Prethodno - Nazad nasadržaj - Sledeće

Poglavlje 10

Uspon i pad Deset nacija

Nakon Slamanja je bilo potrebno skoro dve stotine godina, ali su se nacije na kraju pojavile. Na žalost, mnogi sledbenici Mračnog, kao i mnoga od njegovih bića iz Rata Senke su preživela da nastave da ugrožavaju narode ovih nacija. Senkin nakot se povukao u Pustoš, ali je pretnja samog njihovog postojanja i postojanja Prijatelja Mraka bila veoma velika. Ubrzo je postalo jasno da se nijedna nacija sama ne može izboriti sa takvom pretnjom. Neki vid ujedinjenja je bio neophodan, ali se ni od koga nije moglo tražiti da se odrekne svoje suverenosti.

209.p.s. (Posle Slamanja; Tomanski Kalendar je bio opšte prihvaćen oko deset godina ranije), stvoren je Savez Deset Nacija. Ova unija, takođe poznata i kao Druga Unija, je najvećim delom bila delo kraljice Mabriam od Aramele, koja je bila Aes Sedai (kao i mnoge druge između Slamanja i kraja Troločkih ratova), tako da je verovatno da je Bela kula odigrala značajnu ulogu.

I dok je veliki deo informacija o Deset Nacija izgubljen, znamo ime svake nacije i svakog vladara koji je potpisao Uniju: Aelgar, kojim je vladao kralj Remedan Zlatousti; Almoren, kralj Koerid Nosar; Aramel, kraljica Mabriam en Šared; Aridhol, kraljica Doreil Torgin; Koremanda, kralj Ladoman; Eharon, kralj Temanin; Esenia, Prvi lord Kristol; Džaramid, Uzvišena kraljica Egoridin; Maneteren, kraljica Sorel ai Marena; i Safer, kralj Eavind.

Unija je postojala otprilike osam stotina godina, štiteći sve svoje članove od bića Senke. Tokom ovog vremena kultura i društvo su cvetali, zato što uspomene na Doba legendi i dalje nisu bile potpuno izgubljene. Još uvek je postojala nada da će se staro Doba vratiti.

Primedbe na mapu 1: U to doba Pustoš se nije protezala iz Planina Duma. Tadašnji Kraišnici (nisu se tako zvali u to vreme) Džeramid i Armael su čak svojim severnim granicama zalazili u planine Duma

U to vreme oblast oblika dijamanta oko Tar Valona je bila zemlja kojom je bila direktno upravljano iz Bele kule. Veličina oblasti je rasla posle Troločkih ratova, i sužavala se do samog ostrva za vreme vladavine Artura Hakvinga

Veći deo nada se raspršio kada su se, oko 1000. p.s., brojni Troloci iznenada pojavili južno od Pustoši da bi započeli seriju ratova koji će razrušiti Uniju. Ovi ratovi, poznati kao Troločki ratovi, su trajali približno 350 godina, uništivši veći deo kontinenta.

Nijedan razlog Troločke invazije nije poznat. U najvećem broju slučaja ovim armijama su komandovali Gospodari Straha – sledbenici Senke koji su mogli da usmeravaju – koji su bili većinom žene, za mnoge od njih se verovalo da su odbegle Aes Sedai (skoro sigurno Crni Ađah, po definiciji), ali je postojao i ne mali broj muških Gospodara Straha. Bez sumnje, neki ljudi su bili Prijatelji Mraka, ali je moguće da su se neki okrenuli Senci, radije nego da se suoče sa umirivanjem ili smrću.

Troločki pešadinci su obično bili naoružani kopljima i sekirima sa kukastim krajem. Troloci skoro nikad nisu koristili projektilska oružja, iako je tada, kao i sada, bilo nekoliko strelaca Troloka koji su ispaljivali strele približne debljine palca odraslog čoveka. Oficiri Mirdraali su terali Troloke ka bici dok ih njihova žeđ za ubijanjem ne bi preuzela. Ostale vrste Senkinog nakota su funkcionisale kao podrška ili kao ubice.

Troločkim armijama Troloka i Gospodara Straha su se često pridruživale armije Prijatelja Mraka koji su, iako nisu bili tako strašni ili snažni kao Troloci, bili mnogo prilagodljiviji i lukaviji.

Snaga Unije je bila u tome što se svaka nacija zalagala u ratu i pomagala ostale, ali je bila oslabljena insistiranjem svake nacije na odvojenim oružanim snagama. Bela kula je davala Aes Sedai da pomognu armijama Unije protiv Gospodara Straha, ali su čak i te Aes Sedai bile isključivo pod komandom Kule.

U ovo vreme je vojska oformila ‘barjake’, koji su se sastojali od približno hiljadu i petsto konjanika, prvenstveno strelaca, ili tri hiljade pešadinaca. Ovi ‘barjaci’ su pravili armije pod komandom generala, često plemića, i obično su bile u pratnji manjeg broja Aes Sedai.

Troločke armije bi jednostavno preplavile svoje ciljeve u tolikom broju da nije bilo druge, nego da ih osvoje, u skoro svakom okršaju značajno nadbrojavši branioce. Veoma rano tokom rata je postalo očigledno da nijedna ljudska armija nije mogla dugo da se nosi u direktnom obračunu protiv ogromnih masa koje su slane na njih. Drugačija taktika je morala biti razvijena, jedna koja bi udarila na Troločke slabije tačke, njihovu životinjsku pririodu i nemogućnost da razmišljaju u važnim situacijama.

U osnovi, posle dugih maltretirajućih akcija konjicom, ljudska pešadija bi uspostavila odbrambenu poziciju ispred naleta, zadržavajući ga dovoljno dugo da omoguće konjičkim strelcima da upadnu sa boka i unište neprijatelja sa bezbedne udaljenosti. Oni Troloci koji ne bi bili uništeni, odmah bi se razbežali. Konjica i pešadija su morale biti brze, a pešadinci su morali imati hrabrost da se suprotstave navali čudovišta. Ako je sila bila prevelika za pešadiju da je zadrži, ljudska armija bi se povukla da je pusti da prođe, a onda bi je udarila sa strana i od pozadi.

Takva taktika je dovoljno često bila uspešna,, iako ne bez teških gubitaka među pešadijom. Kada bi uspeli, rezultat bi bio pokolj Troloka; kada nebi, ljudi su bili ti koji su bili kasapljeni.

Svaka nacija Unije je bila prepuštena na milost svojih saveznika za podršku protiv pretnje. Neki su nosili odgovornost sa čašću. Takvi su bili hrabri ratnici Maneterena, boreći se pod barjakom Crvenog orla takvim žarom preko dva veka da su postali poznati kao trn u nozi Mračnoga, loza koja je sputavala njegovu ruku, i Maneteren sam kao mač koji ne može biti slomljen. Ali kada je najzad Senka poslala koncentrisane snage da uništi sam izvor, Planinski dom Maneterena, niko nije došao u pomoć.

Kralj Aemon i njegovi ljudi, nakon isforsiranog marša iz pobede u bici (kod?) Bekara, poznatog kao Polje krvi, su zadržavali brojno nadmoćnije Troloke i bića Senke preko deset dana, dok su čekali obećana pojačanja koja nikada nisu došla. Za kraljev bojni poklič ‘Carai an Ellisande!’ - ‘Za čast Ruže Sunca!’, se pričalo da se pronosio kroz zemlju kao eho, sve dok ga sama Ruža Sunca, kraljica Eldrena, nije čula u gradu. Na kraju, mač koji nije mogao da se slomi je skršen snagama Mračnog, potpomognutom neverstvom saveznika. U pričama je zabeleženo da se srce kraljice Eldrene slomilo u momentu kada je Aemon umro. Pošto je bila Aes Sedai, posegnula je za Istinskim izvorom, sigurno uz pomoć sa’angreala, da ulovi pobednike, i navodno je poslala kobnu vatru da uništi Gospodare Straha, Mirdrale i Prijatelje Mraka na licu mesta. Napor je zahtevao više Moći nego što je iko mogao da koristi bez pomoći, i ona i grad Maneteren su umrli u plamenovima. Nekažnjeno su prošli oni koji su izdali Planinski dom ostavljajući ga samog da se suoči sa protivnicima.

Ostale nacije su se raspale izunutra. Takav je bio Aridhol, nekada u bliskom savezu sa Maneterenom. Njegov glavni grad, takođe zvan Aridhol, je pao pred nečim mračnim što nije bilo od Senke. Kralj Balven Majel, poznat kao Balven Gvozdenšaka, u očaju zbog toka ratova, je rado primio čoveka po imenu Mordet u svoj dvor; Mordet je osvojio Balvenovo poverenje i um; Aridhol će koristiti taktike Senke protiv Senke. Rečeno je da se Aridhol promenio otrovom koji je Mordet širio, okrećući se ka sebi da bi očvrsli i postali okrutni. Narod je govorio o Svetlu dok je napuštao Svetlo. Na kraju, njihova sumnjičavost i mržnja su stvorili nešto neopisivo zlo, što je počelo da se hrani onim što ga je stvorilo. Danas ništa nije ostalo od naroda i nacije Aridhola. Razrušeni grad koji je nekad bio poznat kao Aridhol i dalje stoji, ali nosi novo ime: Šadar Logot, Mesto Gde Senka Čeka. Zlo koje je rođeno tamo i dalje živi, zaključano u podrumu ispod grada, gladujući za zalutalim dušama. Zlo ja nazvano Mašadar. Kasnije u toku Troločkih ratova, armija Troloka, Mirdriala, Gospodara Straha i Prijatelja Mraka je kampovala u ruševinama. Nikada nisu izašli. Od toga dana nijedan Trolok ili biće Senke neće svojevoljno kročiti nogom u Šadar Logot.

Bilo da su uništene u bitci, propale iz unutra, ili jednostavno oslabljene naporima rata, nijedna nacija nije ostala neoštećena Troločkim ratovima. Kratki periodi mira nikada nisu omogućavali nacijama da ponovo izgrade veći deo onoga što je izgubljeno, i na kraju su ratovi uništili veći deo civilizacije koja je tako teško obnovljena posle Slamanja.

Nakon skoro tri stotine godina borbi, Troloci su do nogu potučeni u bici kod Maigandea. Pobeda je odbila Troloke i započela dugačak put ka pobedi koja ih je najzad proterala da Pustoši, okončavajući Troločke ratove.

Mnoge nacije su uništene direktno u Troločkim ratovima, i migriranja su bila masivna. Ukupni populacioni nivoi su opali drastično, zbog ratova i opadajućeg nataliteta. Aelgar, Eharon, Esenia, Džaramid i Safer su na neki način preživeli, ali mnogo oslabljeni i onemogućeni. Pedeset godina od Troločkih ratova, nove nacije su se pojavile, sklopljene iz ruševina uništenih zemalja.

Vek koji je usledio nakon ratova je bio pun previranja. Pet nacija koje su nadživele ratove su propale zbog sopstvenih unutrašnjih slabosti, dok su se nove nacije borile da ustanove čvrste granice. Samo je Tar Valon i Bela kula Aes Sedai ostao celokupan. U stvari, Bela kula je zadobila zemlje i uticaj.

Prethodno - Nazad nasadržaj - Sledeće

1. U originalu 'miner' (na eng. rudar) ali ovde se misli na rudare koji su deo opsadne inžinjerije koji se koriste se da bi potkopali zidove i tako ih srušili. A kasnije se spominje da imaju i druge dužnosti stoga mnogo im bolje pristaje izraz INŽINJERIJA.