oni na ulici pokušavali da prođu pored Devica do njega.

Izgleda da se uopšte nisu plašili Aijela, samo su želeli da dotaknu Randove čizme. Njihov broj je bio toliki da su neki uspeli da se provuku. U stvari mnogi su dotakli Asmodeana jer su mislili da je on lord. Svakako je ličio na lorda, tako obučen. Verovatno su mislili da je gospodar Zmaj stariji čovek, a ne mladić u crvenom ogrtaču. Onaj koji bi uspeo da dotakne čizmu ili uzengiju, čak su pipali i Pevina, vikao bi “gospodar Zmaj”, i dopuštao da ga Device odvedu.

Pored halabuke klicanja i jahača koje je poslao, oficiru nije bilo čudno što se Meilan pojavio, sa još nekolicinom tairenskih lordova kao pratnjom i pedeset Branilaca Kamena koje su poveli da bi raščistili put. Imao je sivu kosu, i svileni ogrtač sa manžetnama i šarama od zelenog satena. Visoki Lord je bio spokojan u sedlu i odavao čoveka koji je naučio da jaše čim je prohodao. Pravio se da ne vidi mu znoj ne curi niz lice i da bi njegova pratnja mogla da ozledi nekoga. To su bili samo mali problemčići.

Edorion, lord ružičastih obraza koji je bio u Eijanrodu nalazio se u pratnji, smršao je pa mu je crveni ogrtač visio. Rand je prepoznao još samo čoveka širokih ramena sa tamno-zelenom odećom. Reimon je voleo da se karta sa Metom u Kamenu. Najveći deo ostalih bili su stariji ljudi. Na gomilu nisu obraćali više pažnje od Melaina. Nije bilo Karhijenjana u gomili.

Device su propustile Melaina, kada je Rand primetio nešto što je promaklo Visokom Lordu. Kada je shvatio mržnja mu se pojavila u očima. Melain je bio često besan otkad je Rand došao u Kamen Tira.

Ljudi su se polako stišavali dok su Tairenci pristizali, dok se nije čulo samo mrmljanje kada se Melain kruto naklonio Randu. Njegov pogled je odlutao do Avijende pre nego što je odlučio da je ignoriše, kao i Device..“Neka te Svetlost obasja, moj gospodaru Zmaju. Dobrodošao si u Kairhijen. Izvinjavam se zbog seljaka, ali nisam bio svestan da ćeš danas ući u grad. Želeo sam da ti priredim veliki ulazak dostojan Ponovorođenog zmaja.”

“Već sam ga imao”, Rand reče, a drugi čovek trepnu.

“Kako ti kažeš, gospodaru Zmaju.” Nastavio je posle nekoliko trenutaka, ali njegov ton je govorio da ga ne razume.“Ako želiš otpratiću te do kraljevske palate gde smo priredili mali doček. Mali bojim se jer nismo znali da ćeš doći, ali potrudiću se da-“

“To što si uradio će poslužiti”, Rand ga preseče i dobi još jedan naklon, i majušan osmeh kao odgovor. Sada je bio sušta pokornost, ali će za sat vremena tako pričati sa nekim slabićem, koji nema dovoljno mozga da shvati ono što mu se nalazi ispred nosa. Ispod svega se nalazila mržnja i prezir za koje je mislio da se ne vide, iako mu se sve oslikavalo u očima. Prezirao ga je zato što Rand nije bio lord po poreklu, a mrzeo zbog toga što je, pre nego što je Rand došao, mogao da odlučuje ko će da živi, a ko da umre i bilo je još samo nekoliko moćnih kao on, a niko superiorniji. Verovanje da će se Zmajeva pročanstva jednog dana ispuniti je bila jedna stvar, a potpuno druga da ti se to desi za života, i da ti se pritom smanjuje moć. Nekoliko trenutaka svi su bili zbunjeni pre nego što je Rand dozvolio Sulin da propusti ostale tairenske lordove, i da ih odvede iza Asmodeana i Pevina sa barjakom. Melain je želeo da Branioci očiste put ispred njih, ali Rand je kratko naredio da odu na kraj kolone. Vojnici su bezizražajnih lica poslušali, a oficir je počeo da vrti glavom dok se Melain samo osmehnuo. Osmeh je izbledeo kad je postalo očito da se gomila bez problema razdvaja ispred Devica. To što nisu morali da se probijaju kroz gomilu pripisivao je shvatanju Aijela kao divljaka, i namršto se kad nije dobio odgovor. Rand je zabeležio da sad kad su Tairenci sa njim, sigurno mu se neće vraćati veselo raspoloženje.

Kraljevska palata Kairhijena izgrađena je na najvišem brdu u gradu, i tačno u sredini nje nalazio se veliki trg. U stvari zbog velikog broja terasa i spratova bilo je teško zaključiti da je tu nekad bilo brdo. Ulice su se proširile, najšira je vodila do visokih bronzanih tribina i do kvadratnog dvorišta gde su u nizu stojali nepomični stražari sa ukrštenim kopljima. I mnogi drugi su stojali na kamenim balkonima.

Žamor je prostrujao po pojavi Devica, ali brzo je nadjačan skandiranjem.“Živeo Ponovorođenoi zmaj! Živeo gospodar Zmaj i Visoki Lord Melain!” Po njegovom izrazu, čovek bi pomislio da se ništa ne dešava.

Sluge obučene u crno, prve Kahijenjanke koje je Rand video u palati, izjurile su sa zlatnim posudama i belom lanenom odećom dok je on silazio sa konja. Još neki su došli da odvedu konje. Umio se i oprao ruke, da ne bi morao da pomaže Avijendi da siđe. Kada bi pokušao da joj pomogne da siđe verovatno bi oboje završili na popločanoj ulici.

Sulin je sama izabrala dvadeset Devica da mu budu pratnja. Sa jedne strane bilo mu je drago što ih nije sve povela. Sa druge strane, želeo je da Enaila, Lamela i Somara nisu među tih dvadeset. Pogledi koje su mu upućivale, posebno Lamela mršava žena tamno-crvene kose, skoro dvadeset godina starija od njega, terali su ga da se nervozno smeši. Verovatno je Avijenda nekako iza njegovih leđa uspela da priča sa njima. Sigurno neću uspeti ništa da uradim povodom Devica, mislio je sumorno dok je bacao peškir sluzi, ali spaljen da sam ako svaka aijelska žena ne nauči da sam ja Kar’a’karn!

Ostali Visoki Lordovi susreli su se sa njim na početku čirokih sivih stepenica koje su vodile izvan dvorišta, svi su bili u živopisnim svilenim ogrtačima sa prugama istkanim od satena i u srebrom obloženim čizmama. Bilo je očito da niko od njih nije znao da je Melain otišao da se susretne sa Random. Simanov oštri nos izgledao je kao da se trese od besa; Marakon, koji je imao plave oči, retke u Tiru stiskao je usne dok skoro nisu nestale; Hernovo usko lice bilo je svo u osmesima, ali njegov bes je pokazivalo stalno trzanje ušiju. Samo mršavi Arakom nije pokazao nikakve emocije, ali on je skoro uvek sakrivao svoj bes dok ne bude spreman da ga se oslobodi.

To je bila previše dobra prilika da bi se propustila. U sebi je zahvaljivao Moiraini zbog lekcija, lakše je prevariti budalu nego nokautirati je, govorila je. Rand je toplo stisnu Toreanovu debelu ruku, pljesnu Guejana po širokim ramenima, uzvratio Hernu širok osmeh koji bi bio dovoljnan za sastanak, i neprimetno značajno pogledao Arakoma. Simana i Marakona je ignorisao posle upućenog ravnog i hladnog pogleda.

Samo je to, pored posmatranja preobražaja njihovih lica bilo potrebno u tom trenutku. Igrali su Daes Dae’mar, Igru Kuća, celog života, a to što su bili među Karhijenjanima koji su mogli da procene raspoloženje po kašlju ili dizanju obrva, samo je povećalo njihovu budnost. Svaki od njih je znao da Rand nema razloga da bude prijateljski raspoložen prema njemu, i svaki se pitao da li pozdrav upućen njemu skriva neku drugu nameru. Siman i Marakon su bili najzabrinutiji, a i ostali su ih sumnjičavo posmatrali. Možda je njegova hladnoća bila prava. Ili je samo hteo da to misle.

Rand je mislio da bi Moiraina bila ponosna na njega, kao i Tom Merilin. Čak i da niko od njih sedam ne kuje zaveru u ovom trenutku, sumnjao je da bi se i Met kladio na to, ljudi na njihovim položajima bi mogli da mu ometu planove, možda samo iz navike ako niz bog čega drugog. Sada ih je izbacio iz takta. Ako duže vremena bude uspevao da održava to stanje, biće previše zauzeti špijuniranjem onog drugog, i strahom da i njih posmatraju, da bi mu naudili. Možda će ga čak i poslušati, a da ne traže stotinu razloga zašto bi se stvari uradile nasuprot njegovim idejama. Pa, možda bi poslušnost bila previše.

Osećaj zadovoljstva je nestao kada je video Asmodeanov zloban osmeh. Još gore je bilo Avijendino upitno zurenje. Bila je u Kamenu Tira; znala je ko su ovi ljudi i zašto su poslati ovde. Radim ono što moram , pomislio je jetko, i poželeo da ne zvuči kao da se izvinjava.

“Unutra”, rekao je oštrije nego što je nameravao, pa su sedam Visokih Lordova poskočili kao da su se iznenada setili ko je on.

Želeli su da se okupe oko njega dok se penjao uz stepenice, ali osim Meilana koji je pokazivao put, Device su odbile sve ostale, tako da su otišli nazad kod manjih lordova i Asmodeana. Avijenda se držala blizu... naravno, a Sulin je bila sa druge strane dok su se Somara, Lamela i Enaila nalazile odmah iza njega. Mogle su da posegnu i da ga dohvate bez izvijanja. Pogledao je optužujuće Avijendu, a ona je upitno izvila obrve tako da je skoro poverovao da ona nema ništa sa tim.

Hodnici palate bili su prazni i tu su bile samo u crno obučene sluge koje su se klanjale skoro do zemlje, ali kada je ušao u Veliku Sunčevu Dvoranu otkrio je da plemstvo Kairhijena nije bilo skroz odstranjeno iz palate.

“Ponovorođeni zmaj dolazi”, čovek bele kose, koji se nalazio pored vrata ukrašenih izlaskom sunca, govorio je. Njegov crveni ogrtač ukrašen plavim zvezdama govorio je da je značajniji sluga u Meilanovoj kući.“Slava gospodaru Zmaju, Randu al’Toru.Živeo gospodar Zmaj.”

Buka je ispunila celu dvoranu.“ Slava gospodaru Zmaju! Živeo gospodar Zmaj! Neka Svetlost obasja gospodara Zmaja!” Zatim je usledila tišina.

Između masivnih kamenih stubova od mermera toliko tamne plave boje da je ličila na crnu, stojalo je više Tairenaca nego što je Rand pretpostavljao da će ih biti .

Retki su bili Kairhijenjani obučeni u crno, na odorama i plaštevima nekolicine ljudi bile su tamne pruge. Više su bile zastupljene boje Kuća, oni sa prugama od grla do struka ili niže stajali su iza Tairenaca koji su očito pripadali nižim slojevima plemstva.. To se videlo po njihovoj odeći, umesto zlatnog konca za vezove su koristili žuti konac, a odeća im je bila od vune, a ne od svile. Ne malo Kairhijenjana je brijalo početak glave i puderisalo ga; to su uglavnom bili mlađi ljudi.

Tairenci su izgledali kao da nešto očekuju i nelagodno; a lica Kairhijenjana bila su kao isklesana od leda. Nije mogao reći ko je vikao, ali je pretposavljao da većina povika dolazi iz prvog reda.

“Mnogi ovde žele da ti služe”, Meilan je govorio dok su prelazili pod od plavih pločica sa zlatnim mozaikom izlazećeg sunca. Dok su prolazili ljudi su se tiho klanjali.

Rand je samo zagroktao. Hoće da mu služe? Nije mu trebala Moiraina da bi shvatio da niže plemstvo želi da se uzdigne pomoću kairhijenskih imanja. Nema sumnje da su Meilan i ostala čestorica svakom obećali deo zemlje.

Na samom kraju Velike Dvorane , na podijumu od plavog mermera stajao je Sunčev Tron. Masivna stolica sijala se od pozlate i zlatne svile, ali nekako je izgledala jednostavno, izuzetak je bilo izlazeće sunce koje bi stojalo iznad glave svakom ko bi seo na tron.

Da mu je suđeno da se popne na taj tron, Rand je shvatio mnogo pre nego što je zakoračio na stepenike platforme. Avijenda se popela zajedno sa njim, i Asmodean kao njegov bard takođe, ali Sulin je brzo rekla ostalim Devicama da naprave krug oko postolja, tako da su blokirale Meilana i ostale Visoke Lordove da se popnu. Bes se ocrtavao na tairenskim licima. Dvorana je bila tako tiha da je Rand mogao da čuje sebe kako diše.

“Ovo pripada nekom drugom”, rekao je konačno.“Pored toga dosta dugo sam bio u sedlu, pa da još sedim na neudobnom tronu. Donesite mi udobnu stolicu.”

Nekoliko trenutaka svi su ćutali, a onda je žamor počeo da se širi Dvoranom. Meilanovo lice je odražavalo spekulacije o kojima je razmišljao, tako da se Rand umalo nasmejao. Asmodean ga je gledao i slabo skrivao svoja razmišljanja koja su mu se očitavala na licu.

Prošlo je nekoliko minuta pre nego što se čovek u sivom ogrtaču popeo praćen dvojicom Kairhijenjana koji su nosili stolicu sa svilom pokrivenim jastučetom, Rand im je pokazao gde da je stave, dok su ga svi ljudi gledali. Pozlaćene linije su vijugale niz masivne noge stolice, ali izgledala je beznačajno naspram trona.

Dok su se sluge udaljavale, klanjajući posle svakog koraka, Rand je sklonio jastuče i zahvalno seo pritom polažući seanšansko koplje na koleno. Ipak se suzdržavao da ne uzdahne. Avijenda ga je pomno posmatrala, a Somara neprestano gledala čas nju, čas njega.

Ali niko od prisutnih nije bio svestan njegovih problema sa Avijendom i Devicama Koplja pa su odjednom i sa strepnjom i uzbuđenjem očekivali da im se obrati. Po načinu na koji me gledaju, skočili bi kad bih rekao ,, žaba krastača'', mislio je. Možda im se ne bi svidelo, ali bi to uradili.

Sa Moiraininom pomoći znaće šta treba uraditi ovde. Nešto je znao da uradi i sam bez njenih sugestija. Bilo bi lepo da je ovde, i da mu šapuće na uvo, a ne da mu Avijenda i Somara zagorčavaju život. Sigurno se svaki kairhijenski i tairenski plemić koji su trenutno u gradu nalaze ovde.

“Zašto se Kairhijenjani nalaze pozadi?”, upitao je glasno, a grupa plemića se ukočila i počela da razmenjuje konfuzne poglede.“Tairenci su došli da pomognu, ali nema razloga da se Kairhijenjani zbog toga drže u pozadini. Neka se svi svrstaju po poreklu.

Bilo je teško reći ko je bio više pogođen ovim, Kairhijenjani ili Tairenci, ipak Meilan je izgledao kao da će da proguta jezik, a ni ostala šestorica nisu bili mnogo dalje od toga.. Čak je i Arakom pobledeo. Posle mnogih ledenih pogleda sa obe strane, šuštanja haljina i škripanja cipela, sve je bilo gotovo, tako da su u prvim redovima bili oni sa ešarpama, a u zadnjim samo nekoliko Tairenaca. Meilan i ostala šestorica bili su na podijumu sa mnogo većim brojem Kairhijenskog plemstva, mnogima su ešarpe visile do kolena, ipak nisu stojali zajedno. Bili su podeljeni u dve grupe koje su bile udaljene jedna od druge čitava dva koraka, i jedno vreme se gledali tako besno kao da su se upravo potukli. Sada su sve oči bile uperene u Randa, a Kairhijenjani su bili čisti led, sa samo nagoveštajima o njihovim razmišljanja o njemu, naspram Tairenaca čiji bes rečima nije mogao da se opiše.

“Primetio sam barjake koji se vijore iznad Kairhijena”, nastavio je kada su završili premeštanje.“Dobro je što se toliko tairenskih barjaka vijori. Bez tairenskog žita, Kairhijenjani ne bi imali živih da podižu barjake, a bez tairenskih mačeva, oni koji bi preživeli, i plemići i običan narod bi učili da slušaju Šaidoe. ” Naravno, od tih reči su se Tairenci uobrazili, pa su počeli svirepo da se osmehuju, ali Visoki Lordovi su se zbunili, te su se skupili da se posavetuju. Za to vreme su se Kairhijenjani sumnjičavo posmatrali ispod oka. “Ali ne treba mi toliko barjaka. Neka samo jedan barjak ostane, i to na najvišoj kuli grada,a ostali nek se zamene barjacima Kairhijena. Ovo je Kairhijen, a Izlazeće Sunce će lepršati ponosno. Kairhijen ima čast koju će i zadržati.”

Dvoranom su se iznenada od zida do zida prolomili uzvici oduševljenih, tako da su Device spremile koplja za upotrebu.. Kairhijenjanski plemići su navijali kao i ljudi na ulicama, mašući rukama kao lude, na festivalu. Sada je bio red da se Tairenci zgledaju. Nisu izgledali besno. Čak je i Meilan izgledao nesigurno , kao i ostali, gledao je veselje plemića u čudu, bili su tako hladni pre nekoliko trenutaka, a sada su igrali i pevali za gospodara Zmaja.

Rand nije znao šta su zaključili iz njegovih reči. Očekivao je od njih da čuju više nego što on govori, a posebno su se u tome isticali Kairhijenjani, ali ništa ga nije pripremilo za ovakve ovacije. Kairhijenska rezervisanost je bila čudna stvar, dobro je to znao, ponekad pomešana sa neočekivanom kuražnošću. Moiraina nije htela mnogo da priča o ovom pitanju, mada je uvek navaljivala da ga nauči svemu; rekla je samo da ako se ta rezervisanost nestane, doći će do iznenađujuće promene. I bila je iznenađujuća.

Kada su uzvici zamrli, počelo je polaganje zakletvi. Meilan je prvi klekao govoreći da se kune pod Svetlošću, i nadom u ponovno rođenje da će verno služiti i slušati; to je bio stari tekst, i Rand se nadao da će se u njemu naći novo. Kada je Meilan poljubio vrh seanšanskog koplja, brada mu je donekle sakrivala grimasu, na red je došla Kolavera. Bila je više nego zgodna žena, u srednjim godinama, sa crnom čipkom koja je padala niz ruke kojima je obuhvatila Randove, i odećom od raznih boja, zaklela se jednostavnim čvrstim glasom, koji je bio pun neke melodičnosti koju je navikao da čuje od Moiraine. Njen pogled kao da je procenjivao, slično Moiraininom, a to se najviše primećivalo kad je gledala Avijendu dok se udaljavala. Torean ju je zamenio, mnogo se znojio dok se zaklinjao, lord Dobrain je zamenio Toreana, bio je jedan od starijih muškaraca koji su brijali deo glave, kosa mu je bila zelena, onda je došao Arakom...

Rand je osetio nestrpljenje dok se procesija nastavljala, Kairhijenjanin za Tairencem, ili obrnuto, nikad da stanu. Moiraina je rekla da je sve ovo bilo potrebno, a i glas u njegovoj glavi se složio. Mora imati njihovu odanost, čak i ako ne misle ozbiljno, da bi osigurao Kairhijen, pa da može da krene na Samaela. A to ću ja uraditi! Imam previše toga da uradim i ne moguda mu dozvolim da se upada po žbunju! Shvatiće šta znači probuditi Zmaja!

Nije shvatao zašto oni koji dolaze pred njega počinju da se znoje i oblizuju dok su polagali zakletvu. Ali nije mogao da vidi hladno svetlo koje mu gori u očima.

Predhodno : Nazad na Sadržaj : Sledeće