Prethodno - Nazad na sadržaj - Sledeće

Poglavlje 9

Osnivanje Bele Kule

Nijedna istorija sveta ne bi bila kompletna bez istorije Aes Sedai i njihove Bele kule, budući da su Aes Sedai, i pomoću njih Bela Kula, imale glavnu ulogu u gotovo svim bitnim dešavanjima do sada. Nema nikakvih sumnji da su Aes Sedai, uprkos svojim sposobnostima, patile podjednako od meteža Slamanja sveta kao i svi drugi. Znatni dokazi ukazuju na to da je zaista svaka rasprostranjena organizacija među Aes Sedai propala davno pre kraja Slamanja sveta. Bez nje, Aes Sedai su bile prinuđene da pokušavaju da obavljaju svoju funkciju u malim grupama, ili kao usamljeni pojedinci. Dužnosti, kao što su pronalaženje i obuka devojaka sa sposobnošću, i rešavanje problema muških Aes Sedai, bi preuzela na sebe najbliža Aes Sedai, bez ikakve nadoknade za pruženu pomoć.

S obzirom na prekomerno dug životni vek Aes Sedai u vreme Doba legendi, izgleda da su barem neke Aes Sedai koje su živele na početku Slamanja, čak neke koje su živele kada je Rupa napravljena, još uvek bile žive kada se Slamanje okončalo. O tome su i posle jednog veka postojale velike špekulacije, neke čak prilično burne. Ipak, porast nasilja, od probijanja Rupe, pa do početka Rata Senke, rat sam po sebi, i, na kraju, vekovi Slamanja, nagovešavaju da nijedna živa Aes Sedai na kraju Slamanja, nije nadživela taj ceo raspon, ili čak ni značajni njegov deo. Jedini mogući izuzetak mogle su biti Aes Sedai koje su bile upletene u izgradnju Ruideana, u Aijelskoj pustari. Razdražujuće glasine tvrde da Mudre Aijela i plemenski poglavari možda znaju nešto o tome, i ukoliko ne bude bilo moguće podstaći ih da budu otvoreniji – za sada su se poprilično držali po strani - neće se znati ništa više do da su Aes Sedai bile u to upletene.

U prvom veku p.s. dopisi pouzdano prikazuju da su Aes Sedai uveliko govorile o ”zaboravljenim Talentima” i ”izgubljenim sposobnostima” i žalile za ”ogromnim znanjem u Moći koje je izgubljeno i možda vekovima koji će biti potrebni da se oni ponovo otkriju.” Ukoliko je ijedna Aes Sedai preživela ceo raspon, ili čak i Aes Sedai koja je bila uzdignuta u početnim godinama Slamanja, bilo bi samo nekoliko ili čak nijedna izgubljena sposobnost koju koju bi trebalo ponovo otkriti.

Bela kula je oduvek ledeno ćutala o ovoj temi, barem pred strancima, i pored toga je jasno da se tako velika organizacija Aes Sedai raspala za vreme Slamanja, u veći broj manjih grupa koje su formirane radi stalnog delovanja. Na kraju Slamanja, svaka od ovih grupa je gledala na sebe kao na nezavisnu od ostalih. (I nije ih bilo briga šta Bela kula misli o tome!). Trebalo bi se napomenuti da je to još jedan dokaz protiv toga da su neke Aes Sedai preživele iz perioda od pre Slamanja. Sigurno je da bi one uspele da spreče bilo kakvu podeljenost.

Skoro ništa nije poznato o organizaciji Aes Sedai tokom Doba legendi, ali je opšte prihvaćeno da su Ađasi igrali na neki način važnu ulogu, premda očigledno uopšte nisu nalikovali ovim Ađasima koji su danas prisutni. U preživele 53 povezane stranice rečnika iz oko 50. p.s., Ađah se na Starom Jeziku definiše kao ”Jedna nezvanična i privremena grupa ljudi sakupljena zajedno zbog zajedničkog cilja ili svrhe, ili zbog zajednički ubeđenja.” Na trideset i jednoj stanici koje je napisala ista ruka, a koje su, izgleda slučajno, preživele, i bile su deo mnogo većeg rukopisa pouzdano datiranog iz istog perioda, organizacija Aes Sedai iz Doba Legendi, ili način njihovog funkcionisanja, opisana je kao ”ogromno more Ađaha (napomena: reč je namerno ostavljena neprevedena), koji se stalno smanjuju, rastu, dele se, spajaju se i iščezavaju samo da bi se kasnije ponovo pojavili u nekom novom obliku i otpočeli ispočetka proces.” U prvom veku posle Slamanja, priroda ađaha ili Ađaha se izmenila. Ne možemo biti sigurni kada se ta promena dogodila, ali drugi rečnik (oko 200 p.s.; 219 preživelih nasumičnih stranica) definiše Ađah kao ”sestrinstvo Aes Sedai” i ne pominje pojam koji bi počinjao sa malim slovom.

Kada su 47 p.s Aes Sedai odlučile da izgrade novi grad kao centar njihove moći, niko nemože posumnjati da je odluka donesena prilikom pregovora između više frakcija. Bitno je sledeće, iz pisma iz tog vremena nedavno otkrivenog među nesređenim dokumentima u Kraljevskoj biblioteci u Kairhijenu.

”Predstavljajući svaka svoj ađah, ako tako mogu još uvek biti nazivani, bile su Elisane Tišar, Mitsora Kal, Karelia Fenvej, Azila Narof, Saraline Amerano, Dumera Alman, Salindi Kasolan, Katljinde Artein, Biranka Hasad, Mailaine Harvole, Nemaira Eldros, Lideine Radžan, i nekoliko drugih”.

Dvanaest žena, ne pominjući ”nekoliko drugih,” nesumnjivo predstavnice premalih grupa da bi bile značajne, i svaka predstavlja svoj ađah! Još ne Ađah, ali ipak ”ako tako mogu još uvek biti nazivani” izgleda osobito značajno, ukazujući na promene u pogledu ađaha. Poredeći obe definicije i ono šta znamo o Ađasima danas, izgleda da je najveći broj promena bio od ”privremen” za ”stalan”. Drugi nepovezani materijali pronađeni u formi pisama, koji govore o brojnim ženama koje su pretile da će napustiti zasedanje, takođe čvrsto nagoveštavaju da je to što se tu događalo bilo zasedanje nezavisnih grupa. Kasniji događaji čvrsto nagoveštavaju da, dok je odluka za izgradnju Tar Valona bila rezultat konferencije, istinski cilj bi mogao biti potpuno ujedinjenje ovih zasebnih grupa.

Izradnja onoga što će postati središte moći Aes Sedai, Tar Valona, smeštenog na istoimenom ostrvu, nije počela pre 98. p.s. Tada su Ogijeri, koji su se posle Slamanja prihvatili zidarskog zanata u kamenu, u tome postali po veštini bolji od svih. Aes Sedai su najverovatnije prepoznale briljantnost u znatnoj meri organskih formi ogijerskih kreacija, verovatno zbog toga što su Ogijeri imali prirodni afinitet za rastuće stvari, zbog kojih su ogijerskim zidarima davane odrešene ruke na mnogim građevinama. Čak i u današnje vreme mnoge od tih građevina još uvek stoje kao priznanje njihovo umeću. U toku 104 godine neprekidne gradnje, izgradili su Tar Valon do 202. p.s. Veruje se da je to bio prvi veći grad sagrađen posle Slamanja. Makar je prvi među onim koji su preživeli do danas.

Od početka je grad osmišljen sa idejom da raste: čak su i najstarije četvrti bile prostranije nego što bi bilo potrebno da se smesti tadašnje stanovništvo. Ulice i parkovi su planirani za celo ostrvo Tar Valon i celo ostrvo je bilo opasano zidom. Severna i južna luka su bile izgrađene u isto vreme, premda ne od Ogijera, i bile su tada odvojene od grada poprilično velikim prostranstvima slobodnog zemljišta.

Već do 98 p.s. ime ″Bela kula″ je bilo u opotrebi već neko vreme za planiranu središnju građevinu, možda čak već 30 godina, premda sama Kula nije bila završena još za stotinu godina. Te godine (98. p.s.) Elisane Tišar je prikazana kao Amirlin Tron, prva koja je ponela to ime, premda ga je ona verovatno držala i nekoliko godina pre toga. Dvorana Kule je izabrana, ali je sedmočlani savet registrovan kao ″bliski savetnici Amirlin Tron″. Te žene su bile Mitsora Kal, Karelia Fenvej, Azila Narof, Saralina Amerano, Dumera Alman, Salindi Kasolan i Kiam Lopiang.

Mada sadašnji termin ″Ađah″, još uvek nije bio u upotrebi, činjenica da postoje sedam ovakvih savetnika je značajna s obzirom na kasnije stvaranje sedam Ađaha. I naravno, šest od ovih sedam žena su imenovane u pismu iz Kraljevske biblioteke u Kairhijenu.

Do kraja drugog veka p.s., sedam Ađaha su konačno postojali, i svaki je imao svojstvenu svrhu. To je jasno iz velikog broja izvora. Kako god, forma Dvorane Kule je bila u začetku, ona se sada sastoji od dvadeset i jedne sestre u Dvorani, po tri za svaki Ađah. Činjenice da svaki Ađah trenutno bira sestre kako ih volja, i da su unutrašnje strukture i pravila Ađaha veoma međusobno različita (mada nije u stvari jasno u kom obliku), zajedno naglašavaju njihovu prvobitnu nezavisnu prirodu.

Jednom kada je donešena odluka o izgradnji Tar Valona i ujedinjenju moći Aes Sedai, te iste Aes Sedai su inicirale i izvršile, grubo između 50 p.s. i 100 p.s., jednu vanredno snažnu kampanju protiv žena ″koje su se pretvarale da su Aes Sedai″. Izgleda da je postojao znatni broj takvih žena u to vreme. Da li je to bilo zbog toga što je tako rano posle Slamanja više ljudi posedovalo mogućnost usmeravanja nego danas, te je postojao veliki broj divljakuša koje su verovale da mogu nositi to ime? Ili su većina tih „lažnih Aes Sedai“ bile prave Aes Sedai koje su se protivile stapanju svih tih nezavisnih grupa u jednu cjelinu? Nesumnjivo postoje dokazi da su mnoge od tih žena ″bile prisiljene da kleknu pred Amirilin Tron i Belom kulom″, neke su umirene, dok se većina pridružila Kuli i od tada su bile prihvaćene kao Aes Sedai. Istorijski, Aes Sedai su bile veoma grube prema ženama koje su se predstavljale kao Aes Sedai, sem u tom periodu, ne postoje nikakvi zapisi o ženama koje su tako bile prihvaćene u Kulu.

Jedan dokument (deo pisma, pouzdano datiran iz 77. p.s. u unutrašnjoj evidenciji; vlasništvo čoveka čija je želja da ostane anoniman iz razumljivih razloga) može ukazati na odgovor. On potvrđuje da je: „Lideina i nekoliko njenih sledbenica umireno, posle čega su se ostale predale. Nakon ovog primera Mailaina se predala i povela svoje sledbenice da kleknu. Ostale se moraju pokoriti po svaku cenu.″ Među popisanim na zasedanju na kome je postignut dogovor za izgradnju Tar Valona bile su i Lideine Radžan i Mailaina Harvole. Dok tekst nije presudan, sigurno nagoveštava da se ova dva imena trebaju povezati sa onim kasnijim dvadeset godina posle tog zasedanja. Zahtevi za komentar Bele kule naišli su na zid tišine.

Bela kula je sama za sebe jedna od najimpozantnijih građevina na svetu; sigurno ne postoji piscu iz sadašnjeg vremena ništa sa čime bi je uporedio. Aes Sedai su je projektovali, i otuda odsustvo organskog dodira koji se mogu pronaći kod mnogih najfinijih ogijerskih struktura, napravili su je Ogijeri podpomognuti Aes Sedaima koje su usmeravale Jednu moć. Glavna kula zdanja je sasvim sagrađena od belog kamena i uzdiže se pet stotina stopa iznad zemlje. To je trista stopa preko osnove, što je čini najvišljom strukturom još od Doba legendi. Neznatno šira na osnovi od vrha, u gornjoj polovini Kula je projektovana za smeštaj Ađaha, svaki unutar svog sopstvenog sektora – kružnog odeljka, dok se u široj donjoj polovini nalaze prostorije opšte namene. Manja palata – slična strukturi koja je prilepljena sa zadnje strane glavne kule namenjena je za polaznice i Prihvaćene, dok je velika zgrada iza Kule i palate bila u funkciji kao biblioteka. Sa prednje strane Kule nalazi se veliki javni trg, koji ističe krupne široke stepenice i masivna vrata na glavnom ulazu. Zid od kamena, prekidan samo zbog stubova i spojeva, obuhvatao je obim celog ostrva. Trgovi su bili oivičeni različitim javnim zgradama, mnoge od njih nisu zidali samo Ogijeri, ali su ih projektovali, te se čine nadahnute životom i vitalnošću kojom je obložen kamen u njihovim građevinama. Danas, Bela kula i trgovi liče mnogo na ono kakvi su bili nekada.

Izgleda da postoje male sumnje oko toga da su Aes Sedai nameravale da njihov broj raste, budući da su Kula i prateće zgrade bile prilično veće nego što je bilo potrebno u to vreme, sa stambenim i radnim prostorijama za mnogo više Aes Sedai nego što ih je bilo – čak i sada – u bilo koje vreme posle Slamanja. Nameravano je da se u biblioteku smesti najveća kolekcija znanja poznatog sveta i možda zaslužuje to ime najveća biblioteke samo zbog vrednosti njenih tajni.

Sa izgradnjom Tar Valona i Bele kule, i stvaranja Dvorane Kule, Aes Sedai su potpuno bile na njihovom putu stvaranja nove centralizovane organizacije i povratka onoga što je bilo izgubljeno. Takođe su bile u jedinstvenom položaju da imaju uticaja i moć u svetu mladih i borbenih nacija.

Prethodno - Nazad na sadržaj - Sledeće