Svet Točka Vremena

Iako je njihova zemlja mnogo udaljenija od naše nego Šara, preko tri hiljade liga Aritskog okeana, narod Seanšana se mora, u svetlu nedavnih događaja, uzeti za ozbiljno. Da bi se razumeli Seanšani, neophodno je prvo razumeti njihovu istoriju, kao i ulogu naših predaka u njoj. Kao što je Artur Hokving većim delom odgovoran za postojanje mnogih nacija i običaja koji i dalje postoje, tako je i njegov sin Lutair Pendrag Mondvin u još većoj meri odgovoran za Seanšane. Još više zato što, za razliku od carstva njegovog oca, Luterovo nasleđe i dalje stoji snažno i nepodeljeno, njemu u čast.

Pre nego što je Hokving poslao Lutera i njegove armije preko okeana, Seanšan je bio sačinjen od nestabilnih nacija različitih veličina, gde je većina imala Aes Sedai za vladara. Pokušaj da se zabeleži istorija Seanšana bi oterala istoričara do ludila, jer su se granice menjale čestim ratovima, kako su zemlje u celosti nestajale ili su se delile, a bune koje bi rijetko kada bile ugušene, su stvarale nove zemlje.

Aes Sedai, koje su otvoreno koristile svoju moć, su stvarale privremene saveze jedna sa drugom, kao kada bi se neka od njih popela na presto, ali u stvarnosti, svaka žena je bila sama za sebe, svaka je stvarala šeme i zavere da bi napredovala. Ovaj način su svi koristili, i ne samo Aes Sedai, već ceo Seanšan. Nekoliko ljudi koji su bili verni svojoj reči su smatrani budalama. Ubistvo je bilo najčešći uzrok smrti među Aes Sedai i svima koji bi došli do moći.

Još od vremena Slamanja, Seanšan je bila zemlja intriga i skoro stalnog ratovanja. Savezi su uvek bili privremeni, obično samo dok je trajao rat, a često ni toliko. Nije bilo neobično da nacija koja je bila u savezu sa jednom stranom na početku rata, okonča rat na drugoj strani, a poznato je i nekoliko slučajeva kada su nacije menjale stranu više puta u toku rata. Nijedna nacija nije verovala drugoj.

Baš to nepoverenje, trvenje i podele su bili glavni razlozi zbog kojih su Luter Pendrag i njegovi naslednici uspeli da osvoje ceo Seanšan. Neke nacije su mu se pridružile protiv drugih, ali nijedna nije opstala. Konačno, Luter Pendrag, koga su Seanšani počeli da zovu Čekić, više nije verovao nijednom urođeniku, niti su njegovi naslednici, ili naslednici njegovih vojnika i narednika. Luter je sa njima doneo, nasleđeno od očevih problema, duboko nepoverenje prema svemu što je imalo veze sa Aes Sedai. Kada je otkrio pravu, prevrtljivu prirodu Aes Sedai koje su vladale Seanšanom, to nepoverenje je preraslo u otvorenu mržnju.

Jedna nacija

Seanšanski carski znak je zlatni orao u letu, koji su kandžama ima tri munje. Carski barjak je oivičen kraljevski plavom oko belog kvadrata, unutar koga zlatni orao u letu drži u kandžama tri munje. Ako je carica (ili car) prisutan, obojen je u zlatno; ako je naslednik trona prisutan, obojen je u plavo.

Ovo je isti barjak koji je Hokvingov sin, Luter Pendrag, nosio u osvajanju Seanšana. Ostao je nepromenjen još od njegove pobede.

Na kraju, oni koji su bili u savezu sa Luterovim naslednicima su ostali verni, zato što je već tada postalo jasno da je Luterova dinastija predstavljala veliku silu u Seanšanu. Prvi plemići carstva Seanšana su svi bili potomci sledbenika Lutera Pendraga, a proći će vekovi pre nego što će ostali krenuti da se uzdižu na nivo ‘Krvi’.

Osvajanje, takođe zvano Konsolidacija, je trajalo skoro tri stotine godina, i još dva veka su prošla pre nego što je poslednji otpor ugušen, a Luterovi naslednici su vladali zemljom potpuno u miru. Koliko god neka imperija može živeti u miru.

Druga stvar koja je omogućila Luter Pendragu da osvoji tako veliku količinu zemlje, sa toliko mnogo neposlušnih Aes Sedai, je bilo otkriće a’dama, koji mu je omogućio da primora zarobljene Aes Sedai da mu služe, i kasnije otkriće sul’dama što je označavalo da mu više nisu trebali Aes Sedai saveznici.

Porobljavanje moći

U modernom Seanšanu, devojke se testiraju da li imaju sposobnost da usmeravaju, ili sposobnost da nose ogrlicu, svake godine, sve dok ne bi prošle godine u kojima se sposobnost ispoljavala. One koje imaju urođenu sposobnost postaju damane, odmah ih stavljaju na povodac i stavljaju u službu. One se u potpunosti brišu iz svih porodičnih stabala i građanskih spiskova, jer biti damane znači biti manje od čoveka. Pošto su postale vredni robovi, damane su retko ubijane, čak i za prekršaje za koje bi kazna bila smrt bilo kojeg manje vrednog roba. Ponekad ih grozno sakate za kaznu, pošto je moguće usmeravati bez ruku, stopala, ili jezika.

Devojke koje pokažu sposobnost da koriste a’dam, ali koje ne mogu da usmeravaju postaju sul’dam, ili ‘one koje drže povodac’, i počastvovane su zbog njihovih sposobnosti, često zavređujući prestiž za njihove porodice, takođe. Pažljivo se treniraju da upravljaju sa damane na sličan način kao što se lovac obučava da kontroliše svog psa tragača, osim što je njihova veza mnogo ličnija. Sul’dam se mogu prepoznati po crvenim pločama na kojima su srebrne munje na grudima i stranama njihovih tamnih haljina. One su odgovorne za sve što damane uradi pod njihovom kontrolom. Prirodno, ima mnogo više sul’dam, nego damane. Zbog toga nije neobično da damane ima mnogo različitih sul’dam tokom svog života.

Damane se ne koriste samo kao oružje, već i kao ispomoć u gradnji velikih mostova, ili bilo kojih građevina koje bi bilo teško, ili nemoguće izgraditi bez Jedne moći. Ono malo damane, koje su snažne u elementu Zemlje (u čemu su muškarci, većinom, jači) nalaze i obrađuju metale i retke rude, i veoma su cenjene. Neke damane se takođe koriste da bi se izlečili bolesni i povređeni, ali samo oni koji su bogati ili među višim slojevima. Često se odbija njihovo lečenje zbog verovanja da Aes Sedai nisu ljudska bića – za njih je to jednako kao kada bi pas nekoga lečio. Ovo je, možda, razlog zbog kojeg je ova sposobnost retka. Sposobnosti kojima damane raspolažu se veoma razlikuju od onih koje imaju Aes Sedai u mnogim oblastima.

A’dam je ter’angreal za koji se veruje da je svojstven Seanšanima, a koji se koristi u cilju kontrolisanja žena koje usmeravaju. Obično je u obliku srebrne metalne ogrlice i narukvice koje spaja uzica sačinjena od istog materijala. A’dam mogu koristiti jedino žene koje imaju makar potencijal da usmeravaju, a nema efekta na ženu koja ne može. Ter’angreal stvara vezu između dve žene tako da nosilac narukvice može preneti svoje želje na drugu. Ako se muškarac koji može da usmerava poveže sa ženom preko a’dama, oboje umiru u agoniji. Sam dodir a’dama može doneti bol muškarcu koji može da usmerava kada a’dam nosi žena koja može da usmerava.

Prvi a’dam je napravila Aes Sedai po imenu Dejn, koja ga je dala Luter Pendragu u pokušaju da stekne njegovu blagonaklonost. Znala je da nije imao Aes Sedai u njegovim armijama, a većina ga je mrzela. Dejn je verovala da će Luter na kraju pobediti, i mislila je da će biti bogato nagrađena zbog dara koji će mu predati Moć Aes Sedai, bilo da to one žele, ili ne. Nekoliko godina nako toga, prve sul’dam su nađene – žene koje su mogle da nauče da usmeravaju i koje su imale varnicu, ali nisu mogle da usmeravaju bez treninga. Smatrano je da su ove žene savršene za kontrolisanje damane, Vezanih. Za svoj trud, Dejn je nagrađena zatvoreništvom njenim sopstvenom izumom. Na kraju krajeva, i ona je bila Aes Sedai i, samim tim, nije joj se moglo verovati. Govorilo se da su njeni krici „potresali Ponoćne kule“.

Čim je a’dam počeo da se koristi, titula Aes Sedai je nestala u potpunosti iz Seanšana, a one koje su mogle da usmeravaju su preimenovane u marat’damane, ili One Koje Moraju Biti Vezane.

Klasna podela

Još od Luterovih osvajanja, Seanšan je evoluirao u naciju koja je klasno podeljena, i koja ima veoma malo mešanja između klasa. Ovo ne znači da ne postoji borba za moć, samo da se ona u celosti odvija među pripadnicima iste klase. Društvo je zasnovano na konceptu služenja – svako ima mesto sa koga treba da služi i svako mora da bude na svom mestu.

Najniža klasa u Seanšanu je obično da’koval, ili ‘oni koji su vlasništvo’, ili jednostavno koval, ‘vlasništvo’. Nema sumnje da je Luter bio iznenađen kulturom koja je omogućavala da se ljudi kupuju i prodaju skoro kao životinje i kućna dobra, ali čak i da su osvajači ikada pokušali da izbrišu taj običaj, nisu uspeli. U stvari, čini se da je veći deo kulture i običaja Seanšana preživeo invaziju nedirnut. Moglo bi se reći da je Seanšan jednostavno progutao svoje osvajače.

Ironično, možda zbog široko rasprostranjenog ropstva, Seanšanska čast i moć ne moraju uvek biti jednaki slobodi, kao što je to slučaj u većini ostalih zemalja. Obični ljudi i trgovci se rangiraju tek nešto iznad robova, ali mnogi robovi viših slojeva, kao što su so’đin, više sluge Krvi, su viši po rangu od slobodnih muškaraca i žena. Neki od najčasnijih i najmoćnijih pripadnika seanšanskog društva su vlasništvo carske porodice. Retka je čast za običnog čoveka, slobodnog po rođenju, da bude izabran kao visoki sluga, ali mnogi to žele, jer je to jedan od nekoliko načina da se napreduje više od ranga dobijenog rođenjem. Na gubitak slobode, čak i za buduće generacije, se gleda kao na malu cenu za takvo unapređenje.

Najviše mesto u seanšanskom društvu nesumnjivo drži plemstvo, ograničeno na one koji su ‘od Krvi’. Prvobitno su to bili jedino naslednici ili Lutera Pendraga samog, ili nekog člana njegove vojske, tokom godina plemstvo se promenilo. Danas je moguće, iako se to retko dešava, da čak i običan vojnik bude nagrađen podizanjem na nivo Krvi. Deca tog vojnika, i njihovi naslednici će takođe biti pripadnici Krvi.

Carstvom trenutno upravlja carica iz Dvora Devet Meseci, gde vlada sa čuvenog Kristalnog Trona. Za nju se veruje da je direktni potomak Lutera Pendraga, neosporni vladar celog Seanšana i personifikacija Carstva.

Nasleđivanje trona ne kontroliše pol, niti se prenosi na prvorođeno dete kao u mnogim drugim kraljevstvima; carica će odabrati svog naslednika iz bliže carske porodice. Naravno, pripadnici porodice na sve načine pokušavaju da zadobiju naklonost carice. Zavere i intrige između takmičara ne samo da se očekuju, već se u stvari i ohrabruju. Seanšani veruju da takvo ponašanje, kada je uspešno, pokazuje snagu i dobro vođstvo onog tipa koji Seanšani cene. Na neki način, sve borbe za moć između suprotstavljenih država i vladara u Seanšanu pre Pendraga se sada dešavaju između rivala vladajuće klase.

Izgled i ponašanje su Seanšanima važniji od svega, a prikazivanje čina je neophodno. Način na koji Seanšani briju glave služi za prikazivanje čina.

Pripadnici Krvi briju glavu sa strane, ostavljajući traku kose na vrhu koju često puštaju niz leđa. Glas Krvi brije levu stranu glave, a na desnoj pravi pletenice. Glas Trona brije desnu stranu, a na levoj pravi petenice. Članovi carske porodice briju cele glave. Obični ljudi ne briju ni jedan seo svojih glava. Među Seanšanima niko na javnim mestima ne pokazuje ćelavost. Muškarci koji oćelave obično nose perike, ili barem pokriju glavu kapom.

Još jedan vidljiv znak ranga su dugački, lakirani nokti. Što više lakiranih noktiju, viši je rang plemića. Svi plemići, počevši od najnižih, puštaju dugačke, prenaglašene nokte, farbajući nokte na najmanjem prstu. Uzvišeni lordovi i gospe lakiraju dugačke nokte, na malom prstu, na kome nose prsten, i srednji prst, ostavljajući samo kažiprst i palac slobodnim. Vladar ima svih pet noktiju ofarbanim. Boje u koje su ofarbani nokti svakog lorda i gospe prikazuju njihovu kuću.

Vladanje carstvom

Carska porodica se održava na vlasti kroz zaplašivanje, kao i kroz manipulaciju. Kristalni Tron sam je veliki ter’angreal koji uzrokuje osećanja divljenja i čuda svakome koji mu priđe.

Članovi carske porodice i Krvi se retko kada obraćaju direktno nekome manjeg ranga od sebe, osim kada žele da mu ukažu veliku čast. Većina komunikacije se odvija kroz ‘Glas’, slugu, koji je obično nasledan, koji, ustvari, govori za za svog/svoju gospodara ili gospodaricu. Glas prima naredbe kroz velik broj ne-verbalnih znakova od gospodara. Zabranjeno je osobi manjeg čina da gleda u oči osobu većeg. Čak ni Glas nikada ne sme gledati gospodara pravo u oči, dok traži signale ili komande.

Seanšanska čast

Pored političkih mahinacija seanšanskog društva, čast im je važnija od svega. Oni praktikuju idealizovanu formu viteštva zasnovanu na vrednosti njihove reči. Seanšani časnu reč, kada je jednom data, smatraju svetinjom. Ovo važi za svakoga – čoveka, ženu, roba, ili plemića. Za Seanšane, čast i društveni položaj su u direktnoj vezi sa sposobnošću da se neko pogleda u oči. Reč sei’ter u bukvalnom prevodu znači ’prave oči’ ili ’ravne oči’ na Starom jeziku. Među Seanšanima, reći da neko ’ima sei’ter’ ili ’da je sei’ter’ znači da imaju ’obraza’ ili časti. ’Obraz’ može biti spušten ili podignut. Takođe se može i izgubiti. Seanšani kažu da je neko ’sei’moziev’ ili da ’ima sei’moziev’ da bi izrazili da je neko ’izgubio obraz’. Na Starom jeziku sei’moziev bukvalno znači ’spuštene oči’ ili ’oborene oči’. Neko može postati sei’moziev bilo svojom, bilo tuđom akcijom, ili propuštanjem da se reaguje.

Carska bezbednost

Mačevi seanšanskih ratnika i plemića imaju široka zaobljena sečiva sa gornjom ivicom od jedne četvrtine do jedne trećine dužine sečiva, dršku za dve ruke, i graničnike u obliku slova C ili mladog meseca. Jabuka je u obliku kape. Kapa mačeva plemića obično liči na životinjsku glavu, a sam balčak je ponekad izrađen u obliku žene, ili, na primer, u obliku nekog fantastičnog bića, a mač i korice su ukrašeni zlatom i draguljima.

Seanšanski ratnici takođe koriste i koplja, koja su ingravirana u bojama kuća, i štitove, koji su takođe ofarbani u bojama kuća, osim Smrtne straže, čiji su ofarbani u crno.

Među najslavnijim slugama Carstva je Mrtva straža, lična garda carske porodice. Poznati su po svojoj jednakoj volji da ubiju ili umru, šta god bilo potrebno, i lako su prepoznatljivi po crnim kopljima i štitovima. Iako je garda lično vlasništvo Carice, oni su često pozajmljivani drugima kao znak Carske naklonosti. Najelitniji dio Mrtve straže ima dužnost da čuva samu Caricu i njenu najbližu porodicu. Ovi gardijci se nikad ne pozajmljuju. Niti su oni ljudi. Ogijeri su deo Mrrtve straže, iako su oni jedini koji nisu vlasništvo, i smatraju se neverovatno vatrenim i opasnijim nego njihova ljudska sabraća. Ogijeri Smrtne straže su svirepiji od njihove braće sa druge strane okeana.

U službi Carske bezbednosti se takođe nalaze i Tragači za Istinom, policijska i špijunska organizacija koja pripada Carskom Tronu. Velika ovlašćenja koja Tragači imaju čine ih visoko poštovanim i opasnim. Birani iz svih slojeva društva, iako obično ne od Krvi, Tragačima su date skoro neograničene moći. Biti Tragač znači hodati stazom velike časti i društvenog položaja. Iako Tragači jesu vlasništvo, mogu uhapsiti bilo koga ko ne odgovara na njihova pitanja, ili u potpunosti ne sarađuje sa njima. Čak ni pripadnici Krvi nisu izuzetak. Izdajom se smatra čak i ako neko ne izvrši do kraja njihova naređenja. Tragači sami određuju nivo saradnje koji je neophodan, i odgovaraju samo carici. Odani su isključivo carici samoj.

Tragači za Istinom love Prijatelje Mraka i deluju kao tajna policija. Upotreba Tragača je omogućila da potraga za Prijateljima Mraka bude organizovanija nego u ostalim zemljama, a ipak se čini da broj Prijatelja Mraka nije ništa manji nego kada su Tragači počeli svoj lov. Kao tajna policija, iskorenjuju izdajnička ponašanja, a takođe se često nalaze i u funkciji mučitelja.

Većina zatvorenika Tragača se nalazi unutar grozne Kule vrana, glavnog carskog zatvora. Mnogi zatvorenici koji se tamo nalaze su oni od Krvi. Pošto niko ne sme da raskrvari nekog ko je od Krvi, mučitelji su primorani da izmisle zaobilazne, ali neizostavno bolne načine ispitivanja plemića koji su tamo zatvoreni. Većina zatvorenika koji znaju da su osuđeni na Kulu Vrana pokušavaju samoubistvo.

Povratak

Kula Vrana i Dvor devet meseca, se nalaze unutar Seandara koji je carska prestonica, a nalazi se na severoistoku seanšanskog kontinenta. Seandar je najveći grad Carstva. Drugi veći gradovi, porađani od većih ka manjim, su: Kirendad, Noren M’šar, Asinbajar, Kirat, Imfaral (u kome se nalazi Kula ponoći), Sohima, T’zura, Anangor, Šon Kifar i Rampor.

U prvim danima osvajanja, Luter Pendrag nije krio nameru da pridoda Seanšan očevom carstvu preko okeana. Kada je poruka stigla o Hokvingovoj smrti, koja je bila poslednja sa te strane okeana, Luter je došao do očiglednog zaključka: nešto se desilo toj imperiji. Njegov cilj se jedino promenio u tome što je od prostog dodavanja Seanšana Hokvingovoj imperiji, Seanšan će sada biti iskorišćenj za ojačavanje, a ako bi bilo neophodno, povraćaj te imperije i osveta Arturove smrti. Jedina svrha Seanšana je bila 'coreine' ili Povratak.

Mnogo posle Luterove smrti su prvi brodovi konačno mogli da otplove nazad preko Aritskog okeana do Falmea. Seanšani sa više od pet stotina brodova svih veličina koji su se zvali Hailene, ili na Starom jeziku, ‘Oni Koji Stižu Pre’ ili ‘Prvi’. Oni su bili izviđači za seanšanske invazione snage. Ako bi našli imperiju celu, ukazale im bi se počasti koje su zaslužili, i poslali bi poruku. Ako bi je našli, kao što i jesu, dosta promenjenu od Hokvingovih dana, trebali su da pripreme put za Povratak, ako je bilo potrebno i preko vojne invazije.

Invazione snage, sačinjene od različitih flota, i svih veličina brodova, od velikih brodova do malih, su se okupljali mnogo godina u svakoj luci, i na istočnoj obali Seanšana. Broje hiljade brodova i stotine hiljada ljudi. Korene invaziona flota je planirana više od jednog veka, iščekujući samo komandu carice da prevali put preko Arita i ponovo zauzme domovinu prvog cara Seanšana.

Poglavlje 17