Prethodno - Nazad na sadržaj - Sledeće

Poglavlje 3

Doba Legendi

Postojalo je vreme, pre Slamanje, kada su muškarci i žene upotrebljavali Jednu moć rame uz rame bez straha od ukaljanosti saidina. U to vreme nije bilo ratova – čak i reč za rat je bila izgubljena i poznata samo učenima – i mnoga čuda su bila uobičajena. Ovo doba je sada poznato kao Doba legendi. Prošlo je dosta preko tri hiljade godina od završetka Doba legendi, i njegov početak je izgubljen u magli vremena. Ono malo što je poznato je naslućeno iz nekoliko delimičnih zapisa koji su sklopljeni u celinu da bi se razumelo Doba. 

Jedna stvar je sigurna: bio je to veoma dug i napredan period u istoriji sveta. Ogromni gradovi, kao što su Paran Disen, M’Džm, Komel, Mar Ruiz i Adanza, su se izdizali kao sjajni tehnološki biseri među bujnim zelenilom i usevima koji su ih okruživali. Veliki istraživački univerzitet Kolam Dan, koji se nalazio u V’sainu, sa svojom veličanstvenom plutajućom sferom, privlačio je tragače za znanjem iz celog sveta da bi učili i otkrivali nova čuda nauke i Jedne moći. Šo-krila su punila vazduh i džo-kola su jurila zemljom, ostavljajući mali trag prolaska, dok su nosili ljude i tovar iz grada u grad. Kriminal je bio skoro nepoznat, rehabilitacija brza i sigurna. Bilo je to vreme idiličnog mira, sa svim mogućnostima i čudesima svemira koja su čekala da budu otkrivena.

Ljudi ovog doba su još odavno prerasli bilo kakav materijalni interes kao cilj sam po sebi. Društveni položaj i čast su bili jedini važni, i jedino su zadobijani kroz usluge društvu. Svi su se nadali da će im biti dozvoljeno da služe u odnosu na svoje talente i da će biti vrednovani zbog toga. Nekoliko izvora napominju činjenicu da su čak i imena odražavala položaj i čast ličnosti. Svako je rođen sa dva imena i mogo je da zaradi treće samo kroz zasluge, u mnogim poljima.

Ljudi kojima je davan najveći društveni položaj, iako su i oni i dalje morali da zasluže treće ime kroz veliki lični rad, su bili oni čiji su ih darovi napravili sposobnim za najveću službu: oni koji su mogli efektno da usmeravaju Jednu moć. Ovi muškarci i žene su zvani Aes Sedai, što je značilo ‘sluga svih’ na Starom jeziku. Bili su posvećeni potpunim korišćenjem svog dara za poboljšanje svog sveta. Njihov simbol je bio krug, polubeo i polucrn dok je boje razdvajala sinusoidna linija, predstavljajući jednak i suprotstavljen balans saidina i saidara koji su činili polove Istinskog izvora.

Pošto se mogućnost za usmeravanje genetski recesivna, samo su dva do tri procenata populacije mogli da usmeravaju. Većina njih je bila prilično slaba, ali ono malo njih koji su imali veliku snagu, činili su dela koja se sada čine čudesnim. Talenat je jednako raspoređen između muškaraca i žena, gde su muškarci bili jači nego žene u upotrebi Moći, iako pojedinačna snaga nije bila mnogo bitna, s’ obzirom da je većina Aes Sedai radila u timovima.

Čudno, čini se iz delimičnih zapisa koji se tiču Aes Sedai da su se mnogi od njih bavili zanimanjima koja su imala vrlo malo, ili uopšte nikakve veze sa Jednom moći, ili sa činjenicom da su bili Aes Sedai. Kada bi bilo potrebno da se oformi krug kako bi se izvršio neki zadatak, Dvorana slugu bi pozvala potrebne Aes Sedai i oni bi se odazvali ostavljajući za sobom ma šta da su radili kako bi pomogli krugu svojom snagom i veštinom.

Nekim zanimanjima su dominirali Aes Sedai. Svi Lekari su bili usmerivači, bili su zvani Obnavljačima, koji su mogli mnogo više lečenja da urade Jednom moći nego što je sama medicina dozvoljavala. Nijedna lekovita biljka ili operacija nije mogla da se poredi sa Obnavljačima u brzini ili efikasnosti. Nijedna bolest ili povreda, osim smrti, nije bila izvan mogućnosti Lečenja Moći. Smrt iz razloga osim starosti se dešavala samo kada je žrtva bila izvan domašaja Aes Sedai Obnavljača.

Rudarstvo, kao takvo, su obavljali Aes Sedai koji su bili jaki u Zemlji. Mogli su da nađu i izvade čiste rude bez ikakve štete izgledu ili ekologiji zemlje. Mogli su čak i da koriste Moć da stvore legure koje su bile jače od bilo kojih stvorenih ostalim sredstvima, iako su ove legure bile retke i visoko cenjene, čak i tada. Ove legure su se koristile korišćenjem konvencionalnih metoda.

Farme su donosile optimalni prinos kroz korišćenje Jedne moći. Ovaj metod se zvao ‘pevanje semenu’, dok su Ogijeri (odvojena rasa obdarena sa sposobnošću da pomogne i poboljša stvari koje rastu), Nimovi i Dai’šain Aijeli radili kao tim, fokusirajući Jednu moć radi osiguraja savršenog rasta svakog polja kome su ‘pevali’. Žitarice su bile imune na bolesti i insekte. Rezultat svega toga su bili najbolji mogući prinosi sa najvećom nutritivnom vrednošću. Aes Sedai su takođe manipulisali vremenom na najbolji način. Suše, poplave i ostale prirodne nepogode su očigledno bile nepoznate.

Najveći deo tehnoloških istraživanja i napretka su radili Aes Sedai. Čitave grane nauke su dugovale svoje postojanje Jednoj moći.

Jedan izuzetno interesantan delimičan zapis kaže da su Aes Sedai učestvovali u istraživanju koje je dovelo do razvića živih predmeta koji su napravljeni Jednom moći ili su je iskorišćavali. Čora drveće je bilo jedno od takvih predmeta. Njihov velik zelen trolist je emitovao auru mira i dobrostanja bilo kome ko bi prošao ispod njih. Nimovi, još jedna konstrukcija, su bili samosvesna bića sa sposobnošću da iskorišćavaju Jednu moć za dobrobit biljki i stvari koje rastu. Kako je bezimeni pisac u Paran Disenu rekao, ‘Gde bi  Nimovi dodirnuli, sve zelene i rastuće stvari su cvetale’.

Ostala polja istraživanja Aes Sedai su uključivala dizajn i pravljenje angreala, sa’angreala i ter’angreala. Angreali i sa’angreali, kako je rečeno ranije, su poboljšavali sposobnost usmeravanja. Ter’angreali su pak, bile alatke napravljene za neku specifičnu funkciju. Neki bi su morali da budu aktivirani i pokrenuti Jednom moći, i samo su Aes Sedai mogle da ih koriste. Bilo ko je mogao da koristi ostale.

Neki od ovih arfekata su preživeli do danas, ali je originalna svrha mnogih je i dalje nepoznata. Istraživanja u ovoj oblasti su bila ograničena opasnom prirodom mnogih ter’angreala. Neki usmerivači su ubijeni ili bi im izgorela mogućnost za usmeravanje dok su pokušavali da rade sa ovim artefaktima. 

Nekoliko neobičnijih ter’angreala koje su preživeli su vratnice ili lukovi. Nije poznato gde, kada, ili kako osoba koja uđe je transportovana, ali dok je posetilac unutar njegovog uticaja, sve ima privid stvarnosti.

Trostruki lučni ter’angreal unutar srca Bele kule zahteva aktivaciju od žena koje mogu da usmeravaju, i pomaže pri testiranju polaznica koje se nadaju da će ih unaprediti u nivo Prihvaćene. Lukovi, svaki napravljen od srebrnog materijala i dovoljno visoki da se hoda ispod njih, prikazuju lice njenih najgorih strahova, prvi za ono što je bilo, drugi za ono što je, i treći za ono šta će biti. Sličan ter’angreal stoji u aijeskom gradu Ruideanu i za njega se veruje da prikazuje Mudrama njihove moguće budućnosti. Niko nije bio u mogućnosti da utvrdi da li je njihova trenutna upotreba uopšte slična njihovoj prvobitnoj nameni.

ožda najčudniji od svih ter’angreala su dve stope visoke vratnice od crvenog kamena, slični jedan drugome, a ipak drukčiji među sobom, u formi i funkciji, i ne zahtevaju od korisnika da bude usmerivač. Svaki od njih stoji uspravno bez ikakve potpore i i čudni su po tome što oko ne može da se zadrži na njihovoj konturi. Jedan od ovih, dekorisan sa tri sinusoidne linije koje su iscrtane od vrha do dna, leži u Kamenu Tira. Bilo ko da prođe ispod njega ulazi u čudan svet u kome je mu je dozvoljeno da postavi tri pitanja i dobije istinite odgovore. Drevnim ugovorom sa bićima na drugoj strani, nijedna lampa, baklja, gvozdeni predmet ili muzički instrument se ne sme uneti. 

Drugo predvorje, koje se nalazi u Ruideanu, je takođe napravljeno od crvenog kamena sa uvrnutim ćoškovima, ali ga dekorišu redovi obrnutih trouglova. Kao i kod njegovog dvojnika, nijedna sprava za pravljenje svetla, gvožđe i muzički intrument nije dozvoljena. Ali za razliku od predvorja u Tiru, unutra je dozvoljeno tražiti tri stvari, ali samo uz cenu. Nekoliko njih koji su prošli kroz njega su otkrili da cena može biti veoma visoka. 

Skoro ništa nije poznato o svetovima iza dvoje predvorja, osim da su dobijeni dogovori uvek tačni, iako ih nije uvek lako razumeti, i da su želje uvek ispunjene, iako ponekad ne po meri čoveka kome su ispunjene. U nekoliko drevnih legenda se čini da se pominju bića sa druge strane ovih ter’angreala, i da su poslovi sa njima opasni i delikatni. 

Jedinstvena osobina oba je da ih jedna osoba može iskoristiti samo jednom, što ih čini drukčijim od drugih ter’angreala, koji se mogu ponovo upotrebiti, po potrebi. 

Prema svim izvorima, Aes Sedai u Dobu legendi su imali labavu vrstu organizacije. Nije poznato koliko je ta organizacija učestvovala u vladi; očito je da su Aes Sedai bili veoma uticajni, i imali su popriličnu moć, barem povremeno, ali je isto tako jasno da nisu sami činili čitavu vladu, i da joj nisu njome dominirali. Imali su svoju sopstvenu strukturu vlasti oličenu u Dvorani Sluga, koja je bila srce udruženja koje je kontrolisalo i regulisalo sve one koji su usmeravali. Ova gilda je imala ogranak u svakom gradu, varošici i selu u kojoj je živeo Aes Sedai. U velikim gradovima dvorana gilde je obično bila impresivna građevina. U varošicama ili selima se gilda često sastajala u nečijem domu, privremeno određenim za tu svrhu. Glavna Dvorana Sluga, koja se nalazila u prestonici Paran Disenu, je opisana u jednom opisu kao građevina koja je imala ‘masivne ulaze među stubovima, velika ukrašena predvorja i čiste podove od sijajućeg belog mermera’. 

Dvorana Sluga je regulisala Aes Sedai, praveći zakone koji su se odnosili na usmerivače i sprovodeći ih u delo. Svi zakoni i kazne za Aes Sedai su izdavani unutar gilde. Malo je spisa sačuvano koji opisuju birokratiju, osim da toga da je Aes Sedai koji je izabran na njeno čelo obično nazivan ‘Prvim Među Slugama’, i da je sedeo na Uzvišenom mestu. Postoje zapisi koji kažu da je pri kraju Doba, Lijus Terin Telamon, koji je tada bio Prvi Među Slugama, nosio prsten Tamirlin i prizivao Devet štapova Vlasti. Opis prstena i tačna priroda devet štapova je izgubljena, ali je jasno da su Aes Sedai kroz Dvoranu Sluga, imale veliku moć i da im je odavan veoma visok nivo počasti i prestiža.

‘Sluge Svih’ su očigledno opsluživali Dai’šain Aijeli. Ovaj narod, koji se zakleo na ugovor koji ih je vezivao da služe Aes Sedai i pridržavaju se ‘Puta lista’, pacifističkog kodeksa časti. Tačni detalji i istorija ovog ugovora su izgubljeni, ali možemo zaključiti da je svaki Aijel služio određenog Aes Sedai, iako nije bilo nepoznato za Aes Sedai da ih opslužuju više od jednog Aijela. Dai’šaini su zasluživali nivo poštovanja svom lojalnošću ugovoru i služenju koji je bio tek ispod onog koji je bio davan Aes Sedai-ma.

Dai’šain Aijeli su imali veoma specifičnu modu oblačenja koja ih je razdvajala od običnih građana. Nosili su kratko podšišanu kosu osim repa. Obično su se oblačili u obične kapute, pantalone i meke čizme, obično u nijansama braon ili sive. Izvori nisu jasni po pitanju toga da li su Dai’šain Aijeli mogli da usmeravaju, iako se slažu da su Aijeli često mogli da poboljšaju usmeravanje, kao kada su dodavali glasove pri pevanju semenu Ogijera.

Sa tako malo ljudi koji su mogli da usmeravaju, Moć se morala koristiti selektivno. Od Aes Sedai se nije očekivalo da održavaju ili pokreću mašine, na primer, ali su veoma koncentrisali na dizajniraju i stvaraju tehnologije za njih. Tehničari i ostali vešti ne-usmerivači su onda mogli da ih konstruišu i popravljaju; nakon toga, bilo ko je mogao da upravlja njima. Proces koji je omogućio da veliki Šarom, odnosno plutajuću sferu nad Kolam Danom, da leti visoko iznad univerziteta je otkriven i poboljšan kroz upotrebu Jedne moći, ali su je izgradili normalni ljudi i održavali kroz upotrebu magnetnih i gravitacionih polja sveta.

Jedna, često pominjana, korist tehnologije koja se zasnivala na korišćenju Moći je bila veoma čista, estetski zadovoljavajuća okolina. Zagađenje od prerade, transporta i industrije je bilo nepoznato, s obzirom da su otpaci mogli biti lako uništeni na podmolekularnom nivou. Ova tehnologija bez otpadaka, ukombinovana sa potrebama kulture za harmonijom sa okolinom, gde god to bilo moguće, je dovela do načina života koji se fokusirao na lepotu i komforu, u istoj meri kao i na efikasnosti.

Brak estetike i funkcionalnosti je naročito bio evidentan u većim gradovima tog doba, koji su bili Paran Disen, M’džin, Komel, Adanza, Mar Ruiz, V’sajn, Džalanda, Emar Dal, Paral, Halidar, Kemali, Komo Nazal, Devail i Kora, poređani po broju stanovnika i važnosti. Svaki od ovih velikih metropolitanskih gradova je bio umetnost, sam po sebi. 

V’sain, među ostalim gradovima, je bio poznat kao dom Kolam Danu. Od srebrnih i plavih univerzitetskih krovova je jedino bio lepši Šarom, velika bela sfera hiljadu stopa velika u prečniku, koja je smirujuće plutala iznad njega. Zajedno, Kolam Dan i Šarom su bili najveći svetski centri istraživanja i razvoja.

Šarom je jedan od klasičnih primera lepote u službi funkcionalnosti. Možda će se učiniti da je nepraktično podići građevinu visoko u vazduh, posebno ako je to naučno istraživački centar koji os svojih posetilaca zahteva da koriste vazdušni transport ili Jednu moć kako bi u njega ušli, ali su dizajneri Kolam Dana uradili to samo zato što su mogli, i zato što je Šarom bio vazduhom nošena perla koja je slavila trijumf njihove umetnosti.

Primorski grad Komel, treći po veličini u svetu, je nadgledao more, sa obronaka planine, sa neverovatnom raskoši od koje je zastajao dah. Njegove neverovatne staklene, kristalne i metalne građevine su podignute uz strme strane kao sijajući cvet koji raste iz kamena. Za Adanzu su govorili da ‘cveta sa vitalnošću u lepoti kojoj jedino parira vitalnost njegovog naroda’. Čak i Kora, najmanja od većih gradova, je bila poznata po svojim raznobojnim staklenim tornjevima,  raznolikih geometrijiskih oblika, koji su sijali kao dragulji na suncu.

Paran Disen, sedište vlade i krunski dragulj svih njih, nije sadržavao samo čuda arhitektonskog genija među svojim kulama i tornjevima, već takođe i Dvoranu Sluga, sa svojm stubovima od blistajućeg mermera.

U svakom gradu, bilo malom ili velikom, upotreba Jedne moći je omogućavala takve zahvate arhitektonskog dizajna i gradnje, da je skoro svaka umetnička želja mogla biti udovoljena. Mešavine geometrijskih i organskih oblika su bile omiljene, sa baštama, drvećem i fontanama slobodno upletenim u urbanu strukturu. Srebrni tornjevi koji su se pružali tako visoko da se činilo da dodiruju nebo i često su ukrašavani krovovima i mostovima koji su se presijavali u duginim bojama. Šetališta i mostovi su visili bez podloge u vazduhu između građevina, i kao da su pokušali da ih međusobno spletu.

U svakom gradu, visoka trolisna čora drveća su oivičavala podloge ulica i šetališta, dajući senku i jedinstvenu auru mira. Postojala je izreka tog Doba da je grad bez čora drveća divljina. Bašte, koje su mogle imati crvene i belo obojene kalma cveće i dara ljiljane koji su cvetali noću, su okruživale mnoge građevine.

Verovatno zbog prelepe prirode okoline, većina ljudi je više volela da prošeta od jednog mesta do drugog, osim kada su razdaljine bile prevelike, ili tereti preteški. Ili kada je, kao što je bio slučaj sa Šaromom, ulaz bio visoko inad zemlje i zahtevao specijalan transport. U ovim slučajevima, narod je imao velik izbor vozila. 

Većina javnog masovnog transporta na kratke relacije je je bio obavljan vozilima koja su koristila antigravitacionu tehnoloziju. Džo-kola, skakači, i lebdelice su imali mnogo manji kapacitet za putnike i robu. Džo-kola su imala veoma efikasan dizajn (četiri točka), ili u verziji koja je plutala, vrstu gravitacione hoverkraft tehnologije. I skakači i lebdelice su mogli da lete iznad zemlje na različite razdaljine. Dobro očuvani putevi su olakšavali svaki tip putovanja, i vozilom i peške. 

Transport na velike udaljenosti je u prvom planu zavisio od šo-krila, vazdušne letelice koja je dolazila u nekoliko tipova i veličina. Šo-krilo je bilo sposobna za kraća i daleka putovanja, ponekad veoma brzo. Za sva prekomorska putovanja su korišćena šo-krila. Njihov dizajn je preuzet od osnovne šeme delta-krila, koja su posle prilagođavana određenim potrebama. Neka od njih su bila veoma velika, sposobna da prenose stotine putnika, dok su neka bila mala, za ličnu upotrebu. 

Za Aes Sedai, i ponekad za one koji su ih opsluživali, mehanički transport nije bio neophodan. Mnogi ljudi koji su efektivno mogli da usmeravaju su Putovali, koristeći proces koji je koristio Jednu moć da bi se otvorila Kapiju koja su omogućava putovanje između dve lokacije bez prelaženja razdaljine između. Bilo ko je mogao da prođe kroz otvor ako je napravljen dovoljno velik, ali su samo Aes Sedai mogle da naprave i održavaju Kapiju. To je bio veoma praktičan način za kretanje između mesta, ali nije bio za narod. Skakutanje, proces sličan Putovanju, je često korišćen od strane manje sposobnih. Ovaj metod je koristio platforme ili pločnike u praznini izvan Šare, da nosi putnika iz jedne tačke, u drugu.

Postoje zapisi o ljudima tog Doba koji su se čak prebacivali na druge svetove, i između zvezda, i u druge dimenzije. Putni Kamenovi, koji su se aktivirali Jednom moći, omogućavali su korisnicaima i bilo kome ko ih je pratio da putuju ka drugim dimenzijama, i svetovima u univerzumu Točka. Verovatno niko drugi osim Aes Sedai nije često koristio Putne Kamenove, zato što je umeće i snaga u Moći bili potrbni za njihovo aktiviranje.

Ako je za verovati delićima informacija, koji su preživeli vekove, a koji se tiču dnevnog života, čak i obični ljudi su imali pristup velikom izboru tehnoloških čuda koja su se izgleda takmičila sa samom Moći. Bilo je moguće ‘oživeti’ priče u sopstvenom domu nekim, sada nepoznatim, sredstvima. Zabava je direktno prenošena u domove kroz trodimenzionalne slike. Od ranije snimljeni, ili uživo, programi su oživljavali pred gledaocem. Komunikacija je takođe iskorišćavala ovaj proces. Bilo je moguće, sa kodom, kontaktirati bilo koga ko je imao pristup prijemniku, i onda videti tu osobu, ili njegov amblem ako je hteo da očuva privatnost, kao malu trodimenzionalnu projekciju. Ovo je stvaralo iluziju ličnog kontakta bez obzira na stvarnu udaljenost. 

Razmenjivači toplote su održavali stalnu temperaturu u zgradama, bez obzira na vreme napolju. Sijalice su omogućavale svetlost bez potrebe za punjenjem ili zamenom. Energija koja je bila potrebna za pokretanje vozila i upravljanje spravama je dostavlana kroz prenosni sistem koji je bio dostupan bilo kome sa pravim prijemnikom. Očuvanje artefakata, ili izuzetno nestabilnih stvari je omogućeno sa stazis-kutijama. Vreme nije prolazilo za objekat unutar stazis-kutije čim je kutija uključena.

I dok su mnogi materijali za odeću sadržavali prirodna vlakna, neki poput strejta i nevidtkanine su bili potpuno veštački. Strejt je bio svetleći materijal, obično beo, koji je menjao boju i providnost da bi se poklapao sa raspoloženjem nosioca. Nevidtkanina je stvarala kamuflažni efekat, bila je u mogućnosti da duplicira okruženje tako verno da je to činilo nosioca nevidljivim. Oba su korišćena u odeći visoke mode. Ovi materijali postoje i danas, ali su veoma retki, i nevidkanina se koristi u mnogo praktičnije svrhe.

Jedan teško oštećen tekst za koji se veruje da datira iz ovog vremena, sadrži neke interesantne podatke, koji se tiču zdravlja i lečenja. Zbog korišćenja Moći u zdravstvenoj zaštiti, većina ljudi se nisu bojali smrti od bolesti ili povreda. Prosečna dužina života je bila između sto pedeset i dve stotine godina. Za Aes Sedai je bio značajno duže, s obzirom da je upotreba Jedne moći nekako podmlađivala telo usmerivača, uveliko produžavajući njegov, ili njen život. Postoje zapisi nekih Aes Sedai koji se smatraju tek srednovečnim sa tri stotine godina, i neki usmerivači su možda živeli sedam stotina godina, ili više. S obzirom da je dugačak životni vek i odlična zdravstvena nega rezultirala velikim brojem zdravih ljudi, sreća je da je kontrola rađanja bila izuzetno pouzdana i bez sporednih efekata.

Ovo društvo je podržavala stabilna svetska ekonomija; nema sumnje da ljudi tog doba ne bi uspeli da dostignu tako visok nivo razvijenosti bez nje. Svetska kapitalistička ekonomija je najviše nagrađivala, one sa najvećim zaslugama, i dok su Aes Sedai služili na mnogim važnim mestima, bilo ih je tako malo da je većina poslova ostajala onima koji nisu usmerivali. Finansijsku dobit nije bilo teško dostići, ali je malo značila u svetu u kome je većina materijalnih stvari bila lako dostupna. Pojedinci su dobijali finansijske nagrade u zavisnosti od njihovog rada i njegovoj vrednosti društvu. Čak je i osoba na najmanje vrednovanoj poziciji dobijala dovoljno novca da obezbedi komforni standard života. Nije bilo siromaštva. Svako ko je to želeo, je imao mesta da služi.

Uprkos sveukupnoj harmoniji društva, kriminal, uključujući i nasilje i nasilje iz strasti, nije bio nepoznat. Društvo nije verovalo ni u kakvo zatvaranje, osim kada je bilo apsolutno neophodno. Kada bi izvršioci nasilnih činova bivali uhvaćeni, nisu slani u zatvore. Umesto toga, ograničavali su ih, na neki način koji ne razumemo u potpunosti, protiv počinjenih zločina. Ova ograničenja su onemogućavala kriminalce da ikada ponove taj zločin. To je rezultiralo time da su kriminalna dela bilo kakve vrste bila veoma retka.

Sistem vladavine je bio snažan i odgovoran u tom Dobu. Na žalost, veoma malo detalja o ovoj vladi, ili kako se ophodila prema narodu i Aes Sedai je poznato. Retki rasparčani dokumnti koji su očuvani pominju svetski parlament, ili ‘Veće’ koji se sastojao od demokratski izabranih zvaničnika. Takođe pominju da je sposobnost usmeravanja podizala ugled, ali nije garantovala moć. Iz ovoga možemo zaključiti da su Aes Sedai često birani u Veću, i da su bili uticajni, ali ne uvek glavni.

Lako je razumeti zašto nisu postojali veći konflikti među ljudima ili klasama u Dobu legendi. Većina motiva za konflikte je eliminisana: ustanovljena je svetska ekonomska stabilnost, uklanjajući bilo kakvu mogućnost siromaštva, ili ekstremne finansijske nejednakosti. Poljoprivreda i distribucija hrane je bila poboljšana visokim nivoom tehnologije i upotrebom Jedne moći čime je eliminisana glad. Društveni položaj je bio važniji od finansijske dobiti, čime je nestala pohlepa, ako ne i zavist. Dalje, najmoćnija grupa ljudi, Aes Sedai, su retko kada bili u iskušenju da koriste svoje moći isključivo za ličnu dobit, zato što su znali da im služenje drugima može probrati veće nagrade, i viši društveni položaj, nego što je bilo kakva politička ili finansijska manipulacija mogla.

Bez ekonomske ili motivacije za preživljavanjem, konflikti su retko prevazilazili svađe, koji su se obično rešavali kroz razgovore. Zbog toga čak i koncept rata nije postojao. Barem ne do samog kraja Doba. 

Testiranje sposobnosti u Doba legendi

Smatralo se velikom časti biti izabran za trening i služenje kao Aes Sedai. Ali, samo dva do tri procenata populacije je imalo sposobnost da nauče da usmeravaju i da pristupe elitnim redovima ’Slugu Svih’. Da bi našli ove obdarene ljude, Aes Sedai su stalno testirali mlade ljude, tražeći začetke onih koji bi mogli postati Aes Sedai.

Testiranje nije bilo primoravajuće, iako su bili retki oni koji bi propustili tu mogućnost, i nije zahtevalo bilo kakvu pripremu ili učenje. Kao i sve što ima veze sa Moći, i njegovim odvojenim polovinama, muške i ženske sposobnosti su funkcionisale različito, i prikazivale su se u različitim životnim dobima.

Obično, žene su pokazivale sposobnost da usmeravaju, ili da nauče, u mnogo mlađem dobu nego muškarci. Za ženu, ova sposobnost se pojavljivala u bilo kojoj godini puberteta, otprilike od dvanaeste ili trinaeste, do dvadeset prve. Ako je testirana u dvadeset prvoj, a začetak i dalje nije bio tu, nikada se ne bi razvio. Muškarac obično nije pokazivao da je sposoban za trening najmanje do šesnaeste, ali je bilo moguće da pokaže urođenu sposobnost da usmerava do sredine dvedesetih godina. U oba slučaja, sposobnost učenja – koja je bila u suprotnosti sa urođenim darom – je ležala uspavana dok nebi bila otkrivena. Iako se relativno mali broj ljudi testirao nakon ranih ili srednjih dvadesetih godina, neki su uspešno prošli test u mnogo kasnijem dobu. Ovo su uvek bili ljudi koji se uopšte nisu testirali kao mlađi, ili koji su odustali nakon prvog ili drugog neuspeha.

Zbog činjenice da se sposobnost učenja mogla pojaviti u bilo kojem vremenu tokom desetogodišnjeg perioda, kandidati su ohrabrivani da se testiraju više nego jedanput, iako malonjih bi to stvarno uradilo. Za one koji su imali urođenu sposobnost da usmeravaju, izbor da se izbegne ponovno testiranje ne bi promenio ništa. Na kraju bi usmeravali, bez testa. Ipak, oni koji su imali sposobnost da nauče, ali nisu imali urođeni talenat, ne bi ni bili svesni činjenice da mogu da usmeravaju, ako bi prestali da se testiraju pre nego što bi se sposobnost prikazala.Da bi takve osobe uspele kao usmerivači, sposobnost se morala izvlačiti iz osobe, i Aes Sedai učitelji su morali pažljivo da je poboljšavaju.

Testiranje je zahtevalo treniranog Aes Sedai u ulozi instruktora. Zbog prirode saidina i saidara, Aes Sedai koje su testirale žene su morale biti žene, a oni koji su testirali muškarce, muškarci. Nijedna žena nije mogla da potvrdi sposobnost muškarca, a nijedan muškarac ženinu, osim kroz njihova dela.

Muškarac koji je imao sposobnost da nauči je odavao rezonancu kada god je saidin bio usmerivan u njihovoj bližoj okolini. Ovu rezonanciju su mogli da osete jedino muškarci, i to samo kada bi držali Moć. Neusmerivač, ili usmerivač koji nije dodirivao saidin u tom momentu, nebi osetili ništa. Obično ni kandidat ne bi osetio ništa. Aes Sedai koji je testirao bi obično usmerio veoma mali plamen i onda čekao da oseti treperenje od kandidata. Ako bi osetio ‘eho’, znao bi da  testirani može biti treniran. Ovo je obično zahtevalo oko deset do petnaest minuta, ako bi kandidat bio fokusiran na plamen, ili do trideset minuta ako nebi bio. Čak i ako bi se kandidat opirao, eho se i dalje osetio, iako bi za to bio potreban čitav sat.

Za muškarce, ovaj korak bi bio samo početak. Uspostavljala se samo mogućnost da se dodirne Istinski izvor. Nije bilo načina da se odredi koliko njegov potencijal. Čovekova snaga i ograničenja su se mogla saznati isključivo kroz trening i iskustvo, zato što bi sa pravilnim navođenjem muška sposobnost nastavila da raste, dok nebi dostigla svoju granicu.

Za žene testiranje nije bilo tako teško. Ženske Aes Sedai su mogle da osete urođenu sposobnost za usmeravanje i relativnu jačinu druge žene koja je mogla da usmerava, unutar pet ili deset koraka. Nije bilo neophodno da bilo koja obuhvati Moć da oseti ovu ‘srodnu dušu’.

Da bi našle one koje još nisu mogle da usmeravaju, ali koje su imale sposobnost da nauče, bilo je neohodno da se ostvari rezonancija. Kao i njihove kolege, ženske Aes Sedai su se povukle Jednu moć da bi usmerile mali plamen, ali je onda zavisilo od kandidata da pokuša da oseti protok Moći koji je Aes Sedai usmeravala. Ako je imala ikakvu sposobnost da uči, osetila bi rezonanciju toka Aes Sedai. U tom trenutku bi ispitivač bio u mogućnosti da oseti kandidata i u istom trenutku sazna njenu potencijalnu snagu. Ponekad bi žena koju su testirali u stvari navođena bez svesti da usmerava tok, iako veoma kratko; ovo je bio znak velikog potencijala za brzo učenje.

U oba slučaja, tester je morao da bude veoma oprezan i da koristi veoma male količine Moći da bi se izbegle povrede, ili spaljivanje kandidata.

Muškarci i žene koji su prošli test su slani u specijalnu školu da bi se trenirali kao Aes Sedai. Školovanje je takođe uključivalo i izučavanje običnih predmete pored izučavanja Moći i bilo je besplatno za one koji bi se kvalifikovali.

Prethodno - Nazad na sadržaj - Sledeće