Studenti geografije znaju da vetar, meterološke prilike
i vreme mogu da oblikuju bilo koji kontinent ili okean. Ove promene su
prirodne. Naš svet, pak, zbog Slamanja, je imao dva veoma različita izgleda.
Studenti geografije znaju da vetar, meterološke prilike
i vreme mogu da oblikuju bilo koji kontinent ili okean. Ove promene su
prirodne. Naš svet, pak, zbog Slamanja, je imao dva veoma različita izgleda.
Nema preživelih mapa koje bi nam mogle reći kako je svet izgledao pre nego što su kontinenti bili rasparčani Jednom Moći, ali nema sumnje da je svet izgledao mnogo drugačije nego što izgleda danas. Razaranje se, izgleda, širilo iz Šajol Gula – što je razumljivo, pošto je to bilo mesto na kojem su Stotinu sadrugova poludeli – te možda Slamanje nije bilo tako kataklizmično u udaljenijim delovima sveta. Naše znanje je ograničeno samo nagoveštajima koje su otkrili istraživači i studenti istorijske geografije: ruševine koje su po izgleda poprilično pomerene od njihove originalne pozicije, ili artefakti koji nam daju tek naznaku o svom poreklu.
Postoje tri velika kontinenta i ledeno područje u svakoj polarnoj regiji. Naša zemlja, Aijelska pustara, i zemlja zvana Šara zauzimaju jedan kontinent, a Seanšan drugi, mnogo veći, koji leži zapadno, daleko preko Aritskog okeana. Neimenovani kontinent, poznat jedino iz istraživanja Morskog naroda, leži daleko na jugu. Četvrti kontinent, možda, leži skriven ispod masivnih lednika južne polarne regije, ali je nepoznat i verovatno će tako i ostati.
Jedini kontinent koji je potpuno ucrtan u mapama je onaj koji sadrži naše zemlje, koji ograđuju planine Duma na severu, Aritski okean na zapadu, Olujno more na jugi, i planine Kičme sveta (takođe poznate kao Zmajev Zid) na istoku.
Planine Duma se izdižu iz istočnog mora i prolaze duž Aijelske pustare i Šare, i zaranjaju ponovo u more na zapadu, a moguće je da se nastavljaju ispod vode ako su, kao što se sumnja, proizvod previranja koji je obuhvatilo celu planetu tokom Slamanja. Šireći se severno i južno od planina Dum, nalazi se pustinja poznatija kao Velika pustoš, regija potpuno iskvarena dodirom Mračnog, gde Troloci, Mirdraali, i ostala izopačena bića Senke žive. Duboko unutar Pustoši leži mračna vulkanska planina, Šajol Gul, u kojoj se nalazi zatvor Mračnog. Neki drevni izvori nagoveštavaju da je planina nekada bilo ostrvo u hladnom moru. Ispod zlosutnih padina Šajol Gula je maglom prekrivena dolina poznata kao Takan’dar. Uprkos magli i prisustvu leda, koji se nalazi na samo nekoliko liga severno, ova ledena dolina je suva kao pustinja.
Svuda oko Šajol Gula i severno od Pustoši se širi se pustinja poznata kao Spaljene zemlje. Budući da je beživotna, ovu pustopoljinu izbegavaju čak i prljava bića Pustoši. Istoričari veruju da je oblast ovakva zbog Rata Moći, tokom koga je bila u potpunost spržena i nakon čega je ostala neplodna. Blizina Šajol Gula i izopačeni uticaj Senke ju je, bez sumnje, zadržao takvom. Niko ne zna da li severno od Spaljenih zemalja ima još nečega osim smrznutog leda severnog okeana. Priča se da je Džain Lakonogi svojevoljno otputovao tamo; ipak, kakvo god da je znanje zadobio, ono je nestalo zajedno sa njim u toj bestragiji.
Na zapadu leži veliki Aritski okean.
Na jugu je More oluja i na određenoj udaljenosti od južne obale su Ostrva Morskog naroda. Smeštena južno od Ilijana i Majena, ova ostrva su raštrkana širom Mora oluja. Jedno veliko i nepoznat broj srednjih i manjih ostrva. Samo Morski narod sam zna tačan broj i lokaciju svih njihovih ostvrskih domova.
Na istoku zemlje leži usamljeni, visoki planinski venac, Kičma sveta, takođe zvan i Zmajev zid, koji razdvaja zemlju od Aijelske pustare. Postoje samo četiri upotrebljiva prolaza kroz njega, i jedan južni put koji zaobilazi ove planine. Najseverniji prolaz, Tarvinov prolaz, leži u dolini između planina Duma i Zmajevog Zida, na ivici nekadašnjeg kraljevstva Malkijer. Sada je deo Pustoši. Dalje ka jugu, na ivici Šijenara, planine presecaju Niamški prevoji, koji predstavljaju niz staza koje vode preko venca pa u pustaru
Najpoznatiji prelaz, Džangai prolaz, koji leži južno od Rodoubičinog bodeža, je dominantan vrh u Kairhijenu. Aijeli su prešli preko Džangaija u Kairhijen tokom Aijelskog rata. Pre tog rata je predstavljao početak većeg trgovačkog puta između Kairhijena i Šare. I dalje ga koriste zabavljači i trgovci koji žele da trguju sa Aijelima.
Postoji još jedan, bezimeni prolaz kroz planine, na istočnom kraju Hadon Mirka, južno od izvora reke Iralel, koji vodi samo do Ogijerskog stedinga Šangtai.
Putovanje južno od Zmajevog Zida je moguće, ali je potrebno proći kroz opasne Potopljene zemlje severno od Majena, i vodi jedino do Bezvodnog peska u južnom delu Aijelske pustare.
Potopljene zemlje se sastoje od velike, opasne slanovodne močvare, guste džungle ispresecane velikim plićacima punim visokih trava. Postoji tek nekoliko otvorenih vodenih puteva, a čak i manje suve zemlje. Svaki delić čvrste zemlje sto koraka dugačak se smatra ogromnim.
Močvaru naseljava velik broj letećih i plivajućih stvorenja. Među opasnijim plivačima su i vodeni gušteri, koji mogu izrasti do dvadeset stopa po dužini i imaju veoma oštre zube u moćnim vilicama. Nekoliko vrsta zmija su veoma otrovne. Nekoliko manje opasnih stvorenja uključuju i jarko obojene ptice; nedari, ili vodeni konji koji mogu narasti do tri stotine funti; soetami, veliki pacovi koji teže po deset kamenova; močvarna mačka, koja teži, u proseku, sto pedeset funti, išarana zelenkasto-siva, močvarna mačka ni nalik na svoju rođaku koja je vezana za zemlju, voli da pliva. Postoji dve vrste malih jelena: šiljorog, malo viši od kolena čoveka, i račvorog, koji raste do struka. Kao i svi ostali sisari Potopljenih Zemalja, odlični su plivači.
Istočno od Potopljenih zemalja, na obali je Termul, ili Bezvodni pesak. Južno od Aijeske pustare, to je mesto gde čak i Aijeli ne mogu da nađu vodu. Ova peščana pustinja menjajućih dina koje mogu biti visoke dve ili tri stotine stopa, ne sadrži oaze, izvore, niti život. Strašne oluje se iznenadno dižu i duvaju neobuzdano po nekoliko dana. Njihov prolazak ostavlja velike delove ove grube zemlje potpuno promenjenim. Čak ni Aijeli ne zalaze tamo.
Severno od Bezvodnog peska je Aijelska pustara, dom ogromnih klanova Aijela koji je zovu Trostruka zemlja. Malo ko zna išta o ovoj zemlji, osim Aijela. Veliki deo Pustare se sastoji od spaljenih ravnica i besputnih pustara, sa povremenim oazama ili planinskim vencima. Za tri mala venca se zna da se odvajaju od Kičme sveta.
Negde duboko u Pustari leži drevni grad Ruidean, ali samo Aieli znaju njegovu tačnu lokaciju.
Duž severo-istočnog kraja Pustare se diže litica stotinu do pet stotina stopa visine. Ovaj veliki nabor zemlje (koji bez sumnje potiče iz Slamanja) Aijeli su nazvali Liticama i on se širi ka jugu otprilike 250 liga od planina Duma, i sadrži seriju venaca različite visine. Ostatak istočne ivice Pustare ograničava masivna pukotina u zemlji dubine od jedne do tri milje. Veliki procep je dugačak četiri stotine i pedeset liga od kraja Litica zore do Mora oluja. Graniči se sa pustinjama i planinama na obe strane, ali se čini da istočna strana procepa, dalje od Pustare, ima mnogo više vode.
Koliko daleko se ova pustoš širi ka istoku je nepoznato, kao i većina ostalih informacija koje se tiču istoka. Šara, kako je (među ostalim imenima) zovu njeni stanovnici koji predano čuvaju svoju privatnost, se graniči sa Morem oluja na jugu i Morenalskim okeanom na istoku. Poznato je da ima pet ograđenih luka duž južne obale, u kojem se obavlja sva strana, pomorska trgovina. Tek nekoliko mapa postoji koje prikazuju obalu Šare, a mnoge su nekompletne, jer samo dolaženje u vidokrug istočne obale donosi snažan i često smrtonosan odgovor tamošnjih stanovnika. Pet ograđenih luka na jugu su jedina mesta na kojima je dozvoljeno iskrcavanje stranih brodova, i Morski narod je dovoljno mudar da izbegne šansu za brodolom bilo gde blizu obale.
Daleko preko Arita leži kontinent Seanšan. Graniči se sa Morenalskim okeanom na zapadu i Aritskim okeanom na istoku, poznato je da je širok otprilike hiljadu i petsto liga, na svom najširem delu na južnoj hemisferi. Od planina Duma na severu do najjužnije tačke kontinenta je dug otprilike četiri hiljade liga.
Hokvingovi osvajači su očigledno prepoznali uporedivu ‘bezbednost’ ovog mesta, i zato su ga nazvali ‘Manja Pustoš’, uprkos činjenici da je mogla – i da i dalje može – da ubije osobu dvadeset puta brže od bilo koje sredine u seanšanskoj Imperiji. Seanšani sami ga obično zovu Pustoš.
Ispresecan rekama i planinama, kontinent, takođe, ima četiri veća ostrva na jugu, istoku i zapadu, kao i tri ostrva koja se nalaze u kanalima koji ih odvajaju.
Otprilike jednako udaljena od Seanšananskih granica i otprilike južno od naših zemalja, na drugoj strani Olujnog mora je treći kontinent. Bezimen, osim za svoje naseljenike, otkrio ga je Morski narod, koji ga je nazvao ‘Zemljom Ludih’, i trude se da ga zaobiđu. Sve dok ovo nisu otkrili i drugima, oni su bili jedini koji su bili svesni njegovog postojanja. Morski narod čak nije ni pokušao da istraži njegovu obalu, iako kažu da je kontinent otprilike sedam stotina i pedeset liga širok i da je na pravcu sever – jug širok petsto liga, dok je njegova najjužnija tačka na petsto liga od južne polarne kape.
Mnogi aktivni vulkani su locirani duž obale, i lako su vidljivi sa mora. Zemljotresi i velike oluje su uobičajeni u ovim morima, i ledeni bregovi su stalna opasnost za bilo koji brod koji putuje daleko na jug od severne ivice kontinenta, moguće zbog velikog broja zemljotresa koji su napravili pukotine na ivicama polarne kape.